Смрт била би срећа

Једина жеља
Писац: Матија Бан

* * *

        СМРТ БИЛА БИ СРЕЋА

К'о ноћурак кад г' устр'јели
   Зраком својим дан бјели
   Жалостиво скут затвори,
   К земљи главу пак обори;
Али чим се у тминама
   Ноћ посута зв'јездицама
   Јави, одмах своју плаву
   И ноћурак диже главу,
Полагано скут отвара,
   Па се с ноћцом разговара,
   Пијућ' хладне капљичице
   Што капају њој низ лице.
Так' и срце моје болно
   Једино је мрака вољно,
   С њим се тужно разговара,
   И сузама ток отвара.
Два три дана, дв'је три ноћи
   Па ноћурак онемоћи,
   Уве'ло му лишће пане,
   Навијек га те нестане.
Ох! Када би и у томе
    Ја ноћурку жалосноме
   Приличио, те свршио,
   Ох, како би срећан био!

Извори

Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 45, Београд, 1892, Српска краљевска академија.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.