Свезнање Д6
| СВЕЗНАЊЕ |
ДРИГАЛСКИ Ерих (• 1865.), проф. унив. у Минхену; бавио се поглавито испитивањем Гренланда и поларних крајева.
ДРИЈАДА, по грч. митол. шумска нимфа.
ДРИЈЕМАК, кукавични каранфил (Lychnis flos cuculi), вишегод. биљка из фам. каранфила, честа по ливадама; цвет ружичаст.
ДРИЛ (енгл.), јако апретирана памучна тканина за израду постељних ствари, одела и рубља.
ДРИМ, р. у Арб., постаје од Црног и Белог Д.; оба извиру у Југосл. и састају се код Љум-Куле; 1 крак одваја се у Скадарском Пољу и испод Скадра улива у Бојану; гл. део улива се у Јадр. М. код Љеша.
ДРИМКОЛ, предео у Ј. Србији на л. страни Ц. Дрима у подгорини пл. Јабланице; 20 села; вел. већина стан.: прав. и мусл. Срби, у ј. делу има Арбанаса, а у Д. и Г. Белици Цинцара; гл. занимање печалбарство.
ДРИНА, д. притока Саве, дуга 333 км, постаје од Пиве и Таре, које се састају на с. подножју пл. Маглића.
ДРИНКВОТЕР Џон (Drinkwater, • 1882.), енгл. песник, драматичар и прозни писац; драма Абрахам Линколн, ист. комади: Оливер Кромвел, Мери Стјуарт.
ДРИНОВ Марин (1838.-1906.), буг. историчар и етнограф, проф. унив. у Харкову; гл. дела: О пореклу буг. народа, Ист. Буг. цркве, Односи Јж. Сл. према Виз. и др.
ДРИНОПОЉЕ → Једрене.
ДРИНСКА БАНОВИНА, полит. самоуправна обл.
[Illustration]
File: 0354.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
(27 572 км², 1530 867 ст.) између Приморске, Врбаске, Савске, Дунавске, Моравске и Зетске Бан.) већим делом план. обл., с највишим план. на јз. страни (Трескавица 2088 м, Бјелашница 2062 м, Враница 2107 м); према С и И, план. све ниже, а најниже према Посавини (Мајевица 916 м, Цер 687 м); низије у речним долинама, нарочито у њиховим проширењима и котлинама (Сарајевско, Зеничко, Спречко Поље); веће равнице у Посавини (Мачва, Семберија); припада сливу Саве (Црно М.), која чини с. границу бан.; њене веће притоке: Дрина, Босна (г. и најнижи ток), Колубара и г. ток З. Мораве; клима умерено-конт., а у вишим деловима планинска: стан. Јел., и. од Дрине само прав., а зап. од Дрине кат. и мусл. вере; у с. и си. равничном делу пољопр., а у обл. виших план. на З сточарство; између тих зона мешовито занимање (земљр. и сточарство) са развијеним воћарством; руд. добро развијено: 8 угљенокопа, држ. рудник гвожђа с топионицом и ливницом у Варешу и мањи рудници хрома, мангана, антимона, живе, олова и цинка; 2 држ. солане код Тузле; развијена и инд. дрвета (38% површине под шумом); гл. жел. раскрсница Сарајево, одакле полазе жел. краци за Прим., Поморавље, Посавину и према санској прузи; колски саобр. добар; градови: Сарајево (средиште бан.), Зеница, Тузла, Шабац, Ваљево, Ужице, Чачак.
ДРИЊАЦИ, прав. и мусл. стан. г. Подриња, око Фоче и Горажда; осим сточарством и земљр., много се баве воћарством; на њихов рачун се причају шаљиве и подругљиве приче.
ДРИЊАЧА, л. притока Дрине, извире са Коњух-План., дуга 77 км.
ДРИФТ (нем.), кретање воде на морској пучини под утицајем ветра (→ морске струје). Д. теорија, претпоставља да су → ератично стење пренели дилувијални ледени брегови ношени морским струјама.
ДРИШ Ханс (Driesch, • 1867.), нем. биолог, филозоф, гл. заступник неовитализма; дела: Филозофија органског, Наука о истини и др.
ДРЉАЊЕ, важан посао у површинској обради земље; потпомаже иситњавање земље, разбија горњи слој земље, квари његову капиларност и тако обезбеђује потребну влагу; често се употребљава да растресе г. слој, омогући боље проветравање и тим потпомогне успешнији развој биљке. Дрљача 1) оруђе за иситњавање земље; састоји се од рама са верт. зупцима, може бити од дрвета и гвожђа; троугласта, четвероугласта налик на слово S; постоје д. са регулисаним нагибом зубаца; ливадска д. употребљава се за ливаде, састављена од неколико мањих д. са зупцима разних размера; колутасте д. имају уместо зубаца колуте, којима секу и ситне танак слој земље. 2) дрвена или метална полуга под репом аероплана; служи за ослањање репа при кретању по земљи и за кочење при слетању.
ДРНИШ, варошица (1700 ст.) на подножју план. Промине, на Кркиној приточици Чиколи, у Книнском срезу (Прим. Бан.).
ДРЊЕ, село (1500 ст.) на Драви, близу мађ. границе (Савска Бан.); испирање злата из песка Драве.
ДРОБЊАК 1) Дробњаци, племе у и. Херц. (око 15 000) испод Дурмитора; помињу се 1390.; по предању најстарији стан. племенске обл. били Кричи (Кричкови), а оснивачи плем. пореклом из Босне; у 19. в. раширили се и по површи Језера; етнички потпуно хомогени (сви прав. Срби), добро очували патријархалност; племе дало много исељеника који се растурили по Херц., Босни и Србији; гл. насеље варошица Шавник. 2) ситни влашац (Allium schoenoprasum, фам. Liliaceae), домаћа дуговечна биљка, гаји се само као пресан зачин за салате или супе; множи се дељењем бокора.
ДРОБЊАКОВИЋ Боривоје д-р (• 1890.), географ и етнолог, директор Етногр. музеја у Београду; написао више геогр. и етнол. расправа; најзнатније: Јасеница, Смедеревско Подунавље и Јасеница, Космај, Саобр. на Дрини и др.
ДРОГЕ (фрц.), сирови и сасушени делови биљака и животиња који се употребљавају за справљање лекова. Дрогерија, радња за промет дрога и лекова навелико. Дрогерист, трговац дрогама.
ДРОЖДИНА→ стеља. Дрожђенка, ракија добивена дестилацијом из винске стеље (дрождине); садржи много патоке и енантетера; количина и каквоћа зависе од каквоће вина, од начина претакања вина, дестилације и чувања дрождине пре дестилације; из непресоване дрождине добива се 10-20%, а из пресоване 5-10% ракије; по чл. 33. Правилника за извршење Зак. о вину, назив д. може носити само дестилат винске → стеље.
ДРОЗДОВИ→ косови.
ДРОЗОФИЛА 1) (Drosophyllum, фам. Droseraceae), зељаста бубоједна биљка, узана линеална листа који лучи лепљиве сокове за хватање и сваривање инсеката: расте на влажном песку у с. Афр., Шп. и Порт. 2) → винска мушица.
ДРОИТВИЧ (Droitwich), варош (5000 ст.) и чувена лековита бања у Енгл.
ДРОЈЗЕН Јохан (Droysen, 1808.-1884.), нем. политичар и историк јелинизма.
ДРОМБУЉА, дечји инструмент, састоји се из 1 танког челичног пера, повијеног на врху, а утврђеног на др. делу за оквир инструмента; оквир служи да се инструмент држи у левој руци, а на уста се ставља ужи део, у којем се налази челично перо, преко којег иде дах из уста; челично перо ставља се у покрет палцем д. руке.
ДРОМЕДАР → камила.
ДРОНЧИЛОВ Крум д-р (• 1889.), буг. антрополог н антропогеограф; за време свет. рата писао антропол. радове о стан. Ј. Србије и Арбанасима.
ДРОП (енгл.), скок у дубину у коњској трци с препонама. Д.-кик, у футболу: кад лопта удари о земљу и отскочи.
ДРОПЕ (dropper), раса ловачких паса сразмерних линија, добивена укрштањем поентера и сетера у Енгл.: дугачких клемпавих ушију и меке дуге длаке, развијене главе, дуга лица; беле боје с вел. црним, мрким или црвеним пегама.
ДРОПЉА (Otis), крупна птица мочварица сродна ждраловима, кратких крила и вел. снажних ногу; добро лети и одлично трчи: птица степских крајева; 2 познате врсте: вел. (О. tarda) и мала д. (О. tetrax); код нас Зак. о лову заштићена за време 16./1.-31./8 ; лове их обично вребањем на привлак: ловац се сакрије у кола помоћу којих се привлачи на потребно отстојање.
[Illustration]
ДРОПС (енгл.), освежавајуће бонбоне с воћ. соком.
ДРОСИНИС Георгис (• 1859.), грч. песник и новелист; написао 10 збирки песама и новеле: Јелинске приче.
ДРОСТЕ ХИЛСХОФ Анета (Droste Hülshoff, 1797.-1848.), нем. песникиња; писала баладе.
ДРУГИ СВЕТ (онај свет), место куд одлазе и бораве душе мртвих, царство мртвих; веровања о д. с. разноврсна и многобројна; већина примит. народа замишља да душа на д. с. продужава да живи као на Земљи (иде у лов, храни се, па чак и умире и сл.); код Јж. Сл. веровања о д. с. веома сложена, јер се стопила и испреплела прехришћ. веровања с претставама из хришћ. и ислама и од др. народа; замишља се да на д. с. доспевају само душе нормално умрлих; душе самоубица, вел. грешника и некрштене деце лутају по Земљи.
ДРУГО ЛИЦЕ, у грам. оно л. ком се говори; означава се заменицом ти (у мн. ви) и нарочитим глаголским наставцима (у једн. ш*, у мн. те); из почасти место ти употребљава се ви.
ДРУГО ЦАРСТВО, владавина Наполеона III у Фрц. (1850.-1870.).
ДРУГУВИЋИ, јжсл. племе: живели у крају зап. од Солуна до Верије на Бистрици; 1 племе сличног имена постојало и међу И. Сл., између Припета и Двине.
ДРУДЕ Оскар (• 1852.), нем. ботаничар; бави се поглавито фитогеогр.
ДРУЕ Жан Батист (Drouet, 1763.-1824.), фрц. револуционар и конвентовац; као командант места у Варени познао Луја XVI и вратио га у Париз.
ДРУЕ Д'ЕРЛОН Жан Батист (1765.-1844.), фрц. маршал; учествовао у Наполеоновим ратовима, а прославио се највише на Ватерлоу; касније гувернер у Алжиру.
ДРУЖБА СВ. МОХОРЈА, слов. друштво за нар. просвећивање (поглавито путем књ.); постоји од 1852.; унело у народ више десетина хиљада књ. популарна карактера и клерикална обележја; слов. интелигенција осн. против ње Матицу слов.
ДРУЖИНА 1) друштво, удружење. 2) непосредна владаоцу одана околина (свита, Gefolge), коју он издржавао; доцније се чланови д. одвајали и настањивали на дарованим имањима, и чинили генетичко језгро властеле; оснивала се на »вери«, а значила и припадништво истом сталежу. 3) → ђачке дружине Д. младежи српске, 1. ђачко друштво у Србији, осн. 1847. у беогр, лицеју, упочетку с чисто књиж. програмом, касније ступило у везу са срп. удружењима из Аустр. и прихватило начела демократско-либералног национализма, због чега га срп. влада забранила (1851.).
