[Smilj je brala Smiljana devojka]
Smilj je brala Smiljana devojka,
brajeći je triput goru zašla,
pa je našla trideset hajduka.
Svi gu trijes bratim bratimiše,
sal ne teja Nikola vojvoda. 5
Progovara Nikola vojvoda:
— Poglen, slunce, poglen u devojku,
zađi, slunce, da bi ga ne zašlo,
evo odim trideset godina
ja ovak’v lov’k ne ulovi! 10
Poje slavej u goru zelenu:
— Fala bogu, fala jedinomu!
Što će bidne d’n’s u nedelju,
a kako će brat sestru da ljubi!
Zasluša ga Nikola vojvoda, 15
što zapoja toj pile u goru,
pa zapita gizdavu devojku:
— Čuješ li me, gizdava devojko,
ne li znaješ od koga si roda,
od kog roda, od koje koleno? 20
Progovara gizdava devojka:
— Ja ne znajem, majka kazuješe —
da sam nekad brata ja imala,
i na njega Nikola mu ime;
u glavu mu vlakno pozlaćeno, 25
u grbinu mrvku je nagoren,
on pobegja još mlad u ajdukstvo!
T’g se seti Nikola vojvoda
dek je ona njegova sestrica,
pa se diže, pa se bratimiše. 30
