Отворите главни мени
Слон
Писац: Јован Јовановић Змај


Подигло се шест другова
у Индију, у далеку,
жеља им је видет слона, -
не вид'ли га у свом веку.
Рекао им један старац:
"Признајем вам прохтев лепи,
ал' ви, људи, видет слона
не можете, јер сте слепи."
Јер одиста, слепи беху
сва шестор'ца - ваља знати,
ал' одговор њихов беше:
"Ми ћемо га опипати."
Е, па добро кад је тако.
И одоше шест другова
и стигоше у Индију
до слонова.

Примаче се један братац
једном слону, и то с бока.
Опипа га, онда рече:
"Вала, ствар је то широка.
Не треба ми очњи вид:
слон изгледа као зид!"

Други братац, тај је опет
спреда стао,
па је слону зуб дугачки
опипао.
И он рече: "Е, сад ми је
ствар позната,
слон изгледа као дирек
мојих врата!"

И трећи је спреда дош'о
своме циљу,
он је слону опипао
само риљу.
Чим опипа, одмах рече:
"Знам сад и ја,
слон изгледа као нека
грдна змија!"

А четврти, он је опет
друкче стао.
Па је слону само ногу
опипао.
И он рече: "Хвала Богу,
знам већ сада.
Слон изгледа, слон изгледа
као клада!"

Дође пети па ти руку
горе диже,
опип'о је слону уво, -
ништа више.
Па сад му је суд изрећи
било лако:
"Слон изгледа ко лепеза,
исто тако!"

А шести се примакао
одострага,
њему опет реп тог звера
паде шака.
Чудећи се пип'о га је
понајдуже,
онда рече: "Слон изгледа
као уже!"

После су се препирали
дуго здраво,
који од њих шест слепаца
има право.
Та сваки је им'о право
нешто малко,
ал' целину није позн'о
баш ниједан,
баш никако.