Смрт Марије Бановића
Потресе се земља од запада
И обори три царева града
И пет кула Бановић Стјепана,
А шеста се из темеља њише.
А у кули братац и сестрица. 5
Сека брату тихо говорила:
„А Стјепане, мој брате рођени,
Шеста нам се зањихала кула,
Да идемо на росну ливаду."
Братац секу јесте послушао 10
И одоше на росну ливаду.
Марији је лоша срећа била,
У кули је бисер оставила.
Сека брату тихо говорила:
„О Сгјепане, мој брате рођени, 15
Оћу л’ ићи, да бисер донесем?"
Оде Мара, да бисер донесе,
Али јој је лоша срећа била.
Шеста им се оборила кула
И притисла Марију дјевојку. 20
Глас допаде Бановић Сгјепану:
„Зло га сио, Бановић Стјепане!
Шеста ти се оборила кула
И притисла Марију дјевојку.“
Скочи Сгјепан од земље на ноге, 25
Па покупи младе лагумџије,
Лагумаше пребијелу кулу,
Извадише Марију дјевојку —
Башка Мару, башка русу главу,
Башка плећа, башка плетеницу, 30
Башка руке, башка белензуке.
