Спомен (Ђура Јакшић)

Спомен
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1855. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Спомен

Мрачна ми је тесна соба,
Сенка црног гроба.

У собици ништа нема,
До тишина нема,

И још једна тамно гори,
Крају свећа скори;

На самрти силно с' бори,
Хоће да изгори.

Спомен то је црне ноћи,
Кад ће гробу поћи,

На самрти кад је мила
Мајка моја била.

— Кандило би ужежено,
Бледо лице њено

Беше тамно осветљено
Тело покривено. —

Почиваше к'о у сану.
Ах, мој бели дану!

Ах, тек што ми, дане, грану,
Већ ме, самца, ману!

Сам на свету, самац без помоћи,
Сам се верем по црнојзи ноћи
И уздишем у тешкојзи злоћи;
Кад ће крајњи — кад ће часак доћи?


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори уреди

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 5—6.