Сеја Заин Беговића и Селен Царевић

* * *



Сеја Заин Беговића и Селен Царевић

Лов ловио Селен Царевићу,
Покрај двора Заин Беговића;
Он не лови да ловак улови
Већ он лови да види девојку,
Ту лепоту Заинову сеју! 5
Па углед'о лепоту девојку.
Девојка се по градишки шеће,
За њом иде Кумрија робиња,
Скуте носи да се не изроси,
Ибрик носи па залива цвеће. 10
Ал' беседи Селен Царевићу:
„Дај, девојко, из градишке цвећа!“
Ал' беседи лепота девојка:
„Не смем дати из градишке цвећа,
„Од снашице, од Заиновице; 15
„Имала сам девет мили сеји,
„Сви ми девет она опаднула,
„И сви девет братац погубио,
„Па ћ' и мене данаске десету!“
Ал' беседи Селен Царевићу: 20
„Дај, девојко из градишке цвећа,
„Дај, девојко, жив ти Заин био!".
Ал' беседи лепота девојка:
„За брата би дала очи чарне,
„А да не бих стручак ђулвезана!“ 25
Она узбра из градишке цвеће,
Она даде, робиња додаде.
Ал' узеде Селен Царевићу,
Как' узеде за калпак задеде,
Па он пође гором певајући. 30
Не било му од Бога суђено,
Сусрете га Заин Беговићу,
Па беседи Заин Беговићу:
„Ој Бога ти Селен Царевићу,
„Од куд' теби из градишке цвеће, 35
„Кад тог цвећа ни у кога нема,
„До у мене и у моје сеје?“
Ал' беседи Селен Царевићу:
„Ој Бога ти, Заин Беговићу,
„Кад ме питаш, хоћу да ти кажем: 40
„Та ја идох хитар лов ловити,
„Па од лова ништа не добио,
„И ја прођох кроз кршно приморје,
„Па погледим на ново прозорје,
„Па угледим лепоту девојку: 45
„Девојка се по градишқи шеће,
„За њом иде Кумрија робиња,
„Скуте носи да се не изроси,
„Ибрик носи, да залива цвеће.
„Ја беседим лепоти девојки: 50
„Дај, девојко, из градишке цвећа!
„Ал' баседи лепота девојка:
„Не смем дати из градишке цвећа,
„Од снашице, од Заиновице!
„Имала сам девет мили сеја, 55
„Сви ми девет она опаднула,
„И сви девет братац погубио,
„Па ћ' и мене данаске десету!
„Ја беседих Селен Царевићу:
„Дај, девојко, из градишке цвећа, 60
„Дај, девојко, жив ти Заин био!
„Ал' беседи лепота девојка:
„За брата би очи чарне дала,
„А да не би стручак ђулвезана,
„Она узбра из градишке цвеће, 65
„Она даје, робиња додаје;
„Как' узедох Селен Царевићу,
„Как' узедох за калпак задедох,
„П' онда пођох гором пјевајући;
„Не било ми од Бога суђено, 70
„Суср'о си ме Заин Беговићу!“
Ал' беседи Заин Беговићу:
„Ој Бога ти, Селен Царевићу,
„Иди твoмe двору пјевајући.
„А ја идем моме шетајући!“ 75
Кол'ко га је љуба угледала,
Толико је пред њег' ишетала,
Па под њиме прихвати коњица,
Ал' беседи Заин Беговићу:
„Ој Бога ти, Анђелија љубо, 80
„Зар-ли немам млађега у двору,
„Да пред мене данаске ишеће,
„И да мени сад отвори врата,
„Да под-а-мном прихвати коњица?“
Ал' беседи Анђелија љуба: 85
„Кога имаш млађега у двору,
„Да пред тебе данаске ишеће,
„И да теби сад отвори врата,
„Да под тобом прихвати коњица?
„Кад се твоја уморила сеја, 90
„Делијама давајући цвеће!“
Ал' беседи Заин Беговићу:
„Курво, кучко, Анђелија љубо,
„Девет си ми омразила сеја,
„Сви сам девет јунак погубио! 95
„Волем тебе данаске крвницу,
„Нег' сестрицу моју јединицу!“
Трже сабљу одсече јој главу!


Референце


Извор

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 48-51.