Sve je prošlo...
| Sve je prošlo... Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1856. godine, a prvi put štampana 1861.[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Sve je prošlo...
Sve je prošlo što mi se mililo,
Mojih dana prispelo je veče;
Čini mi se u snu mi se snilo —
San je bio — al' i san proteče!...
Imah momu koja me volela —
I danas mi za njom srce vene;
Duša bi mi ostavila tela,
Te devojke kad se opomene!
Već sam s njome staj'o pred oltarom,
Da postignem što mi srce žudi,
S plamom srca, sa ljubavim žarom —
Al' smrt njena od sna me probudi.
Mislio sam sred mačeva ljuti',
Gde junaci svome gnevu gode,
Bolnom srcu mrku krv prosuti
Na bojištu srbinjske slobode,
Al' san ode k'o prolećni sneže,
Krv ne osta srca na bojištu,
Na njem' zmija k'o da otrov leže,
Prošlosti ga tako rane tištu!...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Đura Jakšić, umro 1878, pre 146 godina.
|