Sveznanje D6

SVEZNANjE

Drigalski—Dc

DRIGALSKI Erih (• 1865.), prof. univ. u Minhenu; bavio se poglavito ispitivanjem Grenlanda i polarnih krajeva.

DRIJADA, po grč. mitol. šumska nimfa.

DRIJEMAK, kukavični karanfil (Lychnis flos cuculi), višegod. biljka iz fam. karanfila, česta po livadama; cvet ružičast.

DRIL (engl.), jako apretirana pamučna tkanina za izradu posteljnih stvari, odela i rublja.

DRIM, r. u Arb., postaje od Crnog i Belog D.; oba izviru u Jugosl. i sastaju se kod Ljum-Kule; 1 krak odvaja se u Skadarskom Polju i ispod Skadra uliva u Bojanu; gl. deo uliva se u Jadr. M. kod Lješa.

DRIMKOL, predeo u J. Srbiji na l. strani C. Drima u podgorini pl. Jablanice; 20 sela; vel. većina stan.: prav. i musl. Srbi, u j. delu ima Arbanasa, a u D. i G. Belici Cincara; gl. zanimanje pečalbarstvo.

DRINA, d. pritoka Save, duga 333 km, postaje od Pive i Tare, koje se sastaju na s. podnožju pl. Maglića.

DRINKVOTER Džon (Drinkwater, • 1882.), engl. pesnik, dramatičar i prozni pisac; drama Abraham Linkoln, ist. komadi: Oliver Kromvel, Meri Stjuart.

DRINOV Marin (1838.-1906.), bug. istoričar i etnograf, prof. univ. u Harkovu; gl. dela: O poreklu bug. naroda, Ist. Bug. crkve, Odnosi Jž. Sl. prema Viz. i dr.

DRINOPOLjE → Jedrene.

DRINSKA BANOVINA, polit. samoupravna obl.

[Illustration]

File: 0354.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

(27 572 km², 1530 867 st.) između Primorske, Vrbaske, Savske, Dunavske, Moravske i Zetske Ban.) većim delom plan. obl., s najvišim plan. na jz. strani (Treskavica 2088 m, Bjelašnica 2062 m, Vranica 2107 m); prema S i I, plan. sve niže, a najniže prema Posavini (Majevica 916 m, Cer 687 m); nizije u rečnim dolinama, naročito u njihovim proširenjima i kotlinama (Sarajevsko, Zeničko, Sprečko Polje); veće ravnice u Posavini (Mačva, Semberija); pripada slivu Save (Crno M.), koja čini s. granicu ban.; njene veće pritoke: Drina, Bosna (g. i najniži tok), Kolubara i g. tok Z. Morave; klima umereno-kont., a u višim delovima planinska: stan. Jel., i. od Drine samo prav., a zap. od Drine kat. i musl. vere; u s. i si. ravničnom delu poljopr., a u obl. viših plan. na Z stočarstvo; između tih zona mešovito zanimanje (zemljr. i stočarstvo) sa razvijenim voćarstvom; rud. dobro razvijeno: 8 ugljenokopa, drž. rudnik gvožđa s topionicom i livnicom u Varešu i manji rudnici hroma, mangana, antimona, žive, olova i cinka; 2 drž. solane kod Tuzle; razvijena i ind. drveta (38% površine pod šumom); gl. žel. raskrsnica Sarajevo, odakle polaze žel. kraci za Prim., Pomoravlje, Posavinu i prema sanskoj pruzi; kolski saobr. dobar; gradovi: Sarajevo (središte ban.), Zenica, Tuzla, Šabac, Valjevo, Užice, Čačak.

DRINjACI, prav. i musl. stan. g. Podrinja, oko Foče i Goražda; osim stočarstvom i zemljr., mnogo se bave voćarstvom; na njihov račun se pričaju šaljive i podrugljive priče.

DRINjAČA, l. pritoka Drine, izvire sa Konjuh-Plan., duga 77 km.

DRIFT (nem.), kretanje vode na morskoj pučini pod uticajem vetra (→ morske struje). D. teorija, pretpostavlja da su → eratično stenje preneli diluvijalni ledeni bregovi nošeni morskim strujama.

DRIŠ Hans (Driesch, • 1867.), nem. biolog, filozof, gl. zastupnik neovitalizma; dela: Filozofija organskog, Nauka o istini i dr.

DRLjANjE, važan posao u površinskoj obradi zemlje; potpomaže isitnjavanje zemlje, razbija gornji sloj zemlje, kvari njegovu kapilarnost i tako obezbeđuje potrebnu vlagu; često se upotrebljava da rastrese g. sloj, omogući bolje provetravanje i tim potpomogne uspešniji razvoj biljke. Drljača 1) oruđe za isitnjavanje zemlje; sastoji se od rama sa vert. zupcima, može biti od drveta i gvožđa; trouglasta, četverouglasta nalik na slovo S; postoje d. sa regulisanim nagibom zubaca; livadska d. upotrebljava se za livade, sastavljena od nekoliko manjih d. sa zupcima raznih razmera; kolutaste d. imaju umesto zubaca kolute, kojima seku i sitne tanak sloj zemlje. 2) drvena ili metalna poluga pod repom aeroplana; služi za oslanjanje repa pri kretanju po zemlji i za kočenje pri sletanju.

DRNIŠ, varošica (1700 st.) na podnožju plan. Promine, na Krkinoj pritočici Čikoli, u Kninskom srezu (Prim. Ban.).

DRNjE, selo (1500 st.) na Dravi, blizu mađ. granice (Savska Ban.); ispiranje zlata iz peska Drave.

DROBNjAK 1) Drobnjaci, pleme u i. Herc. (oko 15 000) ispod Durmitora; pominju se 1390.; po predanju najstariji stan. plemenske obl. bili Kriči (Kričkovi), a osnivači plem. poreklom iz Bosne; u 19. v. raširili se i po površi Jezera; etnički potpuno homogeni (svi prav. Srbi), dobro očuvali patrijarhalnost; pleme dalo mnogo iseljenika koji se rasturili po Herc., Bosni i Srbiji; gl. naselje varošica Šavnik. 2) sitni vlašac (Allium schoenoprasum, fam. Liliaceae), domaća dugovečna biljka, gaji se samo kao presan začin za salate ili supe; množi se deljenjem bokora.

DROBNjAKOVIĆ Borivoje d-r (• 1890.), geograf i etnolog, direktor Etnogr. muzeja u Beogradu; napisao više geogr. i etnol. rasprava; najznatnije: Jasenica, Smederevsko Podunavlje i Jasenica, Kosmaj, Saobr. na Drini i dr.

DROGE (frc.), sirovi i sasušeni delovi biljaka i životinja koji se upotrebljavaju za spravljanje lekova. Drogerija, radnja za promet droga i lekova naveliko. Drogerist, trgovac drogama.

DROŽDINA→ stelja. Drožđenka, rakija dobivena destilacijom iz vinske stelje (droždine); sadrži mnogo patoke i enantetera; količina i kakvoća zavise od kakvoće vina, od načina pretakanja vina, destilacije i čuvanja droždine pre destilacije; iz nepresovane droždine dobiva se 10-20%, a iz presovane 5-10% rakije; po čl. 33. Pravilnika za izvršenje Zak. o vinu, naziv d. može nositi samo destilat vinske → stelje.

DROZDOVI→ kosovi.

DROZOFILA 1) (Drosophyllum, fam. Droseraceae), zeljasta bubojedna biljka, uzana linealna lista koji luči lepljive sokove za hvatanje i svarivanje insekata: raste na vlažnom pesku u s. Afr., Šp. i Port. 2) → vinska mušica.

DROITVIČ (Droitwich), varoš (5000 st.) i čuvena lekovita banja u Engl.

DROJZEN Johan (Droysen, 1808.-1884.), nem. političar i istorik jelinizma.

DROMBULjA, dečji instrument, sastoji se iz 1 tankog čeličnog pera, povijenog na vrhu, a utvrđenog na dr. delu za okvir instrumenta; okvir služi da se instrument drži u levoj ruci, a na usta se stavlja uži deo, u kojem se nalazi čelično pero, preko kojeg ide dah iz usta; čelično pero stavlja se u pokret palcem d. ruke.

DROMEDAR → kamila.

DRONČILOV Krum d-r (• 1889.), bug. antropolog n antropogeograf; za vreme svet. rata pisao antropol. radove o stan. J. Srbije i Arbanasima.

DROP (engl.), skok u dubinu u konjskoj trci s preponama. D.-kik, u futbolu: kad lopta udari o zemlju i otskoči.

DROPE (dropper), rasa lovačkih pasa srazmernih linija, dobivena ukrštanjem poentera i setera u Engl.: dugačkih klempavih ušiju i meke duge dlake, razvijene glave, duga lica; bele boje s vel. crnim, mrkim ili crvenim pegama.

DROPLjA (Otis), krupna ptica močvarica srodna ždralovima, kratkih krila i vel. snažnih nogu; dobro leti i odlično trči: ptica stepskih krajeva; 2 poznate vrste: vel. (O. tarda) i mala d. (O. tetrax); kod nas Zak. o lovu zaštićena za vreme 16./1.-31./8 ; love ih obično vrebanjem na privlak: lovac se sakrije u kola pomoću kojih se privlači na potrebno otstojanje.

[Illustration]

DROPS (engl.), osvežavajuće bonbone s voć. sokom.

DROSINIS Georgis (• 1859.), grč. pesnik i novelist; napisao 10 zbirki pesama i novele: Jelinske priče.

DROSTE HILSHOF Aneta (Droste Hülshoff, 1797.-1848.), nem. pesnikinja; pisala balade.

DRUGI SVET (onaj svet), mesto kud odlaze i borave duše mrtvih, carstvo mrtvih; verovanja o d. s. raznovrsna i mnogobrojna; većina primit. naroda zamišlja da duša na d. s. produžava da živi kao na Zemlji (ide u lov, hrani se, pa čak i umire i sl.); kod Jž. Sl. verovanja o d. s. veoma složena, jer se stopila i ispreplela prehrišć. verovanja s pretstavama iz hrišć. i islama i od dr. naroda; zamišlja se da na d. s. dospevaju samo duše normalno umrlih; duše samoubica, vel. grešnika i nekrštene dece lutaju po Zemlji.

DRUGO LICE, u gram. ono l. kom se govori; označava se zamenicom ti (u mn. vi) i naročitim glagolskim nastavcima (u jedn. š*, u mn. te); iz počasti mesto ti upotrebljava se vi.

DRUGO CARSTVO, vladavina Napoleona III u Frc. (1850.-1870.).

DRUGUVIĆI, jžsl. pleme: živeli u kraju zap. od Soluna do Verije na Bistrici; 1 pleme sličnog imena postojalo i među I. Sl., između Pripeta i Dvine.

DRUDE Oskar (• 1852.), nem. botaničar; bavi se poglavito fitogeogr.

DRUE Žan Batist (Drouet, 1763.-1824.), frc. revolucionar i konventovac; kao komandant mesta u Vareni poznao Luja XVI i vratio ga u Pariz.

DRUE D'ERLON Žan Batist (1765.-1844.), frc. maršal; učestvovao u Napoleonovim ratovima, a proslavio se najviše na Vaterlou; kasnije guverner u Alžiru.

DRUŽBA SV. MOHORJA, slov. društvo za nar. prosvećivanje (poglavito putem knj.); postoji od 1852.; unelo u narod više desetina hiljada knj. popularna karaktera i klerikalna obeležja; slov. inteligencija osn. protiv nje Maticu slov.

DRUŽINA 1) društvo, udruženje. 2) neposredna vladaocu odana okolina (svita, Gefolge), koju on izdržavao; docnije se članovi d. odvajali i nastanjivali na darovanim imanjima, i činili genetičko jezgro vlastele; osnivala se na »veri«, a značila i pripadništvo istom staležu. 3) → đačke družine D. mladeži srpske, 1. đačko društvo u Srbiji, osn. 1847. u beogr, liceju, upočetku s čisto knjiž. programom, kasnije stupilo u vezu sa srp. udruženjima iz Austr. i prihvatilo načela demokratsko-liberalnog nacionalizma, zbog čega ga srp. vlada zabranila (1851.).

DRUZ 1) Marko Livije, nar. tribun u Rimu 122. pre Hr.; protivnik Gaja Graha. 2) Marko Livije,

File: 0355.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

nar. tribun 91. pre Hr., sin prethodnog; njegovo ubistvo označava početak građ. rata. 3) Klaudijan Livije († 42. pre Hr.), otac Avgustove žene Livije. 4) Nero Klaudije (38.-39. pre Hr.), Avgustov pastorak, brat cara Tiberija; ratovao po Noriku, Panoniji i Germ. 5) Cezar, Tiberijev sin, otrovan od svoje žene Livije (23. po Hr.), koju na to nagovorio njen ljubavnik Sejan.

