[Sede Marko s majku da večera]
Sede Marko s majku da večera,
Em večera, em se podsmejkuje.
Pitala ga ostarvla majka:
— Da l’ se smeješ na našu večeru,
Je l’ se smeješ majci na starosti? 5
— Ni se smejem na našu večeru,
Ni se smejem majci na starosti;
Što imamo, to i večeramo,
A ti si mi ostarela majka,
No se smejem na moje junaštvo. 10
Susreli me Turci janičari
Koji nosu tri tovara blago,
Pa mi kažu Turci janičari:
"More, Marko, skloni ni se s puta!“
A ja sam se vrlo rasrdio, 15
Kako sam gi lako udario,
Sve sam, majko, s dušu rastavio!“
