* * *
Севдах јади
Расла јела насред Сарајева,
На тој јели од злата љуљашка:
Ту се љуља наша млађарија,
А највише Мехмцд момче младо —
Са Мејрушом лијепом дјевојком. 5
Отисну се Мехмед момче младо,
Отисну се неколико пута:
Прекиде се од злата љуљачка,
Паде с љуље Мехмеид момче младо!
Црвен фесић у р'јеку Миљацку, 10
Б’јело лице у зелену траву.
Жалило га и старо и младо,
А највише Мејруша дјевојка.
Већ су прошле три године дана
Да се млада није ишчешљала, 15
А четврта када је настала,
Тад је себи косе одрезала
И послала дајџи у Стамбола,
Да их метне граду на капију,
Ко их види — тај нека се чуди: 20
„Мили боже, с ког су одрезане?
Ил' је мајка жалила јединца,
Ил' сестрица брата рођенога?
Нит' је мајка жалила јединца,
Нит’ сестрица брата рођенога, 25
Већ Мејруша, лијепа дјевојка —
Свога Меху — првога ашика.
|
|
Референце
Извор
Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 693-694.