DRUZI, narod na Libanonu i u Hauranu (75 000); mnogo plavih; stočari i zemljr.; izdaju se za šiitske musl.; ali ustvari pristalice neke sekte s tajnim učenjem u kojem ima i hrišć. elemenata (npr. osvećivanje jela i vina) i ostataka iz ranije rel. (kult sv. mesta i svetitelja).

DRUIDI, galski svešt., veoma učeni i moćni; verovali u seobu duša; sastajali se jednom god. u Karnutskoj šumi, gde prinosili bogovima ljudske žrtve; vladali Galijom do 3. ili 2. v. pre Hr., kad galskom plemstvu pošlo za rukom da zbaci njihovu vlast.

DRUM (grč.), suhozemni veštački zemljani inž. objekat; sastoji se uglavnom iz 2 dela: donji (zemljani trup), gotovo uvek od zemlje, ređe od kamena, i gornji stroj (kolovoz), izrađen od kamena, betona, asfalta ili kakvog dr. sličnog građev. materijala, veoma otpornog na trenje; služe za saobr. ljudi i prenos njihovih potreba pomoću stočnih i motornih vozila između naselja; u Jugosl. se razvrstavaju u drž., ban. i op.; prema zvaničnim podacima Mst. građevina, ima 9843 km drž. i 31 215 km ban. d.

DRUMEV Vasil (mitropolit Kliment, 1838.-1901.), bug. knjiž.; od 1878. trnovski mitropolit; dela: Nesrećna porodica (1860., 1. bug. novela), ist. tragedija Ivanko (najbolja bug. drama pre 1878.).

DRUMLINI (irski), zaobljeni breščići eliptičnog oblika od rastresitog morenskog materijala u obl. koje bile zaglečerene; ustvari podinske morene obrađene radom lednika; česti u Šved.

DRUMONDSVIL, mesto (3 000 st.) i prov. u Kvibeku, u Kanadi (S. Amer.).

DRUO Antoan (Drouot, 1774.-1847.), frc. gen.; pratio Napoleona u svim ratovima po Evr., a odlikovao se na Vaterlou.

DRUŠTVENA OSTRVA, grupa vulkanskih i koralskih o. u Tihom Ok. (Taiti i dr.); tropska ok. klima, veoma lepa prir., gusto naseljena; izvoze kopru, vanilu, šeć. trsku; pripadaju Frc.

DRUŠTVO 1) u sociol., u širem smislu, svaka trajnija zajednica ljudi koji se nalaze u nekoj međusobnoj vezi, spojena međusobnim uticajima, potrebama i ciljevima, i koja se usled toga pojavljuje kao neka organizovana celina; takve zajednice mogu biti spontane (slobodne) i to na osnovi krvnog srodstva i osn. potreba i nagona (porodica, bratstvo i dr.) ili slobodnog pristupa (konvencije): razna udruženja, zadruge, crk. itd.; a mogu biti i prinudne, nezavisne od slobodnog opredeljivanja (npr. esnafi itd.); služe za osnovicu svekolikog privr., kult., polit. života; pojave društvenog života proučavaju mnogobrojne društvene nauke (sociol., statistika, pravo, polit. ekon., soc. psih., flz. istorije, ist., etika itd.); samu suštinu d. i njegovih pojava proučava → sociologija. 2) u privr. i pravu ugovorna zajednica 2 ili više učesnika u cilju nekog određenog poslovanja (trg., akc., komanditno itd. d.); ortaci moraju učestvovati i u koristi i šteti srazmerno njihovim ulozima. D. za počesne spekulacije, naročita vrsta društvenog ugovora, kojim se zajednički preduzima obavljanje 1 određenog posla (§§ 46. i 47. Srp. trg. zak.). D. za spasavanje, humane organizacije koje ukazuju pomoć licima kada se nalaze u životnoj opasnosti; postoje naročito u plan. zemljama, gde spasavaju nastradale turiste ili zavejane putnike; u mestima oko obala, gde pružaju pomoć davljenicima, i u vel. gradovima. D. za finansiranje, koje daje potrebna novčana sredstva za rad 1 preduzeću, osiguravajući sebi udeo u dobiti, nadzor nad preduzećem itd.; kod nas d. za f. pojedine banke. D. na akcije, trg. d. čiji osn. kapital u celosti (obična → akc. d.) ili delimično (komanditna, d. na a.) podeljen na jednake delove (akcije, deonice). D. pod zajedničkim imenom, čiji se poslovi vode pod firmom sastavljenom iz imena drugara; zbog takvog sastava firme drugari odgovaraju neograničeno (ili akcesorno) za sve društvene obaveze. D. s ograničenim jemstvom (ogr. odgovornošću), trg. d. kod kojeg solidarnost članova ograničena na udeo, a ne neograničena kao kod javnog trg. d. Od akc. d., gde takođe akcionar odgovoran do visine udela, razlikuje se po otsustvu formalnih propisa o osnivanju, organizaciji, odgovornosti pojedinih organa koji postoje za a. d. Kod d. s o. j. jedini neophodni organ je poslovođa. D. s o. j. postoje u Nem. (zak. od 1892. izmenjen 1926.), Austr. (zak. od 6./3. 1906.) i u nekim jsl. obl., ukoliko se još primenjuje austr. zakonodavstvo. D. trgovačko, koje se bavi obavljanjem trg. poslova ili koje na sebe uzelo 1 od trg. društvenih oblika (oblik akc. d. ili d. s ograničenim jemstvom). Društveni porez, plaćaju sva društva koja javno polažu račune, kao i tečevna preduzeća države i samoupr. jedinica; osnovica za redovni d. p. je god. dobitak prema bilansu; osn. d. p. iznosi 10-12% od god. dobitka, dopunski d. p. 2-12% prema rentabilitetu preduzeća; plaća se 4 puta god. D. račun, deo trg. računice kojim se izračunava deo dobitka ili gubitka članova 1 društva prema ulozima.

DRUŠTVO ZA SRP. JEZIK I KNjIŽEVNOST, na Univ. u Beogradu od 1910.; osn. ga J. Skerlić, P. Popović i A. Belić; članovi mu ponajviše stručni nastavnici tih predmeta sa Univ. i sr. šk.; organ: Prilozi za knjiž., Jezik, ist. i folklor (izlaze svake god. od 1921.).

DRUŠTVO NARODA, slobodno udruženje država radi održanja mira i jačanja međunar. saradnje, osn. na pariskoj konferenciji mira 1919. Broj članova D. n. kreće se između 50-60. SAD ne učestvuju u D. n., iako su njegov član osnivač; članstvo se gubi isključenjem, otkazom, neprimanjem izmene pakta koji skupština D. n. usvojila. Uređeno osn. statutom (paktom) od 26 članova; sredstva kojima održava mir jesu po paktu: 1) razoružanje (čl. 8.); 2) uzajamno jemstvo nezavisnosti i nepovredivosti ter. (čl. 10.); 3) predupređenje opasnosti po mir zajedničkom akcijom (čl. 11.); 4) rešavanje sporova mirnim putem (čl. 12.-15.); 5) sankcije ekon. ili voj. protiv države koja naruši mir (čl. 16.); 6) javnost ugovora (čl. 18.). Međunar. saradnju razvija na polju intelektualnom, ekon., humanom, soc.; taj rad bio naročito uspešan; D. n. osnovalo i izdržava Stalni međunar. sud u Hagu. D. n. čine 3 organa: Skupština, u koju ulaze ravnopravno svi članovi, sastaje se sept. svake god. i u vanredne sazive po potrebi, sastavlja budžet, prima god. izveštaj o radu, bira članove Saveta itd.; Savet, sastavljen od 9 članova, biranih na 3 god. (1/3 se bira svake god.) i stalnih članova čiji broj 4-6 (vel. države); sastaje se 4 puta god., po potrebi i češće; Sekretarijat sa više stotina činovnika, podeljen na odeljenja, priprema rad saveta i skupštine, vodi prepisku, prikuplja podatke, vrši ankete, saziva sastanke D. n., održava vezu među članovima. Osim toga postoje još stalne komisije za važnija pitanja (tranzit, hig., mandati, suzbijanje ropstva, ekon. pitanja itd.). D. n. vodi nadzor nad Dancigom, b. nem. kolonijama kojima upravljuju pojedine države kao njegovi mandatori. Za svoj razgranati rad D. n. troši god. oko 25 mil. zl. fr.; taj rashod se pokriva ulozima članova. Društveno sedište Ženeva.

DRUŠTVO SV. VIDA, za vaspitanje slepaca u Zagrebu, osn. 1893.

DRUŠTVO SV. JERONIMA, širi nar. prosvetu putem knj., koje samo izdaje; d. u rukama klerikalnih krugova u Zagrebu; osn. ga zagreb. bisk. Haulik 1867. po ugledu na slov. D. sv. Mohorja; izdaje svake god., pored kalendara, niz knj. iz lepe i naučne knjiž.; njegova se izdanja dosta šire kroz narod, ali im u izboru dela merilo nije visoko i stoga njegove knj. nisu mnogo cenjene u um. krugovima.

DRUŠTVO SV. SAVE, osn. 1886. u Beogradu da pomaže nac. ugroženim u J. Srbiji, B. i X., da etički, prosvetno i kulturno podiže celokupan naš narod; izdaje svoj godišnjak Bratstvo i dr. publikacije; pomaže šk. i crk.; 1887.-1912. imalo osn. i produžnu šk. za decu i mladiće iz J. Srbije; osim toga materijalno pomaže učenike sr. šk. i studente; u Beogradu ima 2 palate; prihodom od njih pomaže đake, prosv. radnike i rad., i izdaje popularne knj.

DRUŠTVO SV. ĆIRILA I METODIJA, osn. 1885. među Slovencima da brani njihove saplemenike u Istri, Koruškoj i Štajerskoj od it. i nem. nac. propagande; u Istri i Hrvati radili na istom programu; d. veoma popularno i dalo dosad lepe rezultate; posle 1918. nije se moglo održati među Nemcima i Italijanima.

DRUŠTVO SRP. SLOVESNOSTI u Beogradu, osn. 1841. po inicijativi Jovana St. Popovića i Atan. Nikolića, a sa ciljem da se brine »o obrazovanju srp. jezika i napretku«; po zamisli: 1 jezička akad., koja bi postepeno razvijala svoj rad; 1847. objavljena 1. sveska njegova naučnog organa, Glasnika; s prekidima radilo do 1864., kada ukinuto, a mesto njega osn. Srp. učeno d.

DRUŠTVO CRVENOG KRSTA → Crveni krst.

File: 0356.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

DRHTANjE (tremor), nehotimični, uglavnom ritmični, brzi trzaji u izvesnoj grupi mišića; kod zdravog čoveka pri jakom naprezanju mišića, na hladnoći, pri uzbuđenju; kao bolesna pojava kod mnogih i raznovrsnih bolesti živčanog sistema, groznice, kao i u starosti. D. oka → nistagmus.

DRHTULjA (Torpedo marmorata), vrsta riba raža koja živi na morskom dnu; ima naročite električne organe i električnim udarom ubija ili onesvesti plen; može da dostigne porast od 30 kg (→ sl.).

[Illustration]

DUAL (lat.), dvojina.

DUALA, varoš (25 000 st.) i pristanište u frc. Kamerunu (Afr.), na obali Gvinejskog Zal.

DUALIZAM 1) versko ili flz. učenje koje usvaja 2 načela (materiju i duh, telo i dušu, dobro i zlo). 2) oblik drž. uprave zaveden u austr carevini prema austro-mađ. sporazumu (1867.) kojim je ona podeljena na Nislajtaniju i Translajtaniju i dobila naziv A.-U. Monarhija.

DUAUF, pisac Knj. pouka, koja se učila u šk. st. Egipta.

DUB, r.,u Frc., pritoka Sone, izvire u Švajc.; spojena kanalom s Rajnom.

DUBAČAC (Teucrium chamaedrias fam. Labiatae), nizak žbun, prijatna mirisa, sa crvenim, ređe belim, cvetovima; raste u sred. oblasti, Sr. Evr. i Az., na stenama, pretežno na krečnjaku, u hrastovoj i borovoj šumi.

DUBILO, dleto koje se upotrebljava pri izradi gravira.

