Smrt dva Dragičića
0001 Vala bogu da je velikome,
0002 Čudna čuda priđe ne čuvena,
0003 A nesreće više neviđene!
0004 U Dragića vlaške vojevode,
0005 U njega su dva i tri veselja:
0006 Šćer udava, a dva ženi sina!
0007 Al’ mu draga ljuba besjeđaše:
0008 “O Dragiću, dragi gospodaru,
0009 “Malo zaspah, grdan sanak viđeh:
0010 “Dva gavrana crna dolećeše
0011 “Krvavije krila do ramena,
0012 “Pred dvorove bez nokata paše,
0013 “Iz nokata crne knjige daše;
0014 “Strah je mene i bojim se ljuto,
0015 “Što činimo dva i tri veselja.
0016 “No za boga, dragi gospodare,
0017 “Kada bude o zori bijeloj,
0018 “Ne činimo dva i tri veselja,
0019 “No našega sina najmanjega
0020 “Ostavimo za neđelju dana.”
0021 A on joj je junak besjedio:
0022 “Ostavi se, moja ljubo draga.
0023 “San je laža, a Bog je istina,
0024 “Oba ću ih šjutra oženiti,
0025 “Oženiti i šćercu udati;
0026 “Kad sam svadbu svatim’ uglavio,
0027 “O jednome arču i veselju,
0028 “Da svatove dvaput ne trudimo.
0029 “A ti ljubo, Bog te ne ubio!
0030 “Ti dočekaj kićene svatove,
0031 “Dvoje spravljaj, i treće dočekaj,
0032 “I udomi našu milu šćercu.”
0033 A kad bilo o zori bijeloj,
0034 Dragić trista svata iskupio,
0035 Sve junake bolje od boljega.
0036 Pa je junak šnjima okrenuo,
0037 Okrenuo junak planinama,
0038 Dokle tamo u đevojke dođe,
0039 U đevojke za starijim sinom.
0040 Tu stojali dva bijela dana,
0041 Tu svatove dočekaše divno,
0042 I divnijem darom darivaše:
0043 Kome pero, kome perjanicu,
0044 Darovaše mladog mladoženju,
0045 Njemu daše konje i đevojku.
0046 Otale se svati podigoše,
0047 Tiskoše se uprav k planinama,
0048 Neko pjeva, neko konje mami,
0049 Neko pali bistra dževerdara.
0050 Fala Bogu čuda velikoga!
0051 Divni svata, a ljepšeg ođela,
0052 Koliko je planini vila,
0053 Sve su vile u planinu sišle
0054 Da gledaju konje i junake.
0055 Al’ se vile dati ne viđahu,
0056 No se kriju od jele do jele,
0057 Svaka zape za tetiv’ strijelu,
0058 Ne bil’ koga od svata viđeli
0059 Neženjena al’ mnogo lijepa,
0060 Il’ na dobru konju pod oružjem.
0061 Kada doše, svati počinuše,
0062 Počinuše na Tisu na vodu,
0063 Razjahaše konje osedlane,
0064 Vode piju, svoja lica miju,
0065 Svak od svata o veselju radi,
0066 Nit’ se koji brine za kojega,
0067 Al’ se brine Dragiša vojvoda,
0068 Sve misleći, ljuto bojeći se
0069 Što mu reče vjerena ljubovca.
0070 S glave skide samur i čelenku,
0071 Za čelenkom kita mu stajaše,
0072 Divna kita cv’jeća bosioka,
0073 Pa mi kitom prebraja svatove,
0074 Sve je svata na broj naodio,
0075 Al’ ne nađe do dva svoja sina.
0076 Odma se je jadu domislio,
0077 Što mu draga ljuba besjeđaše,
0078 Pak se vranca konja dovatio,
0079 I opet se natrag povratio.
0080 Kada dođe drumu nakraj puta,
0081 Tu naidi oba svoja sina.
0082 Klete su ih ustr’jelile vile.
0083 Ciče Drago kako zmija ljuta,
0084 Pak mi junak mišlja i razmišlja
0085 Što činiti od života svoga.
0086 Sve mislio, na jednu smislio,
0087 Pak je britku sablju izvadio,
0088 Sinovima glave otkinuo,
0089 Pošto ih se mrtvi naljubio,
0090 Pa ih metnu konju u bisage,
0091 A t’jela im s bande pomakao,
0092 Podaleko od druma krvava,
0093 Navrže ihlistom i travicom,
0094 Pak se opet konja dovatio,
0095 “Zbogom, reče moja đeco luda,
0096 “Eto sam vas oba oženio.”
0097 Ode opet na Tisu na vodu,
0098 Mrtve glave među oči ljubi,
0099 Ovako je junak besjedio:
0100 “A na noge kićeni svatovi,
0101 “Vrijeme je, braćo, da idemo.”
0102 Pa otole svati okrenuše,
0103 Okrenuše dvoru bijelome.
0104 Kada doše blizu b’jela dvora,
0105 Al’ pred dvore tri hora igraju:
0106 Jedno vodi Dragićeva ljuba,
0107 Drugo vode sestre Dragićeve,
0108 Treće vode šćeri Dragićeve.
0109 Iz kola se jedna odvojila,
0110 I Dragiću konja primovaše:
0111 “Dobar došo, dragi gospodaru,
0112 “Jesu li te kako darovali?”
0113 Odgovara Dragić vojevoda:
0114 “Divno su me, ljubi, darovali,
0115 “Dadoše mi dv’je jabuke zlatne,
0116 “Eto mi ih konju u bisage.”
0117 Kada ona razumjela mlada,
0118 Metnu ruke konju u bisage,
0119 Ne izvadi dv’je jabuke zlatne,
0120 No izvadi dv’je sinovne glave.
0121 Koliko je majka žalostiva,
0122 Pade šnjima na travi zelenoj,
0123 Obadv’je joj na prsi padoše.
0124 Tu je niko dići ne mogaše,
0125 Nego dođe mlada pašinaca:
0126 “Ustani se ljubi Dragićeva,
0127 “Ustani se, dugo jadna bila!
0128 “Vidim mlada da ti je nevolja,
0129 “Ali nećeš pomislit’ na mene,
0130 “A i ja sam izgubila tužna
0131 “Nema evo ni neđelja dana
0132 “Četri brata od roda mojega,
0133 “I mojega sina Usejina
0134 “I šestoga pašu gospodara,
0135 “Danas nemam ništa do kamena!”
0136 Dovati je za bijelu ruku,
0137 Pa se mlada na noge ustade,
0138 Pa je vodi u bijelu kulu,
0139 Ovako joj mlada besjeđaše:
0140 “Skloni srce, ljubi Dragićeva
0141 “Pa mijesi dare i kolače,
0142 “Teke bude o zori bijeloj
0143 “Spravljaj snahe s jadom na tragove.”
0144 Posluša je ljubi Dragićeva,
0145 Pa mijesi dare i kolače.
0146 I kad bilo o zori bijeloj,
0147 Spravi snahe, osta kukajući.
0148 Otidoše snahe planinama,
0149 A kad doše mlade u planinu,
0150 Pak ih klete vile vidijele,
0151 Samo sobom tako besjeđahu:
0152 “Fala bogu, fala velikome!
0153 “One jadne snahe Dragićeve
0154 “Jučer bjehu s veljijem veseljem,
0155 “Imađahu trista pratilaca,
0156 “A danas su same na tragove
0157 “S velikijem jadom i čemerom.”
