Свезнање Г1
| СВЕЗНАЊЕ |
Г, г 1) 4. слово ћирилице; у црксл. глагол, 11. слово латинице G, g (ге). 2) задњенепчани звучни сугласник. 3) G, 5. ступањ у основној муз. лествици. G- кључ или виолински, свршава се на 2. линији у линиском систему, услед чега се и нота на 2. линији зове ге.
Ga, знак за хем. елемент галијум.
ГАБА, место у ст. Палестини, у којем се родио Саул; злочин њених становника према жени једног левита из Ефраима довео готово до потпуног уништења Венијаминова племена од стране осталих Јевреја.
ГАБАРДИН (фрц.), дијагонално изаткана тканина; вунени г. служи за израду летњих огртача.
ГАБАРИЋ Вилко (1889.-1915.), песник; бавио се новинарством; гл. дело: Стихови и проза, штампано после његове смрти.
ГАВЕ Дора (• 1886.), буг. књижевница; писала песме и приповетке; гл. дела: Љубичице, Земаљски пут, Месечарка (збирке песама), Некада, Ћутљиви јунаци (приповетке).
ГАБЕЛА, место (1300 ст.) на Неретви (Приморска Бан.); привр. центар плодног поља (дуван, винова лоза, лов јегуља); важно, жел. раскршће; у ср. в. звала се Дријева и била важно место на дубровачком путу.
ГАБЕЛСБЕРГЕР Франц Ксавер (1789.-1849.), осн. нарочитог система графичке стенографије и проналазач машине за рачунање.
ГАБИНИЈЕ (100.-48. пре Хр.), рим. трибун, допринео прогонству Цицерона.
ГАБИРОЛ Саломон (око 1045.-1070.), шп. Јеврејин; под именом ар. филозофа Авицеброна писао пантеистичке расправе и мистичке химне.
ГАБОТАЖА → каботажа.
ГАБРИЕЛ Жак-Анж (1698.-1782.), фрц. архитект, саградио Мали Тријанон, обе палате на тргу Конкорд у Паризу итд.; гл. претставник фрц. архт. 18. в.; имао ванредно развијен смисао за класичне пропорције и необично оплемењен укус.
ГАБРИЕЛИ 1) Андреја (1510.-1586.), ит. композитор, контрапунктичар, органист из вен. шк.; компоновао: мисе, мотете, шестогласне мадригале, оргуљске композиције уз пратњу инструмената; гл. дело: Покајнички псалми. 2) Ђовани (1557.-1612.), композитор, органист црк. св. Марка, из вен. шк.; способан као контрапунктичар; писао дела за 16-19 гласова (Свете симфоније) и примењивао оштре и тешке модулације за гласове, тако да се може сматрати творцем хроматског стила; компоновао: мадригале, канцоне и сонате од 3-32 гласа.
ГАБРИЈАН Јуриј (1800.-1882.), слов. писац и родољубиви песник; сарађивао на Новицама.
ГАБРО (ит.), зрнаста, дубинска магматска стена, састављена од баз. плагиокласа и пироксена или оливина; јавља се у облику громада и лаколита; код нас у Јабланици (Херц.), Вишеграду, Дели-Јовану итд.
ГАБРОВО, град (10 500 ст.), у Буг., с обе стране р. Јантре, а испод превоја Шипке; у њему отворена 1. модерна буг. шк. (1835.); данас гл. инд. место у Буг.; особито развијена инд. сукна. гајтана, ужарије, кожа, обуће итд.
ГАВАЗ (тур.), вратар, пратилац; градски стражар.
ГАБУН, област (247 840 км², 389 000 ст.) у Фрц. Екваторској Афр. на обали Д. Гвинеје; гл. место и пристаниште Либрвил.
ГАВАРНИ Пол (1804.-1866.), фрц. цртач, гравер, илустратор; оставио занимљиве ум. документе о париском грађ. животу свог времена.
ГАВАЦИ 1) Артур (• 1861.), проф. унив. у п.; обрађује физ. геогр. (геофизику и метеор.); гл. дела: Карстна језера, Односи воденог талога у Хрв., Кретање воде у Кварнерском Зал. 2) Милован д-р (• 1895.), лингвист и етнолог, проф. унив. у Загребу; гл. дела: Сатор-формула у Јужних Словена, Прасловенски ткалачки стан и ткалачка дашчица, Свастика и њезин орнаментални развој на ускршњим јајима са Балкана, Културна анализа етнографије Хрвата.
ГАВЕЗ (Symphytum officinale, фам. Boraginaceae), дуговечна зељаста биљка; по стаблу крилати израштаји; цветови љубичасти или црвенкасти, звонасти, скупљени у спирално завијеној цвасти (кривударка); расте по влажним местима на ливадама, у шуми, крај путева, у Евр. н з. Сибиру; корен садржи 1 алкалоид, 1 гликозид, затим алантоина, аспарагина, холина, танинских материја, смоле, скроба и нешто етерског уља; услед вел. лепљивости биљне слузи раније се мислило да се њом могу лечити сломљене кости; чај из корена се често давао против разних пролива.
[Illustration]
ГАВЕЛА Бранко д-р (• 1885.), редитељ и позоришни критичар; био директор драме у Загребу (1912.) и београд. поз. (1926.-1929.), редитељ опере Нар. дивадла у Брну (до 1935.), сада в. д. директора драме у Загребу; 1 од најбољих наших редитеља, реорганизатор сценске ум. у евр. духу; изнео на сцену готово све модерне домаће писце.
ГАВИЈАЛ (Gavialis), крокодил јако издужен, кљунасте губице, до 5 м дуг, живи у рекама Индије (Гангу) и храни се рибама.
[Illustration]
ГАВОТ (Gavotte),фрц. игра у ала-бреве такту, која почиње с предтактом.
ГАВРАН (Corvus corax), највећи претставник породице → врана, углавном стрвождер; паметан и опрезан; лако подноси ропство и може да научи неколико речи.
File: 0245.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------
ГАВРИЛА Емил д-р (1861.-1935.), нац. радник; саставио меморандум о нац. и верском стању Срба у Босни (1896.) и меморандум за одбрану нар.-црк. самоуправе Срба у Мађ. (1898.).
ГАВРИЛО 1) архангел, јавио богородици да ће родити И. Христа; по ар. предању диктирао Мухамеду Коран. 2) Лесновски, светитељ, живео у 11. в.; саградио ман. Лесново код Кратова и истакао се испосничким животом; веома популаран у обл. Овчег Поља; има и своје житије.
ГАВРИЛОВИЋ 1) Андра (1864.-1929.), књиж., проф. историје књиж. и изванредно плодан писац; спочетка писао песме, приповетке, романе и 1 драму, али с њима није успео; радио брзо, не без талента, али прилично површно; доцније се одао књиж. студијама и дао монографије о Доситеју и св. Сави, опсежну ист. срп. и хрв. књиж. и много др. списа; популарни му Знаменити Срби 19. в. 2) Богдан д-р (• 1864.), проф. унив. и претседник Акад. наука; бавио се геом., теор. алгебром и теоријом функција; гл. дела: Теорија детерминаната, Анал. геом. тачке, праве, круга и коничних пресека. 3) Милан д-р (•1882.), политичар и новинар; 1 од првака земљорадничког покрета у Југосл.; уређивао Политику и сарађивао у многим листовима и часописима; важнији радови: Држава и право, Југосл. проблем, Политичко-привредна демократија. 4) Милорад (1861.-1934.), глумац и редитељ, сталан члан поз. у Београду (од 1882.), редитељ (од 1894.); почео као салонски јунак, завршио као карактерни глумац у класичном (Ричард III, Шајлок, Јаго) и модерном репертоару (Кин, Хлесћаков, Стокман). 5) Михаило д-р (1868.-1924.), историчар, директор Држ. архиве (1900.-1910.), дипломат; савестан и веома вредан; дао неколико расправа, 1 вел. књигу грађе о 1. устанку и највећу и најбољу ист. монографију о Милошу Обреновићу, која нажалост недовршена. 6) Стефан, 1 од наших најзначајнијих сликара на почетку 19. в.; не зна се кад и где се родио и умро; изразит и снажан претставник барока, скоро увек сигуран у цртежу и особито вешт у композицији; помагао 1799. свом уч. Јакову Орфелину при изради иконостаса у Крку; сликао иконостас у Платичеву, Сурчин, Кузмину, Ср. Карловцима и Вуковцу.
ГАВУН (ит.), олига, олижица (Atherina), јадр. морска риба, дуге главе, сразмерно вел. очију; нарасте до 10 см, опружена обла тела, на боковима сребрнаста, на хрпту загаситозеленкаста; типична обалска врста рибе; одлична за јело, нарочито у фебруару и марту; има много икре. Гавунарица, мала једнострука мрежа стајаћица за лов гавуна, дуга 50, висока 3-4 м, с оканцима 8-10 мм.
ГАГАУЗИ, тур. народ (154 000), растурен по Бесарабији, Добруџи и и. Буг.; вере прав.; примили хришћ. пре ширења тур. власти на Б. П.
ГАГЕРН Фридрих (• 1882.), аустр. приповедач и романописац; гл. дела: Један народ, Голи живот, Улица.
ГАГИЋ Јеремија (1793.-1859.), земунски трговац; чинио вел. услуге срп. устаницима до 1807.; онда прешао у Србију и постао писар Правитељствујушчег совјета; од 1812. у рус. служби и рус. конзул у Дубровнику (1815.-1856.).
ГАД, једно јевр. племе, настањено у обл. Галад.
ГАДАМЕС, варош (7 000 ст.) у оази ит. колоније Триполиса, на самој граници фрц. Сахаре.
ГАДАР (ар.), врста сабље; носи се под коланом.
ГАДЕ Нилс Вилхелм (1817.-1890.), дански композитор, диригент, педагог, органист, вел. мајстор облика и колорита; његове теме стваране у духу данских нар. мелодија; компоновао оперу Мариота, симфоније, увертире, концерте, сонате, хорска дела.