ДРУЗ 1) Марко Ливије, нар. трибун у Риму 122. пре Хр.; противник Гаја Граха. 2) Марко Ливије,
File: 0355.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
нар. трибун 91. пре Хр., син претходног; његово убиство означава почетак грађ. рата. 3) Клаудијан Ливије († 42. пре Хр.), отац Августове жене Ливије. 4) Неро Клаудије (38.-39. пре Хр.), Августов пасторак, брат цара Тиберија; ратовао по Норику, Панонији и Герм. 5) Цезар, Тиберијев син, отрован од своје жене Ливије (23. по Хр.), коју на то наговорио њен љубавник Сејан.
ДРУЗИ, народ на Либанону и у Хаурану (75 000); много плавих; сточари и земљр.; издају се за шиитске мусл.; али уствари присталице неке секте с тајним учењем у којем има и хришћ. елемената (нпр. освећивање јела и вина) и остатака из раније рел. (култ св. места и светитеља).
ДРУИДИ, галски свешт., веома учени и моћни; веровали у сеобу душа; састајали се једном год. у Карнутској шуми, где приносили боговима људске жртве; владали Галијом до 3. или 2. в. пре Хр., кад галском племству пошло за руком да збаци њихову власт.
ДРУМ (грч.), сухоземни вештачки земљани инж. објекат; састоји се углавном из 2 дела: доњи (земљани труп), готово увек од земље, ређе од камена, и горњи строј (коловоз), израђен од камена, бетона, асфалта или каквог др. сличног грађев. материјала, веома отпорног на трење; служе за саобр. људи и пренос њихових потреба помоћу сточних и моторних возила између насеља; у Југосл. се разврставају у држ., бан. и оп.; према званичним подацима Мст. грађевина, има 9843 км држ. и 31 215 км бан. д.
ДРУМЕВ Васил (митрополит Климент, 1838.-1901.), буг. књиж.; од 1878. трновски митрополит; дела: Несрећна породица (1860., 1. буг. новела), ист. трагедија Иванко (најбоља буг. драма пре 1878.).
ДРУМЛИНИ (ирски), заобљени брешчићи елиптичног облика од растреситог моренског материјала у обл. које биле заглечерене; уствари подинске морене обрађене радом ледника; чести у Швед.
ДРУМОНДСВИЛ, место (3 000 ст.) и пров. у Квибеку, у Канади (С. Амер.).
ДРУО Антоан (Drouot, 1774.-1847.), фрц. ген.; пратио Наполеона у свим ратовима по Евр., а одликовао се на Ватерлоу.
ДРУШТВЕНА ОСТРВА, група вулканских и коралских о. у Тихом Ок. (Таити и др.); тропска ок. клима, веома лепа прир., густо насељена; извозе копру, ванилу, шећ. трску; припадају Фрц.
ДРУШТВО 1) у социол., у ширем смислу, свака трајнија заједница људи који се налазе у некој међусобној вези, спојена међусобним утицајима, потребама и циљевима, и која се услед тога појављује као нека организована целина; такве заједнице могу бити спонтане (слободне) и то на основи крвног сродства и осн. потреба и нагона (породица, братство и др.) или слободног приступа (конвенције): разна удружења, задруге, црк. итд.; а могу бити и принудне, независне од слободног опредељивања (нпр. еснафи итд.); служе за основицу свеколиког привр., култ., полит. живота; појаве друштвеног живота проучавају многобројне друштвене науке (социол., статистика, право, полит. екон., соц. псих., флз. историје, ист., етика итд.); саму суштину д. и његових појава проучава → социологија. 2) у привр. и праву уговорна заједница 2 или више учесника у циљу неког одређеног пословања (трг., акц., командитно итд. д.); ортаци морају учествовати и у користи и штети сразмерно њиховим улозима. Д. за почесне спекулације, нарочита врста друштвеног уговора, којим се заједнички предузима обављање 1 одређеног посла (§§ 46. и 47. Срп. трг. зак.). Д. за спасавање, хумане организације које указују помоћ лицима када се налазе у животној опасности; постоје нарочито у план. земљама, где спасавају настрадале туристе или завејане путнике; у местима око обала, где пружају помоћ дављеницима, и у вел. градовима. Д. за финансирање, које даје потребна новчана средства за рад 1 предузећу, осигуравајући себи удео у добити, надзор над предузећем итд.; код нас д. за ф. поједине банке. Д. на акције, трг. д. чији осн. капитал у целости (обична → акц. д.) или делимично (командитна, д. на а.) подељен на једнаке делове (акције, деонице). Д. под заједничким именом, чији се послови воде под фирмом састављеном из имена другара; због таквог састава фирме другари одговарају неограничено (или акцесорно) за све друштвене обавезе. Д. с ограниченим јемством (огр. одговорношћу), трг. д. код којег солидарност чланова ограничена на удео, а не неограничена као код јавног трг. д. Од акц. д., где такође акционар одговоран до висине удела, разликује се по отсуству формалних прописа о оснивању, организацији, одговорности појединих органа који постоје за а. д. Код д. с о. ј. једини неопходни орган је пословођа. Д. с о. ј. постоје у Нем. (зак. од 1892. измењен 1926.), Аустр. (зак. од 6./3. 1906.) и у неким јсл. обл., уколико се још примењује аустр. законодавство. Д. трговачко, које се бави обављањем трг. послова или које на себе узело 1 од трг. друштвених облика (облик акц. д. или д. с ограниченим јемством). Друштвени порез, плаћају сва друштва која јавно полажу рачуне, као и течевна предузећа државе и самоупр. јединица; основица за редовни д. п. је год. добитак према билансу; осн. д. п. износи 10-12% од год. добитка, допунски д. п. 2-12% према рентабилитету предузећа; плаћа се 4 пута год. Д. рачун, део трг. рачунице којим се израчунава део добитка или губитка чланова 1 друштва према улозима.
ДРУШТВО ЗА СРП. ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ, на Унив. у Београду од 1910.; осн. га Ј. Скерлић, П. Поповић и А. Белић; чланови му понајвише стручни наставници тих предмета са Унив. и ср. шк.; орган: Прилози за књиж., Језик, ист. и фолклор (излазе сваке год. од 1921.).
ДРУШТВО НАРОДА, слободно удружење држава ради одржања мира и јачања међунар. сарадње, осн. на париској конференцији мира 1919. Број чланова Д. н. креће се између 50-60. САД не учествују у Д. н., иако су његов члан оснивач; чланство се губи искључењем, отказом, непримањем измене пакта који скупштина Д. н. усвојила. Уређено осн. статутом (пактом) од 26 чланова; средства којима одржава мир јесу по пакту: 1) разоружање (чл. 8.); 2) узајамно јемство независности и неповредивости тер. (чл. 10.); 3) предупређење опасности по мир заједничком акцијом (чл. 11.); 4) решавање спорова мирним путем (чл. 12.-15.); 5) санкције екон. или вој. против државе која наруши мир (чл. 16.); 6) јавност уговора (чл. 18.). Међунар. сарадњу развија на пољу интелектуалном, екон., хуманом, соц.; тај рад био нарочито успешан; Д. н. основало и издржава Стални међунар. суд у Хагу. Д. н. чине 3 органа: Скупштина, у коју улазе равноправно сви чланови, састаје се септ. сваке год. и у ванредне сазиве по потреби, саставља буџет, прима год. извештај о раду, бира чланове Савета итд.; Савет, састављен од 9 чланова, бираних на 3 год. (1/3 се бира сваке год.) и сталних чланова чији број 4-6 (вел. државе); састаје се 4 пута год., по потреби и чешће; Секретаријат са више стотина чиновника, подељен на одељења, припрема рад савета и скупштине, води преписку, прикупља податке, врши анкете, сазива састанке Д. н., одржава везу међу члановима. Осим тога постоје још сталне комисије за важнија питања (транзит, хиг., мандати, сузбијање ропства, екон. питања итд.). Д. н. води надзор над Данцигом, б. нем. колонијама којима управљују поједине државе као његови мандатори. За свој разгранати рад Д. н. троши год. око 25 мил. зл. фр.; тај расход се покрива улозима чланова. Друштвено седиште Женева.
ДРУШТВО СВ. ВИДА, за васпитање слепаца у Загребу, осн. 1893.
ДРУШТВО СВ. ЈЕРОНИМА, шири нар. просвету путем књ., које само издаје; д. у рукама клерикалних кругова у Загребу; осн. га загреб. биск. Хаулик 1867. по угледу на слов. Д. св. Мохорја; издаје сваке год., поред календара, низ књ. из лепе и научне књиж.; његова се издања доста шире кроз народ, али им у избору дела мерило није високо и стога његове књ. нису много цењене у ум. круговима.
ДРУШТВО СВ. САВЕ, осн. 1886. у Београду да помаже нац. угроженим у Ј. Србији, Б. и X., да етички, просветно и културно подиже целокупан наш народ; издаје свој годишњак Братство и др. публикације; помаже шк. и црк.; 1887.-1912. имало осн. и продужну шк. за децу и младиће из Ј. Србије; осим тога материјално помаже ученике ср. шк. и студенте; у Београду има 2 палате; приходом од њих помаже ђаке, просв. раднике и рад., и издаје популарне књ.
ДРУШТВО СВ. ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА, осн. 1885. међу Словенцима да брани њихове саплеменике у Истри, Корушкој и Штајерској од ит. и нем. нац. пропаганде; у Истри и Хрвати радили на истом програму; д. веома популарно и дало досад лепе резултате; после 1918. није се могло одржати међу Немцима и Италијанима.
ДРУШТВО СРП. СЛОВЕСНОСТИ у Београду, осн. 1841. по иницијативи Јована Ст. Поповића и Атан. Николића, а са циљем да се брине »о образовању срп. језика и напретку«; по замисли: 1 језичка акад., која би постепено развијала свој рад; 1847. објављена 1. свеска његова научног органа, Гласника; с прекидима радило до 1864., када укинуто, а место њега осн. Срп. учено д.
ДРУШТВО ЦРВЕНОГ КРСТА → Црвени крст.
File: 0356.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
ДРХТАЊЕ (tremor), нехотимични, углавном ритмични, брзи трзаји у извесној групи мишића; код здравог човека при јаком напрезању мишића, на хладноћи, при узбуђењу; као болесна појава код многих и разноврсних болести живчаног система, грознице, као и у старости. Д. ока → нистагмус.
ДРХТУЉА (Torpedo marmorata), врста риба ража која живи на морском дну; има нарочите електричне органе и електричним ударом убија или онесвести плен; може да достигне пораст од 30 кг (→ сл.).
[Illustration]
ДУАЛ (лат.), двојина.
ДУАЛА, варош (25 000 ст.) и пристаниште у фрц. Камеруну (Афр.), на обали Гвинејског Зал.
ДУАЛИЗАМ 1) верско или флз. учење које усваја 2 начела (материју и дух, тело и душу, добро и зло). 2) облик држ. управе заведен у аустр царевини према аустро-мађ. споразуму (1867.) којим је она подељена на Нислајтанију и Транслајтанију и добила назив А.-У. Монархија.
ДУАУФ, писац Књ. поука, која се учила у шк. ст. Египта.
ДУБ, р.,у Фрц., притока Соне, извире у Швајц.; спојена каналом с Рајном.
