◄   VI II ДЕЈСТВО II   ►
II ДЕЈСТВО
I
(Црнокравић и Марта)


МАРТА: Бадава. Затворила се у соби, па не пушта никога.

ЦРНОКРАВИЋ: А не боји се она, да је што не снађе

МАРТА: Како ти могу такове мисли на памет доћи. Ниси видио, шта је претрпела.

ЦРНОКРАВИЋ: Баш зато, што је болесна, не треба да се затвара.

МАРТА: Оваква није била никада. Како осрамоти оног човека!

ЦРНОКРАВИЋ: Димитрија? За њега ми није стало. Више ми је жао, што је увредила кукавног Макаријуса.

МАРТА: Никога не треба да вређа, док је девојка, а кад се уда, што јој драго.

ЦРНОКРАВИЋ: Вичи је, нека дође, да видимо, како јој је.

МАРТА: Ја знам, да ћу је бадава звати. (Виче) Агнице!

АГНИЦА (из друге собе): Чујем, мамо.

МАРТА: Изиђи, ево је рад отац да види, како ти је.

АГНИЦА: Слатка мамице, само се још мало претрпите, одмах ћу доћи.

ЦРНОКРАВИЋ: Шта мора сама радити?

МАРТА: Може бити да је пређашње мисли муче. Није шала толика предсказивања!

ЦРНОКРАВИЋ: Да, особито моја смрт.

МАРТА: Ах, кад на то помислим...

ЦРНОКРАВИЋ: Одмах ти дође воља удати се.

МАРТА: Иди, молим те, како те не мрзи тако говорити.

ЦРНОКРАВИЋ: Та мал' ниси питала, је ли млад и леп?

МАРТА: Теби је до шале, а не гледаш на дете.

ЦРНОКРАВИЋ: И она ће се удати.

МАРТА: Али кад?

ЦРНОКРАВИЋ: Пре тебе.

МАРТА: Кад паднемо у парницу и све изгубимо.

ЦРНОКРАВИЋ: Бога ми, ако то буде, биће ђаволски посао. Мандић ме је научио, како се терају парнице.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.