ГАДЕС, место у ст. Шп., данас Кадикс.
ГАДОЛИНИЈУМ (Gd), хем. елемент из групе безбојних тровалентних земаља; атом. теж. 157,3; његов оксид и соли безбојни.
ГАЂАЊЕ, употреба напуњеног ватреног оружја опаљивањем; разликује се: пеш. и арт., јер га остали родови вој. врше према свом наоружању или као пеш. или као арт.; обе врсте деле се на: припремну шк., школска г. и бојна г.; припр. школи је циљ да војник научи осн. знања из обуке у г. и да се спреми за тачно г. бојевним метком; шк. г. је циљ да се војник што боље обучи у погађању циљева, а бојном г. да се добију одлучни, свесни, самостални и дисциплиновани борци и да се ниже старешине извежбају и оспособе у правилној управи и руковању ватром; бојна г. се изводе са ратном спремом на сваком земљишту, по сваком времену и у свако доба год.; пеш. г. пушком могу бити: јединачна, кад сваки стрелац отвара ватру на циљ који види, и плотунска, која се отварају изузетно целим одељењима по команди старешине; врсте арт. г.: 1) по јачини дејства; а) уништавајућа, која имају задатак да потпуно униште циљ, б) неутралишућа, којима је циљ да га привремено неутралишу, 2) по начину извршења; а) посебна, путем појединачног дејства појединих батерија којима је поверено извршење неког задатка, б) концентрациска, путем једновременог дејства више батерија на исти циљ; 3) по тактичкој намени: а) рушећа, чији је задатак потпуно уништење циља, б) запречна или баражна, која имају за циљ стварање ватрене бране, било у циљу запреке непријатељу или заштите сопствених трупа (ова могу бити стална и покретна), в) заштитна, с циљем посредног потпомагања и заштите пеш., дејством против неприј. арт., резерава итд., г) узнемиривајућа, ради ометања непр. радова и његова изнуравања, д) депресивна, као противмера непр. г., поглавито на осетљиве тачке непр. распореда (врше их сва оруђа, свих калибара), ђ) контрабатирање дејством против непр. арт., начелно тешким и дугим, а ради неутралисања и пољским оруђима, е) г. спец. циљева врше се спец. и обичним оруђима начелно са спец. врстом зрна (панцирним, отровним, запаљивим), ж) г. спец. зрнима, сва г. отровним, запаљивим и димним зрнима, с циљем да изазову морално дејство или створе застор димом; поред тога постоје и: прегледна (код свих родова вој.) ради оцене успеха код појединих јединица у г., наградна, ради развоја стрељачке вештине и стварања утакмице у г., поучна и опитна. Г. голубова, живих и вештачких (од иловаче, асфалта), данас најомиљенији спорт у Фрц., Ит., Шп. и Белг.; најчувеније утакмице сваке године у Монте-Карлу. Г. луком, помоћу стреле на мету облика табле, веома популарно у САД, највише га гаје жене. Г. из пиштоља, врши се на даљину од 20-50 м у мету са 10 кругова, из стојећег става без наслона; забрањено потпомагање др. руком.
ГАЂЕЊЕ, непријатан осећај, праћен потребом за повраћањем; знак многих обољења органа за варење, живчаних и заразних болести; може се јавити и при помисли на неко јело, најчешће на оно које је раније изазвало теже поремећаје у желуцу.
ГАЕТА, ит. пристаниште и утврђење на Сред. М.; у њега се склонио папа Пије IX за време револуције 1848.; заузео га Гарибалди 1861.
ГАЖА (фрц.), службеничка плата.
ГАЗ 1) дубина до које утоне брод у воду. 2) место где се река може прегазити.
ГАЗА 1) варош (20 000 ст.) у ј. Палестини, пристаниште Сред. М.; извози ј. воће, вуну и грнчарију; у ст. в. 1 од највећих филистејских градова. 2) ретко ткана свилена, памучна или ланена тканина; служи за израду одеће; свилена и за фина сита, а памучна и за превијање рана.
ГАЗАЛИ (1059.-1111.), вел. исламски теолог, мистичар и етичар; пореклом Персијанац. писао на ар.
ГАЗАРОВИЋ Марин (око 1580.-1640.), Хваранин, књиж.; гајио више књиж. родова; најпознатији као писац црк. сказања из живота св. Ђуљелме, Беатриче, Ципријана; занимљив му Мурат гусар, драмски састав, који наишао на добар пријем.
ГАЗДИНСТВО, привреда, делање у циљу испуњења услова физ. и култ. живота. Јавно г. (државе, бан., оп.) обухвата управљање свим приходима, расходима, имањем и дуговима дотичног јавноправног тела; план прихода и расхода за известан период времена назива се → буџет или прорачун. Кућно г. обухвата све делатности у оквиру породице (кућне заједнице), упућене на производњу намирница (одн. стицања прихода), на распоређивање стеченог, на подмиривање текућих потреба, на остављање залиха (штедња) и на обезбеђење од несрећних случајева (осигурање); по грађ. зак. жена има дужност и право да води мужевљево г., а овај јој мора створити средства (саобразно своме стању) за задовољење домаћих потреба; уколико јој их муж не би створио, жена се може послужити мужевљевим кредитом и набавити за рачун мужа све потребе (→ власт кључа).
ГАЗЕЛ, код Персијанаца (и Турака) лирска песма истог слика (a a, b a, c a, d a, итд.). с извесним бројем стихова истог метра и *?*
[Illustration] ГАЗЕЛА, 1) (Gazella), род веома витких антилопа с роговима у облику лире; боја крзна им одговара боји песка пустиње у којој живе. 2) нем. корвета која је испитивала океане (1874.-1876.); поглавито ј. део Атлан-*
File: 0246.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------
- ског, Индиски и Тихи Ок.
ГАЗЕТА (ит.: ситан новац, марјаш), новина, по том што се продавала за 1 г.
ГАЗИ (ар.: борац за веру), победник; предметак тур. именима (нпр. Г. Мустафа Кемал).
ГАЗИ МЕСТАН, маузолеј недалеко од Муратова Турбета, на Косову; у њему сахрањена 2 тур. велекодостојника, погинула у косовској бици 1389.
ГАЗИШТЕ, горња хориз. површина степеника.
ГАЗНАВИДИ, тур. династија (962.-1183.), прозвана по граду Газни у данашњем Афганистану; њен осн. Али-Тегин био у служби → Саманида, али се 962. прогласио самосталним; доцније сменили Саманиде у Перс., а за Махмуда од Газне освојили и Пенџаб.
ГАЗОЛИН, трг. врста лаког бензина.
ГАЈ 1) рим. правник из 2. в.; написао Institutiones. 2) Корнелије (60.-26. пре Хр.), рим. песник, можда творац субјективне љубавне елегије; написао 4 књ. елегија, посвећених глумици Ликориди. 3) Људевит д-р (1809.-1872.), хрв. препородитељ, пореклом из нем. породице; у 6. разр. гмн. у Карловцу почео свој књиж. рад на нем. језику, писањем песама и објављивањем малог списа Градови око Крапине (1826.); исте год. објавио и 1. своју хрв. песму; приликом школовању у Грацу, дошао у додир са младим јсл. националистима, а на правном фак. у Пешти на њега извршили моћан утицај мађ. средина Пеште, која тада била сва у националистичком полету, чувени панславист Јан Колар, пољ. славист Кухарски и Вук Караџић; од 1830. почео активан рад на нар. препороду у Хрв., објављивањем Кратке основе хорв. словенског правописања; 1833. његова, по пољ. узору израђена песма Jош Хрватска ни пропала, постала нека врста химне н. хрв. омладине; 2 год. доцније изишао 1. број његових Новина хорватских (6./1. 1835.), а 10./1. почела уз њих излазили као додатак и Даница хорватска, словенска и далматинска; његова идеја била да око свог органа окупи све Јсл. и да тако створи основу за даљи рад на јсл. нар. јединству; стога већ 1836. одбацио племенска имена и увео илирско, сматрајући да ће се то шире и опште име лакше прихватити; његову идеологију нису прихватили Срби и Слов., али у Хрв. његове идеје створиле снажан књиж.-нац. покрет: усвојен је његов правопис, уведено штокавско наречје као књиж. јез., отпочео неодољив интерес за нар. језик и његова права и за нар. књиж.; путовање Г. у Рус. 1840., његове везе с осталим јел. племенима и обл., његова борба за сл. ствар, изазвала код аустр., мађ. и тур. власти тешка сумњичења против њега; 1843. било забрањено чак и илирско име; тим је покрет добио нов више полит. него књиж. правац; томе знатно допринела и агресивна нац. мађ. политика, која изазвала тешке сукобе са Хрватима; илирски покрет добио своје полит. и борбено крштење 1848., јер су удружени Срби и Хрвати ушли у борбу против Мађара; али Г., компромитован једном новчаном афером, изгубио углед и значај (1849.), после чега водио веома тежак живот и умро повучен и дубоко разочаран.
[Illustration]
ГАЈА → Геа.
ГАЈАЛ (Bos frontalis), аз. говече, постало укрштањем домаћег кинеског са дивљим гауром; по боји и изгледу слично гауру, али мање од њега.
ГАЈБЕЛ Емануел (Geibel, 1815.-1884.), нем. лирски песник, гл. претставник минхенске шк.; гл. дела. Јунске песме, Нове песме итд.
ГАЈДА Радула (Geidl Rudolf, • 1892.), чсл. ген.; вођ чол. фашиста.
ГАЈДЕ, дувачки инструмент, састоји се из мешине, дуваљке, караба и бердета; на мешини се налазе 3 рупе, у које су уметнуте цеви: дуваљка, којом се дува у мешину, карабе, на којој гајдаш изводи мелодију, и које имају на д. страни 5, а на л. 1 рупу; рупа на л. страни даје тонику и доминанту, тј. пратњу мелодије, и берде, дугачку цев, која лежи гајдашу преко рамена и она даје оргелпункт, тонику у доњој октави; гајдаш свира са 2 прста д. и 4 л. руке.
