Споменик на Петровој гори



Споменик на Петровој гори

Петрова се гора измјенила,
на свом врху споменик добила
да нас сјећа на минуле дане
и на наше славне партизане.
У њој су силни Кордунаши пали, 5
за слободу свој су живот дали.
Нек пролазе људи и времена,
ти остани вјечна успомена;
нек будућност говори о јуче
како обруч на Петровцу пуче. 10
Слушај ехо, узвик рогуљаша,
најхрабријих младих Кордунаша
који своје ту животе даше
јер квислинга они се не плаше;
нек те бура са истока бије; 15
нек те сунце са зенита грије;
нек ти киша твоје тијело мије —
од слободе ништа љепше није!
Спомениче, ти чувај слободу
кордунашком вољеном народу. 20
Када сунце напусти планину
и кад створи ту тамну тишину,
ти ћеш чути како мајке цвиле.
Ту поклаше и силне цивиле:
дв'је хиљаде у прољеће рано 25
четрдесет друге је поклано;
усред зиме четрдесет треће
четврта се офанзива креће;
попалише и куће и штале
па и оне кокошињце мале; 30
Петрову су гору преплавили,
тешке гаде у њој су створили;
земунице свуд су ископане
гдје се крије сваки комад хране,
а и наше рањенике крију 35
да злочинци и њих не побију;
ти припази на Врлетне стране
гдје се л'јече први партизани;
нису само ту људи хероји,
Централна ти ту болница стоји; 40
она ће ти јаде казивати
и хиљаде гробова бројити;
ти је слушај и пренеси јаде
на остале Кордунаше младе.
Спомениче, немој санак спити 45
јер будућност не сме прошлост бити!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце уреди

Извор уреди

  • Народне пјесме, пословице и слике из живота и обичаја Срба на Кордуну. Књ. 2, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1987., стр. 137-139.