Svet (komad u četiri čina)/29
XIV
JELKICA, NADA, STANA, za tim učitelj muzike i TOMA.
JELKICA (utrči plačući). Je l' istina, majko? Eno dada plače u kujni, oterao je otac iz službe.
STANA. Istina je.
UČITELj (s violinom u ruci). Molim lepo, hoćemo li nastaviti? I
JELKICA. Čekajte, molim vas?
TOMA (spazi ih sve tri da plaču). Šta je ovo opet?
UČITELj (ne osvrćući se na situaciju, odlazi napred svira sâm za svoj račun neku skalu).
TOMA (pogleda prezrivo učitelja, pa mu priđe i tapše ga po ramenu).
UČITELj. Molim...
TOMA. Slušajte vi. Vi ne mislite valjada da će ove ženske plakati uz pratnju muzike?
UČITELj (izvinjava se). Pardon, molim....
TOMA (pogleda ga prezrivo, pa se vrati ženski) A vi, ovaj... nemojte plakati, jer... jer... i meni hoće srce da prepukne. (Potresen).