ГАЈЕР Ерик Густав (1783.-1848.), швед. историчар, књиж. и композитор; гл. дело: Ист. Шведске.
ГАЈЗЕРИХ, кнез Вандала из 5. в.
ГАЈИТ, минерал, хидратизован магнезијум-калцијум-карбонат; нађен у Горском Котару код Плешаца; добио име по Љ. Гају.
ГАЈИЦА, назив за Гајев правопис у Слов.
ГАЈЊАЧА, климатски земљишни тип хумидне зоне; готово недиференцирана профила, јарке боје; ствара се у клими влажнијој од степске и топлијој од климе под којом се јавља подзол; креч испран на 1 м и више; хумуса 2,3-3% (Србија), 3,5% (Рум.); прир. вегетација на њему је храстова, одн. букова шума; спада у добре култ. терене хумидне зоне; простирање: Ср. Евр., Балк., Рум. и свуда по граници зоне црвенице.
ГАЈРЕТ, мусл. просветно друштво у Сарајеву, осн. 20./2. 1903. по узору на → Просвјету; прво време шире мусл. масе нису мариле за њ, јер је био у рукама влади оданих људи; тек 1909. у њему превлађује националистичка струја, која довела за гл. секретара Османа Ђикића; овај почео живљи рад и изазвао подозрење аустр. власти, а за време рата и гоњење са њихове стране; после ослобођења друштво обновљено; покушај да се организација прошири и на Ј. Србију није показао много успеха, али у Б. и X. узима све више маха.
ГАЈСЛЕРОВЕ ЦЕВИ, стаклене цеви напуњене гасовима, под смањеним притиском од око 1 мм живе и снабдевене електродама за довод струје; употребљавају се у спектралној анализи и светлосној реклами; боја светлости зависи од природе гаса.
ГАЈТАН (тур.) 1) ткст. роба добивена нарочитим ручним или машинским упредањем 2 или више конца. 2) удвојена или утројена ткст. или друга, жица.
ГАЈТЛЕР Леополд (1847.-1885.), проф. унив. у Загребу, филолог; нарочито проучавао литавски јез.; написао доста расправа из обл. сл. и балтичке филологије; пронашао и издао глагољске споменике Синајски молитвеник и Синајски псалтир.
ГАЛ 1) Вибије, рим. цар (251.-253.), убијен од побуњених војника. 2) Флавије, рим. цар (351.-354.), полубрат Јулијана Апостата, 3) св. (551.-646.), ирски мисионар, ученик св. Колумбана, живео као пустињак у околини Боденског Ј.; по њему прозван ман. и град Санкт-Гален у Швајц. 4) Корнелије (66.-26. пре Хр.), рим. песник и пријатељ Вергилија. 5) Франсоа Жозеф (Gall, 1758.-1828.), Фрц. лекар, осн. → френологије.
ГАЛАКСИЈА (грч.), ст. назив за Млечни Пут; звездани систем којем припада наш сунчани систем са свима небеским телима која видимо на привидном небеском своду. Галактички, што припада или што се односи на Г. Галактагога, медикаменти који појачавају лучење млека. Галактореја, код дојиље претерано и само одилажење млека; ако продужи дуже времена, омета правилну исхрану дојенчета; дојиља треба да узима мање течности, да подвезује дојке, да их пере хладном водом, да се прочисти.
ГАЛАЛИТ (грч.), вештачка рожина; пластична маса, добивена од казеина из млека уз додатак извесних хем. материја и боје; израђени предмети се накнадно стврдњавају дужим држањем у раствору формалина (формалдехида), суше се и евент. још једном пресују при тмпт. од 100°.
ГАЛАНТАН (фрц.), услужан, углађен, љубазан, дарежљив. Г. песништво, љубавно п. из доба барока и рококо, претерано формалистичко, често фриволно. Г. стил, у муз., првенствено мелодичан, нежан; мелодија се уздиже изнад хомофоне пратње; назире се већ у делима Доменика Скарлатиа (1683.-1757.); прихватили га и фрц. и нем. композитори; Бахов син Карл Филип Емануел (1714.-1788.) био присталица г. с; за његов развој значајна дела Купрена, Рамоа и др. Галантерија, услужност, углађено понашање, удварање женама. Галантериска роба, мали луксузни предмети, ситна роба, ситнице за накит и улепшавање (свилене траке, мале мараме, рукавице, дугмад, фини предмети од метала, коже, дрвета, кости, целулоида, стакла итд.). Г. трговина, трг. г. робом.
ГАЛАПАГОС, вулканска острвска група (7643 км², 2 000 ст.) у Тихом Ок. зап. од рпб. Еквадора (Ј. Амер.), којој и припадају; гл. пристаниште Прогресо.
ГАЛАТА, део Истанбула, његово модерно изграђено пословно и трг. средиште; с Истанбулом везана мостом; по њој се вероватно зову Г. предграђа и у неким нашим варошима (нпр. у Пироту).
ГАЛАТЕЈА, морска нимфа; волео је див Полифем, али она више волела пастира Акиса, због чега га Полифем смрскао стеном.
ГАЛАТИЈА, обл. у М. Аз. у ст. доба; добила име по Галима коди је заузели 278. пре Хр.; од 28. пре Хр. претворена у рим. пров.
ГАЛАЦ, град (101 000 ст.) на л. обали Дунава у Рум., пристаниште до којег допиру и црноморски бродови; извози жито, дрво, петролеум и др.
ГАЛБА, рим. цар (68.-69.); за цара га извикали шп. легиони, против Нерона; владао само 7 месеци; збацили и убили га преторијанци због тврдичлука.
ГАЛВАМ, Галвао Давид (1435.-1517.), порт. хроничар, секретар Алфонса V, Јована II и Емануела Срећног.
File: 0247.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------
ГАЛВАНИ Луиђи (1737.-1798.), ит. лекар и физичар, открио галванску струју, коју доцније Волта објаснио (→ сл.).
[Illustration]
ГАЛВАНИЗАЦИЈА, галванизовање, покривање једног метала слојем др. метала ел. путем; данас се то постиже и на др. начин, али се за превучени метал ипак често каже да је галванисан. Галвано, штампарски клише добивен галванопластиком. Галванокаустика, загревање спроводника (платинске жице) ел. струјом; примењује се за скидање брадавица, чирева, бубуљица итд. Галванометар, апарат за прецизно мерење јачине галванске струје, заснован на мех. дејству између спроводника кроз који протиче струја и магнета; гл. делови магнет и спроводник (калем); према томе који је део покретан, деле се на 2 гл. групе: са покретним магнетом (→ астатички магнет) и са покретним калемом типа Депре-Дарсонвал. Галванопластика, примена електролитичког таложења за израду верних отисака у металу, нпр. новца, медаља, плакета; у пластелину отиснут отисак ставља се у галванско купатило, где се на њега нахвата слој метала с верном сликом новца; кад се обе стране новца овако израде и споје, добива се верна копија. Галваноскоп служи само за доказивање тока струје кроз какав спроводник. Галваностегија, превлачење металних предмета племенитијим металима (злато, сребро) електролитичким путем у циљу улепшавања или давања веће постојаности (позлата, посребрење, хромирање и др.). Галванотехника, заједнички назив за прављење металних предмета електролитичким таложењем метала и за превлачење металима, електролитичким путем, различитих предмета у циљу њихове заштите или улепшавања и оплемењавања. Галванска батерија, назив за 1 г. елемент, а нарочито за више њих, везаних заједно било паралелно било у серији. Г. елемент, уопште направа за произвођење ел. струје хем. радом, при чему се слободна хем. енергија претвара највећим делом или потпуно у ел. енергију; у некима се ел. струја добива и као последица физ. промене (концентрациони ланци); већином се састоје од 2 електроде (или групе електрода) од метала, угљена, металних оксида и сл. и одговарајућих раствора (растопа) који добро спроводе ел. струју; из јонских процеса који се одигравају на додирним површинима електрода и раствора потиче ел. струја коју сачињавају електрони који се измењују; електромоторна сила г. е. дана је разликом појединачних потенцијала, а јачина струје зависи од броја јона који у јединици времена измењују своје ел. набоје; најчешће се употребљавају: → Данијелов, Мајдингеров и Лекланшеов (→ сухи елемент), → нормални елемент. Г. струја, једносмислена ел. струја која се добива из г. елемената; доцније тако уопште названа једносмислена струја, без обзира на врсту генератора (г. елемент, генератор, једносмислене струје и др.).
ГАЛВИСТОН (Galveston), морско пристаниште (51 000 ст.) државице Тексаса, на о. Г. (С. Ам.) у Мексиканском Зал.; важно пристаниште и извозно место за памук; висока мед. шк. и библт.
ГАЛДОС Бенито Перез (1843.-1920.), шп. књиж.; писао ист. и друштвене романе: Златни извор, Милосрђе, и драме: Реалидад, Електра.
ГАЛЕ 1) Оромо, хамитски народ у си. Афр., већим делом у ј. Етиопији; 3 гл. племена; већином сточари (грбасто говече); поједини делови хришћ., мусл., па и политеисти. 2) (лат.), цецидије (грч.), активне абнормалне творевине на биљкама изазване биљним или животињским паразитима; разликују се: фито-цецидије (проузроковач биљка) и зооцецидије (проузроковач животиња); у овој биол. заједници све користи, са малим изузетком, има паразит, а биљка хранитељка само штете, јер се вел. део њене хране троши на исхрану паразита и његових потомака, често и на стварање пространог скровишта за њих; изузетак чине извесне бактерије које живе на корену махунарке, јове и др., где оба организма имају користи (симбиоза): утицаји паразита су или хем. (излучење материје из пљувачник жљезда делује слично енцимима), или долазе од повредне дражи; у неким случајевима паразит не живи у ц. или на њој, већ на др. делу тела биљке, више или мање удаљеном од ње; ту постоји дејство паразита са даљине; по облику, грађи и развићу постоје 2 групе: органоидне и хистоидне ц. 1. се одликују појавом абнормалних органа, а др. појавом абнормалних ткива.
