Смрт војводе Пријезде
0001 Фалио се труски цар Мемеда:
0002 ”Отићи ћу беломе Солуну,
0003 Погубићу Пријезду војводу,
0004 Обљубићу љубу Пријездину,
0005 Задобићу ђоку, добра коња,
0006 И ко томе саљбу ћимарлију.”
0007 Што с’ фалио, то је урадио –
0008 Скупио је три хиљаде војске,
0009 Отишао је беломе Солуну.
0010 Кад је дошао до воде Мораве,
0011 Није могао воду пригазити,
0012 Пригазити нити припливати,
0013 Бавио се три године дана,
0014 Полак му се војске поболело,
0015 А полак му скоро изгинуло.
0016 Вратио се натраг у Цариград;
0017 Сусрета га паша Перит-паша,
0018 Пак беседи паша Перит-паша:
0019 ”Бога вама, царе господине,
0020 Куд сте ишли, шта ли сте бродили,
0021 Кад је тако војска малаксала?”
0022 Ал’ беседи царе господине:
0023 ”Пошао сам бијелу Солуну;
0024 Кад сам дошао до воде Мораве,
0025 Нисам могао воду припливати,
0026 Припливати нити пригазити!”
0027 Ал’ беседи паша Перин-паша:
0028 ”Ми ајдемо натраг до воде Мораве,
0029 Дозваћемо старе лугумжије,
0030 Који могу лагум ископати
0031 И на ону и на ову страну,
0032 Ископати испод воде ладне!”
0033 Привари се царе господине,
0034 Привари се по пашиној речи,
0035 Пак дозваше лугумжије старе,
0036 Који могу лагум ископати,
0037 Ископати испод воде ладне.
0038 Што су Турци даном ископали,
0039 То су Турци под шатор бацали;
0040 Што су Турци ноћом ископали,
0041 То су Турци у воду бацали.
0042 Кад ујутру дан је освануо,
0043 Рано рани љуба Пријездина,
0044 Рано рани на сам Ђурђев данак,
0045 Рано рани на водицу ладну;
0046 А кад дође до воде Мораве,
0047 Ал’ је вода мутна и крвава!
0048 Није стела воде заитити,
0049 Вратила се натраг у дворове,
0050 Пак беседи Пријезди војводи:
0051 ”Господару, на гласу војвода,
0052 Морава нам мутна и крвава,
0053 Нисам смела воде заитити!”
0054 Ал’ беседи Пријезда војвода:
0055 ”Анђелија, моја верна љубо,
0056 Ти отиди у дојње пивнице,
0057 Те донеси један кондир вина,
0058 Један вина, а други ракије –
0059 Данас ћемо погинути млади!”
0060 Ал’ је љуба од колена мудра,
0061 Па прогледа кроз дојње прозоре –
0062 Пивница им пуна јаничара,
0063 С папучама рујно пију вино,
0064 И за здравље Анђелије љубе,
0065 С покој душе Пријезде војводе,
0066 И за срећу ђоку, добра коња,
0067 И ко томе сабље ћимарлије.
0068 Вратила се натраг у дворове,
0069 Пак беседи Анђелија љуба:
0070 ”Зло ти вино, а горе ти било –
0071 Пивница нам пуна јаничара,
0072 С папучама рујно пију вино
0073 И јошт тебе живог сарањују,
0074 Сарањују и за душу пију,
0075 А менека за срећу примају!”
0076 Кад Пријезда саслушао речи,
0077 Онда уста на ноге јуначке,
0078 Ђоки коњу главу одсекао,
0079 Ћимарлију сабљу приломио,
0080 Приломио надвоје-натроје,
0081 Пак беседи Анђелији љуби:
0082 ”Анђелија, моја верна љубо,
0083 Ил’ ћеш са мном у воду лађану
0084 Ил’ код цара да будеш царица?” –
0085 ”Волем с тобом у воду лађану,
0086 Нег’ љубити на срамоту Турке!”
0087 Па одоше на воду Мораву –
0088 Напред скочи Пријезда војвода,
0089 А за њиме љуба Анђелија.
0090 А кад царе у дворе ушета,
0091 Од три добра ниједнога нема –
0092 Ђоки коњу глава одсечена,
0093 Ћимарлија сабља приломљена,
0094 Приломјена надвоје-натроје,
0095 Анђелија љуба уморена.
0096 Пак беседи царе господине:
0097 ”Сад ћу тебе, паша, обесити
0098 О Солуну, о солунски врати,
0099 Ко год прође нека пашу види,
0100 Какву си ти учинио правду!”
