Smrt Marije Banovića
Potrese se zemlja od zapada
I obori tri careva grada
I pet kula Banović Stjepana,
A šesta se iz temelja njiše.
A u kuli bratac i sestrica. 5
Seka bratu tiho govorila:
„A Stjepane, moj brate rođeni,
Šesta nam se zanjihala kula,
Da idemo na rosnu livadu."
Bratac seku jeste poslušao 10
I odoše na rosnu livadu.
Mariji je loša sreća bila,
U kuli je biser ostavila.
Seka bratu tiho govorila:
„O Sgjepane, moj brate rođeni, 15
Oću l’ ići, da biser donesem?"
Ode Mara, da biser donese,
Ali joj je loša sreća bila.
Šesta im se oborila kula
I pritisla Mariju djevojku. 20
Glas dopade Banović Sgjepanu:
„Zlo ga sio, Banović Stjepane!
Šesta ti se oborila kula
I pritisla Mariju djevojku.“
Skoči Sgjepan od zemlje na noge, 25
Pa pokupi mlade lagumdžije,
Lagumaše prebijelu kulu,
Izvadiše Mariju djevojku —
Baška Maru, baška rusu glavu,
Baška pleća, baška pletenicu, 30
Baška ruke, baška belenzuke.
