Скендербег/26
4.
ВРАЊАНИН, ТОПИЈА и МАМИЦА с барјаком укажу се на брежуљку пред градом, многи војници.
ВРАЊАНИН: Ђорђе ударио на Турке; сад нам треба бити опазнима. Ти, Топија, сиђи с једном чешћу' војске, ако. буде нужна помоћ. Ја ћу код града остати, да нас не натхитре.
МАМИЦА: Оно је Муса што напада с јужне стране, познајем му перјаницу.
ТОПИЈА: Врли витез! Но с леве стране мора да је Амеша. Јест заиста, онакве замаје може само синовац Скендербегов чинити.
МАМИЦА (сишла је међутим с брега): Вика је ужасна.
ВРАЊАНИН: Шта је ово? Скендербег приближује се овамо !
ТОПИЈА: Опасност је велика. Мамице, (Смотривши је сиђе и он с неком чешћу војника) иди у град.
МАМИЦА. Кад толики јунаци гину што је до мене?
ТОПИЈА: Скендербег се бори с једним знатним Турчином. У помоћ!
МАМИЦА (задржи га): То је удвој.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|