Seja Zain Begovića i Selen Carević
Lov lovio Selen Careviću,
Pokraj dvora Zain Begovića;
On ne lovi da lovak ulovi
Već on lovi da vidi devojku,
Tu lepotu Zainovu seju! 5
Pa ugled'o lepotu devojku.
Devojka se po gradiški šeće,
Za njom ide Kumrija robinja,
Skute nosi da se ne izrosi,
Ibrik nosi pa zaliva cveće. 10
Al' besedi Selen Careviću:
„Daj, devojko, iz gradiške cveća!“
Al' besedi lepota devojka:
„Ne smem dati iz gradiške cveća,
„Od snašice, od Zainovice; 15
„Imala sam devet mili seji,
„Svi mi devet ona opadnula,
„I svi devet bratac pogubio,
„Pa ć' i mene danaske desetu!“
Al' besedi Selen Careviću: 20
„Daj, devojko iz gradiške cveća,
„Daj, devojko, živ ti Zain bio!".
Al' besedi lepota devojka:
„Za brata bi dala oči čarne,
„A da ne bih stručak đulvezana!“ 25
Ona uzbra iz gradiške cveće,
Ona dade, robinja dodade.
Al' uzede Selen Careviću,
Kak' uzede za kalpak zadede,
Pa on pođe gorom pevajući. 30
Ne bilo mu od Boga suđeno,
Susrete ga Zain Begoviću,
Pa besedi Zain Begoviću:
„Oj Boga ti Selen Careviću,
„Od kud' tebi iz gradiške cveće, 35
„Kad tog cveća ni u koga nema,
„Do u mene i u moje seje?“
Al' besedi Selen Careviću:
„Oj Boga ti, Zain Begoviću,
„Kad me pitaš, hoću da ti kažem: 40
„Ta ja idoh hitar lov loviti,
„Pa od lova ništa ne dobio,
„I ja prođoh kroz kršno primorje,
„Pa pogledim na novo prozorje,
„Pa ugledim lepotu devojku: 45
„Devojka se po gradišқi šeće,
„Za njom ide Kumrija robinja,
„Skute nosi da se ne izrosi,
„Ibrik nosi, da zaliva cveće.
„Ja besedim lepoti devojki: 50
„Daj, devojko, iz gradiške cveća!
„Al' basedi lepota devojka:
„Ne smem dati iz gradiške cveća,
„Od snašice, od Zainovice!
„Imala sam devet mili seja, 55
„Svi mi devet ona opadnula,
„I svi devet bratac pogubio,
„Pa ć' i mene danaske desetu!
„Ja besedih Selen Careviću:
„Daj, devojko, iz gradiške cveća, 60
„Daj, devojko, živ ti Zain bio!
„Al' besedi lepota devojka:
„Za brata bi oči čarne dala,
„A da ne bi stručak đulvezana,
„Ona uzbra iz gradiške cveće, 65
„Ona daje, robinja dodaje;
„Kak' uzedoh Selen Careviću,
„Kak' uzedoh za kalpak zadedoh,
„P' onda pođoh gorom pjevajući;
„Ne bilo mi od Boga suđeno, 70
„Susr'o si me Zain Begoviću!“
Al' besedi Zain Begoviću:
„Oj Boga ti, Selen Careviću,
„Idi tvome dvoru pjevajući.
„A ja idem mome šetajući!“ 75
Kol'ko ga je ljuba ugledala,
Toliko je pred njeg' išetala,
Pa pod njime prihvati konjica,
Al' besedi Zain Begoviću:
„Oj Boga ti, Anđelija ljubo, 80
„Zar-li nemam mlađega u dvoru,
„Da pred mene danaske išeće,
„I da meni sad otvori vrata,
„Da pod-a-mnom prihvati konjica?“
Al' besedi Anđelija ljuba: 85
„Koga imaš mlađega u dvoru,
„Da pred tebe danaske išeće,
„I da tebi sad otvori vrata,
„Da pod tobom prihvati konjica?
„Kad se tvoja umorila seja, 90
„Delijama davajući cveće!“
Al' besedi Zain Begoviću:
„Kurvo, kučko, Anđelija ljubo,
„Devet si mi omrazila seja,
„Svi sam devet junak pogubio! 95
„Volem tebe danaske krvnicu,
„Neg' sestricu moju jedinicu!“
Trže sablju odseče joj glavu!
