Спомен (Спиридон Јовић)
| Спомен (1836) Писац: Спиридон Јовић |
Сећаш ли се оног сата
Кад си мени око врата
Беле руке савила,
И кријући твоје лице
Мени поне нехотице
Твоју љубав открила?
Сећаш ли се оног јада
Кад глас дође изненада,
Ко̂ из ведра неба гром,
Да ја морам одлазити,
Тебе, драгу, оставити,
И мој возљубљени дом?
Суза засја у твом оку
И возбуди предубоку
Рану тужну срца мог;
Рећи ништа ти не могох,
Жалост нема речи млого,
Питај само срца твог.
Откад с тобом се опростих,
Одрекох се све радости,
Празан ми је цео свет,
Јер без тебе нема мене,
Ка’но што без росе вене
У ливади млади цвет.
Кад ће опет данак доћи
Да ће моји јади проћи,
Скопнит мога срца лед!
Кад ћу опет сретан бити
С нежностју те загрлити,
Сркат с твојих уста мед!
Извор
уреди- Лесковац, М. 1972. Антологија старије српске поезије. Нови Сад: Матица српска. стр. 201-202.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Спиридон Јовић, умро 1836, пре 188 година.
|