ДУБАЧАЦ (Teucrium chamaedrias фам. Labiatae), низак жбун, пријатна мириса, са црвеним, ређе белим, цветовима; расте у сред. области, Ср. Евр. и Аз., на стенама, претежно на кречњаку, у храстовој и боровој шуми.
ДУБИЛО, длето које се употребљава при изради гравира.
ДУБИНСКА ФАУНА, живот. свет који насељава д. обл. мора или дубоких јез. 1) Д. ф. мора и океана насељава мрачне делове дна и водених маса испод 200 м дубине, где услед отсуства светлости нема биљака; вода увек веома хладна и дно покривено финим муљем; д. обл. мора знатно мање насељена од оне у обалској зони: поред дупљара, бодљокожаца, сунђера и ракова, особито падају у очи рибе и главоношци, од којих многи могу да светле; многи ракови бели и слепи; д. животиње се хране или орг. муљем или су грабљивице; прилагођене на ниску тмпт.; живе под вел. воденим притиском, те кад се нагло изнесу на површину, распрсну се или им унутрашњи органи изиђу напоље; како д. вода по правилу непокретна, многе д. животиње имају нежну грађу, или нежне и дуге делове тела. 2) Д. ф. дубоких јез. (нпр. Охридског), где су услови живота слични дубоком мору (ниска тмпт., мрак, вел. притисак, мир, мекани муљ на дну); састоји се од животиња (рачићи, глисте, пужеви, рибе) често белих и слепих; светлећих животиња нема; д. ф. језера није тако разноврсна као у морима, али често садржи остатке ранијих, изумрлих фауна (Охридско и Бајкалско Ј.).
ДУБИОЗА (лат.), сумњива потраживања, сумњива дуговања. Дубиозни дебитор, сумњиви дужник. Д. потраживања, сумњива п. Дубиозо, сумњиво.
ДУБИРОГ, савардак, примит. пастирска зграда купаста облика у јз. шумовитим јсл. крајевима; гради се од облица косо поређаних у круг, при врху не сасвим спојених, где је отвор за дим; преко облица се ставља кровина, бусење, лишће или слама, преко тога опет облице или врљике; врата мала, прозора и димњака нема; негде служи за становање.
ДУБИЦА, варошица (3 600 ст.) на Уни, у срезу костајничком (Савска Бан.), прекопута Бос. Д.; код ње се 1513. хрв. бан. Петар Бериславић прославио победом над Турцима.
ДУБЛЕТ (фрц.) 1) предмет који се налази у 2, а и у више примерака (→ дупликат). 2) → дијамант. Дубл ве систем, начин футболске игре, поникао у Енгл.; назван по томе што је навална линија формирана у облику w. Дубле-тканине, имају лице и наличје различито обојена; често и с различитим шарама; вунене д. т. служе за израду пролећних капута.
ДУБЉЕ, село у Мачви, где Срби под Милошем Обреновићем (14./7. 1815.) потукли бос. тур. војску.
ДУБОДОЛИНА, дубока долина између план. гребена и страна.
ДУБОЧИЦА, ман. код Плеваља, чија црк. сазидана у 16. в., а иконостас сликан у 17. в.
ДУБОШЋИЦА, рудник хрома у Височком срезу, 24 км с. од Вареша (Дринска Бан.), год. капацитет 1 800 т.
ДУБРАВИЦА, село и речно пристаниште на Дунаву за град Пожаревац (Дунавска Бан.).
ДУБРОВНИК, град (18 787 ст.) на ј. делу и. јадр. обале (Зетска Бановина); пун старина; туристичко место (40 000 посетилаца год.); морска купалишта; клима веома блага; седиште кат. бискупије, упр., окр. и срески суд, музеј, библт., Држ. архив, гмн., уч. шк., трг. акад. и вој. поморска акад. Подигле га ром. избеглице из блиског ст. Епидаура, које бежале од сл. досељеника; град задуго задржао ром. карактер, мада рано почео прилив Сл. из суседних обл.; од 13. в. у граду узима маха сх. језик, да у 15. в. превлада потпуно; од тог времена у њему се развија књиж. на нар. језику, која већ у 16. в. дала неколико крупних имена; спочетка град признавао виз. врх. власт, која, с малим прекидом, трајала до 1205.; 1205.-1358. био под влашћу Млетака, 1358.-1526. Мађара, а од 1526.-1808. Турака; плаћали по 2 000 перпера год. и срп. владарима, да би се могли са својом трг. слободно кретати по срп. земљама. Као и Млеци, Д. био аристократска рпб.. која с вел. обазривошћу чувала своје аутономно уређење; имао Вел. веће, у које улазили сви пунолетни племићи; Веће умољених или Сенат (45-61 члан) са законодавном влашћу, и Мало веће са 12 чланова, које имало извршну власт; чланови М. већа, наизменице, вршили, сваки по 1 мес, кнежевску власт; раније, кнезове добијали из редова млет. племића; Д. се мало бавио спољном политиком и избегавао ратне сукобе, али их у 13.-15. в. ипак имао неколико; од доласка Турака у његово суседство Д. био полит. потпуно миран; тежиште свог рада имао у привр. и трг. политици: био гл. извозна лука трг. из Босне и Србије, а из њега увожено у Србију много више робе разне врсте него из Котора, иако Котор био под срп. влашћу; Дубровчани држали све главније срп. тргове и добили гл. послове у срп. рудиштима. Његов трг. значај почео опадати под тур. влашћу и после открића Амер. Од 14.-17. в. Д. се изванредно развио; био најкултурнији град на целом подручју Срба и Хрвата; у њему процвала градитељска ум., која дала неколико дела апсолутне вредности; развила се наука; никла књ., истина по туђим обрасцима, али и с истинским ориг. талентима; нарочита се пажња од 17. в. посвећује неговању језика и ист. (Мавро Орбини); математичар Руђер Бошковић стекао свет. глас. Декаденцији Д. знатно допринео страховити земљотрес од 1667.: жртве у људству и у матер. добрима биле огромне и нису се дале надокнадити. Све до средине 15. в. Дубровчани су ширили своје поседе куповином или др. начинима и створили 1 врсту мале државе; после тур. власти и овог потреса једва успевали да држе оно што су већ имали. Наполеонови успеси довели у питање и судбину ове мале рпб. 1797. уништена Млетачка Рпб., а 1805. Наполеон добио Далм.; да би могао продрети и у Боку, коју освојили Црногорци и Руси, Наполеон израдио да Дубровчани пропусте његову вој. кроз њихов град; кад је фрц. вој. ушла у Д., више га није хтела напустити; штавише 31./1. 1808. Французи потпуно укинули Дубровачку Рпб.; покушај од 1814. да се рпб. обнови није успео. После слома Наполеонова Д. добила Аустр.; 1814.-1918. Д. остао под аустр. влашћу клонуо, финансиски исцрпен и духовно знатно потиштен. 13-/11. 1918. ушла у Д. срп. војска. У 19. в. почела у Д. извесна књиж. обнова; покретани алманаси и часописи Дубровник, Словинац, Срђ; јавило се неколико знатних имена њему (В. Богишић, М. Пуцић, М. Бан, М. Решетар, В. Буковац, Лујо и Иво Војновић и др.). али ст. значаја град није могао да достигне. Као најлепши град наше обале данас привлачи много путника, али добива монденски карактер, који не одговара његовој традицији. Дубровачки архив, најбогатији и најсређенији архив у Југосл.; налази се у Кнежеву двору. За ист. целог Балк., а нарочито јсл., садржи драгоцену, прворазредну грађу. Најстарије повеље у њему потичу из 11. в., а но-*
[Illustration]
File: 0357.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
- таријалне књ. од 1278.; нарочито богата грађа за
култ. и привр. ист.; писана готово искључиво лат. и ит. Објављивање грађе почето 1840. Д. бискупија води порекло од негдашње епидаурске биск.; постоји од 7. в. Д. говор, посебан тип херц. говора с неким архаичнијим особинама и остацима чакавског: х се изговара; тј и дј место ћ и ђ испред ст. Ѣ* (тјерати, дјеца); ћ и ђ као меко ч и џ; ј место љ; м на крају као н; чк > шк (машка); а > а ; ст. падеж. наставци; у 2. и 3. п. ј. заменица и придева - ега, ему (тега, тему); и нагласак није увек херцеговачки. Д. доминикански манастир, осн. у 1. половини 13. в., 1 од најзначајнијих ум. споменика у нашој земљи; зидање црк. почело 1303.. касније преправљани и она и звоник (почет 1424.); најлепши архт. део клаустар, грађен у готском стилу (1479.-1482.); у ман. много слика од наших и страних ум. (Тицијана, Палме и др.) и вел. број разних и лепих ум. предмета. Д. књижевност, настала у 15. в., стварана под јаким утицајем ит. и лат. (вел. број дела претставља преводе и имитације), али сл. језик и сл. осећање, дубровачко родољубље и неколико вел. личности (Марин Држић, Иво Гундулић, Руђер Бошковић) одредили д. к. посебну улогу у јсл. дух. животу и важно место у евр. култ. ист.; њени писци, већином васпитани у Ит., знали лат. и ит., писали и стицали славу на овим јез., али свој сл. језик никад нису заборављали; најбољи међу њима писали само на сл. језику; д. к. била намењена друштв. животу, салону и улици, јер се властела и одлични грађани састајали у салонима на књиж. разговоре и читање дела, чији значај често прелазио уске д. границе; у забавама пука, на карневалима и поз. претставама, к. играла важну улогу; карневалске песме и покладне игре, мада често грубе и ласцивне, имале много финог духа и књиж. вредности; ит. песничка дела читана у оригиналу, каткад превођена с рукописа, пре него игде у Евр., а каткад локализована на д. земљиште; мада најбољи трговци на свету, Дубровчани нису трговали с књ„ стога нису ни отварали штампарије: властели штампа није била потребна, а пук није знао за њену вредност; д. писци писали својим локалним наречјем, штокавским јекавским с многобројним примесама чакавског; у 17. в. икавизми претстављају само књиж. манир; код појединих писаца има ит. израза и обрта, којима давали јачу локалну боју делу. Први песници Шишко Менчетић. (1457.-1527.) и Ђоре Држић (1461.-1501.); њихова љубавна лирика, створена по калупу ит. петраркиста, постала шк. за лирску дикцију. У 16. в. јављају се песничке шк.: трубадурска, у традицији Менчетића и Држића, и млађа, с Динком Рањином и Доминком Златарићем, који покушавају да изиђу из калупа стила и мотива; поред љубавне неговала се дидактична, сатирична и карневалска поезија: Мавро Ветранић показао у овим врстама невероватну снагу маште и оштрину сатире; игром фантазије потсећа иа Овидија, а моралним алегоријама на Дантеа; у карневал. поезији највише успеха имао Андрија Чубрановић, чија Јеђупка оригиналношћу идеје, љупкошћу и духом остала ненадмашена; Никола Наљешковић био плоднији; гл. црта његових маскерата фриволност; у побожној поезији огледали се скоро сви д. писци; религија им давала идеје, Св. писмо мотиве; преводили радо Давидове псалме, нарочито 7 покајничких; епска поезија у 16. в. нема вел. дела: Антун Сасин у спеву Разбоји од Турака опевао савр. аустр.