Smrt vojvode Prijezde
0001 Falio se truski car Memeda:
0002 ”Otići ću belome Solunu,
0003 Pogubiću Prijezdu vojvodu,
0004 Obljubiću ljubu Prijezdinu,
0005 Zadobiću đoku, dobra konja,
0006 I ko tome saljbu ćimarliju.”
0007 Što s’ falio, to je uradio –
0008 Skupio je tri hiljade vojske,
0009 Otišao je belome Solunu.
0010 Kad je došao do vode Morave,
0011 Nije mogao vodu prigaziti,
0012 Prigaziti niti priplivati,
0013 Bavio se tri godine dana,
0014 Polak mu se vojske pobolelo,
0015 A polak mu skoro izginulo.
0016 Vratio se natrag u Carigrad;
0017 Susreta ga paša Perit-paša,
0018 Pak besedi paša Perit-paša:
0019 ”Boga vama, care gospodine,
0020 Kud ste išli, šta li ste brodili,
0021 Kad je tako vojska malaksala?”
0022 Al’ besedi care gospodine:
0023 ”Pošao sam bijelu Solunu;
0024 Kad sam došao do vode Morave,
0025 Nisam mogao vodu priplivati,
0026 Priplivati niti prigaziti!”
0027 Al’ besedi paša Perin-paša:
0028 ”Mi ajdemo natrag do vode Morave,
0029 Dozvaćemo stare lugumžije,
0030 Koji mogu lagum iskopati
0031 I na onu i na ovu stranu,
0032 Iskopati ispod vode ladne!”
0033 Privari se care gospodine,
0034 Privari se po pašinoj reči,
0035 Pak dozvaše lugumžije stare,
0036 Koji mogu lagum iskopati,
0037 Iskopati ispod vode ladne.
0038 Što su Turci danom iskopali,
0039 To su Turci pod šator bacali;
0040 Što su Turci noćom iskopali,
0041 To su Turci u vodu bacali.
0042 Kad ujutru dan je osvanuo,
0043 Rano rani ljuba Prijezdina,
0044 Rano rani na sam Đurđev danak,
0045 Rano rani na vodicu ladnu;
0046 A kad dođe do vode Morave,
0047 Al’ je voda mutna i krvava!
0048 Nije stela vode zaititi,
0049 Vratila se natrag u dvorove,
0050 Pak besedi Prijezdi vojvodi:
0051 ”Gospodaru, na glasu vojvoda,
0052 Morava nam mutna i krvava,
0053 Nisam smela vode zaititi!”
0054 Al’ besedi Prijezda vojvoda:
0055 ”Anđelija, moja verna ljubo,
0056 Ti otidi u dojnje pivnice,
0057 Te donesi jedan kondir vina,
0058 Jedan vina, a drugi rakije –
0059 Danas ćemo poginuti mladi!”
0060 Al’ je ljuba od kolena mudra,
0061 Pa progleda kroz dojnje prozore –
0062 Pivnica im puna janičara,
0063 S papučama rujno piju vino,
0064 I za zdravlje Anđelije ljube,
0065 S pokoj duše Prijezde vojvode,
0066 I za sreću đoku, dobra konja,
0067 I ko tome sablje ćimarlije.
0068 Vratila se natrag u dvorove,
0069 Pak besedi Anđelija ljuba:
0070 ”Zlo ti vino, a gore ti bilo –
0071 Pivnica nam puna janičara,
0072 S papučama rujno piju vino
0073 I jošt tebe živog saranjuju,
0074 Saranjuju i za dušu piju,
0075 A meneka za sreću primaju!”
0076 Kad Prijezda saslušao reči,
0077 Onda usta na noge junačke,
0078 Đoki konju glavu odsekao,
0079 Ćimarliju sablju prilomio,
0080 Prilomio nadvoje-natroje,
0081 Pak besedi Anđeliji ljubi:
0082 ”Anđelija, moja verna ljubo,
0083 Il’ ćeš sa mnom u vodu lađanu
0084 Il’ kod cara da budeš carica?” –
0085 ”Volem s tobom u vodu lađanu,
0086 Neg’ ljubiti na sramotu Turke!”
0087 Pa odoše na vodu Moravu –
0088 Napred skoči Prijezda vojvoda,
0089 A za njime ljuba Anđelija.
0090 A kad care u dvore ušeta,
0091 Od tri dobra nijednoga nema –
0092 Đoki konju glava odsečena,
0093 Ćimarlija sablja prilomljena,
0094 Prilomjena nadvoje-natroje,
0095 Anđelija ljuba umorena.
0096 Pak besedi care gospodine:
0097 ”Sad ću tebe, paša, obesiti
0098 O Solunu, o solunski vrati,
0099 Ko god prođe neka pašu vidi,
0100 Kakvu si ti učinio pravdu!”
