5
[Služio je junak u junaka]
Služio je junak u junaka,
Jakšić junak u vojvode Janka;
Ne služi ga za nijedno mito,
Već da će mu sestru obljubiti.
Služio ga devet godin dana 5
Da je junak ni vidio nije.
Piše knjigu Jakšićeva majka:
„Aj, Jakšiću, moje dite drago,
Što već nije nigdire divojke,
Već u Janka Jankova sestrica!" 10
Jakšić staroj otpišuje majki:
„Aj, starice, mila majko moja,
Služil sam ga devet godin dana
Da mu sestre ni vidio nisam!
Jošće ću ga malo poslužiti — 15
Ako bi mi Bog i srića dala
Da bi mu ju kako privario!"
Jakšiću je Bog i srića dala
Da j' u dvoru robinja divojka;
Jakšić ju je s Bogom posestrio, 20
Darova joj zlatjenu jabuku
I još joj je junak govorio:
„Aj, divojko, Bogom posestrimo,
Evo tebi zlatjena jabuka,
Pak mi kaži, draga sele moja, 25
Gdi danuje Jankova sestrica,
Gdi danuje, gdi noćcu noćuje!"
Ona mu je govorila mlada:
„Aj, Jakšiću, Bogom pobratime,
Dan danuje u kulah visokih, 30
Svilu prede, čimanzije veze
I muntave na konju Jankovu;
Noć noćuje u svitlih kamarah.
Lahko ću te s njome sastaviti —
Kad večeras o večeri bude, 35
Nosit ću joj gosposke vičere
I rastirat mekahne ložnice,
Ostavit ću vrata pritvorena!"
Jedva Jakšić noćce dočekao!
Kada se je noćca učinila, 40
Al odnese robinja divojka,
Odnesla je gosposke vičere
I rastrla mekahne ložnice,
Ostavila pritvorena vrata.
Kada je već za večerom bilo, 45
Ide Jakšić Jankovoj sestrici.
Kada ga je mlada upazila,
Uzela je srebrne nožiće
Da ubode sebe u srdašce.
Jakšić junak brže poletio, 50
Pak joj otme srebrne nožiće,
Ter je baca kroz svitle pendžere,
I obljubi lijepu divojku.
Ljubiše se poldrugu godinu,
Ljubiše se da nij' znao nitko, 55
Već što mlađa robinja divojka.
Malo j' toga vrime postojalo,
Jakšićeva j' govorila draga:
„Aj, Jakšiću, živa te ne bilo,
Živo j' meni čedo pod pojasom, 60
Vodi mene staroj majki tvojoj!"
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
