Соко црногорски
Соко црногорски
| Соко црногорски Писац: Јован Илић |
Полећео соко тица сива
А од оне ломне Горе Црне,
У дивоти да дивнијег нема:
На глави му круна позлаћена,
Крила су му бисером кићена.
Гледало га мало и велико,
Гледало га, пак је бесједило:
Боже мили, да дивна сокола!
Ко му даде круну позлаћену?
Ко му кити од бисера крила?
Што л' се вије небу под облаке?
Соко њима кликом одговара:
Чујете ли мало и велико!
Што питате, право да ви кажем.
Кад се једном надлетасмо лета,
Змај огњени са соколом сивим,
Ја надлећех змаја огњенога,
Надлећех га и два и три пута,
Уграбих му круну са врх главе,
Те је носим њему на срамоту.
А ко ми је крила накитио?
Ја имадем богом-посестриму,
Посестриму из горице вилу!
Што л' се вијем небу под облаке
Нека види мало и велико,
Ја нашто ми круна позлаћена,
Нашто су ми крила бисерова,
Што л' је соко пиле црногорско.
Напомене
уреди- Ова песма је из: С. Н. Лист 1847, бр. 15
Извори
уреди- Јован Илић: Целокупна дела, страна 31-32, Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.
|