Smrt kneza Dobroslava/22
| ◄ ПОЈАВА V | POJAVA VI | ПОЈАВА VII ► |
POJAVA VI
(Ulazi PETKO i još dva momka. RATKO.)
PETKO:
Amo, momci, iskopana raka
Željno zija da lešinu proždre.
Zbilja. Ratko, da t' zapitam: zašto
Ovoliki oružani ljudi
Zgrnuše se u zamak večeras?
RATKO:
Ne znam.
PETKO:
Prije običnoga doba
I vrata su gradska zatvorena.
Sve zidove knez je obišao
I stražare svuda udvojio.
Onako mu namršteno lice
Još ne vidjeh. Il' se nečeg boji,
Ili san se pripravlja na nešto.
Ti jamačno znaćeš...
RATKO:
Ne znam, rekoh.
Brže t'jelo nosite odavdje.
PETKO:
De, hvatajmo, — Meni srce veli:
(momcima) Noć nam ova neće mirno proći.
RATKO:
Zla ne radim, pa ga s' i ne bojim;
A što god se noćas dogodilo,
Mi nemamo ni u čem dijela;
Ruke su nam k'o i duša čiste.
Je li Petko? Ali, nosi jednom.
PETKO:
Tim r'ječima još me većma plašiš.
(Petko s momcima odnosi Tomka.) ¬¬
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Matija Ban, umro 1903, pre 121 godina.
|