-тур. бојеве, а М. Ветранић у Перегрину дао мутну алегорију; у драми и трагедији има више прерада и превода с ит. и грч.; највише оригиналности и вредности има у пасторалама и комедијама Марина Држића († 1567.), чија пасторала Плакир потсећа мешавином фантастичног и реалистичног на Шекспиров Сан летње ноћи; комедије писао крепком прозом, с пуно локалних елемената; узимао мотиве из Плаута и Бокача (Скуп, Пјерин, Манде), али их ум. снажно разрађивао; у најбољим комедијама (Дундо Мароје, Новела од Станца) сликао д. типове и друшт. средину; 17. в. претставља врхунац д. к. и њен класични период: љубавна поезија има неколико одличних песника: Ивана Бунића (1594.-1658.), Владислава Менчетића, Стијепа Ђорђића; у побожној лирици, као у 16. в., огледали се сви бољи песници; у шаљивој Стијепо Ђорђић и Владислав Менчетић створили 2 ремек-дела; први Дервиша, оригиналну и духовиту пародију Јеђупке, други Радоњу, комичну песму о сељачком браку; у епској поезији налазе се највећа дела у д. к.; ту на 1. месту био Иван Гундулић (1589.-1638.), »краљ илирске песме«, савестан чиновник рпб., веома плодан писац; у поеми Сузе сина разметнога дао псих. греха и кајања; у вел. спеву Осману, који у исто време израз савр. књиж. укуса, дао савр. слику Евр. и гл. идеје тур. и хришћ. политике, а, у пасторали Дубравци дао апотеозу Дубровника, његове славе и слободе; лиричар Иван Бунић, под утицајем Гундулића, написао Мандаљену покорницу (уз то има 2 већа превода); страшан земљотрес из 1667. инспирисао неколико песника: ратови с Турцима и романтичне новеле дали грађу епским песницима; драма била веома разноврсна; писане побожне драме и трагедије, пасторале, романтичне, митол. и нац. драме; најбоље Гундулићеве; далеко плоднији Јуније Палмотић (1606.-1653.): његове многобројне драме нису биле оригиналне. али он у њих уносио фолклор и нар. ист.; најбољи Павлимир, драмска легенда о постанку Дубровника; осим њих двојице писали драме: Петар Канавеловић, Јакета Палмотић, Паскоје Примовић, Иван Гучетић млађи, Вићентије Пуцић; проза није била богата: написано десетак побожних дела и биографија и 2 комедије (Андро Штитикеца, Јерко Шкрипало). У 18. в. почело опадање д. к.; сви родови и даље неговани, али без раније снаге; јавио се само 1 вел. писац Игњат Ђорђић (1675.-1737.), који писао љубавне и рел. песме, шаљиве и романтичне епове и све о подједнаким успехом; осим њега песме писали и многи други: Иван Гундулић млађи, Ђуро Матијашевић, Иван Бунић млађи, Петар Бошковић, Вићентије Петровић, Јосип Бетондић, Франатица Соркочевић, Лука Бунић, Баро Бетерић, Франо Геталдић и Аница Бошковић, сестра Руђера Бошковића; драма имала неколико писаца; најплоднији Антун Глађевић, који писао у маниру Јунија Палмотића, али с мање укуса и снаге; други преводили: Петар Бошковић превео Корнејевог Сида, а Соркочевић 2 драме од Метастазија; далеко значајнији преводи Молијера: неколико писаца превело око 20 његових комедија и локализовало на д. земљиште; у 18. в. проучавана прошлост Дубровника, осниване књиж. академије (Сложних, Дангубнијех, Од штурака, Сл. језика). Почетком 19. в. д. к. се угасила, управо спојила с јсл.; неколико писаца и прирођених странаца (Марко Бруеровић) ипак покушали да одрже традицију. Д. пловидба, а. д. осн. 1909.; има 13 бродова с 29 600 т, који плове на линијама Груж-Трст, Груж-Бари; капитал преко 10 мил. д. Д. учено друштво св. Влахо, за проучавање Дубровника и његове прошлости, осп. 30./11. 1923.; издало досад само 1 свеску свог Гласника. Д. филхармонија, осн. 1924. и постигла лепе резултате приређујући у Дубровнику симфониске концерте. Д. фрањевачки манастир, осн. средином 13. в., грађен од 1317., касније често преправљан; у првобитном облику очуван изванредно леп клаустар, који је радио (око 1360.), у романском стилу, каменар Миха из Бара; у ман. се чува већи број ум. дела, библт. са 15 000 књ. и многим рукописима и гроб Гундулићев.
[Illustration]
ДУБРОВЧАНИ, назив неколико ум. из доба ренесансе и барока, пореклом из Дубровника: 1) Винко, архт., градио, у 2. половини 15. в., ренесансне црк. по Мађ. 2) Никола → Божидаревић Н. 3) Павле, вајар и медаље, ученик Донателов, од кога очуване 2 медаље; живео у Ит. у 15. в. 4) Срећко, сликар минијатура на двору мађ. краља Матије Корвина, живео крајем 15. в. и почетком 16. в. 5) Филип, арх., вајар и сликар, на почетку 18. в. у Ит. (Сиена и Рим).
ДУВАК (тур.), марама, често црвена, којом се преко лица покрива невеста за време свадбе. Обичај веома раширен код балк. народа; у Србији се д. звала изобичајена марама, ношена по смиљевцу.
ДУВАЉКА 1) особито ловачко и ратно оружје, распрострањено поглавито у Индонезији, Ср. и Ј. Амер.: цев од дрвета кроз коју се дувањем избацују мале, отровом премазане, стреле. 2) радна машина за стварање вештачког ветра; има их клипних, обртних и с крилцима (капсел-геблезе); у металург. се употребљавају најчешће за произвођење вештачке промаје (за ковачке ватре, у високим пе-*
File: 0358.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
- ћима, куполним пећима итд.); обртне д. уствари
вентилатори који потискују ваздух.
ДУВАН (Nicotiana), зељаста биљка чије се лишће бере, суши, сече и употребљава за пушење (→ никотин); пушење д. дошло из Амер. у Евр. у 16. в. и раширило се по целом свету, у Амер. било у употреби у култу и лекарству (првобитно и у Евр. у лекарству), али у Кини у 6. в. пре Хр. и у Евр. још у рим. доба било у обичају пушење неких миришљавих биљака. Првобитно се д. жвакао и пушио на лулу; у 16. в. ушло у обичај пушење цигара и цигарета. Данас д. успева готово у целом свету: боље у земљама с топлијом, лошије у земљама с хладнијом климом; највише се цени д. са Кубе и Јамајке. У Евр. познати д.: грч., буг. и јсл. Према прир. условима могао би да успева по целој Југосл., али се не гаји свуда; највише се сеје у Повардарју, а најбоље врсте даје околина Струмице, Битоља, Прилепа, Ђевђелије, Велеса, Скопља; нешто слабије: Мостарско, Требињско, Љубушко, Алексиначко Поље и околина Бајине Баште; најлошије: Панонска Низија. Свет. производња д. креће се око 2,4 мил. т год., од чега на Евр. отпада тек 1/7; саме САД и Брит. Индија производе д. свака 3 пута толико колико сва Евр. заједно; у Евр. гл. произвођачи: Грч. (60 000), Ит. (35 000-45 000), Фрц. (28 000), Нем. (20 000), Рум. (20 000), Буг. (25 000), Уг. (25 000-30 000 т). У Југосл. зак. даје држави искључиво право да производи, прерађује и продаје д. Управа монопола (седиште у Београду) располаже с 8 фабр. за прераду д.: у Црвеном Крсту код Ниша, Сарајеву, Љубљани, Мостару, Травнику, Бањој Луци, Загребу и Сењу. Фабрике у Мостару, Травнику и Бањој Луци производе све врсте д. осим цигара, а фабр. у Загребу и Сењу производе само цигарете. Фабр. д. у Југосл. подмирује потпуно потребе стан. и прерађују још знатне количине намењене извозу; Југосл. производи 12 000-15 000 т; домаћа потреба 10 000 т. Год. производња и извоз д. из Југосл. били:
Год. Берба у т: Извоз тона: За 1000.-- д.
1930. 14 242 1 206 62 639
1931. 13 326 2 943 123 968
1932. 16 920 5 815 237 458
1933. 8 750 4 616 143 156
1934. 6 049 753 25 368
Гл. купци: ЧСР, Пољ. и Нем. Дувански екстракт, густа, мрка течност јаког мириса на д., добива се прерадом отпадака д.; садржи опасан алкалоид никотин око 3% и убраја се у најбоља средства против разних инсеката које убија додиром, трује и удаљује својим мирисом; употребљава се у раствору у сапуњавој води, у јачини 2-6%, нарочито против лисних вашију (2-3%) и неких гусеница.
ДУВАЊСКО ПОЉЕ, вел. карсно поље, ји. од Ливањског, дуго 18, широко до 8 км, површина око 120 км²; гл. место → Томиславград; било насељено још у преист. и рим. доба; у ср. в. образовало Д. Жупу у Хрв., од које отргнуто 1325. и присаједињено Босни.
ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ, дрвени и месингани и. код којих ваздушни стубови у чункастој или цилиндричној цеви; вазд. стубови стављају се у покрет дувањем у цев преко округле шупљине пробушене у цеви (флаута) или кроз писак с 1 трском (кларинет, басет-хорн, бас кларинет, саксофон) или с 2 трске (обоа, енгл. рог, фагот, контрафагот, хексефон), а кроз чашу код лимених и.
ДУВНА 1) (од лат.: domina = госпођа), калуђерица. 2) омориков прелац (Lymantria monacha), лептир, сродан губару, чије гусенице опасне штеточине четинарских шума, смречевих особито, ређе и воћњака (напада јабуку и шљиве); одрасли лептир има бела крила са црним шарама. Против гусеница прскати или запрашивати арсеновим средствима; и сама прир. се брине да ограничи број ових штеточина; појављују се разни паразити, који нападају јаја и гусенице, а највише страдају од болести полиједрије, која се појављује после неколико год. јачег напада.
[Illustration]
ДУВНО, најстарији град старе Херц., потиче од илирског града Делминијума, задржавши чак и његово име (Длмно, Думно, Д.); припадао раније хрв. држави; није ничим утврђено да се ту, на Дувањском Пољу, крунисао краљ Томислав; у почетку 14. в. град припао Босни, а после Херц.; по неком жупану добио име Жупањац, а од 1925. зове се → Томиславград.
