Srbiji
| Srbiji Pisac: Simo Popović |
Srbijo mila, zemljo junaka!
Naslade gorke, mučenja svaka,
Pokrove crni slavnih muževa.
Mučeno čedo božijeg gnjeva!
Kupana krvlju bojeva jakih
Umorna snivaš sanak sad laki.
Al’ dosta sanka! preni se, budi,
Prošla je noćca, zora već rudi.
Petli već poju, čuju se glasi
Tužne im pesme: spasi, oh spasi!
Srbijo mila, zemljo slobode!
Vremena ropska slobodu rode.
I tvoje muke dođoše kraju,
Sinovi neće za njih da znaju.
Starinska slava krepi im žile,
Podstiče hrabre, podiže gnjile,
Napaja decu, razgreva žene,
Takav će plamen žrtve da krene,
On će da muke stiša, ugasi,
Što vazda pište: spasi, oh spasi!
Srbijo mila, zemljo otaca!
Čekanje sramno senkom se baca
Mekuštva slaba na dično čelo.
Bacimo ljagu! Stupajmo smelo!
Jedan je narod i jedna vera
I jedna želja, kojoj svak smera.
Slavna sloboda, slobodna slava,
Junačkog roda junačka prava.
Pa pusti glasa nek stanu glasi
Što vazda pište: spasi, oh spasi!
Srbijo mila, zemljo spasenja!
Preliven grobe večnoga trenja,
Raskini lance, okove stresi!
Kajanjem dugim čisti su gresi.
Pa neka Srpstvo unakrst čuje:
Borba za život slobode tu je!
I sjajno tad će pobedit’ glasi,
Što s’ vazda čuju: spasi, oh spasi!
Golemih muka naroda tvog,
Jer hoće narod i hoće bog!
Izvor uredi
1866. Vila. Godina druga, broj 48, str. 757.
|