DUBINSKA FAUNA, život. svet koji naseljava d. obl. mora ili dubokih jez. 1) D. f. mora i okeana naseljava mračne delove dna i vodenih masa ispod 200 m dubine, gde usled otsustva svetlosti nema biljaka; voda uvek veoma hladna i dno pokriveno finim muljem; d. obl. mora znatno manje naseljena od one u obalskoj zoni: pored dupljara, bodljokožaca, sunđera i rakova, osobito padaju u oči ribe i glavonošci, od kojih mnogi mogu da svetle; mnogi rakovi beli i slepi; d. životinje se hrane ili org. muljem ili su grabljivice; prilagođene na nisku tmpt.; žive pod vel. vodenim pritiskom, te kad se naglo iznesu na površinu, rasprsnu se ili im unutrašnji organi iziđu napolje; kako d. voda po pravilu nepokretna, mnoge d. životinje imaju nežnu građu, ili nežne i duge delove tela. 2) D. f. dubokih jez. (npr. Ohridskog), gde su uslovi života slični dubokom moru (niska tmpt., mrak, vel. pritisak, mir, mekani mulj na dnu); sastoji se od životinja (račići, gliste, puževi, ribe) često belih i slepih; svetlećih životinja nema; d. f. jezera nije tako raznovrsna kao u morima, ali često sadrži ostatke ranijih, izumrlih fauna (Ohridsko i Bajkalsko J.).

DUBIOZA (lat.), sumnjiva potraživanja, sumnjiva dugovanja. Dubiozni debitor, sumnjivi dužnik. D. potraživanja, sumnjiva p. Dubiozo, sumnjivo.

DUBIROG, savardak, primit. pastirska zgrada kupasta oblika u jz. šumovitim jsl. krajevima; gradi se od oblica koso poređanih u krug, pri vrhu ne sasvim spojenih, gde je otvor za dim; preko oblica se stavlja krovina, busenje, lišće ili slama, preko toga opet oblice ili vrljike; vrata mala, prozora i dimnjaka nema; negde služi za stanovanje.

DUBICA, varošica (3 600 st.) na Uni, u srezu kostajničkom (Savska Ban.), prekoputa Bos. D.; kod nje se 1513. hrv. ban. Petar Berislavić proslavio pobedom nad Turcima.

DUBLET (frc.) 1) predmet koji se nalazi u 2, a i u više primeraka (→ duplikat). 2) → dijamant. Dubl ve sistem, način futbolske igre, ponikao u Engl.; nazvan po tome što je navalna linija formirana u obliku w. Duble-tkanine, imaju lice i naličje različito obojena; često i s različitim šarama; vunene d. t. služe za izradu prolećnih kaputa.

DUBLjE, selo u Mačvi, gde Srbi pod Milošem Obrenovićem (14./7. 1815.) potukli bos. tur. vojsku.

DUBODOLINA, duboka dolina između plan. grebena i strana.

DUBOČICA, man. kod Plevalja, čija crk. sazidana u 16. v., a ikonostas slikan u 17. v.

DUBOŠĆICA, rudnik hroma u Visočkom srezu, 24 km s. od Vareša (Drinska Ban.), god. kapacitet 1 800 t.

DUBRAVICA, selo i rečno pristanište na Dunavu za grad Požarevac (Dunavska Ban.).

DUBROVNIK, grad (18 787 st.) na j. delu i. jadr. obale (Zetska Banovina); pun starina; turističko mesto (40 000 posetilaca god.); morska kupališta; klima veoma blaga; sedište kat. biskupije, upr., okr. i sreski sud, muzej, biblt., Drž. arhiv, gmn., uč. šk., trg. akad. i voj. pomorska akad. Podigle ga rom. izbeglice iz bliskog st. Epidaura, koje bežale od sl. doseljenika; grad zadugo zadržao rom. karakter, mada rano počeo priliv Sl. iz susednih obl.; od 13. v. u gradu uzima maha sh. jezik, da u 15. v. prevlada potpuno; od tog vremena u njemu se razvija knjiž. na nar. jeziku, koja već u 16. v. dala nekoliko krupnih imena; spočetka grad priznavao viz. vrh. vlast, koja, s malim prekidom, trajala do 1205.; 1205.-1358. bio pod vlašću Mletaka, 1358.-1526. Mađara, a od 1526.-1808. Turaka; plaćali po 2 000 perpera god. i srp. vladarima, da bi se mogli sa svojom trg. slobodno kretati po srp. zemljama. Kao i Mleci, D. bio aristokratska rpb.. koja s vel. obazrivošću čuvala svoje autonomno uređenje; imao Vel. veće, u koje ulazili svi punoletni plemići; Veće umoljenih ili Senat (45-61 član) sa zakonodavnom vlašću, i Malo veće sa 12 članova, koje imalo izvršnu vlast; članovi M. veća, naizmenice, vršili, svaki po 1 mes, kneževsku vlast; ranije, knezove dobijali iz redova mlet. plemića; D. se malo bavio spoljnom politikom i izbegavao ratne sukobe, ali ih u 13.-15. v. ipak imao nekoliko; od dolaska Turaka u njegovo susedstvo D. bio polit. potpuno miran; težište svog rada imao u privr. i trg. politici: bio gl. izvozna luka trg. iz Bosne i Srbije, a iz njega uvoženo u Srbiju mnogo više robe razne vrste nego iz Kotora, iako Kotor bio pod srp. vlašću; Dubrovčani držali sve glavnije srp. trgove i dobili gl. poslove u srp. rudištima. Njegov trg. značaj počeo opadati pod tur. vlašću i posle otkrića Amer. Od 14.-17. v. D. se izvanredno razvio; bio najkulturniji grad na celom području Srba i Hrvata; u njemu procvala graditeljska um., koja dala nekoliko dela apsolutne vrednosti; razvila se nauka; nikla knj., istina po tuđim obrascima, ali i s istinskim orig. talentima; naročita se pažnja od 17. v. posvećuje negovanju jezika i ist. (Mavro Orbini); matematičar Ruđer Bošković stekao svet. glas. Dekadenciji D. znatno doprineo strahoviti zemljotres od 1667.: žrtve u ljudstvu i u mater. dobrima bile ogromne i nisu se dale nadoknaditi. Sve do sredine 15. v. Dubrovčani su širili svoje posede kupovinom ili dr. načinima i stvorili 1 vrstu male države; posle tur. vlasti i ovog potresa jedva uspevali da drže ono što su već imali. Napoleonovi uspesi doveli u pitanje i sudbinu ove male rpb. 1797. uništena Mletačka Rpb., a 1805. Napoleon dobio Dalm.; da bi mogao prodreti i u Boku, koju osvojili Crnogorci i Rusi, Napoleon izradio da Dubrovčani propuste njegovu voj. kroz njihov grad; kad je frc. voj. ušla u D., više ga nije htela napustiti; štaviše 31./1. 1808. Francuzi potpuno ukinuli Dubrovačku Rpb.; pokušaj od 1814. da se rpb. obnovi nije uspeo. Posle sloma Napoleonova D. dobila Austr.; 1814.-1918. D. ostao pod austr. vlašću klonuo, finansiski iscrpen i duhovno znatno potišten. 13-/11. 1918. ušla u D. srp. vojska. U 19. v. počela u D. izvesna knjiž. obnova; pokretani almanasi i časopisi Dubrovnik, Slovinac, Srđ; javilo se nekoliko znatnih imena njemu (V. Bogišić, M. Pucić, M. Ban, M. Rešetar, V. Bukovac, Lujo i Ivo Vojnović i dr.). ali st. značaja grad nije mogao da dostigne. Kao najlepši grad naše obale danas privlači mnogo putnika, ali dobiva mondenski karakter, koji ne odgovara njegovoj tradiciji. Dubrovački arhiv, najbogatiji i najsređeniji arhiv u Jugosl.; nalazi se u Kneževu dvoru. Za ist. celog Balk., a naročito jsl., sadrži dragocenu, prvorazrednu građu. Najstarije povelje u njemu potiču iz 11. v., a no-*

[Illustration]

File: 0357.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

tarijalne knj. od 1278.; naročito bogata građa za

kult. i privr. ist.; pisana gotovo isključivo lat. i it. Objavljivanje građe početo 1840. D. biskupija vodi poreklo od negdašnje epidaurske bisk.; postoji od 7. v. D. govor, poseban tip herc. govora s nekim arhaičnijim osobinama i ostacima čakavskog: h se izgovara; tj i dj mesto ć i đ ispred st. Ѣ* (tjerati, djeca); ć i đ kao meko č i dž; j mesto lj; m na kraju kao n; čk > šk (maška); a > a ; st. padež. nastavci; u 2. i 3. p. j. zamenica i prideva - ega, emu (tega, temu); i naglasak nije uvek hercegovački. D. dominikanski manastir, osn. u 1. polovini 13. v., 1 od najznačajnijih um. spomenika u našoj zemlji; zidanje crk. počelo 1303.. kasnije prepravljani i ona i zvonik (počet 1424.); najlepši arht. deo klaustar, građen u gotskom stilu (1479.-1482.); u man. mnogo slika od naših i stranih um. (Ticijana, Palme i dr.) i vel. broj raznih i lepih um. predmeta. D. književnost, nastala u 15. v., stvarana pod jakim uticajem it. i lat. (vel. broj dela pretstavlja prevode i imitacije), ali sl. jezik i sl. osećanje, dubrovačko rodoljublje i nekoliko vel. ličnosti (Marin Držić, Ivo Gundulić, Ruđer Bošković) odredili d. k. posebnu ulogu u jsl. duh. životu i važno mesto u evr. kult. ist.; njeni pisci, većinom vaspitani u It., znali lat. i it., pisali i sticali slavu na ovim jez., ali svoj sl. jezik nikad nisu zaboravljali; najbolji među njima pisali samo na sl. jeziku; d. k. bila namenjena društv. životu, salonu i ulici, jer se vlastela i odlični građani sastajali u salonima na knjiž. razgovore i čitanje dela, čiji značaj često prelazio uske d. granice; u zabavama puka, na karnevalima i poz. pretstavama, k. igrala važnu ulogu; karnevalske pesme i pokladne igre, mada često grube i lascivne, imale mnogo finog duha i knjiž. vrednosti; it. pesnička dela čitana u originalu, katkad prevođena s rukopisa, pre nego igde u Evr., a katkad lokalizovana na d. zemljište; mada najbolji trgovci na svetu, Dubrovčani nisu trgovali s knj„ stoga nisu ni otvarali štamparije: vlasteli štampa nije bila potrebna, a puk nije znao za njenu vrednost; d. pisci pisali svojim lokalnim narečjem, štokavskim jekavskim s mnogobrojnim primesama čakavskog; u 17. v. ikavizmi pretstavljaju samo knjiž. manir; kod pojedinih pisaca ima it. izraza i obrta, kojima davali jaču lokalnu boju delu. Prvi pesnici Šiško Menčetić. (1457.-1527.) i Đore Držić (1461.-1501.); njihova ljubavna lirika, stvorena po kalupu it. petrarkista, postala šk. za lirsku dikciju. U 16. v. javljaju se pesničke šk.: trubadurska, u tradiciji Menčetića i Držića, i mlađa, s Dinkom Ranjinom i Dominkom Zlatarićem, koji pokušavaju da iziđu iz kalupa stila i motiva; pored ljubavne negovala se didaktična, satirična i karnevalska poezija: Mavro Vetranić pokazao u ovim vrstama neverovatnu snagu mašte i oštrinu satire; igrom fantazije potseća ia Ovidija, a moralnim alegorijama na Dantea; u karneval. poeziji najviše uspeha imao Andrija Čubranović, čija Jeđupka originalnošću ideje, ljupkošću i duhom ostala nenadmašena; Nikola Nalješković bio plodniji; gl. crta njegovih maskerata frivolnost; u pobožnoj poeziji ogledali se skoro svi d. pisci; religija im davala ideje, Sv. pismo motive; prevodili rado Davidove psalme, naročito 7 pokajničkih; epska poezija u 16. v. nema vel. dela: Antun Sasin u spevu Razboji od Turaka opevao savr. austr.-tur. bojeve, a M. Vetranić u Peregrinu dao mutnu alegoriju; u drami i tragediji ima više prerada i prevoda s it. i grč.; najviše originalnosti i vrednosti ima u pastoralama i komedijama Marina Držića († 1567.), čija pastorala Plakir potseća mešavinom fantastičnog i realističnog na Šekspirov San letnje noći; komedije pisao krepkom prozom, s puno lokalnih elemenata; uzimao motive iz Plauta i Bokača (Skup, Pjerin, Mande), ali ih um. snažno razrađivao; u najboljim komedijama (Dundo Maroje, Novela od Stanca) slikao d. tipove i društ. sredinu; 17. v. pretstavlja vrhunac d. k. i njen klasični period: ljubavna poezija ima nekoliko odličnih pesnika: Ivana Bunića (1594.-1658.), Vladislava Menčetića, Stijepa Đorđića; u pobožnoj lirici, kao u 16. v., ogledali se svi bolji pesnici; u šaljivoj Stijepo Đorđić i Vladislav Menčetić stvorili 2 remek-dela; prvi Derviša, originalnu i duhovitu parodiju Jeđupke, drugi Radonju, komičnu pesmu o seljačkom braku; u epskoj poeziji nalaze se najveća dela u d. k.; tu na 1. mestu bio Ivan Gundulić (1589.-1638.), »kralj ilirske pesme«, savestan činovnik rpb., veoma plodan pisac; u poemi Suze sina razmetnoga dao psih. greha i kajanja; u vel. spevu Osmanu, koji u isto vreme izraz savr. knjiž. ukusa, dao savr. sliku Evr. i gl. ideje tur. i hrišć. politike, a, u pastorali Dubravci dao apoteozu Dubrovnika, njegove slave i slobode; liričar Ivan Bunić, pod uticajem Gundulića, napisao Mandaljenu pokornicu (uz to ima 2 veća prevoda); strašan zemljotres iz 1667. inspirisao nekoliko pesnika: ratovi s Turcima i romantične novele dali građu epskim pesnicima; drama bila veoma raznovrsna; pisane pobožne drame i tragedije, pastorale, romantične, mitol. i nac. drame; najbolje Gundulićeve; daleko plodniji Junije Palmotić (1606.-1653.): njegove mnogobrojne drame nisu bile originalne. ali on u njih unosio folklor i nar. ist.; najbolji Pavlimir, dramska legenda o postanku Dubrovnika; osim njih dvojice pisali drame: Petar Kanavelović, Jaketa Palmotić, Paskoje Primović, Ivan Gučetić mlađi, Vićentije Pucić; proza nije bila bogata: napisano desetak pobožnih dela i biografija i 2 komedije (Andro Štitikeca, Jerko Škripalo). U 18. v. počelo opadanje d. k.; svi rodovi i dalje negovani, ali bez ranije snage; javio se samo 1 vel. pisac Ignjat Đorđić (1675.-1737.), koji pisao ljubavne i rel. pesme, šaljive i romantične epove i sve o podjednakim uspehom; osim njega pesme pisali i mnogi drugi: Ivan Gundulić mlađi, Đuro Matijašević, Ivan Bunić mlađi, Petar Bošković, Vićentije Petrović, Josip Betondić, Franatica Sorkočević, Luka Bunić, Baro Beterić, Frano Getaldić i Anica Bošković, sestra Ruđera Boškovića; drama imala nekoliko pisaca; najplodniji Antun Glađević, koji pisao u maniru Junija Palmotića, ali s manje ukusa i snage; drugi prevodili: Petar Bošković preveo Kornejevog Sida, a Sorkočević 2 drame od Metastazija; daleko značajniji prevodi Molijera: nekoliko pisaca prevelo oko 20 njegovih komedija i lokalizovalo na d. zemljište; u 18. v. proučavana prošlost Dubrovnika, osnivane knjiž. akademije (Složnih, Dangubnijeh, Od šturaka, Sl. jezika). Početkom 19. v. d. k. se ugasila, upravo spojila s jsl.; nekoliko pisaca i prirođenih stranaca (Marko Bruerović) ipak pokušali da održe tradiciju. D. plovidba, a. d. osn. 1909.; ima 13 brodova s 29 600 t, koji plove na linijama Gruž-Trst, Gruž-Bari; kapital preko 10 mil. d. D. učeno društvo sv. Vlaho, za proučavanje Dubrovnika i njegove prošlosti, osp. 30./11. 1923.; izdalo dosad samo 1 svesku svog Glasnika. D. filharmonija, osn. 1924. i postigla lepe rezultate priređujući u Dubrovniku simfoniske koncerte. D. franjevački manastir, osn. sredinom 13. v., građen od 1317., kasnije često prepravljan; u prvobitnom obliku očuvan izvanredno lep klaustar, koji je radio (oko 1360.), u romanskom stilu, kamenar Miha iz Bara; u man. se čuva veći broj um. dela, biblt. sa 15 000 knj. i mnogim rukopisima i grob Gundulićev.