ГАЛЕ Јохан Готфрид (Galle, 1812.-1910.), нем. астроном, открио (1846.) планету Нептун.
ГАЛЕБ (Larus), морска птица дугих крила, код које су прсти на ногама повезани кожицом за пливање; храни се рибом; поједине врсте живе на слатким водама и штетне су, јер уништавају младунце риба. Познатије врсте: обични г. (L. ridibundus), чигра (Нуdrochelidon nigra).
[Illustration]
ГАЛЕН (131.-201.), родом из Пергамона, лекар и филозоф; живео у Риму; написао многа мед., флз., правна и мат. дела; у флз. чувен и по том што је поред 3 Аристотелове поставио 4. Фигуру силогизма, а у мед. .списима о свим гранама лечења; имао вел. утицај на развитак мед.
ГАЛЕНИТ (грч.), тесералан минерал оловносиве боје, металног сјаја и јако цепљив паралелно пљосни коцке; сулфид олова, најважнија оловна руда: 86,6% Pb; често садржи и сребра (сребровити г. 0,01-1% Ag), понекад и злата (златоносни г.); код нас многа важна рудишта у Ј. Србији (Трепча, Н. Брдо, Кратово, Злетово), Србији (Кучајна, Завлака, Љута Страна, Рудник, Копаоник итд.), Босни (Сребрница), Хрв. (Загребачка, Самоборска, Трговска Гора итд.); год. производња у Југосл. 114 000 т.
ГАЛЕРА (ит.) 1) → галија. 2) препредењак, лукавац.
ГАЛЕРИЈА 1) вел. дворана у краљ. и племићким палатама, много дужа но шира, одређена за вел. примања и свечаности. 2) вел. збирка слика и скулптура (Штросмајерова г. у Загребу, Нар. г. у Љубљани, Нац. г. у Лондону итд.). 3) дуг покривен простор; ходник; покривени балкон; у поз. балкони са седиштима за гледаоце.
ГАЛЕРИЈЕ, рим. цар. (306.-311.), зет Диоклецијанов, пореклом из Сардика у Дакији; гонио хришћ.
ГАЛЕРТА (нем.), пихтије, хладетина, желе.
ГАЛИ, ст. становништво данашње Фрц. (→ Келти). Галски језик, келтски јез. који се говорио у Галији и ушао у састав фрц. јез. Г. нестао, фрц. нар. символ (coq gaulois). Г. спанијел → спанијел Г. терије → терије.
ГАЛИ-БИБИЕНА, чувена породица барокних архитеката и поз. сценографа: Фернандо, окренуо први осовину ренесансне сцене из очишта у ишчежиште, Франческо, наставио рад свог оца; најчувенији Ђузепе (1696.-1757.), први извео специфично сценско-архитектонски декор, 1. поз. архитект свет. гласа (градио зграду опере у Бајројту и Дрездену, пруски двор у Берлину, извео савршене барокне декоре по целој Нем.).
ГАЛИГАЈ Леонора (1580.-1617.), сестра по млеку фрц. краљице Марије Медичијеве, жена Кончинијева; после убиства свог мужа спаљена у Паризу као вештица.
ГАЛИЗИРАЊЕ ВИНА, поправљате шире или вина додатком шећерног воденог раствора; њим се смањује киселост, а повећава садржина шећера, одн. алкохола; нашим Зак. о вину г. забрањено.
ГАЛИЈА 1) у ст. в. земља настаљена Галима; обухватала данашњу Фрц., Белг. и сев. Ит.; Римљани разликовали 2 Г.; Цисалписку, ј. од Алпа, и Трансалписку, сз. од Алпа. Цисалписка се делила на Циспадану, ј. од Поа, и Транспадану, с. од Поа; Трансалписку Г., насељену Галима или Келтима, Иберима, Лигурима и др. племенима, потчинио Цезар између 58.-и 50. пре Хр., а у 5. в. населили је Визиготи, Бургунди и Франци. 2) ст. ратна или трг. лађа (у Сред. М. одржала се до 18. в.); пловила је на весла или на једра (→ брод); на ратним г. веслали робовн, заробљеници или кажњеници; на 1 г. било обично 25-50 клупа са по 3-5 места за веслаче.
ГАЛИЈЕН, рим. цар (260.-268.), учен човек, али слаб владар; збачен и убијен од својих ген.
ГАЛИЈЕНИ Жозеф Симон (Gallieni, 1849.-1916.), фрц. ген.; у доба мира истакао се као добар администратор; у свет. рату допринео много, као гувернер Париза, нем. поразу на Марни.
ГАЛИЈУМ, (Ga), хем. елемент, метал; топи се на 30.8°.
ГАЛИКАНИЗАМ, слободоумнији правац у ркат. црк.; јавио се у Паризу 1682.; у својој декларацији, која је у Риму спаљена, захтевао да се папска власт ограничи; цео правац проклет 1870.
ГАЛИЛЕЈА, обл. ст. Палестине, сев. од Самарије, између Јордана и Феникије; гл. градови: Назарет, Птолемаис, Кана и др. Галилејско Море → Генезаретско М. Галилејци, назив апостола, Јер су били већином из Г.
ГАЛИЛЕЈИ Галилео (1564.-1642.), знаменити ит. астроном, математичар, физичар и филозоф; 1 од осн. данашње егзактне науке; утврдио изохроност клатна и то применио на мерење времена; увео појам
File: 0248.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------
метацентра; поставио основе динамике својим зак. кретања тела под дејством Земљине теже и зак. инерције; пронашао астр. дурбин којим утврдио Месечеву либрацију, открио Месечева брда, Јупитерова 4 најсјајнија сателита, Сатурнов прстен, Сунчеве пеге и Венерине мене; био присталица и поборник Коперниковог хелиоцентричког система, којег се под притиском инквизиције морао одрећи.
[Illustration]
ГАЛИМАТИЈАС (фрц.), нејасан и збркан говор.
ГАЛИНСОГА (Galinsoga), биљни род из фам. главочика. G. parviflora распрострањена и као коров.
ГАЛИОН, врста једрилица које су Шпањолци употребљавали крајем 17. и поч. 18. в. за пренос руда, злата и сребра из колонија.
ГАЛИПОЉСКО ПОЛУОСТРВО, између мореуза Дарданела и Сароског Зал. у Егејском М. (Евр. Тур.); место и гл. дарданелско утврђење Галипољ.
ГАЛИЦА 1) зелена, гвожђа сулфат с кристалном водом (FеSO₄ . 7Н₂О); бледозелени, већином моноклини кристали; добива се растварањем гвожђа у разблаженој сумпорној киселини; стајањем на ваздуху губи кристалну воду и на вишој тмпт. (300°) прелази у безводни, бели сулфат FеSO₄; раствара се лако у води; раствори се оксидишу ваздушним кисеоником и из њих се издваја ферихидроксид и базни ферисулфат; употребљава се за бојење коже (мрко, црно), у бојадисарству, за справљање мастила, за испирање рана на воћкама (у раствору 30%) и за испирање ракрана (у раствору 10%) с додатком 100 г сумпорне киселине); служи и као лек против жутице лишћа. 2) модра (плава), плави камен, бакрасулфат с 5 молекула кристалне воде CuSO₄ . 5Н₂О); вел. плави прозрачни кристали триклиног система, растворни у води; тхн. се добива из гранулисаног металуршког бакра и разблажене сумпорне киселине у оловним посудама; стајањем на ваздуху и загревањем кристали губе воду, а на 200° прелазе у бели безводни бакра-сулфат CuSO₄; отровна је; употребљава се за уништавање штетних гљивица на биљкама (прскање винове лозе и др.). И модра и зелена производе се већином у предузећима у којима и → сумпорна киселина; капацитет производње јсл. фабрика г. износи око 10 000 т; међутим, производи се мање, због конкуренције страних фабрика.
ГАЛИЦИЗАМ, врста варваризма, стилска погрешка: употреба фрц. речи и обрта (нпр. амбетирати се, нема него 2 детета).
ГАЛИЦИЈА, Халич или Црвена Русија, како је називана до 12. в.; данас покрајина у ј. Пољ.; зап. део између р. Сана и Висле низија, а на И, око изворишта Дњепра, Прута и Серета уравњено земљиште (Подолска табла); на Ј падине Зап. и Шумовитих Карпата; стан. Пољаци, Украјинци, Јевреји; баве се: земљр., сточарством (коњи), на Карпатима шумарством, у подножју Карпата руд. (кухињска со: Вјеличка и Бохнија, камени угаљ и петролеум); инд. ткст., метала, стакла; гл. градови: Краков, Лавов, Станиславов, Тарнопољ; у ср. в. била прво подељена између Мађ., Пољ. и Рус; у 12. в. рус. кн. Владимирко осн. у њој Галициску кнежевину (1139.), а 1 од његових наследника, Данило, прогласио се половином 13. в. за краља; по Даниловој смрти Г. била присаједињена прво Литви, затим Пољ.: уговорима од 1. и 3. подели Пољ. (1772. и 1795.) додељена Аустр.; за време светског рата у њој вођене између Руса и Аустро-Немаца веома крваве борбе (1914.-1916.), у току којих она често мењала господара; после прве рус. офанзиве под вел. кнезом Николом (26./8.-12./9. 1914.) остала у рукама Руса, али их нем. генерали Хинденбург и Макензен изгнали из ње 1915.; у току 1916. заузео је рус. генерал Брусилов, а 1917. нем.-аустр. трупе је опет повратиле; после светског рата цела Г. додељена Пољацима (сенжерменским миром, 10./9. 1919.).
ГАЛИЦИН 1) Василије Васиљевић (1643.-1714.), рус. кнез, намесник Новгорода; за владе Фјодора Алексејевића радио на укидању мјестничества; љубимац и гл. саветник царице Софије. 2) Михаило Михаиловић (1647.-1730.), рус. кнез и војсковођ; сарадник Петра Вел.; одликовао се при заузимању Шлиселбурга; потукао Шведе код Доброг (1708.); успешно војевао по Финској (1712.-1721.).
