Смрт два Драгичића
0001 Вала богу да је великоме,
0002 Чудна чуда приђе не чувена,
0003 А несреће више невиђене!
0004 У Драгића влашке војеводе,
0005 У њега су два и три весеља:
0006 Шћер удава, а два жени сина!
0007 Ал’ му драга љуба бесјеђаше:
0008 “О Драгићу, драги господару,
0009 “Мало заспах, грдан санак виђех:
0010 “Два гаврана црна долећеше
0011 “Крвавије крила до рамена,
0012 “Пред дворове без ноката паше,
0013 “Из ноката црне књиге даше;
0014 “Страх је мене и бојим се љуто,
0015 “Што чинимо два и три весеља.
0016 “Но за бога, драги господаре,
0017 “Када буде о зори бијелој,
0018 “Не чинимо два и три весеља,
0019 “Но нашега сина најмањега
0020 “Оставимо за неђељу дана.”
0021 А он јој је јунак бесједио:
0022 “Остави се, моја љубо драга.
0023 “Сан је лажа, а Бог је истина,
0024 “Оба ћу их шјутра оженити,
0025 “Оженити и шћерцу удати;
0026 “Кад сам свадбу сватим’ углавио,
0027 “О једноме арчу и весељу,
0028 “Да сватове двапут не трудимо.
0029 “А ти љубо, Бог те не убио!
0030 “Ти дочекај кићене сватове,
0031 “Двоје справљај, и треће дочекај,
0032 “И удоми нашу милу шћерцу.”
0033 А кад било о зори бијелој,
0034 Драгић триста свата искупио,
0035 Све јунаке боље од бољега.
0036 Па је јунак шњима окренуо,
0037 Окренуо јунак планинама,
0038 Докле тамо у ђевојке дође,
0039 У ђевојке за старијим сином.
0040 Ту стојали два бијела дана,
0041 Ту сватове дочекаше дивно,
0042 И дивнијем даром дариваше:
0043 Коме перо, коме перјаницу,
0044 Дароваше младог младожењу,
0045 Њему даше коње и ђевојку.
0046 Отале се свати подигоше,
0047 Тискоше се управ к планинама,
0048 Неко пјева, неко коње мами,
0049 Неко пали бистра џевердара.
0050 Фала Богу чуда великога!
0051 Дивни свата, а љепшег ођела,
0052 Колико је планини вила,
0053 Све су виле у планину сишле
0054 Да гледају коње и јунаке.
0055 Ал’ се виле дати не виђаху,
0056 Но се крију од јеле до јеле,
0057 Свака запе за тетив’ стријелу,
0058 Не бил’ кога од свата виђели
0059 Нежењена ал’ много лијепа,
0060 Ил’ на добру коњу под оружјем.
0061 Када доше, свати починуше,
0062 Починуше на Тису на воду,
0063 Разјахаше коње оседлане,
0064 Воде пију, своја лица мију,
0065 Свак од свата о весељу ради,
0066 Нит’ се који брине за којега,
0067 Ал’ се брине Драгиша војвода,
0068 Све мислећи, љуто бојећи се
0069 Што му рече вјерена љубовца.
0070 С главе скиде самур и челенку,
0071 За челенком кита му стајаше,
0072 Дивна кита цв’јећа босиока,
0073 Па ми китом пребраја сватове,
0074 Све је свата на број наодио,
0075 Ал’ не нађе до два своја сина.
0076 Одма се је јаду домислио,
0077 Што му драга љуба бесјеђаше,
0078 Пак се вранца коња доватио,
0079 И опет се натраг повратио.
0080 Када дође друму накрај пута,
0081 Ту наиди оба своја сина.
0082 Клете су их устр’јелиле виле.
0083 Циче Драго како змија љута,
0084 Пак ми јунак мишља и размишља
0085 Што чинити од живота свога.
0086 Све мислио, на једну смислио,
0087 Пак је бритку сабљу извадио,
0088 Синовима главе откинуо,
0089 Пошто их се мртви наљубио,
0090 Па их метну коњу у бисаге,
0091 А т’јела им с банде помакао,
0092 Подалеко од друма крвава,
0093 Наврже ихлистом и травицом,
0094 Пак се опет коња доватио,
0095 “Збогом, рече моја ђецо луда,
0096 “Ето сам вас оба оженио.”
0097 Оде опет на Тису на воду,
0098 Мртве главе међу очи љуби,
0099 Овако је јунак бесједио:
0100 “А на ноге кићени сватови,
0101 “Вријеме је, браћо, да идемо.”
0102 Па отоле свати окренуше,
0103 Окренуше двору бијеломе.
0104 Када доше близу б’јела двора,
0105 Ал’ пред дворе три хора играју:
0106 Једно води Драгићева љуба,
0107 Друго воде сестре Драгићеве,
0108 Треће воде шћери Драгићеве.
0109 Из кола се једна одвојила,
0110 И Драгићу коња примоваше:
0111 “Добар дошо, драги господару,
0112 “Јесу ли те како даровали?”
0113 Одговара Драгић војевода:
0114 “Дивно су ме, љуби, даровали,
0115 “Дадоше ми дв’је јабуке златне,
0116 “Ето ми их коњу у бисаге.”
0117 Када она разумјела млада,
0118 Метну руке коњу у бисаге,
0119 Не извади дв’је јабуке златне,
0120 Но извади дв’је синовне главе.
0121 Колико је мајка жалостива,
0122 Паде шњима на трави зеленој,
0123 Обадв’је јој на прси падоше.
0124 Ту је нико дићи не могаше,
0125 Него дође млада пашинаца:
0126 “Устани се љуби Драгићева,
0127 “Устани се, дуго јадна била!
0128 “Видим млада да ти је невоља,
0129 “Али нећеш помислит’ на мене,
0130 “А и ја сам изгубила тужна
0131 “Нема ево ни неђеља дана
0132 “Четри брата од рода мојега,
0133 “И мојега сина Усејина
0134 “И шестога пашу господара,
0135 “Данас немам ништа до камена!”
0136 Довати је за бијелу руку,
0137 Па се млада на ноге устаде,
0138 Па је води у бијелу кулу,
0139 Овако јој млада бесјеђаше:
0140 “Склони срце, љуби Драгићева
0141 “Па мијеси даре и колаче,
0142 “Теке буде о зори бијелој
0143 “Справљај снахе с јадом на трагове.”
0144 Послуша је љуби Драгићева,
0145 Па мијеси даре и колаче.
0146 И кад било о зори бијелој,
0147 Справи снахе, оста кукајући.
0148 Отидоше снахе планинама,
0149 А кад доше младе у планину,
0150 Пак их клете виле видијеле,
0151 Само собом тако бесјеђаху:
0152 “Фала богу, фала великоме!
0153 “Оне јадне снахе Драгићеве
0154 “Јучер бјеху с вељијем весељем,
0155 “Имађаху триста пратилаца,
0156 “А данас су саме на трагове
0157 “С великијем јадом и чемером.”