ДУГ, обавеза дужника према повериоцу, који не може тражити његов повратак пре уговореног рока; ако о року неће да га прими, дужник може да га се ослободи депоновањем дужне ствари у суду места у којем живи; гаси се ако му је истекао рок или ако му је депонована сума равна (→ зајам, обавеза). Д. државни. Као и појединци, и државе се служе кредитом било за какве вел. инвестиционе сврхе (градња жел., канала, путева, јавних грађевина, наоружање итд.), било ради изравнавања буџетских недостатака (дефицита); најзад, за финансирање ратова, обнову нар. привреде, извођење јавних радова у циљу сузбијања незапослености и кризе итд. Д. д. се деле на домаће и иностране (према томе где закључени); фундиране (на основу залагања каквих спец. објеката или прихода) и нефундиране (на бази општег д. буџета); привремене (летеће) и консолидоване (сређене, с планом отплате); с каматом и бескаматне; добровољне и принудне. Одуживање д. врши се уношењем у буџет потребних сума за камату и отплату (»сервис« д. д.). Д. државни Краљ. Југосл. обухватају 4 групе: 1) предратне д. (закључене до 1914.) Србије, Ц. Горе, Хрв. и Слав., Б. и X., Далм., Слов., Штајерске и Корушке; 2) ратне д. (новчани и матер. кредити које за време рата добила Србија, а одмах по свршетку рата Југосл., од Фрц., Енгл. и САД за време свог формирања и прве привр. обнове); 3) д. на основу уговора о миру (преузимање сразмерног дела д. б. А.-У., Тур. и Буг.) и 4) послератни д. Југосл. С обзиром на промене у валутама и на разне међунар. тешкоће, сређивање свих ових д. био тежак проблем, а још тежи фин. терет службе (отплате и камате) тих зајмова; тек у последњих 5 год. успело да се тачно утврде поједини д. и постигнути споразуми с портерима обвезница наших иностраних зајмова да се купони тих обвезница за време од 14./10. 1932. до 14./10. 1935. плате само са 10% у готову у девизама, док ће за остатак добити нарочите »фундинг« обвезнице с 5% камате, плативе у дужем року (10-25 год.); тим постигнута буџетска олакшица за ове 3 г. од укупно 1 261 мил. фрц. фр. Укупан износ свих наших д. д. тешко утврдити услед променљивости валутних курсева; приближно се може ценити на преко 30 милијарди данашњих д (овде нису урачунати д. и привремене подужице државе код Нар. банке, Држ. хипотекарне, Пошт. штедионице, ни бонови Гл. држ. благајнице издати за исплату разних држ. набавака и радова). Д. летећи, обично привремена задуживања код новчаних установа која се имају исплатити у најкраћем року, нормално у току буџетске год.; знак су лоше фин. администрације (→ д. државни). Д. женини, уколико су учињени пре брака или с одобрењем мужа за време брака, могу се за време трајања брака исплаћивати из целокупног жениног, па и миразног имања. Ако су учињени без одобрења мужа, они се могу обарати и не могу се извршити за време брака, али важе према жени и могу се извршавати после престанка брака; зак. допушта чак да се и за њих, ради ранга, може стећи обезбеђења на женином имању и за време трајања брака, али тако да се они могу реалисати тек по престанку брака. Д. застарели није престао да постоји већ се из грађ. облигације застарелошћу претворио у натуралну обавезу, тј. у ону која се судским путем не може наплатити. Д. мужевљеви не могу се наплаћивати из миразних добара, уколико су она непотрошна. Како се потрошна миразна добра сливају у мужевљево имање, то се овде срећу мужевљеви повериоци и жена. Жена је јача, са својом зак. хипотеком за обезбеду мираза, од предбрачних мужевљевих поверилаца; што се пак тиче оних послебрачних, она је јача једино према хирограферним, док се према заложним послебрачним мужевљевим повериоцима мора уписати женина хипотека и њихов однос одлучује се по заложном рангу. Д. стечајне масе, тражбине постале у току стечајног поступања и које се наплаћују из стечајне масе пре свих осталих д. стечајног дужника (§ 45. Стеч. зак.).
ДУГА 1) кланац који води из Никшићког у Гатачко Поље (Зетска Бан.) између пл. Голије на И и Његоша и Сомине на З, позната (у нар. песмама: Д. крвава) по многим заседама и бојевима Херцеговаца и Црногораца са Турцима у њој. 2) појава светлих лукова боје спектра, који се виде на супр. страни од Сунца, када тамо пада киша, а Сунце греје; изазива је преламање Сунчевих зракова на течним капљицама; види се кад је Сунце ниско над хоризонтом до 52º. 3) дужица, дашчица која се прави цепањем дрвета у радијалном смеру; служи за производњу дрвених судова (бурад, каце, бадњеви, каблови, чаброви, шкафови, путуње итд.); за производњу д. употребљују се разне врсте дрве-*
File: 0359.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------
- -та; код нас највише храстовина, буковина и чамовина.
Некад се д. много производила у нашим крајевима и била важан предмет извозне трг. Храстова д. се данас цепа само из комада неспособних за др. употребу, а код буковине и чамовине производи се д. машинским путем.
ДУГАН Фрањо (• 1874.), композитор, проф. Муз. акад. у Загребу, најбољи јсл. оргуљаш, уредник муз. прилога часописа Св. Цецилије; композиције му за оргуљу, оркестар, хорове у строгом стилу и ст. облицима.
ДУГА РЕСА, село (1250 ст.) код Карловца (Савска Бан.): фабр. за предење и ткање памука и болница.
ДУГИ ОТОК, Вели O., дугачко о. (125 км²) на и. страни Јадр. М. (Прим. Ван.); с. део му много плоднији (виногради и маслињаци); гл. место варошица Сали.
ДУГИ ПАРЛАМЕНТ, енгл. п. који сазвао Чарлс I 1640.; осудио краља на смрт и прогласио рпб.; растурио га на силу Кромвел 1653.
ДУГИ РАТ, село код Омиша, у Далм. (Прим. Бан.); фабр. вештачког ђубрета, карбида и цијанамида.
ДУГЛАСОВКА → чуге.
ДУГО СЕЛО, село (1700 ст.) и среско место и. од Загреба (Савска Бан.); фабр. алкохола и 2 парне стругаре; у селу Божјаковини држ. добро од 1245 јутара земље, где се уз гајење биљака негује и стока добрих раса (коњи, говеда и свиње).
ДУГОГЛАВОСТ → лубања.
ДУГОНГ (Dugong), род морских крава, чији представници насељавају Инд. Ок. и мора око Аустрал.; лове га интензивно.
ДУД (Morus, фам. Moraceae), листопадно дрво пореклом из Кине (бели д., M. alba) и Перс. (црни д., М. nigra), срцаста листа и кратка цвета у облику ресе; плод, сложен из више посебних сочних плодића, посталих од цветног омотача, добар за јело и печење ракије; лист служи за бојење и за храњење свилене бубе. нарочито од белог.
ДУДАШ Ђула (1861.-1911.), мађ. историчар; много се бавио прошлошћу Бачке и срп. народа у њој.
ДУДИЦА, врх (2050 м) на јсл.- грч. граници, на пл. Кожуфу.
ДУДЛЕБИ, мање јжсл. племе које се било населило око доње Муре, у близини Радгоне. Мисли се да су са ческим Д. и рус. Дуљебима огранак некада вел. сл. племена Дуљеба; трагова Д. у именима места има и у Ст. Србији, Босни и Далм.
ДУДУК (тур.), дрвени дувачки инструмент, дуг 20-60 см, који се прави од шљивовог или шимшировог дрвета, а састоји се из 2 дела: д., дуже дрвене цеви на којој, са предње стране, избушене рупе, и данцета; између данцета и обода инструмента мала рупа, писак, а испод њега прорез: прозор.
ДУЕ (Douai) варош (40 000 ст.) на С Фрц., важан жел. чвор; инд. гвожђа, у околини се вади угаљ; висока пољопр. шк.
ДУЕЛ (лат.), → двобој.
ДУЕЊА (шп.), пратилица, дружбеница младе девојке.
ДУЕТ (ит.), композиција за 2 гласа уз пратњу инструмената; јавља се и као саст. део опере и др. већих муз. облика; може бити и инструментална са или без пратње др. инструмента.
ДУЕЧЕНТО (ит.: 200), ит. ум. 13. в.; настала под утицајем виз. ум. и готике; неке њене особине наговештавају препород извршен у ум. 14. в.
ДУЖ, део праве ограничен 2 тачкама.
ДУЖД (ит.: doge), поглавар Млетачке Рпб. у ср. и н. в., до заузимања Вен. од стране Наполеона. Дуждева палата у Вен., кроз више векова резиденција дужда. Садашња зграда, која се посетиоцима показује као музеј, подигнута у 15. и 16. в. под утицајем готског стила и И; препуна слика од Тицијана, Тинторета, Веронеза и др.
[Illustration]
ДУЖИ, ман. Успенија богородичина у близини Требиња; подигли га почетком 18. в. избегли калуђери ман. Тврдоша; у њега пренесено и седиште херц. митрополита и остало ту до 1767.; ман. страдао у честим устанцима: ту било 1 време збиралиште присталица војводе Луке Вукаловића. Данашња црк. проста, без икаквих украса, подигнута 1855.; калуђери из Д. служили православнима у Дубровнику, где до 1810. није било прав. црк.
ДУЖИНА, одређена је мерним бројем који казује колико је пута јединична д. (мм, см, м итд.) садржана у даној дужи.
ДУЖИЦА → око.
ДУЖНИК, лице које се према другом обавезало на чињење или нечињење нечега; ако не искупи обавезу о року, излаже се мерама принудног извршења обавезе; судски поступак бржи и строжији према меничном д. него према д. који има обичну грађ. обавезу (→ солидарни д.). Д. главни, лице за чији дуг постоји јемство; дуг се мора покушати наплатити прво од њега, па се тек онда може тражити од јемца. Дужнички притвор, пореклом из рим. права, по којем поверилац водио дужника, који не исплати дуг, својој кући да ради за његов рачун, слично робу; право с. в. давало овлашћење повериоцу да тражи притварање дужника, с тим да он сноси трошак; то средство постоји и у срп. грађ. суд. поступку, иако ублажено, али се не примењује од стране судова, јер се сматра за противно уставном начелу о личној слободи грађана.
ДУЖЊАК, камен или опека који својом дужином лежи у продужном правцу зида или паралелно са лицем зида.
ДУЗЕ Елеонора (1850.-1924.), ит. глумица из породице у којој 25 чланова припадало поз.; у 4. год. играла први пут; брзо постала славна; генијална по таленту, култури и многостраности своје ум., имала непресушан темперамент, дубоко осећање и моћ потпуног уживљавања у своје улоге.
ДУЗИНА (ит.-фрц.), дванаест јединица (туце).
ДУЗТАБАН (тур.) раван табан, узроци: дуготрајна стајања (келнери, трговци), нагло отежавање тела (гојење) или општа слабост код неких болести; кости углавном непромењене, свод стопала мало спуштен услед попуштања веза између костију; знаци: болови при дужем ходу у стопалу или при првим корацима изјутра, при већим напорима болови у листу, колену и куку; у лежећем положају бол попушта; лечење: масажа, купање и улошци.
ДУИЗБУРГ, град (441 000 ст.) и речно пристаниште у Нем., на ушћу Рура у Рајну; извози угаљ, кокс, челик и разне металне израђевине, а увози животне намирнице, гвожђе, нафту ж дрво; инд. метала, емаљиране и бакарне робе; топионице гвожђа, ткачнице, бродоградња; више библт. и музеја.
ДУИЛИЈЕ НЕПОС, рим. конзул 218. пре Хр.; саградио на рим. бродовима покретне мостове и победио Картагињане у 1. пунском рату код Миле на Сицилији; Римљани му подигли на форуму споменик окићен кљуновима бродова.
ДУКА 1) династија виз. царева, владала 1059.-1078.; у њено доба Турци продрли у М. Аз., а Нормани отели од Виз. Бари и учврстили се у ј. Ит. 2) Ђорђе (1678.-1684.), господар Молдавске, тур. васални кнез. 3) Јован, виз. историчар, сродник царске куће Д., написао ист., која обухвата време од 1341.-1462.; последње периоде обрађивао као савр. и има пуно драгоцених података; има доста вести о судбини Јсл., нарочито Срба, за које имао и извесних симпатија. 4) Јон (1879.-1933.), рум. политичар и државник; вођ рум. либералне странке; мин. и претседник владе; пао као жртва атентата.
