Србинова звијезда

Србинова звијезда  (1893)  Писац: Љубомир Н. Мирковић

Завиту велом будућности тамне
Тек као искру слабу и малену,
Звијезду гледам Србинове среће,
Далеко, далеко јоште удаљену.

И сад се знаду трагови јој хода
По српском небу још у доби давној,
Има их што су свијетли и јасни,
Јасноћом зборе о прошлости славној.

Има их, па се посве загубили
У облацима Србинових јада,
Они су тумач прошлости кукавне,
Они су тумач Србинова пада.

*

Ој, света искро, тамо у даљини,
Да ли ћеш игда оставити траге,
Који ће бити тумач вјековечно
Србинске среће и слободе драге?

Извор

1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 24, стр. 361.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Н. Мирковић, умро 1906, пре 118 година.