Срећа и људи/10

ДЕСЕТА ПОЈАВА

ДЕСЕТА ПОЈАВА

АЦА и ЗОРКА

АЦА (изненађено): А, госпођица Зорка!... Добар дан!
ЗОРКА: Добар дан, господин-Ацо!
АЦА (пружа руку): Јесте л’ већ чули?
ЗОРКА: Нисам ништа необично. (За се). Овако ћу с њим.
АЦА: Како? За главни згодитак?
ЗОРКА: Нисам.
АЦА: И да сам добио сто хиљада динара?
ЗОРКА: Тако! Онда честитам.
АЦА (гордо): Хвала!
ЗОРКА: Сад од овог дана сигурно сте одредили сасвим други план за живот?
АЦА: Разуме се.
ЗОРКА: Та да! Одсад наступа за вас сасвим други свет... друго друштво... управо рећи: богаштина!
АЦА (не гледа у Зорку): Без сумње!
ЗОРКА: Пређашње вас се стање ништа не тиче.
АЦА (као пре): Можете већ мислвти.
ЗОРКА: Тако? (За се). Ал’ смо сигурни! (Гласно). Разуме се, стара познанетва и стари пријатељи сад мало мање вреде.
АЦА (гледа у таван и врти главом): Бога ми...
ЗОРКА (за се): Охо! Све лепше. (Гласно). Са старим осећајем напоље! Је л’ те?
АЦА (као пре): Што их је мање, то боље. Треба се учити штедњи.
ЗОРКА (за се): Гле ти њега! (Гласно). Разуме се, богата друштва даће вам прилику да ваше богаство великим миразом увећате?
АЦА: Може се и на то рачунати. Пола и пола, да се не свађамо.
ЗОРКА (за се): А вечита љубав?! (Гласно). Што се мене тиче, ја ћу бити тако слободна, да. вам честитам ту вашу будућу срећу.
АЦА (брзо је погледа и крије очи одмах. За се): Још је лепша. Само, како ћу због ово сто хиљада динара? (Гласно). Верујте, некад интереси морају бити пречи од срца.
ЗОРКА: Верујем... и, ако се не варам, ви тако рачунате. И боље је... много је боље то! Је л’ те?
АЦА: Хм! Само унеколико. (Погледа је, па брзо тргне поглед. За се). Ал’ је сад лепа! Никад оваква није била.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.