ГАЛИЧИЦА, план. (2255 м) између Охридског и Преспанског Ј. (Вардарска бан.); кроз њу отиче вода из вишег Преспанског у ниже Охридско Ј. (извори код ман. св. Наума).
ГАЛИЧНИК, место (2000 ст.) па зап. падини пл. Бистре (Вардарска Бан.), на надм. в. од 1400 м; стан. Срби, сточари и печалбари.
[Illustration]
ГАЛНА КИСЕЛИНА, C₆H₂(OH)₃СООН, триоксибензоева киселина, налази се у чају и др. биљкама; раствара се лако у врелој води, алкохолу и етру; њени алкални раствори јако апсорбују кисеоник; издваја метал из соли злата и сребра; на томе почива њена употреба у фотогр.: њена базична бизмутова со С₆Н₂(ОН)₃СОО . Вi(ОН)₂ употребљава се у мед. као безмирисни антисептик (дерматол).
ГАЛОА Еварист (Galois, 1811.-1882.), фрц. математичар (→ алгебра).
ГАЛОВАЦ, 1 Плитвичко Јез.; отиче у Градиновац преко 3 вел. водопада (од 4 м, 14 м и 10 м); дубоко 23,6 м.
ГАЛОВИЋ Фран (1887.-1914.), проф. и књиж.; рано почео да пише и дао више ствари, недовољно израђених; најбоља му приповетка Зачарано огледало.
ГАЛОВРАНА (Corvus corone) → вране.
ГАЛОМАНИЈА, галикоманија (лат.-грч.), претерана љубав и занос за све што је галско тј. фрц. (→ франкоманија).
ГАЛОН, империјал г., енгл. мера за течност: 4,543 л (→ енгл. мере).
ГАЛОП (фрц.), кретање у скоковима, најбржи (али и најзаморнији) начин кретања код коња; карактеристичан по том што се чују једно за другим 3 удара копита о земљу, а затим мала пауза, када је тело у ваздуху; по брзини разликују се 3 врсте: мали, обичан и каријер, а постоји и тркачки.
ГАЛОПИРАЈУЋА ЈЕКТИКА, акутан облик → казеозне фтизе; брзо ширење сасирених огњишта по плућима праћено наглим погоршањем болести; махом наступа смрт за неколико недеља или месеци; последица → масивне инфекције и недостатка телесне отпорности; честа код младих људи, деце и изнурених особа.
ГАЛСПАХ, општина (600 ст.) у Аустр. сз. од Велса, позната у последње време због самозваног »лекара« Цајлајса, ком долазило много лаковерна света.
ГАЛТОНОВА ПИШТАЉКА, по склопу слична пиштаљци локомотиве, даје веома високе тонове са познатим бројем треперења; служи за испитивање слуха.
ГАЛУС 1) Анонимус, пољ. хроничар из 12. в. 2) Јакоб Пепелин (1550.-1591.), родом из Слов., композитор, кантор, капелник у Оломуцу, Прагу и др.; компоновао црк. композиције (свега 517), од којих неке штампане још за живота; полифони композитор, чија се дела и сад изводе у Југосл.
ГАЛХЕПИГ, највиши врх (2560 м) у Норв. на Јотун-Фјелу.
ГАЉУФ Марко Фаустин (1765.-1834.), дубровачки песник; рано напустио Дубровник и живео највише у Ит., у Ђенови; певао највише на лат. и нешто на ит. језику; важио као добар ретор.
ГАМА 1) 3. слово грч. азбуке: γ. 2) у сликарству низ боја поређаних по нијансама. Г.-зраци (γ), као и рентгенски зраци нематеријалне прир., немају електронског набоја као α- и β-зраци; сматрају св вибрацијом етера као и светлосни зраци; рађају се приликом декомпозиције атома, у тренутку избацивања материјалних α- и β-зракова; њихови таласи 10 пута краћи од најкраћих зракова које даје рентгенска цев, и зато веома продорни; слично ултра-*
File: 0249.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------
љубичастим и рентгенским зрацима имају својство да утичу на фотогр. плочу, да изазивају флуоресценцију, топлотни и хем. ефекат, да испражњују наелектрисана тела и да јонизују гас; сва ова својства потчињена својству апсорпције у живим ткивима, где она изазивају биол. промене на којим се оснива лечење у → радијумтерапији.
ГАМА Васко да → Васко да Гама.
ГАМАД, разне врсте паразитских инсеката. Г. перади (ваши, стеница и крпељ); сишу крв и могу понекад изазвати озбиљна обољења, па и угинућа; лечење перади се врши запрашивањем разним прашковима против инсеката (сумпорни цвет, прашак против инсеката итд.), мешањем прашка у чепркалишту са песком и пепелом, где се перад »купа«, и мазањем перади разним течностима (нпр. мешавином 1 дела петролеума или терпентина са 3 дела обичног уља); истовремено треба извршити и дезинфекцију живинарника (кађење, прање врелом водом, кречење итд.).
ГАМАЛИИЛ, јевр. учитељ зак., фарисеј, члан → синедриона, уч. ап. Павла; избавио ап. Петра и Јована од осуде синедриона.
ГАМАРУС (Gammarus), мали рачић из реда амфипода, бочно спљоштена тела, чији претставници живе по текућим и стајаћим водама, особито на местима обраслим воденим биљем; у нашим водама живи вел. број врста, од којих многе постоје само код нас; изврсна храна за рибе; вел. број сродних врста живи у морима и слатким водама; постоје и врсте слепих по пећинским водама, нарочито у Југосл.
[Illustration]
ГАМБА (ит.), тј. виола да г., гудачки инструмент, претходник виолончела; имао 5 или 6 жица.
ГАМБАЉ, брамбурач (Cancer pagurus), морски обалски рак, већег пораста, веома укусна меса, најчешћи у Источном М.; љуштура озго мркоцрвена, ноге црвене, а маказе црне; неразвијени задак подавијен испод главеногрудног дела.
ГАМБЕТА Леон (Gambetta, 1838.-1882.), фрц. адв. и државник; истакао се прво као одлучан републиканац за владе Наполеона III; за време фрц.-пруског рата (1870.-1871.), изабран за члана владе нар. одбране; изишао из опседнутог Париза на балону и организовао у народу борбу противу Немаца; после рата наставио полит. делатност и био изабран за претседника рпб. (1881.-1882.).
ГАМБИЈА 1) река у зап. Афр., у обл. Сенегамбији; извориште на висоравни Фута-Џалону; дуга око 1100 км, пловна на дужини 400 км за мање, а на 195 км и за морске бродове; њено ушће одлична лука за поморске бродове. 2) брит. колонија (10 км²) и протекторат (10 696 км²) око доњег тока Г.; 210 000 ст. готово све Црнци; гл. место Батсест (Bathurst).
ГАМБО КОНОПЉА→ конопља.
ГАМБРИНУС, Камбринус, легендарни краљ из доба Карла Вел. ком се у Фландрији и Нем. приписује проналазак пива.
ГАМБУ, план. у Кини (обл. Сиканг), висока 7 000 м.
ГАМЕН (фрц.), улични деран, беспризорни.
ГАМЕТИ (грч.), полни елементи, п. ћелије, генеративне ћелије, полно диференцирани ћелични елементи; служе размножавању и оплођавају се; м. и ж. г. могу бити по изгледу и величини једнаки (изогамети), али најчешће различити, особито по величини (анизогамети); у последњем случају м. г. означавају се као микрогамети (сперматозоиди, спермије, антерозоиди), а ж. као макрогамети (јаја, оосфере); код биљака цветница м. г. развијају се у поленовом зрну или поленовој цеви, а ж. у ембрионовој кеси; зрели г. имају увек хаплоидан (редукован) број хромозома; г. су материјална веза између генерација 1 организма и садрже у себи све његове наследне факторе. Гаметогенеза, процес образовања полних ћелија (гамета) у полним органима (полним жлездама животиња или гаметангијама, антеридијама, архегонијама и др. органима биљака); у принципу исти за животиње и биљке; код животиња процес г. обухвата 3 гл. фазе: а) умножавање ћелија из којих постају гамети; б) растење и в) сазревање у којем се гамети дефинитивно образују и у којем се врши редукција хромозома (→ сперматогенеза, оогенеза, редукција хромозома), по завршеној фази сазревања гамети постају способни за оплођење и развиће; код биљака г. је нешто простија него код животиња, јер није компликована процесима мејозе (редукционе деобе); редукција се врши пре образовања гамета, у разно доба ист. развића биљке, чеото одмах после оплођења. Гаметофит → генерациона смена.
ГАМЗИГРАД, рушевине рим. града зап. од Зајечара; јединствен пример рим. утврђеног логора у Евр. и 1 од најимпозантнијих рушевина у нашој земљи; има правоугаону основу, чије стране дуге 213-300 м; у унутрашњости било мање утврђење; град имао 33 куле. Гамзиградит, варијетет хорнбленде, нађен у андезиту око Гамзиграда; познат и под именом тимацит (по р. Тимоку). Гамзиградска Бања, код Зајечара, на прузи Параћин-Зајечар; врући извори око Црне Реке и у њеном кориту; различитог хем. састава; лечи: болести коже и костију.
ГАН (нем. Гент.), град (170 000 ст.) у з. Белг. (Фландрији), на р. Ескоу (Шелди): ст. замак (9. в.), катедрала (941. г.), унив. (1816.), већница; пристаниште до којег долазе и мањи морски бродови; инд. ткст. (памучна); жива трг. (жито. уљ. репица, лан).
ГАНАЧ (ит.), токмар, танко дрвено копље на чијем врху причвршћене удице у облику руже; употребљава се за закачињање уловљених већих риба кад се довуку до лађе или до обале.
ГАНГ, највећа река Индије, 2 700 км дуга; извире на Хималајима, улива се делтом (заједно са Брамапутром 44 000 км²) у Бенгалски Зал.; пловна 1425 км, што је од вел. значаја по саобр. и трг. целе обл.; света р. Инда; важније притоке: с л. стране Гогра, с десне Џамна.