ДУКАЂИН, пространа обл. у сев. Арб., ј. од Дрима; у њој 4 племена: Д. у ужем смислу, Кабаши, Тсачи и Мализи; обухватала знатно ширу тер.
ДУКАТ (срлат.), најпре зделаст сребрњак из 1140., затим млетачки матапан из 1202., а од 1562. млетачки талири од 32,8 г (према њима и дубровачки талири); назив доцније прешао на златнике према лат. напису на млет. цекинима. Данас код нас д. или рушпа, најчистији златни новац (знак
- ); тежи 3,4909 г, финоћа 986 1/9 %; 1931. ковани д. и
код нас са ликом краља Александра Ујединитеља; нису у оптицају, већ више служе за накит.
ДУКАТ Владоје (• 1861.), научник, наставник и директор гмн.; писао доста чланака и студија, али му најстручније ствари из кајкавске књиж.; много популарисао међу Хрватима енгл. књиж.
ДУК-ДУК, м. тајно удружење на Бисмаркову Архипелагу; пред остале чланове племена излазе под маскама, које се сматрају оваплоћеним духовима, и изводе игре.
ДУКИЋ Анте (1854.-1894.), политичар, адв.; био
File: 0360.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
истински нар. борац и његов претставник у истарском сабору; 1 време уређивао Нашу слогу.
ДУКЉА 1) ст. град у ст. в. (Доклеа), гл. град илирског племена Доклеата; пропао у 6. в., а његово стан. склонило се делимично у Прим., где допринело развоју н. града Вара; његове рушевине се очувале и од 2. половине 19. в. претстављају предмет научних истраживања. 2) област племена Доклеата (Диоклитија), име се одржало и код Срба, који су све до 13. в. звали Д. обл. ст. Зете. Дукљанско-барска надбискупија (архиепископија), постојала у 6. в. еп. у Д.; кад ова порушена, еп. седиште обновљено у Бару; по жељи краља Бодина 1089. подигнута на надбиск.; то узвишавање, због јурисдикције на подручју срп. земаља, довело наскоро до дуге и тешке борбе с дубровачком надбискупијом; питање коначно решено 1254. за владе краља Уроша I; папска курија 2 год. пре тога, из полит. разлога, већ била донела одлуку у корист Бара. Од 16. в., ако не и раније, барски надбиск., по дозволи папиној, носе назив primas Serbiae.
ДУКЉАН, у многим сх. нар. причама демонско биће, које се изједначује са ђаволом, уствари цар Диоклецијан који ушао у нашу нар. митол. као и цар Трајан.
ДУКЉАНИН поп, један мало познат свешт. из Бара; крајем 12. в. саставио на, лат. језику хронику, која обухвата ист. Сл.-Гота од њихова доласка на Балк. до средине 12. в.; првенствено се бави излагањем прошлости Зете; у старијим партијама хроника има пуно легендарног, примљеног из предања и туђих списа, и пуно очевидног бркања; др. партије, нарочито оне о прошлости Зете 12. в., више веродостојне; спис о св. Владимиру Зетском има карактер црк. легенде; нарочито важан за проучавање наше ист. геогр.
ДУКНОВИЋ Иван (око 1400.-после 1509.), вајар, родом из Трогира, више познат под именом Ђовани Далмата; скоро цео век провео у Ит. и припада ит. ум.; гл. део његових радова у Риму, по разним црк.; био 1 од најугледнијих вајара свог времена; гл. дела: надгробни споменик кардинала Роверели, рељеф Матије Корвина и његове жене Беатриче.
ДУЛЕК (тур.)→ бундева.
ДУЛЕНСКА РЕКА, л. саставница Моравине притоке Лугомира; извире са Гледићких Пл.; дуга 37 км.
ДУЛИБА, карсна висораван у јадр. прим., и. од Новог (Савска Бан.); највећи вис Чубрин Врх (1146 м).
DULCE ET DECORUM EST PRO PATRIA MORI (лат.), слатко и часно је умрети за отаџбину (Хорације).
ДУЛЧИНЕЈА де Тобозо, личност из романа Дон Кихот, идеал жене и љубави; уопште: обожавана жена.
ДУМА (рус.) 1) нар. скупштина; градско веће. 2) думка, мрус. нар. лир.-епска песма; пева се уз пратњу бандуре или кобзе.
ДУМВИРИ (лат.), чиновници у ст. Риму; сибилски д. чували Сибилине књ.; капитални д. судије; d. navales имали за задатак изграђивање флоте и њено снабдевање људством.
ДУМ-ДУМ ЗРНО, код којег челична кошуљица на предњем врху унакрсно просечена; кад удари у човека направи вел. и веома опасну рану: 1. пут израђена у енгл. кантонману Дум-Дум у Индији; Аустријанци у последњем рату од обичних зрна правили оваква; забрањена ратним правом.
ДУМЕНЏИЈА (тур.), крмар, кормилар.
ДУМЕР Пол (Doumer, 1857.-1930.), фрц. државник; истакао се као колонијални организатор; убијен као претседник рпб.
ДУМЕРГ Гастон (Doumergue, 1863.-1928.), фрц. политичар и државник; 1 од вођа фрц. радикалне странке; до 1924. у више махова мин. и тад заменио Милрана као претседника рпб.
ДУМ-ПАЛМА, египатска палма (Hyphaene thebaica, фам. Palmae), око 15 м висока, разграната стабла; плодови се могу употребити за јело; из семена се добива биљна слонова кост; расте у Ег. и Ар., где је стан. сади ради стабилизације пустињског песка, чим се земљиште оспособљава за земљр.
[Illustration]
ДУН Олав (• 1876.), норв. приповедач, најбољи претставник модерне књиж. на нар. језику; већи број романа и приповедака у којима описује псих. људи овог краја и њихове прилике: најпознатије дело циклус романа под заједничким именом Јувикинг.
ДУНАВ, река у Евр., извире у Шварцвалду (јз. Нем.), улива се у Црно М. са 3 рукавца и делтом; по дужини (2860 км, а од тога 591 км у Југосл.) 2. р. у Евр.; протиче кроз Нем., Аустр., Мађ., Југосл. и Рум., а додирује и границе ЧСР и Буг., због чега се ове називају дунавским државама; плован на вел. дужини (до Регензбурга, 2450 км за веће лађе, а до Улма за маље); регулисан на 2 места: у Ђердапу, због брзака, и при ушћу (рукавац Сулина); по версајском и сенжерменском уговору о миру пловидба на Д. слободна; до Галца је регулише Евр. дун. комисија, а од Галца до Улма Интернац. дун. комисија. Д. басен обухвата обл. ј. Нем., ЧСР, Аустр., Мађ., Југосл., Рум. и Буг.; свима тим земљама Дунав је прир. пловни пут ка мору; да би сви имали подједнаку слободу пловидбе, париски уговор од 1856. прогласио Д. међунар. реком (→ Д. међунар. комисија, д. статут); међунар. режим потпуно остварен тек 1919., уговорима о миру. Д. б. везује заједничким екон. интересима д. државе и захтева извесну њихову екон. сарадњу; зато 1931.-1932. Бенеш и званична Фрц. покренули акцију за стварање екон. заједнице д. држава, у циљу олакшања екон. кризе; акција наишла на тешкоће. Д. гуска, бела раса гусака с дугачким и тршавим перјем; одлично перје. Д. европска комисија. Проглашујући Дунав међунар. реком, париски уговор од 1856. створио на њему 2 комисије, обалску и евр.; Д. е. к. имала да изврши тхн. радове на ушћу и да примени режим слободе од ушћа до Исакча; у Д. е. к. ушле Енгл., Фрц., Рус, Аустр., Нем., Ит. и Тур.; њено трајање, одређено до 1858., продужавано, тако да постала стална; надлежност јој проширена узводно до Галца 1878., до Браиле 1883.; наплаћује таксе, има свој буџет, заставу, речну полицију; израдила речни статут за д. ушће; растурена за време свет. рата, обновљена 1919., али засад у њој Енгл., Фрц., Ит. и Рум. Д. кнежевине, до 1861. заједничко име Влашке и Молдавске; после тога обе земље уједињене у Рум. Д. коло јахача кнез Михаило, осн. 1886., седиште у Београду (23 удружења, 600 чланова). Д. међународна комисија, осн. на основу чл. 347. версајског уговора са циљем да осигура слободу пловидбе на Дунаву и извесним његовим притокама; надлежна од Улма, одакле Д. плован, до Браиле; у њој све обалске државе, а од необалских чланова Д. евр. комисије (засад Енгл., Фрц., Ит.); сваких 5 год. одређује себи седиште; имала претечу у Д. обалској к., предвиђеној уговором од 1856., састављеној само од обалских држава (Д. о. к. заседавала у Бечу 1856.-1857., а затим се растурила због несугласица). Д. монархија, чест назив за А.-У. Д. статут утврђује појединости режима слободне пловидбе на Д., прописане уговорима о миру од 1919.-1920.; д. с. потписало 12 држава, мећу њима Југосл.; по чл. 2. међунар. су: Д. од Улма до ушћа, чешка Морава и Таја (уколико теку границом), Драва од Барча, Тиса од ушћа Самоша, Мориш од Арада; д. с. има 44 члана; њим се одређују: састав, функције и надлежност → Д. евр. и → Д. међунар. комисије; слобода пловидбе и транзита, подједнака за све државе; радови на речном кориту, таксе које се могу наплаћивати; речна полиција; д. с. није решио питање пловидбе ратних бродова; по нашем тумачењу то право не постоји, али га заинтересоване државе тумаче свака на свој начин; значај д. с. лежи у томе што је унео више слободе у пловидбу и више реда у правну организацију. Д. с. може бити ревидиран после сваких 5 год.
ДУНАВСКА БАНОВИНА, полит. самоуправна обл. (31 479 км², 2 387 495 ст.) између Моравске, Дринске и Савске Ван. и Мађ. и Рум.; обухвата Срем, Банат, Бачку и Барању (у границама Југосл.) и готово сву праву Шумадију с Пожаревачком Моравом и Стигом. Ужа тер. Београда (са Земуном и Панчевом) чини засебно подручје Управе града Београда, као самостална обл. Највећи део с. од Саве и Дунава под равницом, с једином ниском план. Фрушком Гором (539 м) у Срему; ј. од Саве и Дунава ниско план. земљиште, с равницама у речним долинама; сву воду одводи Дунав; гл. притоке: Тиса (с Бегејем), Тамиш и Караш, с лева, и Сава, Морава и Млава, с десна; конт. клима (ср. евр.) у Панонској Низији, с → кошавом, ј. од Саве и Дунава умерено-конт. ј. од Саве и Дунава само прав. Јсл., у делу Панонске Низије поред Јсл., већим делом прав., има 18% Мађара, 16% Немаца, 4% Румуна и 3% Чсл. Пољопр. јако развијена у Панон. Низији: жито и неке инд. биљке (шећ. репа, конопља); инд. такође развијена, нарочито млинска, пивска, шећерна, затим кожарска, метална, хем. и др. Најгушћи жел. саобр. у целој Југосл., речни саобр. на Дунаву, Сави, Тиси, Бегеју, на Каналу Кр. Петра и Каналу Кр. Александра. Градови: Нови Сад (седиште бан.), Сомбор, Суботица, Сента, Ст. Кањижа, Вел. Кикинда, Петровград, Вршац, Бела
File: 0361.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
Црква, Ср. Митровица, Рума, Ср. Карловци, Крагујевац, Смедерево, Пожаревац.
