◄   3 Dejstvo četvrto 5   ►

4.
 
VRANjANIN, TOPIJA i MAMICA s barjakom ukažu se na brežuljku pred gradom, mnogi vojnici.

VRANjANIN: Đorđe udario na Turke; sad nam treba biti opaznima. Ti, Topija, siđi s jednom češću' vojske, ako. bude nužna pomoć. Ja ću kod grada ostati, da nas ne nathitre.
MAMICA: Ono je Musa što napada s južne strane, poznajem mu perjanicu.
TOPIJA: Vrli vitez! No s leve strane mora da je Ameša. Jest zaista, onakve zamaje može samo sinovac Skenderbegov činiti.
MAMICA (sišla je međutim s brega): Vika je užasna.
VRANjANIN: Šta je ovo? Skenderbeg približuje se ovamo !
TOPIJA: Opasnost je velika. Mamice, (Smotrivši je siđe i on s nekom češću vojnika) idi u grad.
MAMICA. Kad toliki junaci ginu što je do mene?
TOPIJA: Skenderbeg se bori s jednim znatnim Turčinom. U pomoć!
MAMICA (zadrži ga): To je udvoj.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.