ГАНГЛ 1) Алојз (• 1859.), вајар; типичан претставник академизма; гл. дела: Водников, Валвазоров и Прешернов споменик у Љубљани. 2) Енгелберт (• 1873.), књиж. и соколски радник; био уч., а од 1919. просветни инспектор; писао песме, приповетке, драме и многе соколске чланке; најзрелија му збирка песама Моје обзорје.
ГАНГЛИЈА (грч.), 1 од типова живчаних центара, састоји се из мањег или већег комплекса живч. ћелија и њихових наставака; у живчаном систему нижих животиња (глиста, зглавкара, мекушаца) г. су гл. центри; имају их и кичмењаци; многобројне су код човека у симпатичном живчаном систему, а постоје и у сензитивним можданим живцима и задњим коренима мождинских живаца. (На сл.: ганглионарни живчани систем инсекта.)
[Illustration]
ГАНГРЕНА (грч.), → некроза ткива праћена труљењем услед деловања анаеробних клица (В. perfringens септички вибрион, спорогени бацил, В. oedematiens, и др.); гангренозна ткива се распадају и страховито заударају. Г. плућа, разоравање плућног ткива услед труљења: тмпт. висока, кашаљ, испљувак обилан и јако смрдљив, задах болесников непријатан; на месту труљења ткива ствара се шупљина. Г. сржи зуба, последица запаљења сржи кварних зуба (caries), сем тога и код повреда крвних судова зуба; живчани канали и живчана шупљина испуњени трулим смрдљивим масама; лечење: широко отварање зуба, чишћење и отстрањење гангренозних маса, дезинфекција и испуњење живчане шупљине и канала антисептичном пастом, чепићима од сребра или гутаперке и цементном пломбом.
ГАНГСТЕР (енгл.), у Амер. члан нарочите организације за вршење противзак. и злочин. радњи.
ГАНГХОФЕР Лудвиг (1855.-1920.), нем. приповедач, конзервативан, пријатељ прир.; дао и ратне успомене из наше земље.
ГАНДАШ, краљ Касита из 18. в. пре Хр.; заузео Вавилон, прогласио се за краља и осн. династију која владала око 600 г.
ГАНДИ Мохандас Кармханд (• 1869.), од присталица назван Махатма, тј. вел. душа; вођ индиског покрета за потпуну слободу и самосталност Индије; проповеда неопирање власти и несарађивање с Енгл.
ГАНДХАРВА, по Ведама: богови воде, претстављани као стрелци.
ГАНИМЕД, тројански принц, син краља Троса и нимфе Калироје, у ког се заљубио Зевс, па узео облик орла, узнео га на небо и узео за пехарника богова.
ГАНОИДЕ → штитоноше. Ганоидне крљушти, чврсти коштани штитови риба штитоноша, ромбична изгледа, са слојем чврсте гледи (»ганоина«) на површини.
ГАНСКИ СИСТЕМ, осигурање у беспослици при којем, поред радника и послодавца, суделује још и држава или оп., вотирањем извесног кредита на име осигурања у беспослици; распрострањен у Белг., Хол. и Данској.
ГАНЏА (Јелисаветпол), варош (57 000 ст.) у Транскавкаској, у Азербејџану.
ГАОВИЦЕ (Paraphoxinus, род белих риба малог пораста, чији претставници живе у понорницама и вре-*
File: 0250.png---\Rasic\espe\-----------------------------------------
- лима динарског крша; има их само на Б. П. и претстављају
ендемичне рибе наше фауне; већи број врста; лове их нарочито за време вел. воде.
ГАПОН 1) Георгије А. (1873.-1906.), рус. свешт. агитатор и претседник Радничког савеза (од 1903.); организовао петроградско радништво у споразуму с полицијом и повео радничке масе (22./1. 1905.) у депутацију на царску палату да преда цару меморандум с радничким захтевима; после растеривања радничких маса војском, побегао у иностранство, где га убили револуционари као агента провокатора. 2) Јован Грковић (1879.-1912.), калуђер у ман. Хиландару; напустио ман. због свађе с буг. и грч. калуђерима, ступио у четнички одред и погинуо као четнички војвода пред Кумановом (8./10. 1912.).
ГАР, гуке, киле, прашна снет, болест разних жита и још неких биљака; проузроковачи гљивице из родова Ustillago и Urocystis; захваћени делови хранитељке преобраћају се у црну, прашњаву масу, сачињену од спора паразита; зараза настаје било у току цветања (г. на пшеници, гола г. на јечму), било у току клијања (г. на овсу, покривена г. на јечму), или, најзад, у току вегетативног пораста хранитељке (г. на кукурузу); зараза за време клијања отклања се спољном дезинфекцијом семена потапањем, шкропљењем или запрашивањем семена помоћу подесних фунгицида (модра галица, формол, карбонат бакра у праху, гермизан, успулун и др.); г. на пшеници и откривена г. на јечму сузбија се скоро искључиво применом топле воде: семе се држи 4 сата у води топлој око 25°, потом 10' у води загрејаној на 52-45°; г. на кукурузу сузбија се отсецањем и спаљивањем заражених деформисаних делова пре појаве црног праха; г. на црном луку отклања се спољном дезинфекцијом семена и земље у браздицама у које се семе баца; најчешће средство формол.
ГАРАВАЦ → пнеумокониозис.
ГАРАНТИЈА (фрц.) јемство. Уговор о г., правни однос у којем једно лице, гарант, јемчи другом да ће изићи обештећено из каквог посла; нпр. гарантовање дуга, рентабилитета итд. Г. својине је дужност оног ко на другог преноси својину: преносилац јемчи прибављачу да је ствар била његова, да је прибављач постао сопственик и да ће он успешно отклонити сваки напад 3. лица, која би претендовала на сопственост; ако то не успе, гарант мора дати пуну накнаду штете. Г. туторска, јемство тутора целим својим имањем за правилно вођење туторских послова. Гарантно писмо, писмено јемство неког лица, установе, банке итд., да ће у писму означене радње или давања тачно извршити свом сауговорачу онај за ког се гарантује; 1 врста г. п. је и delcredere уговор, кад издавач гарантије јемчи повериоцу (без знања дужникова) да ће му овај уредно вратити дуг; према томе оно претставља врсту осигурања тражбина одн. осигурање извршења уговора, уместо кауције.
[Illustration:]
ГАРАШАНИН 1) Илија (1812.-1874.), државник; мудар, енергичан и веома амбициозан човек; играо знатну улогу мећу уставобранитељима и био (1843.-1853.) мин. унутр. дела у њиховој влади; ударио темеље нац. спољној политици Србије; усвојио у свом Начертанију (1844.) сугестије које му учинио пољ. патриот и државник кнез Чарториски; желео од Србије да створи централну привлачну тачку за Јж. Сл. на Балкану и радио у том правцу с пуно смисла; имао веза на страни више него иједан срп. државник пре њега и добро их неговао: тежио да ослободи Србију сасвим, не само од Турске, већ и од рус. туторства и аустр. утицаја; тражио везе са З и имао вел. углед у Паризу; своју политику нарочито развио 1852., као мин. иностр. дела, али она изазвала протесте Рус., због чега је морао да отступи (1853.); отада, а нарочито од 1856., постао отворен противник кн. Александра и његове сувише аустрофилске политике; мада га кнез узео (1858.) поново у владу као мин. унутр. дела, он није попуштао у опозицији, већ је допринео кнежеву паду на светоандрејској скупштини; под кн. Милошем није играо никакву улогу; на власт поново дошао 1861., и то по жељи Рус.; као претседник владе и мин. иностр. дела наставио рад на свом ранијем нац. програму и имао видних успеха; нац. политика кн. Михаила била у доброј мери и његово дело; год. 1867. дошло до наглог раскида између њега и кнеза и његова отступања; кад је кнез погинуо (1868.) Г. својом присебношћу знатно допринео да трагедија прође без теже кризе по земљу; после тога није узимао живљег учешћа у политици. 2) Милутин (1843.-1898.), син → 1), политичар и дипломат; после школовања у Фрц. бавио се до 1880. привредом; мин. унутр. дела (1880.-1883.), претседник напредњачке владе (1884.-1887.), претседник скупштине (1895.-1896.); 1 од осн. напредне странке, њен вођ (1884.-1895.); спроводио аустрофилску политику краља Милана, сматрајући је опортуном; посланик Србије у Бечу (1884.), у Паризу (1894.-1898.); уређивао часопис Поглед (1889.); члан Срп. кр. акад. наука од 1894.
[Illustration]
ГАРБОРГ Арне (1851.-1924.), норв. приповедач, нарочито значајан што је своја дела писао нар. језиком и био 1 од гл. поборника за увођење нар. језика у књиж.; прва дела натуралистичка, а касније приповетке и драме испољавају рел. осећање; гл. дела: Мир, Изгубљени отац (роман), и Учитељ (драма).
ГАРГАНО, Монте Г., издвојена мања план. група и пол. на ит. обали Јадр. М.
ГАРГАРИЗОВАЊЕ, испирање уста и ждрела гргорењем разних чајева справљених од лишћа жалфије, слеза, цвета камилице, или раствора хем. једињења (хиперманган, боракс, борна киселина, кали-хлорикум, хидрогенијум-хипероксидатум).
ГАРДА 1) веће јез. на ј. подножју Алпа у сев. Ит.; много посећивано због благе климе и прир. лепоте. 2) трупа која штити владара или коју већу јединицу на маршу (→ авангарда, аријергарда): ако штити владара назива се према његовом рангу → краљевом, царевом, кнежевом итд. 3) 1 од најмоћнијих и најрентабилнијих риболовних направа; на д. Дунаву постојала још у тур. доба и одржала се све до регулације Ђердапа; на местима где је вода веома брза, а доста плитка, преграђује се речни ток са 2, готово упоредна, плота, која достижу до дна и избијају на површину воде; на страни одакле долази вода отвор између плотова шири, док се према излазу сужава, тако да дотле стешњена вода на отвору добије одушке и услед тога свом снагом убаци рибу у мрежу разапету у виду кесе преко целог излаза.
