Србији
Писац: Симо Поповић


Србијо мила, земљо јунака!
Насладе горке, мучења свака,
Покрове црни славних мужева.
Мучено чедо божијег гњева!
Купана крвљу бојева јаких
Уморна сниваш санак сад лаки.
Ал’ доста санка! прени се, буди,
Прошла је ноћца, зора већ руди.
Петли већ поју, чују се гласи
Тужне им песме: спаси, ох спаси!

Србијо мила, земљо слободе!
Времена ропска слободу роде.
И твоје муке дођоше крају,
Синови неће за њих да знају.
Старинска слава крепи им жиле,
Подстиче храбре, подиже гњиле,
Напаја децу, разгрева жене,
Такав ће пламен жртве да крене,
Он ће да муке стиша, угаси,
Што вазда пиште: спаси, ох спаси!

Србијо мила, земљо отаца!
Чекање срамно сенком се баца
Мекуштва слаба на дично чело.
Бацимо љагу! Ступајмо смело!
Један је народ и једна вера
И једна жеља, којој свак смера.
Славна слобода, слободна слава,
Јуначког рода јуначка права.
Па пусти гласа нек стану гласи
Што вазда пиште: спаси, ох спаси!

Србијо мила, земљо спасења!
Преливен гробе вечнога трења,
Раскини ланце, окове стреси!
Кајањем дугим чисти су греси.
Па нека Српство унакрст чује:
Борба за живот слободе ту је!
И сјајно тад ће победит’ гласи,
Што с’ вазда чују: спаси, ох спаси!
Големих мука народа твог,
Јер хоће народ и хоће бог!

Извор

уреди

1866. Вила. Година друга, број 48, стр. 757.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Симо Поповић, умро 1921, пре 103 године.