5
[Служио је јунак у јунака]
Служио је јунак у јунака,
Јакшић јунак у војводе Јанка;
Не служи га за ниједно мито,
Већ да ће му сестру обљубити.
Служио га девет годин дана 5
Да је јунак ни видио није.
Пише књигу Јакшићева мајка:
„Ај, Јакшићу, моје дите драго,
Што већ није нигдире дивојке,
Већ у Јанка Јанкова сестрица!" 10
Јакшић старој отпишује мајки:
„Ај, старице, мила мајко моја,
Служил сам га девет годин дана
Да му сестре ни видио нисам!
Јошће ћу га мало послужити — 15
Ако би ми Bог и срића дала
Да би му ју како приварио!"
Јакшићу је Bог и срића дала
Да ј' у двору робиња дивојка;
Јакшић ју је с Bогом посестрио, 20
Дарова јој златјену јабуку
И још јој је јунак говорио:
„Ај, дивојко, Bогом посестримо,
Ево теби златјена јабука,
Пак ми кажи, драга селе моја, 25
Гди данује Јанкова сестрица,
Гди данује, гди ноћцу ноћује!"
Она му је говорила млада:
„Ај, Јакшићу, Bогом побратиме,
Дан данује у кулах високих, 30
Свилу прeде, чиманзије везе
И мунтаве на коњу Јанкову;
Ноћ ноћује у свитлих камарах.
Лахко ћу те с њоме саставити —
Кад вечерас о вечери буде, 35
Носит ћу јој госпоске вичере
И растират мекахне ложнице,
Оставит ћу врата притворена!"
Једва Јакшић ноћце дочекао!
Када се је ноћца учинила, 40
Аl однесе робиња дивојка,
Однесла је госпоске вичере
И растрла мекахне ложнице,
Оставила притворена врата.
Када је већ за вечером било, 45
Идe Јакшић Јанковој сестрици.
Када га је млада упазила,
Узела је сребрне ножиће
Да убоде себе у срдашце.
Јакшић јунак брже полетио, 50
Пак јој отме сребрне ножиће,
Тер је баца кроз свитле пенџере,
И обљуби лијепу дивојку.
Љубише се полдругу годину,
Љубише се да ниј' знао нитко, 55
Већ што млађа робиња дивојка.
Мало ј' тога вриме постојало,
Јакшићева ј' говорила драга:
„Ај, Јакшићу, жива те не било,
Живо ј' мени чедо под појасом, 60
Води мене старој мајки твојој!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
