Slon

Slon Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Podiglo se šest drugova
u Indiju, u daleku,
želja im je videt slona, -
ne vid'li ga u svom veku.
Rekao im jedan starac:
"Priznajem vam prohtev lepi,
al' vi, ljudi, videt slona
ne možete, jer ste slepi."
Jer odista, slepi behu
sva šestor'ca - valja znati,
al' odgovor njihov beše:
"Mi ćemo ga opipati."
E, pa dobro kad je tako.
I odoše šest drugova
i stigoše u Indiju
do slonova.

Primače se jedan bratac
jednom slonu, i to s boka.
Opipa ga, onda reče:
"Vala, stvar je to široka.
Ne treba mi očnji vid:
slon izgleda kao zid!"

Drugi bratac, taj je opet
spreda stao,
pa je slonu zub dugački
opipao.
I on reče: "E, sad mi je
stvar poznata,
slon izgleda kao direk
mojih vrata!"

I treći je spreda doš'o
svome cilju,
on je slonu opipao
samo rilju.
Čim opipa, odmah reče:
"Znam sad i ja,
slon izgleda kao neka
grdna zmija!"

A četvrti, on je opet
drukče stao.
Pa je slonu samo nogu
opipao.
I on reče: "Hvala Bogu,
znam već sada.
Slon izgleda, slon izgleda
kao klada!"

Dođe peti pa ti ruku
gore diže,
opip'o je slonu uvo, -
ništa više.
Pa sad mu je sud izreći
bilo lako:
"Slon izgleda ko lepeza,
isto tako!"

A šesti se primakao
odostraga,
njemu opet rep tog zvera
pade šaka.
Čudeći se pip'o ga je
ponajduže,
onda reče: "Slon izgleda
kao uže!"

Posle su se prepirali
dugo zdravo,
koji od njih šest slepaca
ima pravo.
Ta svaki je im'o pravo
nešto malko,
al' celinu nije pozn'o
baš nijedan,
baš nikako.