Свет (комад у четири чина)/44
X
ЈЕЛКИЦА, пређашњи.
ЈЕЛКИЦА (носећи служавник). Љубим руке.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (изненађена). А, а, а, шта је то? Дугачка сукња? (Стани). Шта је то, Бога вам?
СТАНА. Ето, и то смо морали учинити, и ако му није време.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (служећи се). Али, за Бога, Јелкица је још врло млада, тек јој је петнаест и по година. Што сте је направили читавом девојком?
СТАНА. Па то је истина. Рано је, знам и сама да је рано, али знате, замерају нам. Кажу: Силом је правимо дететом, кад није дете. Кажу да је она маторија, него јој ми облачимо кратку сукњу само зато, да би Нада изгледала млађа.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Али ко то каже, за Бога?
СТАНА. Па тако, свет. Кажу: Нада је много старија, али ми лажемо и младожењу и свет, па зато облачимо Јелкици кратке сукње, да би само крај ње и Нада изгледала млађа.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. О, Господе Боже, шта ти још неће измислити? (Јелкици, пошто се послужила). Хвала, душо.
ЈЕЛКИЦА (одлази).
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (гледа за њом). А лепо јој стоји, обешењица једна. Најзад, добро сте и учинили. Њена се крштеница зна, то је црно на беломе, па носила она дугу или кратку хаљину. (Устаје). Ви ћете ме данас, драга моја, раније пустити. Данашњи сам дан посветила посетама. Имам да учиним много посета. Разуме се, прва је била вама.
СТАНА. Веома вам благодарим. (Прати је до врата).