Spomen (Spiridon Jović)
| Spomen (1836) Pisac: Spiridon Jović |
Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke savila,
I krijući tvoje lice
Meni pone nehotice
Tvoju ljubav otkrila?
Sećaš li se onog jada
Kad glas dođe iznenada,
Kô iz vedra neba grom,
Da ja moram odlaziti,
Tebe, dragu, ostaviti,
I moj vozljubljeni dom?
Suza zasja u tvom oku
I vozbudi preduboku
Ranu tužnu srca mog;
Reći ništa ti ne mogoh,
Žalost nema reči mlogo,
Pitaj samo srca tvog.
Otkad s tobom se oprostih,
Odrekoh se sve radosti,
Prazan mi je ceo svet,
Jer bez tebe nema mene,
Ka’no što bez rose vene
U livadi mladi cvet.
Kad će opet danak doći
Da će moji jadi proći,
Skopnit moga srca led!
Kad ću opet sretan biti
S nežnostju te zagrliti,
Srkat s tvojih usta med!
Izvor
uredi- Leskovac, M. 1972. Antologija starije srpske poezije. Novi Sad: Matica srpska. str. 201-202.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Spiridon Jović, umro 1836, pre 188 godina.
|