Кад проматрам како све што никне клицом
Само кратак час у савршенству траје,
Да на игре овом велом позорницом
Звијезде лију своје тајне утјецаје;
Кад видим да људи расту попут биља,
Док их исто небо и бодри и дроби,
Кипте младим соком, клону сред обиља,
И односе спомен о јуначкој доби;
Тад ми појам ове несталности ставља
У видокруг тебе, твоју младост бујну,
Гдје заторно вријеме с расулом расправља
Да млађахни дан у ноћ ти мијења нујну;
Па за твоју љубав бој с временом бијем,
Док те оно трга, ја те снова сијем.
