[Седе Марко с мајку да вечера]
Седе Марко с мајку да вечера,
Ем вечера, ем се подсмејкује.
Питала га остарвла мајка:
— Да л’ се смејеш на нашу вечеру,
Је л’ се смејеш мајци на старости? 5
— Ни се смејем на нашу вечеру,
Ни се смејем мајци на старости;
Што имамо, то и вечерамо,
А ти си ми остарела мајка,
Но се смејем на моје јунаштво. 10
Сусрели ме Турци јаничари
Који носу три товара благо,
Па ми кажу Турци јаничари:
"Море, Марко, склони ни се с пута!“
А ја сам се врло расрдио, 15
Како сам ги лако ударио,
Све сам, мајко, с душу раставио!“