[Смиљ је брала Смиљана девојка]
Смиљ је брала Смиљана девојка,
брајећи је трипут гору зашла,
па је нашла тридесет хајдука.
Сви гу тријес братим братимише,
сал не теја Никола војвода. 5
Проговара Никола војвода:
— Поглен, слунце, поглен у девојку,
зађи, слунце, да би га не зашло,
ево одим тридесет година
ја овак’в лов’к не улови! 10
Поје славеј у гору зелену:
— Фала богу, фала јединому!
Што ће бидне д’н’с у недељу,
а како ће брат сестру да љуби!
Заслуша га Никола војвода, 15
што запоја тој пиле у гору,
па запита гиздаву девојку:
— Чујеш ли ме, гиздава девојко,
не ли знајеш од кога си рода,
од ког рода, од које колено? 20
Проговара гиздава девојка:
— Ја не знајем, мајка казујеше —
да сам некад брата ја имала,
и на њега Никола му име;
у главу му влакно позлаћено, 25
у грбину мрвку је нагорен,
он побегја још млад у ајдукство!
Т’г се сети Никола војвода
дек је она његова сестрица,
па се диже, па се братимише. 30