[Illustration]

DUBROVČANI, naziv nekoliko um. iz doba renesanse i baroka, poreklom iz Dubrovnika: 1) Vinko, arht., gradio, u 2. polovini 15. v., renesansne crk. po Mađ. 2) Nikola → Božidarević N. 3) Pavle, vajar i medalje, učenik Donatelov, od koga očuvane 2 medalje; živeo u It. u 15. v. 4) Srećko, slikar minijatura na dvoru mađ. kralja Matije Korvina, živeo krajem 15. v. i početkom 16. v. 5) Filip, arh., vajar i slikar, na početku 18. v. u It. (Siena i Rim).

DUVAK (tur.), marama, često crvena, kojom se preko lica pokriva nevesta za vreme svadbe. Običaj veoma raširen kod balk. naroda; u Srbiji se d. zvala izobičajena marama, nošena po smiljevcu.

DUVALjKA 1) osobito lovačko i ratno oružje, rasprostranjeno poglavito u Indoneziji, Sr. i J. Amer.: cev od drveta kroz koju se duvanjem izbacuju male, otrovom premazane, strele. 2) radna mašina za stvaranje veštačkog vetra; ima ih klipnih, obrtnih i s krilcima (kapsel-gebleze); u metalurg. se upotrebljavaju najčešće za proizvođenje veštačke promaje (za kovačke vatre, u visokim pe-*

File: 0358.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

ćima, kupolnim pećima itd.); obrtne d. ustvari

ventilatori koji potiskuju vazduh.

DUVAN (Nicotiana), zeljasta biljka čije se lišće bere, suši, seče i upotrebljava za pušenje (→ nikotin); pušenje d. došlo iz Amer. u Evr. u 16. v. i raširilo se po celom svetu, u Amer. bilo u upotrebi u kultu i lekarstvu (prvobitno i u Evr. u lekarstvu), ali u Kini u 6. v. pre Hr. i u Evr. još u rim. doba bilo u običaju pušenje nekih mirišljavih biljaka. Prvobitno se d. žvakao i pušio na lulu; u 16. v. ušlo u običaj pušenje cigara i cigareta. Danas d. uspeva gotovo u celom svetu: bolje u zemljama s toplijom, lošije u zemljama s hladnijom klimom; najviše se ceni d. sa Kube i Jamajke. U Evr. poznati d.: grč., bug. i jsl. Prema prir. uslovima mogao bi da uspeva po celoj Jugosl., ali se ne gaji svuda; najviše se seje u Povardarju, a najbolje vrste daje okolina Strumice, Bitolja, Prilepa, Đevđelije, Velesa, Skoplja; nešto slabije: Mostarsko, Trebinjsko, Ljubuško, Aleksinačko Polje i okolina Bajine Bašte; najlošije: Panonska Nizija. Svet. proizvodnja d. kreće se oko 2,4 mil. t god., od čega na Evr. otpada tek 1/7; same SAD i Brit. Indija proizvode d. svaka 3 puta toliko koliko sva Evr. zajedno; u Evr. gl. proizvođači: Grč. (60 000), It. (35 000-45 000), Frc. (28 000), Nem. (20 000), Rum. (20 000), Bug. (25 000), Ug. (25 000-30 000 t). U Jugosl. zak. daje državi isključivo pravo da proizvodi, prerađuje i prodaje d. Uprava monopola (sedište u Beogradu) raspolaže s 8 fabr. za preradu d.: u Crvenom Krstu kod Niša, Sarajevu, Ljubljani, Mostaru, Travniku, Banjoj Luci, Zagrebu i Senju. Fabrike u Mostaru, Travniku i Banjoj Luci proizvode sve vrste d. osim cigara, a fabr. u Zagrebu i Senju proizvode samo cigarete. Fabr. d. u Jugosl. podmiruje potpuno potrebe stan. i prerađuju još znatne količine namenjene izvozu; Jugosl. proizvodi 12 000-15 000 t; domaća potreba 10 000 t. God. proizvodnja i izvoz d. iz Jugosl. bili:

God. Berba u t: Izvoz tona: Za 1000.-- d.

1930. 14 242 1 206 62 639

1931. 13 326 2 943 123 968

1932. 16 920 5 815 237 458

1933. 8 750 4 616 143 156

1934. 6 049 753 25 368

Gl. kupci: ČSR, Polj. i Nem. Duvanski ekstrakt, gusta, mrka tečnost jakog mirisa na d., dobiva se preradom otpadaka d.; sadrži opasan alkaloid nikotin oko 3% i ubraja se u najbolja sredstva protiv raznih insekata koje ubija dodirom, truje i udaljuje svojim mirisom; upotrebljava se u rastvoru u sapunjavoj vodi, u jačini 2-6%, naročito protiv lisnih vašiju (2-3%) i nekih gusenica.

DUVANjSKO POLjE, vel. karsno polje, ji. od Livanjskog, dugo 18, široko do 8 km, površina oko 120 km²; gl. mesto → Tomislavgrad; bilo naseljeno još u preist. i rim. doba; u sr. v. obrazovalo D. Župu u Hrv., od koje otrgnuto 1325. i prisajedinjeno Bosni.

DUVAČKI INSTRUMENTI, drveni i mesingani i. kod kojih vazdušni stubovi u čunkastoj ili cilindričnoj cevi; vazd. stubovi stavljaju se u pokret duvanjem u cev preko okrugle šupljine probušene u cevi (flauta) ili kroz pisak s 1 trskom (klarinet, baset-horn, bas klarinet, saksofon) ili s 2 trske (oboa, engl. rog, fagot, kontrafagot, heksefon), a kroz čašu kod limenih i.

DUVNA 1) (od lat.: domina = gospođa), kaluđerica. 2) omorikov prelac (Lymantria monacha), leptir, srodan gubaru, čije gusenice opasne štetočine četinarskih šuma, smrečevih osobito, ređe i voćnjaka (napada jabuku i šljive); odrasli leptir ima bela krila sa crnim šarama. Protiv gusenica prskati ili zaprašivati arsenovim sredstvima; i sama prir. se brine da ograniči broj ovih štetočina; pojavljuju se razni paraziti, koji napadaju jaja i gusenice, a najviše stradaju od bolesti polijedrije, koja se pojavljuje posle nekoliko god. jačeg napada.

[Illustration]

DUVNO, najstariji grad stare Herc., potiče od ilirskog grada Delminijuma, zadržavši čak i njegovo ime (Dlmno, Dumno, D.); pripadao ranije hrv. državi; nije ničim utvrđeno da se tu, na Duvanjskom Polju, krunisao kralj Tomislav; u početku 14. v. grad pripao Bosni, a posle Herc.; po nekom županu dobio ime Županjac, a od 1925. zove se → Tomislavgrad.

