Славуј и јастреб
←Чврчак и мрави | Славуј и јастреб Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Славуј и кукавица и магарац→ |
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Славуј појаше у пролеће и увесељаваше свакога који га чујаше. Ухвати га јастреб, и хоће да га изе. „Немој ме убијати”, — вели му славуј — „видиш како ме људи paдо слушају и називљу ме слатким| пролетњим певцем?“ — „Штоје мени дo пролећа и дo оних који те слушају? Мени је само о том старост како ћу ја мој трдух напунити.”
Мудрост, наука, слава и добродјетељ, — све је то онима за ништа који све своје блаженство траже и находе у чанку и бокалу. Док је њима само пун трбух, свему се осталом смеју и ругају.
Извори уреди
- Антологија српске књижевности [1]