Све је прошло...
| Све је прошло... Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1856. године, а први пут штампана 1861.[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Све је прошло...
Све је прошло што ми се милило,
Мојих дана приспело је вече;
Чини ми се у сну ми се снило —
Сан је био — ал' и сан протече!...
Имах мому која ме волела —
И данас ми за њом срце вене;
Душа би ми оставила тела,
Те девојке кад се опомене!
Већ сам с њоме стај'о пред олтаром,
Да постигнем што ми срце жуди,
С пламом срца, са љубавим жаром —
Ал' смрт њена од сна ме пробуди.
Мислио сам сред мачева љути',
Где јунаци своме гневу годе,
Болном срцу мрку крв просути
На бојишту србињске слободе,
Ал' сан оде к'о пролећни снеже,
Крв не оста срца на бојишту,
На њем' змија к'о да отров леже,
Прошлости га тако ране тишту!...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|