DUG, obaveza dužnika prema poveriocu, koji ne može tražiti njegov povratak pre ugovorenog roka; ako o roku neće da ga primi, dužnik može da ga se oslobodi deponovanjem dužne stvari u sudu mesta u kojem živi; gasi se ako mu je istekao rok ili ako mu je deponovana suma ravna (→ zajam, obaveza). D. državni. Kao i pojedinci, i države se služe kreditom bilo za kakve vel. investicione svrhe (gradnja žel., kanala, puteva, javnih građevina, naoružanje itd.), bilo radi izravnavanja budžetskih nedostataka (deficita); najzad, za finansiranje ratova, obnovu nar. privrede, izvođenje javnih radova u cilju suzbijanja nezaposlenosti i krize itd. D. d. se dele na domaće i inostrane (prema tome gde zaključeni); fundirane (na osnovu zalaganja kakvih spec. objekata ili prihoda) i nefundirane (na bazi opšteg d. budžeta); privremene (leteće) i konsolidovane (sređene, s planom otplate); s kamatom i beskamatne; dobrovoljne i prinudne. Oduživanje d. vrši se unošenjem u budžet potrebnih suma za kamatu i otplatu (»servis« d. d.). D. državni Kralj. Jugosl. obuhvataju 4 grupe: 1) predratne d. (zaključene do 1914.) Srbije, C. Gore, Hrv. i Slav., B. i X., Dalm., Slov., Štajerske i Koruške; 2) ratne d. (novčani i mater. krediti koje za vreme rata dobila Srbija, a odmah po svršetku rata Jugosl., od Frc., Engl. i SAD za vreme svog formiranja i prve privr. obnove); 3) d. na osnovu ugovora o miru (preuzimanje srazmernog dela d. b. A.-U., Tur. i Bug.) i 4) posleratni d. Jugosl. S obzirom na promene u valutama i na razne međunar. teškoće, sređivanje svih ovih d. bio težak problem, a još teži fin. teret službe (otplate i kamate) tih zajmova; tek u poslednjih 5 god. uspelo da se tačno utvrde pojedini d. i postignuti sporazumi s porterima obveznica naših inostranih zajmova da se kuponi tih obveznica za vreme od 14./10. 1932. do 14./10. 1935. plate samo sa 10% u gotovu u devizama, dok će za ostatak dobiti naročite »funding« obveznice s 5% kamate, plative u dužem roku (10-25 god.); tim postignuta budžetska olakšica za ove 3 g. od ukupno 1 261 mil. frc. fr. Ukupan iznos svih naših d. d. teško utvrditi usled promenljivosti valutnih kurseva; približno se može ceniti na preko 30 milijardi današnjih d (ovde nisu uračunati d. i privremene podužice države kod Nar. banke, Drž. hipotekarne, Pošt. štedionice, ni bonovi Gl. drž. blagajnice izdati za isplatu raznih drž. nabavaka i radova). D. leteći, obično privremena zaduživanja kod novčanih ustanova koja se imaju isplatiti u najkraćem roku, normalno u toku budžetske god.; znak su loše fin. administracije (→ d. državni). D. ženini, ukoliko su učinjeni pre braka ili s odobrenjem muža za vreme braka, mogu se za vreme trajanja braka isplaćivati iz celokupnog ženinog, pa i miraznog imanja. Ako su učinjeni bez odobrenja muža, oni se mogu obarati i ne mogu se izvršiti za vreme braka, ali važe prema ženi i mogu se izvršavati posle prestanka braka; zak. dopušta čak da se i za njih, radi ranga, može steći obezbeđenja na ženinom imanju i za vreme trajanja braka, ali tako da se oni mogu realisati tek po prestanku braka. D. zastareli nije prestao da postoji već se iz građ. obligacije zastarelošću pretvorio u naturalnu obavezu, tj. u onu koja se sudskim putem ne može naplatiti. D. muževljevi ne mogu se naplaćivati iz miraznih dobara, ukoliko su ona nepotrošna. Kako se potrošna mirazna dobra slivaju u muževljevo imanje, to se ovde sreću muževljevi poverioci i žena. Žena je jača, sa svojom zak. hipotekom za obezbedu miraza, od predbračnih muževljevih poverilaca; što se pak tiče onih poslebračnih, ona je jača jedino prema hirografernim, dok se prema založnim poslebračnim muževljevim poveriocima mora upisati ženina hipoteka i njihov odnos odlučuje se po založnom rangu. D. stečajne mase, tražbine postale u toku stečajnog postupanja i koje se naplaćuju iz stečajne mase pre svih ostalih d. stečajnog dužnika (§ 45. Steč. zak.).

DUGA 1) klanac koji vodi iz Nikšićkog u Gatačko Polje (Zetska Ban.) između pl. Golije na I i Njegoša i Somine na Z, poznata (u nar. pesmama: D. krvava) po mnogim zasedama i bojevima Hercegovaca i Crnogoraca sa Turcima u njoj. 2) pojava svetlih lukova boje spektra, koji se vide na supr. strani od Sunca, kada tamo pada kiša, a Sunce greje; izaziva je prelamanje Sunčevih zrakova na tečnim kapljicama; vidi se kad je Sunce nisko nad horizontom do 52º. 3) dužica, daščica koja se pravi cepanjem drveta u radijalnom smeru; služi za proizvodnju drvenih sudova (burad, kace, badnjevi, kablovi, čabrovi, škafovi, putunje itd.); za proizvodnju d. upotrebljuju se razne vrste drve-*

File: 0359.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

-ta; kod nas najviše hrastovina, bukovina i čamovina.

Nekad se d. mnogo proizvodila u našim krajevima i bila važan predmet izvozne trg. Hrastova d. se danas cepa samo iz komada nesposobnih za dr. upotrebu, a kod bukovine i čamovine proizvodi se d. mašinskim putem.

DUGAN Franjo (• 1874.), kompozitor, prof. Muz. akad. u Zagrebu, najbolji jsl. orguljaš, urednik muz. priloga časopisa Sv. Cecilije; kompozicije mu za orgulju, orkestar, horove u strogom stilu i st. oblicima.

DUGA RESA, selo (1250 st.) kod Karlovca (Savska Ban.): fabr. za predenje i tkanje pamuka i bolnica.

DUGI OTOK, Veli O., dugačko o. (125 km²) na i. strani Jadr. M. (Prim. Van.); s. deo mu mnogo plodniji (vinogradi i maslinjaci); gl. mesto varošica Sali.

DUGI PARLAMENT, engl. p. koji sazvao Čarls I 1640.; osudio kralja na smrt i proglasio rpb.; rasturio ga na silu Kromvel 1653.

DUGI RAT, selo kod Omiša, u Dalm. (Prim. Ban.); fabr. veštačkog đubreta, karbida i cijanamida.

DUGLASOVKA → čuge.

DUGO SELO, selo (1700 st.) i sresko mesto i. od Zagreba (Savska Ban.); fabr. alkohola i 2 parne strugare; u selu Božjakovini drž. dobro od 1245 jutara zemlje, gde se uz gajenje biljaka neguje i stoka dobrih rasa (konji, goveda i svinje).

DUGOGLAVOST → lubanja.

DUGONG (Dugong), rod morskih krava, čiji predstavnici naseljavaju Ind. Ok. i mora oko Austral.; love ga intenzivno.

DUD (Morus, fam. Moraceae), listopadno drvo poreklom iz Kine (beli d., M. alba) i Pers. (crni d., M. nigra), srcasta lista i kratka cveta u obliku rese; plod, složen iz više posebnih sočnih plodića, postalih od cvetnog omotača, dobar za jelo i pečenje rakije; list služi za bojenje i za hranjenje svilene bube. naročito od belog.

DUDAŠ Đula (1861.-1911.), mađ. istoričar; mnogo se bavio prošlošću Bačke i srp. naroda u njoj.

DUDICA, vrh (2050 m) na jsl.- grč. granici, na pl. Kožufu.

DUDLEBI, manje jžsl. pleme koje se bilo naselilo oko donje Mure, u blizini Radgone. Misli se da su sa českim D. i rus. Duljebima ogranak nekada vel. sl. plemena Duljeba; tragova D. u imenima mesta ima i u St. Srbiji, Bosni i Dalm.

DUDUK (tur.), drveni duvački instrument, dug 20-60 sm, koji se pravi od šljivovog ili šimširovog drveta, a sastoji se iz 2 dela: d., duže drvene cevi na kojoj, sa prednje strane, izbušene rupe, i danceta; između danceta i oboda instrumenta mala rupa, pisak, a ispod njega prorez: prozor.

DUE (Douai) varoš (40 000 st.) na S Frc., važan žel. čvor; ind. gvožđa, u okolini se vadi ugalj; visoka poljopr. šk.

DUEL (lat.), → dvoboj.

DUENjA (šp.), pratilica, družbenica mlade devojke.

DUET (it.), kompozicija za 2 glasa uz pratnju instrumenata; javlja se i kao sast. deo opere i dr. većih muz. oblika; može biti i instrumentalna sa ili bez pratnje dr. instrumenta.

DUEČENTO (it.: 200), it. um. 13. v.; nastala pod uticajem viz. um. i gotike; neke njene osobine nagoveštavaju preporod izvršen u um. 14. v.

DUŽ, deo prave ograničen 2 tačkama.

DUŽD (it.: doge), poglavar Mletačke Rpb. u sr. i n. v., do zauzimanja Ven. od strane Napoleona. Duždeva palata u Ven., kroz više vekova rezidencija dužda. Sadašnja zgrada, koja se posetiocima pokazuje kao muzej, podignuta u 15. i 16. v. pod uticajem gotskog stila i I; prepuna slika od Ticijana, Tintoreta, Veroneza i dr.

[Illustration]

DUŽI, man. Uspenija bogorodičina u blizini Trebinja; podigli ga početkom 18. v. izbegli kaluđeri man. Tvrdoša; u njega preneseno i sedište herc. mitropolita i ostalo tu do 1767.; man. stradao u čestim ustancima: tu bilo 1 vreme zbiralište pristalica vojvode Luke Vukalovića. Današnja crk. prosta, bez ikakvih ukrasa, podignuta 1855.; kaluđeri iz D. služili pravoslavnima u Dubrovniku, gde do 1810. nije bilo prav. crk.

DUŽINA, određena je mernim brojem koji kazuje koliko je puta jedinična d. (mm, sm, m itd.) sadržana u danoj duži.

DUŽICA → oko.

DUŽNIK, lice koje se prema drugom obavezalo na činjenje ili nečinjenje nečega; ako ne iskupi obavezu o roku, izlaže se merama prinudnog izvršenja obaveze; sudski postupak brži i strožiji prema meničnom d. nego prema d. koji ima običnu građ. obavezu (→ solidarni d.). D. glavni, lice za čiji dug postoji jemstvo; dug se mora pokušati naplatiti prvo od njega, pa se tek onda može tražiti od jemca. Dužnički pritvor, poreklom iz rim. prava, po kojem poverilac vodio dužnika, koji ne isplati dug, svojoj kući da radi za njegov račun, slično robu; pravo s. v. davalo ovlašćenje poveriocu da traži pritvaranje dužnika, s tim da on snosi trošak; to sredstvo postoji i u srp. građ. sud. postupku, iako ublaženo, ali se ne primenjuje od strane sudova, jer se smatra za protivno ustavnom načelu o ličnoj slobodi građana.

DUŽNjAK, kamen ili opeka koji svojom dužinom leži u produžnom pravcu zida ili paralelno sa licem zida.

DUZE Eleonora (1850.-1924.), it. glumica iz porodice u kojoj 25 članova pripadalo poz.; u 4. god. igrala prvi put; brzo postala slavna; genijalna po talentu, kulturi i mnogostranosti svoje um., imala nepresušan temperament, duboko osećanje i moć potpunog uživljavanja u svoje uloge.

DUZINA (it.-frc.), dvanaest jedinica (tuce).

DUZTABAN (tur.) ravan taban, uzroci: dugotrajna stajanja (kelneri, trgovci), naglo otežavanje tela (gojenje) ili opšta slabost kod nekih bolesti; kosti uglavnom nepromenjene, svod stopala malo spušten usled popuštanja veza između kostiju; znaci: bolovi pri dužem hodu u stopalu ili pri prvim koracima izjutra, pri većim naporima bolovi u listu, kolenu i kuku; u ležećem položaju bol popušta; lečenje: masaža, kupanje i ulošci.

DUIZBURG, grad (441 000 st.) i rečno pristanište u Nem., na ušću Rura u Rajnu; izvozi ugalj, koks, čelik i razne metalne izrađevine, a uvozi životne namirnice, gvožđe, naftu ž drvo; ind. metala, emaljirane i bakarne robe; topionice gvožđa, tkačnice, brodogradnja; više biblt. i muzeja.

DUILIJE NEPOS, rim. konzul 218. pre Hr.; sagradio na rim. brodovima pokretne mostove i pobedio Kartaginjane u 1. punskom ratu kod Mile na Siciliji; Rimljani mu podigli na forumu spomenik okićen kljunovima brodova.

DUKA 1) dinastija viz. careva, vladala 1059.-1078.; u njeno doba Turci prodrli u M. Az., a Normani oteli od Viz. Bari i učvrstili se u j. It. 2) Đorđe (1678.-1684.), gospodar Moldavske, tur. vasalni knez. 3) Jovan, viz. istoričar, srodnik carske kuće D., napisao ist., koja obuhvata vreme od 1341.-1462.; poslednje periode obrađivao kao savr. i ima puno dragocenih podataka; ima dosta vesti o sudbini Jsl., naročito Srba, za koje imao i izvesnih simpatija. 4) Jon (1879.-1933.), rum. političar i državnik; vođ rum. liberalne stranke; min. i pretsednik vlade; pao kao žrtva atentata.

DUKAĐIN, prostrana obl. u sev. Arb., j. od Drima; u njoj 4 plemena: D. u užem smislu, Kabaši, Tsači i Malizi; obuhvatala znatno širu ter.