ГАРДА Спаса († 1912.), четнички војвода; истакао се у устаничкој акцији по Ј. Србији својом храброшћу и поузданошћу; погинуо у балк. рату код Прилепа.
ГАРДАН, фабр. лек; садржи пирамидон и новалгин; даје се код повишене тмпт. и болова.
ГАРДАФУЈ (Guardafui), најисточнији (51° и. д.) рт Афр. у Ит. Сомалији.
ГАРДЕНАЛ → луминал.
ГАРДЕНИЈА (Gardenia), биљни род из фам. броћа (Rubiaceae); G. jasminoides, украсна биљка веома мирисних цветова, која у тропима расте и задивљала; употребљава се и за бојење; пореклом из Кине.
ГАРДЕРОБА (фрц.) 1) скриња за разна одела. 2) соба за чување и облачење одела. 3) целокупни или само за 1 поз. претставу костимски фундус неког лица или поз.; ист. костими обично су власништво поз., а савр. одела набављају сами глумци уз новчану накнаду (додатак на тоалету).
ГАРДИНА (срлат.) 1) завеса. 2) код енгл. комедијаната завеса која дели предњу и задњу позорницу; иза ње се врше декорске промене.
ГАРДУН, село у околини Сиња (Приморска Бан.); рим. насеље; логор 7. рим. легиона.
ГАРЕШНИЦА, среско место (1800 ст.) на и. подножју Мославине, поред р. Илове (Савска Бан.); циглана, стругара, млин.
ГАРИБАЛДИ 1) Ђузепе (1807.-1882.), ит. родољуб; цео свој живот посветио ослобођењу Ит. од аустр. власти; тукао се за време рпб. побуне у Браз., затим се вратио у Ит. и водио борбу прво против Аустр., а затим против Напуљске краљ. и папства; најзад прешао у Фрц. и узео учешћа у борби против Нем. (1870.-1871.). 2) Ричоти (1847.-1924.), син претходног, тукао се у Фрц. за време фрц.-пруског рата, у Грч. (1870.), па опет у Фрц. (1914.).
[Illustration]
ГАРИК Давид (Garrick, 1717.-1779.), енгл. глумац и драмски писац; 1 од првих и највећих поборника прир. реалистичке глуме, одличан приказивач Шекспирових јунака; написао и 27 оригиналних комедија.
File: 0251.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------
ГАРИНА → Бабичка Гора.
ГАРМИШ-ПАРТЕНКИРХЕН, најважније нем. зимско спортско место на Алпима у Баварској; у њему одржане зимске игре у оквиру 11. Олимпијаде (1936.)
ГАРМОНД, врста слова за штампање, названа по фрц. словоливцу Клоду Гарамонду (16. в.).
ГАРНИЗОН (фрц.), стално место становања извесне вој. јединице; за управу већих формира се Гарнизона управа, а код мањих послове обавља Команда места.
ГАРНИЈЕ Шарл (1825.-1898.), фрц. архитект, претставник луксузног еклектизма у доба Наполеона III; пројектовао париску Оперу.
ГАРНИЈЕ ПАЖЕ (Garnier-Pagès) 1) Етјен Жозеф Луј (1802.-1841.), фрц. државник и републиканац; 1 од вођа јулске револуције. 2) Луј Антоан (1803.-1878.), вођ рпб. странке; писац Ист. револуције 1848.
ГАРНИЈЕРИТ, отворенозеленкаст минерал, доста неодређена састава; углавном хидратисани силикат никла, магнезијума и гвожђа, који садржи 15-30% никла, те се користи као никлова руда; не јавља се у кристалима, већ масиван и као инкрустација; експлоатише се на Н. Каледонији, у Нумеји (стога се зове и нумеит); код нас нађен у Никуштаку, у Скопској Ц. Гори.
ГАРНИРАТИ (фрц.), обложити, украсити, поставити. Гарнитура 1) целина коју образују више врста. 2) прибор, намештај.
ГАРО, тибетобирмански народ из групе Бодо (160 000) у долини Брамапутре; изразите монголске расне особине; углавном примит. земљр.; друштвено уређење матријархално; вера: анимизам.
ГАРОНА, река у јз. Фрц.; извире на с. страни Пиренеја, улива се у Атлански Ок.; има проширено ушће у облику естуара (→ Жиронда); пловна 150 км.
ГАРТОК, варош у з. делу Тибета, на граници према Индији; надм. в. 4480 м.
ГАРФИЛД Џемс Абрахам (1831.-1881.), амер. политичар и претседник САД; поборник ослобођења Црнаца.
ГАРШИН Всеволод (1855.-1888.), рус. приповедач и песник; субјективни лиричар, у чијим делима превлађују соц.-етички мотиви; претставник градске интелигенције из доба друштвене и књиж. декаденције; његово дело: Четири дана претставља протест против рата.
ГАС, збирни назив за материје у гасовитом агрегатном стању, које се одликује малим привлачним и одбојним силама између молекула и тежњом да хомогено испуни сваки дати простор. Г. се називају већином оне материје које су под обичним условима тмпт. и притиска у гасном стању; гасовити облик оних материја које у том стању могу да егзистирају само на повишеној тмпт., назива се обично → пара; молекули гаса крећу се брзином од по неколико стотина м. у сек., али како их у г. има веома много, они се непрестано сударају и ударају о зидове суда у којем су затворени, па су им стога путање између 2 судара необично мале; ударање молекула о зидове ствара гасни притисак. Гасни закони: кад се запремина г. 2, 3, 4 пута смањи, притисак му 2, 3, 4 пута порасте. Бојл-Мариотов зак.Ч производ из притиска и запремине на непромењеној тмпт. је сталан; ако се запремина одржава непромењеном, а г. загрева, притисак му расте; кад је притисак сталан, а г. се загрева, запремина му се повећава, и то за сваки ° Ц за 1/273 део (коефицијент ширења г.). Бојл-Мариот-Ге-Лисаков зак. даје однос између притиска (р), запремине (в) на тмпт. t° и притиска (р₀) и запремине v₀ на 0° р v° =* р₀ (1+аt), где је а коеф. ширења г. Авогадров зак. исказује да исте запремине различитих г. на истом притиску и тмпт. садрже исти број молекула. Г. ваздушни, смеша ваздуха и паре лаког бензина, добивена у нарочитом апарату (беноид); употребљава се као лабораториски г. (генератор гас). Г. водени, врста гасовитог горива, добива се тхн. у вел. генераторима дејством водене паре на ужарени кокс или антрацит, без присуства ваздуха; састоји се углавном из водоника и угљен-моноксида; хем. чист в. г., који би се састојао из 50% водоника и 50% угљен-моноксида, има теориски топлотну моћ од 2810 кал. по 1 м³ г.; топлотна моћ тхн. г. је мања; одликује се високом тмпт. свога пламена, због чега се употребљава у тхн. заваривања; служи и за произвођење топлоте; употребљава се и у смеши са генераторским гасом; → гориво. Г. за осветљење, углавном смеша водоника, метана, угљен-моноксида, угљоводоника и азота; има топлотну моћ око 5000 кал. по 1 м³; данас се обично разблажује ваздухом да се добије г. са око 4000 кал. по 1 м³; добива се у пећима са ретортама или коморама сухом дестилацијом каменог угља са доста испарљивих састојака (»гасни угаљ«) који се загрева 6-12 сати на преко 1000°, затим се чисти од шкодљивих састојака (катрана, амонијака и гасовитих примесака) хлађењем, прањем и апсорпцијом, и одводи у вел. гасне резервоаре, из којих се под притиском шаље подземним цевима потрошачу; употребљава се за осветљење (→ гасно осветљење) и као домаће и инд. гориво. Г. отрован → бојни отрови. Г. из ваздуха, генераторски г., постаје кад се кроз слој усијаног лигнита, угља, ређе кокса, дува ваздух, тако да угљеник сагори до угљен-моноксида, који после на месту где треба произвести топлоту сагорева са ваздухом у угљен-диоксид. и даје 850 кал. Гасна анализа → анализа. Г. бомба, аеропланска б. која уместо експлозива садржи отровне (загушљиве) г. у течном или компримованом стању. Г. вода, добива се у фабрикама г. за осветљење и фабр. кокса као споредан производ; садржи слободан амонијак и амонијачне соли; употребљава се као сировина за добивање амонијака и амонијум-сулфата. Г. извор, место на којем из земље избија какав гас, обично: метан (СН₄), угљендиоксид (СО₂), сумпор-водоник (Н₂S), сумпор-диоксид (SO₂), азот (N) и др.; јављају се најчешће у обл. живих или скоро угашених вулкана (Н₂S, SO₂, СО₂, N) и у нафтоносним теренима (СН₄), → мофете, солфатаре. Г. маска, направа за заштиту органа за дисање од отровних г. (пара), течних и чврстих честица; углавном у 2 дела: образине и цедиљке; образина је од гумирана платна или ливене гуме, с отворима за очи затвореним прозирним плочицама, с вентилом за издисање и завртњем за причвршћивање цедиљке (филтра) за удисање; може бити. израђена и цела од прозирне, постојане материје; гл. услов да буде непропустљива и да добро и потпуно належе на лице (главу); цедиљка служи за цеђење ваздуха који се удише; у њеној унутрашњости се налазе углавном 2 активна слоја: 1, тањи, састоји се од памука, памучне тканине, порозне хартије и сл. и служи за задржавање димова при удисању; 2., дебљи, од активног угља, који потпуно задржава отровне и остале г. при удисању, изузимајући угљен-моноксид и угљен-диоксид; активност филтра је ограничена, па га стога треба мењати. Г. мотори → мотори с унутрашњим сагоревањем. Г. осветљење, осветљење помоћу г.; највише се употребљава г. добивен сухом дестилацијом каменог угља; из фабрике (гасаре) г. се под притиском шаље, кроз подземне цеви, потрошачу или до уличне светиљке, где сагорева у присуству Ауерове чарапице (→ Ауерова светлост); за осветљавање у мањем обиму употребљава се ацетилен, који се добива из калцијум-карбида са водом и даје јаку светлост, сагоревајући без чарапице у лампи, а у присуству чарапице у вел. светиљкама; за осветљавање жел. вагона употребљава се смеша ацетилена и уљаног г., која се добива из гасног уља. Г. реторте, вел. реторте од гвозденог лима обложене с унутарње стране шамотом; употребљавају се за суху дестилацију каменог угља и добивање гаса за осветљење и кокса. Г. турбине → турбине. Г. уље, течно гориво добивено фракционом дестилацијом нафте као фракција од 280°-350°; употребљава се као гориво за дизел моторе и као сировина за израду уљаног г. за осветљавање жел. вагона. Г. флегмона, опасно обољење, изазвано анаеробним клицама; ако се на време не лечи, брзо смртно; настаје после повреда, нарочито за време рата, после пушчаних и експлозивних* рана; знаци: јак оток обично без црвенила, на додир се чују поткожне крепитације; лечење хируршко. Г. шкриљац, при сухој дестилацији одаје гасне и течне угљоводонике (→ шкриљац уљани и парафински битумен). Гасовито гориво → гориво.
