◄   VI II DEJSTVO II   ►
II DEJSTVO
I
(Crnokravić i Marta)


MARTA: Badava. Zatvorila se u sobi, pa ne pušta nikoga.

CRNOKRAVIĆ: A ne boji se ona, da je što ne snađe

MARTA: Kako ti mogu takove misli na pamet doći. Nisi vidio, šta je pretrpela.

CRNOKRAVIĆ: Baš zato, što je bolesna, ne treba da se zatvara.

MARTA: Ovakva nije bila nikada. Kako osramoti onog čoveka!

CRNOKRAVIĆ: Dimitrija? Za njega mi nije stalo. Više mi je žao, što je uvredila kukavnog Makarijusa.

MARTA: Nikoga ne treba da vređa, dok je devojka, a kad se uda, što joj drago.

CRNOKRAVIĆ: Viči je, neka dođe, da vidimo, kako joj je.

MARTA: Ja znam, da ću je badava zvati. (Viče) Agnice!

AGNICA (iz druge sobe): Čujem, mamo.

MARTA: Iziđi, evo je rad otac da vidi, kako ti je.

AGNICA: Slatka mamice, samo se još malo pretrpite, odmah ću doći.

CRNOKRAVIĆ: Šta mora sama raditi?

MARTA: Može biti da je pređašnje misli muče. Nije šala tolika predskazivanja!

CRNOKRAVIĆ: Da, osobito moja smrt.

MARTA: Ah, kad na to pomislim...

CRNOKRAVIĆ: Odmah ti dođe volja udati se.

MARTA: Idi, molim te, kako te ne mrzi tako govoriti.

CRNOKRAVIĆ: Ta mal' nisi pitala, je li mlad i lep?

MARTA: Tebi je do šale, a ne gledaš na dete.

CRNOKRAVIĆ: I ona će se udati.

MARTA: Ali kad?

CRNOKRAVIĆ: Pre tebe.

MARTA: Kad padnemo u parnicu i sve izgubimo.

CRNOKRAVIĆ: Boga mi, ako to bude, biće đavolski posao. Mandić me je naučio, kako se teraju parnice.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.