DUKAT (srlat.), najpre zdelast srebrnjak iz 1140., zatim mletački matapan iz 1202., a od 1562. mletački taliri od 32,8 g (prema njima i dubrovački taliri); naziv docnije prešao na zlatnike prema lat. napisu na mlet. cekinima. Danas kod nas d. ili rušpa, najčistiji zlatni novac (znak

); teži 3,4909 g, finoća 986 1/9 %; 1931. kovani d. i

kod nas sa likom kralja Aleksandra Ujedinitelja; nisu u opticaju, već više služe za nakit.

DUKAT Vladoje (• 1861.), naučnik, nastavnik i direktor gmn.; pisao dosta članaka i studija, ali mu najstručnije stvari iz kajkavske knjiž.; mnogo popularisao među Hrvatima engl. knjiž.

DUK-DUK, m. tajno udruženje na Bismarkovu Arhipelagu; pred ostale članove plemena izlaze pod maskama, koje se smatraju ovaploćenim duhovima, i izvode igre.

DUKIĆ Ante (1854.-1894.), političar, adv.; bio

File: 0360.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

istinski nar. borac i njegov pretstavnik u istarskom saboru; 1 vreme uređivao Našu slogu.

DUKLjA 1) st. grad u st. v. (Doklea), gl. grad ilirskog plemena Dokleata; propao u 6. v., a njegovo stan. sklonilo se delimično u Prim., gde doprinelo razvoju n. grada Vara; njegove ruševine se očuvale i od 2. polovine 19. v. pretstavljaju predmet naučnih istraživanja. 2) oblast plemena Dokleata (Dioklitija), ime se održalo i kod Srba, koji su sve do 13. v. zvali D. obl. st. Zete. Dukljansko-barska nadbiskupija (arhiepiskopija), postojala u 6. v. ep. u D.; kad ova porušena, ep. sedište obnovljeno u Baru; po želji kralja Bodina 1089. podignuta na nadbisk.; to uzvišavanje, zbog jurisdikcije na području srp. zemalja, dovelo naskoro do duge i teške borbe s dubrovačkom nadbiskupijom; pitanje konačno rešeno 1254. za vlade kralja Uroša I; papska kurija 2 god. pre toga, iz polit. razloga, već bila donela odluku u korist Bara. Od 16. v., ako ne i ranije, barski nadbisk., po dozvoli papinoj, nose naziv primas Serbiae.

DUKLjAN, u mnogim sh. nar. pričama demonsko biće, koje se izjednačuje sa đavolom, ustvari car Dioklecijan koji ušao u našu nar. mitol. kao i car Trajan.

DUKLjANIN pop, jedan malo poznat svešt. iz Bara; krajem 12. v. sastavio na, lat. jeziku hroniku, koja obuhvata ist. Sl.-Gota od njihova dolaska na Balk. do sredine 12. v.; prvenstveno se bavi izlaganjem prošlosti Zete; u starijim partijama hronika ima puno legendarnog, primljenog iz predanja i tuđih spisa, i puno očevidnog brkanja; dr. partije, naročito one o prošlosti Zete 12. v., više verodostojne; spis o sv. Vladimiru Zetskom ima karakter crk. legende; naročito važan za proučavanje naše ist. geogr.

DUKNOVIĆ Ivan (oko 1400.-posle 1509.), vajar, rodom iz Trogira, više poznat pod imenom Đovani Dalmata; skoro ceo vek proveo u It. i pripada it. um.; gl. deo njegovih radova u Rimu, po raznim crk.; bio 1 od najuglednijih vajara svog vremena; gl. dela: nadgrobni spomenik kardinala Rovereli, reljef Matije Korvina i njegove žene Beatriče.

DULEK (tur.)→ bundeva.

DULENSKA REKA, l. sastavnica Moravine pritoke Lugomira; izvire sa Gledićkih Pl.; duga 37 km.

DULIBA, karsna visoravan u jadr. prim., i. od Novog (Savska Ban.); najveći vis Čubrin Vrh (1146 m).

DULCE ET DECORUM EST PRO PATRIA MORI (lat.), slatko i časno je umreti za otadžbinu (Horacije).

DULČINEJA de Tobozo, ličnost iz romana Don Kihot, ideal žene i ljubavi; uopšte: obožavana žena.

DUMA (rus.) 1) nar. skupština; gradsko veće. 2) dumka, mrus. nar. lir.-epska pesma; peva se uz pratnju bandure ili kobze.

DUMVIRI (lat.), činovnici u st. Rimu; sibilski d. čuvali Sibiline knj.; kapitalni d. sudije; d. navales imali za zadatak izgrađivanje flote i njeno snabdevanje ljudstvom.

DUM-DUM ZRNO, kod kojeg čelična košuljica na prednjem vrhu unakrsno prosečena; kad udari u čoveka napravi vel. i veoma opasnu ranu: 1. put izrađena u engl. kantonmanu Dum-Dum u Indiji; Austrijanci u poslednjem ratu od običnih zrna pravili ovakva; zabranjena ratnim pravom.

DUMENDžIJA (tur.), krmar, kormilar.

DUMER Pol (Doumer, 1857.-1930.), frc. državnik; istakao se kao kolonijalni organizator; ubijen kao pretsednik rpb.

DUMERG Gaston (Doumergue, 1863.-1928.), frc. političar i državnik; 1 od vođa frc. radikalne stranke; do 1924. u više mahova min. i tad zamenio Milrana kao pretsednika rpb.

DUM-PALMA, egipatska palma (Hyphaene thebaica, fam. Palmae), oko 15 m visoka, razgranata stabla; plodovi se mogu upotrebiti za jelo; iz semena se dobiva biljna slonova kost; raste u Eg. i Ar., gde je stan. sadi radi stabilizacije pustinjskog peska, čim se zemljište osposobljava za zemljr.

[Illustration]

DUN Olav (• 1876.), norv. pripovedač, najbolji pretstavnik moderne knjiž. na nar. jeziku; veći broj romana i pripovedaka u kojima opisuje psih. ljudi ovog kraja i njihove prilike: najpoznatije delo ciklus romana pod zajedničkim imenom Juviking.

DUNAV, reka u Evr., izvire u Švarcvaldu (jz. Nem.), uliva se u Crno M. sa 3 rukavca i deltom; po dužini (2860 km, a od toga 591 km u Jugosl.) 2. r. u Evr.; protiče kroz Nem., Austr., Mađ., Jugosl. i Rum., a dodiruje i granice ČSR i Bug., zbog čega se ove nazivaju dunavskim državama; plovan na vel. dužini (do Regenzburga, 2450 km za veće lađe, a do Ulma za malje); regulisan na 2 mesta: u Đerdapu, zbog brzaka, i pri ušću (rukavac Sulina); po versajskom i senžermenskom ugovoru o miru plovidba na D. slobodna; do Galca je reguliše Evr. dun. komisija, a od Galca do Ulma Internac. dun. komisija. D. basen obuhvata obl. j. Nem., ČSR, Austr., Mađ., Jugosl., Rum. i Bug.; svima tim zemljama Dunav je prir. plovni put ka moru; da bi svi imali podjednaku slobodu plovidbe, pariski ugovor od 1856. proglasio D. međunar. rekom (→ D. međunar. komisija, d. statut); međunar. režim potpuno ostvaren tek 1919., ugovorima o miru. D. b. vezuje zajedničkim ekon. interesima d. države i zahteva izvesnu njihovu ekon. saradnju; zato 1931.-1932. Beneš i zvanična Frc. pokrenuli akciju za stvaranje ekon. zajednice d. država, u cilju olakšanja ekon. krize; akcija naišla na teškoće. D. guska, bela rasa gusaka s dugačkim i tršavim perjem; odlično perje. D. evropska komisija. Proglašujući Dunav međunar. rekom, pariski ugovor od 1856. stvorio na njemu 2 komisije, obalsku i evr.; D. e. k. imala da izvrši thn. radove na ušću i da primeni režim slobode od ušća do Isakča; u D. e. k. ušle Engl., Frc., Rus, Austr., Nem., It. i Tur.; njeno trajanje, određeno do 1858., produžavano, tako da postala stalna; nadležnost joj proširena uzvodno do Galca 1878., do Braile 1883.; naplaćuje takse, ima svoj budžet, zastavu, rečnu policiju; izradila rečni statut za d. ušće; rasturena za vreme svet. rata, obnovljena 1919., ali zasad u njoj Engl., Frc., It. i Rum. D. kneževine, do 1861. zajedničko ime Vlaške i Moldavske; posle toga obe zemlje ujedinjene u Rum. D. kolo jahača knez Mihailo, osn. 1886., sedište u Beogradu (23 udruženja, 600 članova). D. međunarodna komisija, osn. na osnovu čl. 347. versajskog ugovora sa ciljem da osigura slobodu plovidbe na Dunavu i izvesnim njegovim pritokama; nadležna od Ulma, odakle D. plovan, do Braile; u njoj sve obalske države, a od neobalskih članova D. evr. komisije (zasad Engl., Frc., It.); svakih 5 god. određuje sebi sedište; imala preteču u D. obalskoj k., predviđenoj ugovorom od 1856., sastavljenoj samo od obalskih država (D. o. k. zasedavala u Beču 1856.-1857., a zatim se rasturila zbog nesuglasica). D. monarhija, čest naziv za A.-U. D. statut utvrđuje pojedinosti režima slobodne plovidbe na D., propisane ugovorima o miru od 1919.-1920.; d. s. potpisalo 12 država, meću njima Jugosl.; po čl. 2. međunar. su: D. od Ulma do ušća, češka Morava i Taja (ukoliko teku granicom), Drava od Barča, Tisa od ušća Samoša, Moriš od Arada; d. s. ima 44 člana; njim se određuju: sastav, funkcije i nadležnost → D. evr. i → D. međunar. komisije; sloboda plovidbe i tranzita, podjednaka za sve države; radovi na rečnom koritu, takse koje se mogu naplaćivati; rečna policija; d. s. nije rešio pitanje plovidbe ratnih brodova; po našem tumačenju to pravo ne postoji, ali ga zainteresovane države tumače svaka na svoj način; značaj d. s. leži u tome što je uneo više slobode u plovidbu i više reda u pravnu organizaciju. D. s. može biti revidiran posle svakih 5 god.

DUNAVSKA BANOVINA, polit. samoupravna obl. (31 479 km², 2 387 495 st.) između Moravske, Drinske i Savske Van. i Mađ. i Rum.; obuhvata Srem, Banat, Bačku i Baranju (u granicama Jugosl.) i gotovo svu pravu Šumadiju s Požarevačkom Moravom i Stigom. Uža ter. Beograda (sa Zemunom i Pančevom) čini zasebno područje Uprave grada Beograda, kao samostalna obl. Najveći deo s. od Save i Dunava pod ravnicom, s jedinom niskom plan. Fruškom Gorom (539 m) u Sremu; j. od Save i Dunava nisko plan. zemljište, s ravnicama u rečnim dolinama; svu vodu odvodi Dunav; gl. pritoke: Tisa (s Begejem), Tamiš i Karaš, s leva, i Sava, Morava i Mlava, s desna; kont. klima (sr. evr.) u Panonskoj Niziji, s → košavom, j. od Save i Dunava umereno-kont. j. od Save i Dunava samo prav. Jsl., u delu Panonske Nizije pored Jsl., većim delom prav., ima 18% Mađara, 16% Nemaca, 4% Rumuna i 3% Čsl. Poljopr. jako razvijena u Panon. Niziji: žito i neke ind. biljke (šeć. repa, konoplja); ind. takođe razvijena, naročito mlinska, pivska, šećerna, zatim kožarska, metalna, hem. i dr. Najgušći žel. saobr. u celoj Jugosl., rečni saobr. na Dunavu, Savi, Tisi, Begeju, na Kanalu Kr. Petra i Kanalu Kr. Aleksandra. Gradovi: Novi Sad (sedište ban.), Sombor, Subotica, Senta, St. Kanjiža, Vel. Kikinda, Petrovgrad, Vršac, Bela

File: 0361.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

Crkva, Sr. Mitrovica, Ruma, Sr. Karlovci, Kragujevac, Smederevo, Požarevac.

[Illustration]

DUNAJEC, d. pritoka Visle; izvire na Tatri: 207 km.

DUNGANI, istočnoaz. narod u podgorini Tijenšana, u dolini| Ilija, doseljeni posle 1880. iz i. Turkestana (14 600); možda pokineženi Ujguri (dakle tur. porekla); govore kineski, po veri sunitski musl.; zemljr. i povrtarstvo.

