Слога

Мило Јововић

У слози се лакше сносе јади,
Слогом ћемо ране извидати –
Руку руци нек брат брату даде
Пак ће срећа роду да процвати,
Јер уз слогу ниче љубав права:
Само слога Србина спасава.

Нек се мржња у понор стровали;
Јер је она опако оруђе,
Жарка љубав нека се успали
И у братска срца нека уђе.
Раздор клета нек се избјегава:
Само слога Србина спасава.

Прутић један дȃ се скршит лако;
Ал не, кад се више скупа сложе:
И са браћом бива исто тако,
Кад су сложна, ко их скршит може?
Ни од кога не имају страва,
Само слога Србина спасава.

Неслога нас свијех опомиње
Како с ње се наше царство сруши,
Њу Косово још данас проклиње;
Па нек инас заболи у души.
Слога браћо, нек се обожава
Она само Србина спасава.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

У Бару (Црна Гора) 1895., Мило Јововић, „Голуб“, број 9., у Сомбору, 1. маја 1896., стр. 129.