[Illustration]
ГАСЕНДИ Пјер (Gassendi, 1592.-1655.), фрц. физичар, математичар и филозоф; чувен са свог атомистичког материјализма и еудемонистичке етике; противник Декарта.
ГАСКОЊА, предео у јз. Фрц., између Пиренеја и Гароне; стан. Гаскоњци. Гаскоњски Залив → Бискајски Зал. Г. пас, раса вел. хајкаша, кратке длаке; највиши од паса ове врсте; плавосив, с црним тачкама и црним широким пољима. Г. раса говеда, раса издржљива за рад; сиве боје (длаке у корену црне, а на врху беле); црне слузокоже.
ГАСПАРИ 1) Макс (• 1883.). јсл. карикатурист и сликар етногр. мотива. 2) Пиетро (1852.-1934.), ит. црк.
File: 0252.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------
правник, кардинал, папин држ. секретар; један од твораца → латеранског уговора и самосталне папске државе; дела: О женидби, О св. рођењу, О еухаристији и др.
ГАСТАЈН, долина у В. Тауерну (И. Алпи, Аустр.) и у њој Г., позната бања (јако радиоактивна терма).
ГАСТЕР (грч.) → желудац.
ГАСТЕРОМИЦЕТЕ (Gasteromycetes), ред гљива, подземног или надземног, лоптастог (или бар упочетку лоптастог) плодоносног тела; спољашњи омотач (peridium) опкољава унутарњу масу (gleba) у којој се образују безбројне споре. Позната је Lycoperdon bovista (пухара); затим Geater, код које се спољашњи слојеви перидије распрскавају зрачно у режњеве и отварају се у виду звезде; унутрашњи слојеви перидије опкољавају глебу и имају 1 или више отвора кроз који испаравају споре.
ГАСТОН ДЕ ФОА (1489.-1512.), млади фрц. војоковођ за владе Франсоа I; потукао Шпањолце код Равене; погинуо за време гоњења непријатеља.
ГАСТРЕА (грч.), замишљени праоблик из којег су постале вишећеличне животиње; морао је имати просту грађу ембрионалног ступња → гаструле, на коју се, у суштини, може свести основни организациони облик вишећел. животиња.
ГАСТРИТИС (грч.), акутно или хронично обољење слузокоже желуца (→ пролив, повраћање); у неким случајевима стомачна киселина повећана, у другим смањена; узроци: нехиг. начин исхране, недовољно сажвакана храна, разна тровања, претерана употреба алкохола итд.; болесник осећа муку, нема апетита, којипут повраћа; језик обложен, стомак осетљив; у акутном г. тмпт. којипут повећана. Гастричне кризе, желудачни напади у току болести → табес дорзалис; узрок: повремени надражај живаца у обл. желуца; знаци: нагла појава жестоких болова у обл. желуца са повраћањем краћег или дужег трајања; често рецидивирају, Гастроентеритис → пролив.
ГАСТРОНОМ, вештак у спремању финих јела; познавалац и љубитељ финих јела. Гастрономија, вештина спремања финих јела.
ГАСТРОПОДА → пужеви.
ГАСТРОСКОП, гастроскопија → ендоскоп.
ГАСТРУЛА, важан ступањ у развићу животињских организама, проистиче из ступња бластуле; у најпростијем случају, ембрион пехарастог облика с телесним зидом састављеним од 1 унутарњег (ендодерма) и 1 спољашњег слоја (ектодерма) ембрионалних ћелија, и 1 дупљом која општи са спољном средином преко већег или мањег отвора (бластопора); на сл.: Е. споља, а F. у пресеку); с., d. у стварању, ес. ектодерм, еп. ендодерм, bl. бластулина дупља, ud. дупља гаструле, u, гаструлин отвор (бластопор); на томе ступњу ембрион може често до води и самосталан живот; облик различит код појединих врста; код птичјих јаја г. пљосната и належе на неподељену масу јајета са жуманцем.
[Illustration]
ГАТ дрвени мост или зидани насип управан на обалу, удешен за пристајање бродова с обе стране; ако је са спољ. стране начињен од набацаног камења и подешен да заклања луку од валова а с унутарње за пристајање зове се лукобран.
ГАТА, бања 17 км ок Бихаћа (Врбаска Бан.); земно-алкално сулфатна хомеотерма (36,8°), хладни извори и лековито блато; лечи: реуматична, неуралгична обољења и женске болести.
ГАТАЛИНКА (Hylla arborea), крекетуша, мала зелена жаба са пијавкама на врховима прстију којима приања за глатку подлогу; борави по лиснатом дрвећу где лови инсекте; постоји веровање да г. крекетањем прориче време.
[Illustration]
ГАТАЊЕ, вештина да се унапред предвиде догађаји; има га код примит., али и код полуобразованих и образованих народа; врши се на првом месту на основи снова; у ст. Вавилону и Ег. тумачење снова била развијена вештина; много чешће уз помоћ разних средстава: по распореду одређеног броја зрна (граха, каменчића и др.), по помрачењима Сунца и Месеца, појавама комета и метеора (астрологија), лету и гласу птица и др. животиња, утроби закланих животиња, нарочито по слезини и плећки итд.; за то је најподеснија ноћ и неки дани (Бадњи-дан, Божић, Ђурђевдан и др.), а у човекову животу 1. дан по рођењу и ступању у брак.
ГАТАЧКО ПОЉЕ, карсно поље између пл. Бјелашице, Троглава и Лебршника (Зетска Бан.); дуго 24, широко 3,5 км; надм. в. 930-1000 м; по њему тече неколико малих понорница; гл. место Гацко.
ГАТЕР (нем.) јарам, машина за резање балвана; састоји се од дрвеног или железног оквира (јарма, рама) у којем су затегнуте тестере; оквир се креће вертикално или хоризонтално (вертикални и хоризонтални г.); прве стругаре (у 14. в.), зване венецијанке, имале дрвене оквире и по 1 тестеру у средини; многобројне »поточаре« још и данас имају већим делом ове примит. уређаје; доцније стављање по 2-4 тестере, али конструкција остала дрвена све до средине 19. в., кад је отпочело грађење гвоздених, код којих је уметано све више тестера (преко 4 т. зове се пуни г.) и полагана пажња на брзину окретања и помицање трупца, чиме је постигнут већи ефекат у резању полуфабриката; највећи ефекат имају амер. и швед. г.; вен. јарам реже дневно око 2 м³ обловине, нормални г. око 20 м³, а брзи швед. преко 80 м³.
[Illustration]
ГАТИ, Источни и Западни, план. венац дуж обале пол. Индије; терасасто падају према Арабиском и Бенгалском Зал.; Западни почињу од л. обале р. Нарбаде; ср. висина преко 1000 м, највиши врх 2670; Источни на Ј везани за Зап. Нилгири; нижи од Зап.: највиши врх 1650 м.
ГАЋЕ, део доњег одела од платна; у сев. јсл. крајевима (сев. Босна, Хрв. са Слав., Војводина) имају широке ногавице, по ивицама украшене чипкама и везом; носе се као горњи део одеће, али се преко њих спушта кошуља ниже појаса.
ГАЋИНОВИЋ Владимир (1890.-1917.), духовни вођ бос. предратне омладине; као борбен националист оставио Мостар за време анексионе кризе и отишао најпре у Црну Гору, потом у Србију; у Београду ступио у Нар. одбрану и у организацију Уједињење или смрт; год. 1912. добровољац у црног. вој., а 1914. у фрц. морнарици, одређеној за Јадр. М.; касније отишао у Амер. да прикупља добровољце и прилоге за породице велеиздајника; 1934. пренесене му кости из Швајц. у Сарајево.
ГАУГАМЕЛА, место у Месопотамији близу Арбеле, код којег је Александар Вел. потукао перс. краља Дарија III (331. пре Хр.).
GAUDEAMUS IGITUR... (лат.: Да се веселимо, дакле...), почетак познате студентске песме; мелодија узета од 1 лат. црк. песме из 1267., а данашњи јој облик дао нем. књиж. Киндлебен 1781.
ГАУЛ Аугуст (1869.-1921.), нем. вајар, првенствено анималист.
ГАУМАТА, перс. свешт. из 6. в. пре Хр.; издавао се за Камбизова брата Смерда и владао неколико месеци Перс.; убијен кад је превара откривена.
ГАУР (Bos gaurus), дивље говече у долинама и џунглама Индије; црносмеђе, по трбуху жућкасто, а ноге до око колена беле; снажан и крупан, има на гребену грбу; плашљив, али напада човека.
ГАУРИСАНКАР, врх на Хималајима (у Непалу), 7143 м; до 1904 сматран највишим врхом света.