[Illustration]
ДУНАЈЕЦ, д. притока Висле; извире на Татри: 207 км.
ДУНГАНИ, источноаз. народ у подгорини Тијеншана, у долини| Илија, досељени после 1880. из и. Туркестана (14 600); можда покинежени Ујгури (дакле тур. порекла); говоре кинески, по вери сунитски мусл.; земљр. и повртарство.
ДУНГИ, Шулги, владар града Ура (око 2450.-2410. пре Хр.), син и наследник Ур-Енгура; наметнуо врх. власт Акаду, Еламу, Асирији и Г. Сирији.
ДУНЂЕРСКИ Гедеон (1807.-1883.), вел. добротвор; осн. задужбину за школовање срп. сиромашних ученика на реалним и тхн. шк., којом управља Матица српска у Н. Саду.
ДУНЕ (келт.), бедеми од живог песка, које наталожи ветар у пустињама, пешчарама и поред ниских песковитих морских, јез. и речних обала; већином лучне и попречне на правац гл. ветра (трансверзалне, попречне д.): али има их и издужених у правцу ветра (лонгитудиналне, уздужне д.); страна према удару ветра блажија, супр. стрмија; ветар често захвата песак са блажије стране и пребацује га на стрмију; тако се д. померају (селе) и могу да затрпају шуме, села, оазе; да би се ово спречило треба да се »умртве«, ради чега се пошумљавају; у Југосл. има их највише у Делиблатској Пешчари.
[Illustration]
ДУНИН-МАРЦИНКЕВИЋ Винценти (1807.-1884.), белорус. песник, драматичар и романописац.
ДУНКАН I, шкотски краљ (1023.-1040.); убио га Магбет,
ДУНС СКОТ Џон (Duns Scotus, 1265.-1308.), енгл. фрањевац и филозоф из Ирске; проф. у Оксфорду, Паризу и Келну; сколастичар; противник Томе Аквинског; по њему разум нема ничега заједничког с веровањем, јер се теологија ослања на откровење, веровање и вољу, а не на разум: воља је гл. сила душе; гл. дела: Париско дело, Разна питања.
ДУЊА (Cydonia oblonga, фам Rosaceae), дрво или грм пореклом с И; цела одоздо маљава листа, бела или црвенкаста цвета, који се јавља кад и лист; плод веома миришљаво јабучасто жуто воће; одлично успева у целој Југосл., нарочито у ји. пределима. Дуњовача, ракија добивена дестилацијом преврелих дуња.
ДУЊИКОВСКИ Ксавер (• 1870.), пољ. вајар, 1 од гл. претставника модерне пољ. ум.; почео као символист и импресионист, па се окренуо готици и архаизму; многобројне фигуре и портрети.
DUOBUS LITIGANTIBUS TERTIUS GAUDET (лат.), кад се двојица свађају, трећи се радује.
ДУОДЕНУМ, дванаестопалачно црево, део танког црева; полази од желуца, има полукружан пут око главе панкреаса, наставља се у јејунум (танко црево); у њега се стичу канали: холедокус (из јетре), носилац жучи, и 2 канала из панкреаса, носиоци панкреатичних сокова (фермената); болест: → чир д.
ДУОДЕЦ (од лат.: duodecium = 12), формат књ. с 12 листова у штампаном табаку. Дуодецимални бројни систем → бројни систем.
ДУОЛА (ит.), 2 ноте које се изводе као одговарајуће 3 нотне дужине, а које се обележавају с бројем 2 изнад нота.
ДУОМОН, утврђење у близини Вердена,, код којег вођене крваве борбе између Немаца и Француза у свет. рату.
ДУПИЛО, племе у Црмници, у Ц. Гори, прозвано по свом насељу Д.; око 300 домова.
ДУПИН → делфин. Дупинар, на дрвеном дршку усађена гвоздена стрела с унакрсним двоструким покретним шиљцима; бачена на дупина, лако уђе у њега, али тешко излази, јер се шиљци рашире и при трзању запну о кост или дебело месо; д. привезан ужетом за риб. брод; кад дупин изнемогне рибари га извуку на палубу. Дупинарица, мрежа, за лов на дупине, оплетена од јаког канапа.
ДУПКА → пећина.
ДУПЛЕКС (лат.), спец. начин рада у телеграфији; уређаји за рад у д. омогућују 1 истој телегр. станици да истовремено и несметано отправља и прима по 2 телеграма, било у саобр. по 1 истом жичном воду, било у бежичном саобр.
ДУПЛИКА (нлат.), у судском поступку скуп приговора туженика на приговоре које је тужилац учинио на његов одговор на тужбу.
ДУПЛИКАТ (лат.), удвојени примерак исправе, у свему једнак с изворником (оригиналом); д. није копија (препис), јер га издаје исти који издао изворник; ако се на исправи не означи да је д., или да постоји и њен д., онда се претпоставља да је свака исправа оригинал. Дуплицирати, подвостручити. Дуплицитет, двострукост, двојност; двосмисленост.
ДУПЉАРИ (Соеlеntеrаtа), коло просто саграђених животиња са зрачном симетријом тела, слично као грађа гаструле: телесни зид од 1 спољашњег (ектодерма) и 1 унутрашњег (ендодерма), епителијалног слоја, између којих се развија средњи пачаст слој (мезоглеја без ћелица; у унутрашњости само 1 дупља, у исти мах телесна и цревна (целентерон), може да се разграна у читав систем зрачно распоређених канала (гастроваскуларни систем), за разношење хране по телу; постоји веома просто саграђен нервни и мишићни систем; осн. облици грађе тела → полип и медуза; на сл.: А и В полипи (пресек); С медуза (пресек); код већине д. у телесном зиду нарочите жлездане ћелице, жарне чаурице које луче отровну течност; размножавају се полним путем, али и бесполним (деобом, пупљењем); новопостале јединке често остају заједно и граде колоније. Д., готово искључиво морских стан., има
[Illustration]
File: 0362.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
вел. број различитих врста (→ хидрозое, корали и реброноше).
ДУПНИЦА, варош (15 000 ст.) у јз. Буг., крајња тачка жел. пруге Софија-Д.; култура дувана, земљр. виногр. и воћарство; у непосредној близини рудник угља Бобов Дол.
ДУР (од лат.: durus = тврд) 1) прир. низ 7 осн. тонова који иду редом 1 за другим, и у којем се полустепена налазе између 3.-4. и 7.-8. ступња а између осталих ступњева растојање цео тон 2) дурски акорд који се састоји из осн. тона, вел. терце и чисте квинте.
ДУРА, врста проса, служи исхрани; највише се гаји у Афр. и Аз. (Кина, Индија).
ДУРАК (рус), име за неколико врста игара с картама (мали, вел., јап. д.).
DURA LEX, SED LEX (лат.: суров зак., али је зак.) каже се кад зак. исувише строг и ма колико нас погађало његово извршење морамо му се покоравати, јер »закон је закон«.
ДУРАЛУМИНИЈУМ, лака легура, садржи око 95% алуминијума, 3,5% бакра, 1% мангана и 0,5% магнезијума; одликује се вел. чврстином и постојаношћу и малом специфичном тежином (2,9); употребљава се у авијацији.
ДУРАНГО, 1 од државица (123 520 км²) Мексика, план. природе, чије се стан. (339 000) бави земљр. (памук) и руд. (сребро, олово, бакар, злато); гл место Д. (39 000 ст.) на надм. вис. од 1927 м.
ДУРАНИ, највеће афганско племе; поглавито Аријци; из њих поникла последња афг. династија.
ДУРАНТ Вил д-р (•1885.), 1 од највећих савр. амер. филозофа и мислилаца; прво новинар, затим проф. и директор Радне црк. шк.; организовао 1 од најуспелијих опита у образовању одраслих; постигао вел. успех спретним популаризовање флз., коју излаже на прост, свима приступачан начин, без штете по научну солидност; гл. дела: Причања о филозофији, Животи и мишљења вел. мислилаца (у изд. Народног Дела: Ум царује), Огњишта мудрости.
[Illustration]
ДУРБИН ( тур.), доглед, оптички инструмент за визирање и тачно опажање удаљених предмета, који се голим оком виде слабо или никако; има, у истој осовини, 2 стаклена сочива или 2 система сочива и то објектив, окренут предмету који се посматра, и окулар, окренут оку; објектив је веће ахроматично сочиво, а окулар мало (ахроматично, терестрично или др.); објектив даје стваран и изврнут лик предмета А, окулар увећава лик А као лупа; увећање лупе је u = (i -- d)/(f -- e)* Нека је: а даљина предмета; F жижна даљина објектива, онда је даљина лика a1* = a F/(a -- F)* ; променом даљине предмета а мењају се и даљине a1 и е, а да би увећање и остало стално, треба да разлика (f-е) остане стална; стога се окуларна цев помоћу зупчаника Z увлачи или извлачи; увећање д. 1 од гл. његових особина; код астр. д. увећ. u = F/f*; u = жижна даљина објектива/жижна даљина окулара* (на сл.: О = објектив, I = цев објектива, II = окуларна цев, о = окулар, К = кончаница, Z = зупчаник).
ДУРГА, код Инда богиња мудрости; Сивина жена.
ДУРДЕЏИЈА (тур.), плаћени чувар стоке и непокретности од разбојника и пљачкаша на арб. граници у б. евр. Тур. Дурдеџилук, награда што се давала дурдеџији.
ДУРИНА (фрц.) → полна зараза код коња.
ДУРИХ Јарослав (Durych, • 1886.), савр. чешки романописац кат. правца; најпознатије дело ист роман Лутање.
ДУРМИТОР, пространа план. између р. Пиве и Таре (Зетска Бан.), највиша план. динарског система у Југосл. (Боботов Кук или Ћирова Пећина 2522 м); више глацијалних јез. и др. глац. трагова.
[Illustration]
ДУРО, р. на Пиренејском Пол., извире у Шп. (Пик де Урбион) на з. ободу Кастилиских Пл., а улива се код Опорта (Порт.) у Атлански Ок.; дуга 776 км, пловна 130 км.
ДУРСУН-бег († после 1500.), тур. историчар, написао Ист. Освајача (тј. султана Мехмеда II, освајача Цариграда).
ДУХ, принцип живота у човеку, супр. тело; скуп објективних зак. и норма по којима се развија култ.-ист. живот човечанства. Д. закона, оно што је законодавац хтео прописујући 1 норму; веома важан за утврђивање правца логичког тумачења з. Духовне академије, највише богосл. шк. у Рус. пре револуције: у Петрограду, Москви, Кијеву и Казану; познати центри богосл. науке. Д. изборни кнезови у Нем.: надбиск. у Мајнцу, Келну и Тријеру имали полит. обл. и право да учествују у избору цара. Д. науке, проучавају душевни живот или непосредно или посредно, тј. преко д. творевина у којима се и уколико се он у њима испољава; према томе д. н. се деле на псих. и културне, а ове опет на систематске и генетичке; систематске псих. н. су: општа псих., псих. деце, карактерологија итд.; генетичке псих. к.: биол. псих., биографска псих. итд.: систематске културне: н. о друштву, н. о праву, нац. екон., пед. итд.; генетичке к. н.: све ист. н. (полит., култ. ист., ист. флз. итд.). Д. отац, исповедник, свешт. вел. поверења који једини има право исповедања; исповедници владара имали вел. утицај на развитак држ. управе. Д. регламент, црк. устав Петра Вел., којим укинуо звање патријарха и установио Св. синод. Д. сродство настаје у црав. црк. између крштеног кума и кумчета у нисходној директној линији; забрањен брак до 8. степена Д. суд, раније у Србији назив за црк. суд; било епархиских д. с. (за сваку епархију по 1) и Велики д. с.
