Смрт кнеза Доброслава/22

ЧИН ЧЕТВРТИ

ПОЈАВА VI

ПОЈАВА VI
(Улази ПЕТКО и још два момка. РАТКО.)

ПЕТКО:
Амо, момци, ископана рака
Жељно зија да лешину прождре.
Збиља. Ратко, да т' запитам: зашто
Оволики оружани људи
Згрнуше се у замак вечерас?
РАТКО:
Не знам.
ПЕТКО:
Прије обичнога доба
И врата су градска затворена.
Све зидове кнез је обишао
И стражаре свуда удвојио.
Онако му намрштено лице
Још не видјех. Ил' се нечег боји,
Или сан се приправља на нешто.
Ти јамачно знаћеш...
РАТКО:
Не знам, рекох.
Брже т'јело носите одавдје.
ПЕТКО:
Де, хватајмо, — Мени срце вели:
(момцима) Ноћ нам ова неће мирно проћи.
РАТКО:
Зла не радим, па га с' и не бојим;
А што год се ноћас догодило,
Ми немамо ни у чем дијела;
Руке су нам к'о и душа чисте.
Је ли Петко? Али, носи једном.
ПЕТКО:
Тим р'јечима још ме већма плашиш.
(Петко с момцима односи Томка.) ¬¬

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.