DUNGI, Šulgi, vladar grada Ura (oko 2450.-2410. pre Hr.), sin i naslednik Ur-Engura; nametnuo vrh. vlast Akadu, Elamu, Asiriji i G. Siriji.

DUNĐERSKI Gedeon (1807.-1883.), vel. dobrotvor; osn. zadužbinu za školovanje srp. siromašnih učenika na realnim i thn. šk., kojom upravlja Matica srpska u N. Sadu.

DUNE (kelt.), bedemi od živog peska, koje nataloži vetar u pustinjama, peščarama i pored niskih peskovitih morskih, jez. i rečnih obala; većinom lučne i poprečne na pravac gl. vetra (transverzalne, poprečne d.): ali ima ih i izduženih u pravcu vetra (longitudinalne, uzdužne d.); strana prema udaru vetra blažija, supr. strmija; vetar često zahvata pesak sa blažije strane i prebacuje ga na strmiju; tako se d. pomeraju (sele) i mogu da zatrpaju šume, sela, oaze; da bi se ovo sprečilo treba da se »umrtve«, radi čega se pošumljavaju; u Jugosl. ima ih najviše u Deliblatskoj Peščari.

[Illustration]

DUNIN-MARCINKEVIĆ Vincenti (1807.-1884.), belorus. pesnik, dramatičar i romanopisac.

DUNKAN I, škotski kralj (1023.-1040.); ubio ga Magbet,

DUNS SKOT Džon (Duns Scotus, 1265.-1308.), engl. franjevac i filozof iz Irske; prof. u Oksfordu, Parizu i Kelnu; skolastičar; protivnik Tome Akvinskog; po njemu razum nema ničega zajedničkog s verovanjem, jer se teologija oslanja na otkrovenje, verovanje i volju, a ne na razum: volja je gl. sila duše; gl. dela: Parisko delo, Razna pitanja.

DUNjA (Cydonia oblonga, fam Rosaceae), drvo ili grm poreklom s I; cela odozdo maljava lista, bela ili crvenkasta cveta, koji se javlja kad i list; plod veoma mirišljavo jabučasto žuto voće; odlično uspeva u celoj Jugosl., naročito u ji. predelima. Dunjovača, rakija dobivena destilacijom prevrelih dunja.

DUNjIKOVSKI Ksaver (• 1870.), polj. vajar, 1 od gl. pretstavnika moderne polj. um.; počeo kao simvolist i impresionist, pa se okrenuo gotici i arhaizmu; mnogobrojne figure i portreti.

DUOBUS LITIGANTIBUS TERTIUS GAUDET (lat.), kad se dvojica svađaju, treći se raduje.

DUODENUM, dvanaestopalačno crevo, deo tankog creva; polazi od želuca, ima polukružan put oko glave pankreasa, nastavlja se u jejunum (tanko crevo); u njega se stiču kanali: holedokus (iz jetre), nosilac žuči, i 2 kanala iz pankreasa, nosioci pankreatičnih sokova (fermenata); bolest: → čir d.

DUODEC (od lat.: duodecium = 12), format knj. s 12 listova u štampanom tabaku. Duodecimalni brojni sistem → brojni sistem.

DUOLA (it.), 2 note koje se izvode kao odgovarajuće 3 notne dužine, a koje se obeležavaju s brojem 2 iznad nota.

DUOMON, utvrđenje u blizini Verdena,, kod kojeg vođene krvave borbe između Nemaca i Francuza u svet. ratu.

DUPILO, pleme u Crmnici, u C. Gori, prozvano po svom naselju D.; oko 300 domova.

DUPIN → delfin. Dupinar, na drvenom dršku usađena gvozdena strela s unakrsnim dvostrukim pokretnim šiljcima; bačena na dupina, lako uđe u njega, ali teško izlazi, jer se šiljci rašire i pri trzanju zapnu o kost ili debelo meso; d. privezan užetom za rib. brod; kad dupin iznemogne ribari ga izvuku na palubu. Dupinarica, mreža, za lov na dupine, opletena od jakog kanapa.

DUPKA → pećina.

DUPLEKS (lat.), spec. način rada u telegrafiji; uređaji za rad u d. omogućuju 1 istoj telegr. stanici da istovremeno i nesmetano otpravlja i prima po 2 telegrama, bilo u saobr. po 1 istom žičnom vodu, bilo u bežičnom saobr.

DUPLIKA (nlat.), u sudskom postupku skup prigovora tuženika na prigovore koje je tužilac učinio na njegov odgovor na tužbu.

DUPLIKAT (lat.), udvojeni primerak isprave, u svemu jednak s izvornikom (originalom); d. nije kopija (prepis), jer ga izdaje isti koji izdao izvornik; ako se na ispravi ne označi da je d., ili da postoji i njen d., onda se pretpostavlja da je svaka isprava original. Duplicirati, podvostručiti. Duplicitet, dvostrukost, dvojnost; dvosmislenost.

DUPLjARI (Soelenterata), kolo prosto sagrađenih životinja sa zračnom simetrijom tela, slično kao građa gastrule: telesni zid od 1 spoljašnjeg (ektoderma) i 1 unutrašnjeg (endoderma), epitelijalnog sloja, između kojih se razvija srednji pačast sloj (mezogleja bez ćelica; u unutrašnjosti samo 1 duplja, u isti mah telesna i crevna (celenteron), može da se razgrana u čitav sistem zračno raspoređenih kanala (gastrovaskularni sistem), za raznošenje hrane po telu; postoji veoma prosto sagrađen nervni i mišićni sistem; osn. oblici građe tela → polip i meduza; na sl.: A i V polipi (presek); S meduza (presek); kod većine d. u telesnom zidu naročite žlezdane ćelice, žarne čaurice koje luče otrovnu tečnost; razmnožavaju se polnim putem, ali i bespolnim (deobom, pupljenjem); novopostale jedinke često ostaju zajedno i grade kolonije. D., gotovo isključivo morskih stan., ima

[Illustration]

File: 0362.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

vel. broj različitih vrsta (→ hidrozoe, korali i rebronoše).

DUPNICA, varoš (15 000 st.) u jz. Bug., krajnja tačka žel. pruge Sofija-D.; kultura duvana, zemljr. vinogr. i voćarstvo; u neposrednoj blizini rudnik uglja Bobov Dol.

DUR (od lat.: durus = tvrd) 1) prir. niz 7 osn. tonova koji idu redom 1 za drugim, i u kojem se polustepena nalaze između 3.-4. i 7.-8. stupnja a između ostalih stupnjeva rastojanje ceo ton 2) durski akord koji se sastoji iz osn. tona, vel. terce i čiste kvinte.

DURA, vrsta prosa, služi ishrani; najviše se gaji u Afr. i Az. (Kina, Indija).

DURAK (rus), ime za nekoliko vrsta igara s kartama (mali, vel., jap. d.).

DURA LEX, SED LEX (lat.: surov zak., ali je zak.) kaže se kad zak. isuviše strog i ma koliko nas pogađalo njegovo izvršenje moramo mu se pokoravati, jer »zakon je zakon«.

DURALUMINIJUM, laka legura, sadrži oko 95% aluminijuma, 3,5% bakra, 1% mangana i 0,5% magnezijuma; odlikuje se vel. čvrstinom i postojanošću i malom specifičnom težinom (2,9); upotrebljava se u avijaciji.

DURANGO, 1 od državica (123 520 km²) Meksika, plan. prirode, čije se stan. (339 000) bavi zemljr. (pamuk) i rud. (srebro, olovo, bakar, zlato); gl mesto D. (39 000 st.) na nadm. vis. od 1927 m.

DURANI, najveće afgansko pleme; poglavito Arijci; iz njih ponikla poslednja afg. dinastija.

DURANT Vil d-r (•1885.), 1 od najvećih savr. amer. filozofa i mislilaca; prvo novinar, zatim prof. i direktor Radne crk. šk.; organizovao 1 od najuspelijih opita u obrazovanju odraslih; postigao vel. uspeh spretnim popularizovanje flz., koju izlaže na prost, svima pristupačan način, bez štete po naučnu solidnost; gl. dela: Pričanja o filozofiji, Životi i mišljenja vel. mislilaca (u izd. Narodnog Dela: Um caruje), Ognjišta mudrosti.

[Illustration]

DURBIN ( tur.), dogled, optički instrument za viziranje i tačno opažanje udaljenih predmeta, koji se golim okom vide slabo ili nikako; ima, u istoj osovini, 2 staklena sočiva ili 2 sistema sočiva i to objektiv, okrenut predmetu koji se posmatra, i okular, okrenut oku; objektiv je veće ahromatično sočivo, a okular malo (ahromatično, terestrično ili dr.); objektiv daje stvaran i izvrnut lik predmeta A, okular uvećava lik A kao lupa; uvećanje lupe je u = (i -- d)/(f -- e)* Neka je: a daljina predmeta; F žižna daljina objektiva, onda je daljina lika a1* = a F/(a -- F)* ; promenom daljine predmeta a menjaju se i daljine a1 i e, a da bi uvećanje i ostalo stalno, treba da razlika (f-e) ostane stalna; stoga se okularna cev pomoću zupčanika Z uvlači ili izvlači; uvećanje d. 1 od gl. njegovih osobina; kod astr. d. uveć. u = F/f*; u = žižna daljina objektiva/žižna daljina okulara* (na sl.: O = objektiv, I = cev objektiva, II = okularna cev, o = okular, K = končanica, Z = zupčanik).

DURGA, kod Inda boginja mudrosti; Sivina žena.

DURDEDžIJA (tur.), plaćeni čuvar stoke i nepokretnosti od razbojnika i pljačkaša na arb. granici u b. evr. Tur. Durdedžiluk, nagrada što se davala durdedžiji.

DURINA (frc.) → polna zaraza kod konja.

DURIH Jaroslav (Durych, • 1886.), savr. češki romanopisac kat. pravca; najpoznatije delo ist roman Lutanje.

DURMITOR, prostrana plan. između r. Pive i Tare (Zetska Ban.), najviša plan. dinarskog sistema u Jugosl. (Bobotov Kuk ili Ćirova Pećina 2522 m); više glacijalnih jez. i dr. glac. tragova.

[Illustration]

DURO, r. na Pirenejskom Pol., izvire u Šp. (Pik de Urbion) na z. obodu Kastiliskih Pl., a uliva se kod Oporta (Port.) u Atlanski Ok.; duga 776 km, plovna 130 km.

DURSUN-beg († posle 1500.), tur. istoričar, napisao Ist. Osvajača (tj. sultana Mehmeda II, osvajača Carigrada).

DUH, princip života u čoveku, supr. telo; skup objektivnih zak. i norma po kojima se razvija kult.-ist. život čovečanstva. D. zakona, ono što je zakonodavac hteo propisujući 1 normu; veoma važan za utvrđivanje pravca logičkog tumačenja z. Duhovne akademije, najviše bogosl. šk. u Rus. pre revolucije: u Petrogradu, Moskvi, Kijevu i Kazanu; poznati centri bogosl. nauke. D. izborni knezovi u Nem.: nadbisk. u Majncu, Kelnu i Trijeru imali polit. obl. i pravo da učestvuju u izboru cara. D. nauke, proučavaju duševni život ili neposredno ili posredno, tj. preko d. tvorevina u kojima se i ukoliko se on u njima ispoljava; prema tome d. n. se dele na psih. i kulturne, a ove opet na sistematske i genetičke; sistematske psih. n. su: opšta psih., psih. dece, karakterologija itd.; genetičke psih. k.: biol. psih., biografska psih. itd.: sistematske kulturne: n. o društvu, n. o pravu, nac. ekon., ped. itd.; genetičke k. n.: sve ist. n. (polit., kult. ist., ist. flz. itd.). D. otac, ispovednik, svešt. vel. poverenja koji jedini ima pravo ispovedanja; ispovednici vladara imali vel. uticaj na razvitak drž. uprave. D. reglament, crk. ustav Petra Vel., kojim ukinuo zvanje patrijarha i ustanovio Sv. sinod. D. srodstvo nastaje u crav. crk. između krštenog kuma i kumčeta u nishodnoj direktnoj liniji; zabranjen brak do 8. stepena D. sud, ranije u Srbiji naziv za crk. sud; bilo eparhiskih d. s. (za svaku eparhiju po 1) i Veliki d. s.

DUHOBORCI, hrišć. sekta koja se pojavila u Rus. početkom 18. v.; odbacivali duhovnu hijerarhiju i crk. obrede i odbijali da polože voj. zakletvu (→ makedonijevstvo).