ДУХОБОРЦИ, хришћ. секта која се појавила у Рус. почетком 18. в.; одбацивали духовну хијерархију и црк. обреде и одбијали да положе вој. заклетву (→ македонијевство).
ДУХОВИ, Тројичиндан, 50. дан (Педесетница) по Ускрсу, хришћ. празник за успомену на силазак св. духа на апостоле; у ср. в. почео да се празнује 3 дана (и сада код прав. народа); кат. и прот. свели на 2; у време око Д. и Спасовдана код Срба обично иду крстоноше; код Бугара зову недељу пред Д. Русалијама или Русалском н., и тада по селима обилазе русалци или калушари.
ДУХОВНИК, свешт. ком се даје право да исповеда; уобичајено код Грка, код нас обично има то право сваки свештеник.
ДУЧЕ (ит.), вођ; спец. Мусолини као в. фашистичког покрета.
ДУЧИЋ 1) Јован (• 1872.), песник, до 1899. учитељ потом наставио студије, а од 1910. прешао у дипломатску струку; рано почео да се бави књиж.; спочетка несамосталан, касније се развијао под утицајем модерног фрц. песништва, нарочито символизма; осетљив, фина духа, дубока захвата и готово увек даје ум. савршене ствари; обрадио и неколико писама с пута, која претстављају нашу најбољу
File: 0363.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------
прозу те врсте; његови књиж. огледи писани сјајно, али једнострано; у последње време у књизи: Благо цара Радована дао и 1 свој поглед на живот и ум. проблеме; штампао Скупљена дела 1930. 2) Нићифор (1832.-1900.), калуђер и историчар; учествовао у херц. устанку Луке Вукаловића 1861.-1862., а затим пребегао у Ц. Гору; радио на везама између Србије и Ц. Горе; 1868. прешао у Србију; 1876.-1878. учествовао као командир добровољачког одреда у борби против Турака; бавио се црк. ист. без много успеха; корисни му описи Ц. Горе и херц. манастира. (На сл.: Д. Јован.)
[Illustration]
ДУЧО Буонинсења, ит. сликар, радио између 1278. и 1319. под утицајем виз. ум.; гл. радови му у Сијени.
ДУША, непознати супстрат душевних појава; Демокрит је сматрао као врсту нарочито финих, глатких ватрених атома, а Аристотел као нарочиту снагу 1 свесне целисходне силе која делује кроз материју, прожима је и организује у целисходна мислена јединства, тј. жива бића; Декарт први заступао становиште да суштину душевних појава и њихов супстрат сачињава свест, тј. 1 нарочити вид бића; у веровању многих народа се замишља као део тела (нпр. крв), или нешто посебно у човеку што из њега излази као дах или у виду какве животиње (миша, лептира, мухе, гуштера); оваква д. излази из тела у сну и њено доживљавање човек види у сну; тело умире кад га та д. сасвим напусти, а она, по веровању већине примит. народа, одлази на → други свет; д. остају у вези са живима, особито д. предака, и могу бити зле или добре; из тог веровања се развио култ мртвих. Душевне болести, психозе, обољења која се испољавају поремећајима осећаја, илузијама, халуцинацијама, поремећајем претстава, појмова, убрзаним или успореним током мисли и говора, промењеним начином изражавања, ковањем н. неразумљивих речи, неповезаним мишљењем и говором, ћутањем, поремећајем памћења, држањем доживљаја за реалне који уствари потичу из маште, суманутим идејама величине богатства, прогањања, сиромаштва, тровања, љубоморе, телесне и духовне, односно моралне пропасти; поремећајима оријентације у времену, простору, према особама; помућењем свести, поремећајима расположења у смислу депресије, страха, раздражљивости, мрзовоље, еуфорије, апатије; поремећајима пажње, схватања, расуђивања; етичким дефектима; променом израза лица, чудноватим и бесмисленим држањем, понашањем, поступцима, одбијањем хране, самоубиством, убиством. Д. б. често праћене и телесним знацима, али нису увек и мождане болести. Узроци: деца из бракова 2 у истом смислу д. и живчано оптерећених породица; из истог разлога често деца из бракова крвно-сродних супружника; манијачко-депресивно лудило несумњиво се наслеђује; оштећења зачећа разним отровима (алкохол, жива), заразама (сифилис), такође повреде и болести фетуса; неки узроци задобивени у току живота: повреде и обољења мозга, отрови који се уносе у организам (алкохол) или у организму постали, нарочито поремећајем жлезда с унутарњим лучењем; заразе као сифилис и др.; сексуални фактори, старачке промене мозга. Поред изнесеног, ипак узроци д. б. добрим делом непознати. Д. б. су тешка обољења, издвајају се од телесних и својим значајем по оболелог у соц. погледу, превођење д. оболелог на одељење за посматрање, у д. болницу или какав спец. санаторијум мора бити од стране лекара образложено; болесника не треба лагати, али свакако и не саопштавати му тежину болести; с њим благо поступати, али и не одустајати од нужних мера баш у интересу самог болесника; изоставити све посете које би могле болесника узрујавати; узнемирене ставити у каду с млаком водом за дуже време, што има благотворно дејство; занимање каквим подесним радом као васпитно средство предузети, чим је то могуће; директно лечење појединих болести као маларичним грозницама код прогресивне парализе, опијумом код меланхолије, дехолином код алкохоличарског делиријума итд. Позит. право дели д. болесне на 4 групе: 1) проглашени б., чији послови ништавни, а они под скрбништвом; 2) интернирани б., које не сме болница ослободити без судске одлуке; њихови послови такође ништавни; 3) слабоумни, који су под помоћништвом и могу вршити правне послове по одобрењу помоћника и 4) слободни б., чији се послови могу обарати, ако се докаже да је сауговорач знао за болест и искористио је на њихову штету. Д. болнице, заводи за умоболне, установе за лечење и негу д. болесних; разликују се од осталих б. спец. уређењем и правилима службе; разноврсне предрасуде о д. б. често од штетних последица како по болесника тако и по његову породицу. Д, глувоћа, акустична агнозија (грч.), поремећај мозга код којег болесник више није у стању да позна нпр. виолину, клавир по звуку, пса по лајању итд. Д. слепило, оптичка агнозија, поремећај мозга код којег болесник види предмете, али их више не познаје.
ДУШАН, срп. краљ (1331.-1346.), и цар (1346.-1355.), прворођени син краља Ст. Дечанског и Теодоре, кћери буг. цара Смилца; рано познао Цариград, у којем као дете и младић провео око 7 год. (1314.-1320.); ту научио грч., познао грч. живот и културу и добио јасније појмове о унутр. вредности грч. царевине; сам био више војничка него дипломатска природа; истакао се као младић у 2 борбе: 1329. победио бос. бана Степана II Котроманића, а 1330. буг. цара Михаила на Велбужду; не зна се сигурно зашто је дошао у сукоб с оцем, кога збацио па се крунисао за краља (8./9. 1331.); оженио се Јеленом, сестром буг. цара Александра (1332.), женом јаке воље, која на њега вршила осетан утицај и родила му сина Уроша и 1 кћер; Д. почео првих год. своје владе борбу против Грка (1334.) и настављао је с мањим и већим прекидима све до смрти 1355.; у 2 маха имао већих сукоба и с Мађарима, али према њима се углавном држао у дефанзиви; живео у миру с Бугарима, који му у 2-3 маха били помагачи; искористио грађ. рат у Грч. између малолетног цара Јована V Палеолога и његова намесника Јована Кантакузена, па од 1342. почео систематску офанзиву и освојио, сем Пелопонеза, цело грч. подручје на балк. копну до испред Кавале, изузев Солуна, за чије освајање није имао флоте; после ових успеха прогласио се (1345.) у Серу за цара, а свечано се крунисао у Скопљу 16./4. 1346. као цар Срба и Грка; у исто време подигао и срп. архиеп. на степен патријаршије; с оба та чина навукао на себе проклетство грч. црк.; Грци у невољи потражили савезнике у Турцима и довели их у Евр.; први сукоб између Срба и Турака на балк. тлу, код Стефанијане, 1345. свршио се неповољно по Србе; Д. завремена увидео опасност од њих и потражио начин да их потисне, али његове намере у том правцу ометали Мађари својим нападима на Србију; због њих водио борбу и с мађ, штићеником баном Степаном II (1350.), у жељи да поврати раније изгубљено Захумље; Д. имао вел. намера, али му их све пресекла прерана смрт (20./12. 1355.); сахрањен у својој задужбини, ман. св. Арханђела код Призрена. Д. био највећи срп. средњев. владар, под којим се јасно испољили невероватан полет и снага срп. расе; држава му била стварно вел. сила, али у тој величини постојала и слабост: Србија се сувише нагло развила да би се добивено могло приљубити ст. срп. подручју; сем тога Д. освојио много чисто грч. земаља, с нац. свесним елементом и културнијим од Срба, па стога стално непријатељским; по прир. војник и освајач, Д. није доспео да органски спроведе и стабилизује своје дело; стога је одмах по нестанку његове снажне личности почело расуло. Душанов законик, најлепши култ.-ист. споменик средњев. Србије; свој з. за срп. царевину дао цар Д. на 2 држ. сабора: 1349. у Скопљу и 1354. у Серезу; ориг. рукопис није очуван, него само двадесетак преписа 14.-18. в.; у њему цар озаконио не само извесне ствари црк., крив. права, него и уставног, тако да се донекле овај з. могао сматрати и као нека врста устава. З. рађен нешто на основи обичајног права, нешто на основи ст. црк. законодавства, а нешто и на основи грч. царских зак., али у битности дело ипак има претежно самосталан карактер. Душан Силни, назив гимнастичких друштава у Србији; прво осн. 1892., спојило се са Соколским друштвом 1909. у Савез срп. сок. друштава Д. С.
[Illustration]
ДУШАНОВО, држ. ергела код Скопља (Вардарска Бан.), за јуж. крајеве, гаји ар. коње.
File: 0364.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------
ДУШЕК (тур.), постељина на којој се лежи, мадрац.
ДУШМАНИН (тур.), непријатељ.
ДУШНИ ДАН, празник мртвих код кат., 2./11.: посећују се, ките и шкропе гробови уз молитве за душе покојника.
ДУШНИК (trachea), део органа за дисање; мембранозно-хрскавичаста цев, полази од гркљана на врату, спушта се у грудну дупљу где се дели на десну и л. душницу; пречник д. око 2 см; грађен из 2 слоја; унутарњи слузокожа; спољни састављен од 15-20 хрскавичастих непотпуних прстенова, спојених везивним ткивом; отвори на прстенима окренути назад, њих затвара у целој дужини мембрана од попречних мишићних влакана. Запаљење д. → трахеитис. Душнице (bronchus), лева и д., постају гранањем душника; после краћег пута улазе у плућно ткиво, где се деле на плућне д.; грађа слична душнику: мембранозно-хрскавичаста, обложена слузокожом; плућне д. се завршавају у плућним мехурићима (алвеолама). Проширење д. → бронхиектазија. Запаљење д. → бронхитис.
ДХАМАПАДА (тј. стаза истине), збирка будистичких песничких мудрих изрека на палиском језику.
Dc (лат.), скр. за → децималан.