Свет (комад у четири чина)/29
XIV
ЈЕЛКИЦА, НАДА, СТАНА, за тим учитељ музике и ТОМА.
ЈЕЛКИЦА (утрчи плачући). Је л' истина, мајко? Ено дада плаче у кујни, отерао је отац из службе.
СТАНА. Истина је.
УЧИТЕЉ (с виолином у руци). Молим лепо, хоћемо ли наставити? I
ЈЕЛКИЦА. Чекајте, молим вас?
ТОМА (спази их све три да плачу). Шта је ово опет?
УЧИТЕЉ (не осврћући се на ситуацију, одлази напред свира сâм за свој рачун неку скалу).
ТОМА (погледа презриво учитеља, па му приђе и тапше га по рамену).
УЧИТЕЉ. Молим...
ТОМА. Слушајте ви. Ви не мислите ваљада да ће ове женске плакати уз пратњу музике?
УЧИТЕЉ (извињава се). Пардон, молим....
ТОМА (погледа га презриво, па се врати женски) А ви, овај... немојте плакати, јер... јер... и мени хоће срце да препукне. (Потресен).