Sreća i ljudi/10

DESETA POJAVA

DESETA POJAVA

ACA i ZORKA

ACA (iznenađeno): A, gospođica Zorka!... Dobar dan!
ZORKA: Dobar dan, gospodin-Aco!
ACA (pruža ruku): Jeste l’ već čuli?
ZORKA: Nisam ništa neobično. (Za se). Ovako ću s njim.
ACA: Kako? Za glavni zgoditak?
ZORKA: Nisam.
ACA: I da sam dobio sto hiljada dinara?
ZORKA: Tako! Onda čestitam.
ACA (gordo): Hvala!
ZORKA: Sad od ovog dana sigurno ste odredili sasvim drugi plan za život?
ACA: Razume se.
ZORKA: Ta da! Odsad nastupa za vas sasvim drugi svet... drugo društvo... upravo reći: bogaština!
ACA (ne gleda u Zorku): Bez sumnje!
ZORKA: Pređašnje vas se stanje ništa ne tiče.
ACA (kao pre): Možete već mislvti.
ZORKA: Tako? (Za se). Al’ smo sigurni! (Glasno). Razume se, stara poznanetva i stari prijatelji sad malo manje vrede.
ACA (gleda u tavan i vrti glavom): Boga mi...
ZORKA (za se): Oho! Sve lepše. (Glasno). Sa starim osećajem napolje! Je l’ te?
ACA (kao pre): Što ih je manje, to bolje. Treba se učiti štednji.
ZORKA (za se): Gle ti njega! (Glasno). Razume se, bogata društva daće vam priliku da vaše bogastvo velikim mirazom uvećate?
ACA: Može se i na to računati. Pola i pola, da se ne svađamo.
ZORKA (za se): A večita ljubav?! (Glasno). Što se mene tiče, ja ću biti tako slobodna, da. vam čestitam tu vašu buduću sreću.
ACA (brzo je pogleda i krije oči odmah. Za se): Još je lepša. Samo, kako ću zbog ovo sto hiljada dinara? (Glasno). Verujte, nekad interesi moraju biti preči od srca.
ZORKA: Verujem... i, ako se ne varam, vi tako računate. I bolje je... mnogo je bolje to! Je l’ te?
ACA: Hm! Samo unekoliko. (Pogleda je, pa brzo trgne pogled. Za se). Al’ je sad lepa! Nikad ovakva nije bila.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ilija Vukićević, umro 1899, pre 125 godina.