DUHOVI, Trojičindan, 50. dan (Pedesetnica) po Uskrsu, hrišć. praznik za uspomenu na silazak sv. duha na apostole; u sr. v. počeo da se praznuje 3 dana (i sada kod prav. naroda); kat. i prot. sveli na 2; u vreme oko D. i Spasovdana kod Srba obično idu krstonoše; kod Bugara zovu nedelju pred D. Rusalijama ili Rusalskom n., i tada po selima obilaze rusalci ili kalušari.

DUHOVNIK, svešt. kom se daje pravo da ispoveda; uobičajeno kod Grka, kod nas obično ima to pravo svaki sveštenik.

DUČE (it.), vođ; spec. Musolini kao v. fašističkog pokreta.

DUČIĆ 1) Jovan (• 1872.), pesnik, do 1899. učitelj potom nastavio studije, a od 1910. prešao u diplomatsku struku; rano počeo da se bavi knjiž.; spočetka nesamostalan, kasnije se razvijao pod uticajem modernog frc. pesništva, naročito simvolizma; osetljiv, fina duha, duboka zahvata i gotovo uvek daje um. savršene stvari; obradio i nekoliko pisama s puta, koja pretstavljaju našu najbolju

File: 0363.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------

prozu te vrste; njegovi knjiž. ogledi pisani sjajno, ali jednostrano; u poslednje vreme u knjizi: Blago cara Radovana dao i 1 svoj pogled na život i um. probleme; štampao Skupljena dela 1930. 2) Nićifor (1832.-1900.), kaluđer i istoričar; učestvovao u herc. ustanku Luke Vukalovića 1861.-1862., a zatim prebegao u C. Goru; radio na vezama između Srbije i C. Gore; 1868. prešao u Srbiju; 1876.-1878. učestvovao kao komandir dobrovoljačkog odreda u borbi protiv Turaka; bavio se crk. ist. bez mnogo uspeha; korisni mu opisi C. Gore i herc. manastira. (Na sl.: D. Jovan.)

[Illustration]

DUČO Buoninsenja, it. slikar, radio između 1278. i 1319. pod uticajem viz. um.; gl. radovi mu u Sijeni.

DUŠA, nepoznati supstrat duševnih pojava; Demokrit je smatrao kao vrstu naročito finih, glatkih vatrenih atoma, a Aristotel kao naročitu snagu 1 svesne celishodne sile koja deluje kroz materiju, prožima je i organizuje u celishodna mislena jedinstva, tj. živa bića; Dekart prvi zastupao stanovište da suštinu duševnih pojava i njihov supstrat sačinjava svest, tj. 1 naročiti vid bića; u verovanju mnogih naroda se zamišlja kao deo tela (npr. krv), ili nešto posebno u čoveku što iz njega izlazi kao dah ili u vidu kakve životinje (miša, leptira, muhe, guštera); ovakva d. izlazi iz tela u snu i njeno doživljavanje čovek vidi u snu; telo umire kad ga ta d. sasvim napusti, a ona, po verovanju većine primit. naroda, odlazi na → drugi svet; d. ostaju u vezi sa živima, osobito d. predaka, i mogu biti zle ili dobre; iz tog verovanja se razvio kult mrtvih. Duševne bolesti, psihoze, oboljenja koja se ispoljavaju poremećajima osećaja, iluzijama, halucinacijama, poremećajem pretstava, pojmova, ubrzanim ili usporenim tokom misli i govora, promenjenim načinom izražavanja, kovanjem n. nerazumljivih reči, nepovezanim mišljenjem i govorom, ćutanjem, poremećajem pamćenja, držanjem doživljaja za realne koji ustvari potiču iz mašte, sumanutim idejama veličine bogatstva, proganjanja, siromaštva, trovanja, ljubomore, telesne i duhovne, odnosno moralne propasti; poremećajima orijentacije u vremenu, prostoru, prema osobama; pomućenjem svesti, poremećajima raspoloženja u smislu depresije, straha, razdražljivosti, mrzovolje, euforije, apatije; poremećajima pažnje, shvatanja, rasuđivanja; etičkim defektima; promenom izraza lica, čudnovatim i besmislenim držanjem, ponašanjem, postupcima, odbijanjem hrane, samoubistvom, ubistvom. D. b. često praćene i telesnim znacima, ali nisu uvek i moždane bolesti. Uzroci: deca iz brakova 2 u istom smislu d. i živčano opterećenih porodica; iz istog razloga često deca iz brakova krvno-srodnih supružnika; manijačko-depresivno ludilo nesumnjivo se nasleđuje; oštećenja začeća raznim otrovima (alkohol, živa), zarazama (sifilis), takođe povrede i bolesti fetusa; neki uzroci zadobiveni u toku života: povrede i oboljenja mozga, otrovi koji se unose u organizam (alkohol) ili u organizmu postali, naročito poremećajem žlezda s unutarnjim lučenjem; zaraze kao sifilis i dr.; seksualni faktori, staračke promene mozga. Pored iznesenog, ipak uzroci d. b. dobrim delom nepoznati. D. b. su teška oboljenja, izdvajaju se od telesnih i svojim značajem po obolelog u soc. pogledu, prevođenje d. obolelog na odeljenje za posmatranje, u d. bolnicu ili kakav spec. sanatorijum mora biti od strane lekara obrazloženo; bolesnika ne treba lagati, ali svakako i ne saopštavati mu težinu bolesti; s njim blago postupati, ali i ne odustajati od nužnih mera baš u interesu samog bolesnika; izostaviti sve posete koje bi mogle bolesnika uzrujavati; uznemirene staviti u kadu s mlakom vodom za duže vreme, što ima blagotvorno dejstvo; zanimanje kakvim podesnim radom kao vaspitno sredstvo preduzeti, čim je to moguće; direktno lečenje pojedinih bolesti kao malaričnim groznicama kod progresivne paralize, opijumom kod melanholije, deholinom kod alkoholičarskog delirijuma itd. Pozit. pravo deli d. bolesne na 4 grupe: 1) proglašeni b., čiji poslovi ništavni, a oni pod skrbništvom; 2) internirani b., koje ne sme bolnica osloboditi bez sudske odluke; njihovi poslovi takođe ništavni; 3) slaboumni, koji su pod pomoćništvom i mogu vršiti pravne poslove po odobrenju pomoćnika i 4) slobodni b., čiji se poslovi mogu obarati, ako se dokaže da je saugovorač znao za bolest i iskoristio je na njihovu štetu. D. bolnice, zavodi za umobolne, ustanove za lečenje i negu d. bolesnih; razlikuju se od ostalih b. spec. uređenjem i pravilima službe; raznovrsne predrasude o d. b. često od štetnih posledica kako po bolesnika tako i po njegovu porodicu. D, gluvoća, akustična agnozija (grč.), poremećaj mozga kod kojeg bolesnik više nije u stanju da pozna npr. violinu, klavir po zvuku, psa po lajanju itd. D. slepilo, optička agnozija, poremećaj mozga kod kojeg bolesnik vidi predmete, ali ih više ne poznaje.

DUŠAN, srp. kralj (1331.-1346.), i car (1346.-1355.), prvorođeni sin kralja St. Dečanskog i Teodore, kćeri bug. cara Smilca; rano poznao Carigrad, u kojem kao dete i mladić proveo oko 7 god. (1314.-1320.); tu naučio grč., poznao grč. život i kulturu i dobio jasnije pojmove o unutr. vrednosti grč. carevine; sam bio više vojnička nego diplomatska priroda; istakao se kao mladić u 2 borbe: 1329. pobedio bos. bana Stepana II Kotromanića, a 1330. bug. cara Mihaila na Velbuždu; ne zna se sigurno zašto je došao u sukob s ocem, koga zbacio pa se krunisao za kralja (8./9. 1331.); oženio se Jelenom, sestrom bug. cara Aleksandra (1332.), ženom jake volje, koja na njega vršila osetan uticaj i rodila mu sina Uroša i 1 kćer; D. počeo prvih god. svoje vlade borbu protiv Grka (1334.) i nastavljao je s manjim i većim prekidima sve do smrti 1355.; u 2 maha imao većih sukoba i s Mađarima, ali prema njima se uglavnom držao u defanzivi; živeo u miru s Bugarima, koji mu u 2-3 maha bili pomagači; iskoristio građ. rat u Grč. između maloletnog cara Jovana V Paleologa i njegova namesnika Jovana Kantakuzena, pa od 1342. počeo sistematsku ofanzivu i osvojio, sem Peloponeza, celo grč. područje na balk. kopnu do ispred Kavale, izuzev Soluna, za čije osvajanje nije imao flote; posle ovih uspeha proglasio se (1345.) u Seru za cara, a svečano se krunisao u Skoplju 16./4. 1346. kao car Srba i Grka; u isto vreme podigao i srp. arhiep. na stepen patrijaršije; s oba ta čina navukao na sebe prokletstvo grč. crk.; Grci u nevolji potražili saveznike u Turcima i doveli ih u Evr.; prvi sukob između Srba i Turaka na balk. tlu, kod Stefanijane, 1345. svršio se nepovoljno po Srbe; D. zavremena uvideo opasnost od njih i potražio način da ih potisne, ali njegove namere u tom pravcu ometali Mađari svojim napadima na Srbiju; zbog njih vodio borbu i s mađ, štićenikom banom Stepanom II (1350.), u želji da povrati ranije izgubljeno Zahumlje; D. imao vel. namera, ali mu ih sve presekla prerana smrt (20./12. 1355.); sahranjen u svojoj zadužbini, man. sv. Arhanđela kod Prizrena. D. bio najveći srp. srednjev. vladar, pod kojim se jasno ispoljili neverovatan polet i snaga srp. rase; država mu bila stvarno vel. sila, ali u toj veličini postojala i slabost: Srbija se suviše naglo razvila da bi se dobiveno moglo priljubiti st. srp. području; sem toga D. osvojio mnogo čisto grč. zemalja, s nac. svesnim elementom i kulturnijim od Srba, pa stoga stalno neprijateljskim; po prir. vojnik i osvajač, D. nije dospeo da organski sprovede i stabilizuje svoje delo; stoga je odmah po nestanku njegove snažne ličnosti počelo rasulo. Dušanov zakonik, najlepši kult.-ist. spomenik srednjev. Srbije; svoj z. za srp. carevinu dao car D. na 2 drž. sabora: 1349. u Skoplju i 1354. u Serezu; orig. rukopis nije očuvan, nego samo dvadesetak prepisa 14.-18. v.; u njemu car ozakonio ne samo izvesne stvari crk., kriv. prava, nego i ustavnog, tako da se donekle ovaj z. mogao smatrati i kao neka vrsta ustava. Z. rađen nešto na osnovi običajnog prava, nešto na osnovi st. crk. zakonodavstva, a nešto i na osnovi grč. carskih zak., ali u bitnosti delo ipak ima pretežno samostalan karakter. Dušan Silni, naziv gimnastičkih društava u Srbiji; prvo osn. 1892., spojilo se sa Sokolskim društvom 1909. u Savez srp. sok. društava D. S.

[Illustration]

DUŠANOVO, drž. ergela kod Skoplja (Vardarska Ban.), za juž. krajeve, gaji ar. konje.

File: 0364.png---\Stefan\Rasic\---------------------------------------

DUŠEK (tur.), posteljina na kojoj se leži, madrac.

DUŠMANIN (tur.), neprijatelj.

DUŠNI DAN, praznik mrtvih kod kat., 2./11.: posećuju se, kite i škrope grobovi uz molitve za duše pokojnika.

DUŠNIK (trachea), deo organa za disanje; membranozno-hrskavičasta cev, polazi od grkljana na vratu, spušta se u grudnu duplju gde se deli na desnu i l. dušnicu; prečnik d. oko 2 sm; građen iz 2 sloja; unutarnji sluzokoža; spoljni sastavljen od 15-20 hrskavičastih nepotpunih prstenova, spojenih vezivnim tkivom; otvori na prstenima okrenuti nazad, njih zatvara u celoj dužini membrana od poprečnih mišićnih vlakana. Zapaljenje d. → traheitis. Dušnice (bronchus), leva i d., postaju grananjem dušnika; posle kraćeg puta ulaze u plućno tkivo, gde se dele na plućne d.; građa slična dušniku: membranozno-hrskavičasta, obložena sluzokožom; plućne d. se završavaju u plućnim mehurićima (alveolama). Proširenje d. → bronhiektazija. Zapaljenje d. → bronhitis.

DHAMAPADA (tj. staza istine), zbirka budističkih pesničkih mudrih izreka na paliskom jeziku.

Dc (lat.), skr. za → decimalan.