Sveznanje G1

SVEZNANjE

G—Gaurisankar

G, g 1) 4. slovo ćirilice; u crksl. glagol, 11. slovo latinice G, g (ge). 2) zadnjenepčani zvučni suglasnik. 3) G, 5. stupanj u osnovnoj muz. lestvici. G- ključ ili violinski, svršava se na 2. liniji u liniskom sistemu, usled čega se i nota na 2. liniji zove ge.

Ga, znak za hem. element galijum.

GABA, mesto u st. Palestini, u kojem se rodio Saul; zločin njenih stanovnika prema ženi jednog levita iz Efraima doveo gotovo do potpunog uništenja Venijaminova plemena od strane ostalih Jevreja.

GABARDIN (frc.), dijagonalno izatkana tkanina; vuneni g. služi za izradu letnjih ogrtača.

GABARIĆ Vilko (1889.-1915.), pesnik; bavio se novinarstvom; gl. delo: Stihovi i proza, štampano posle njegove smrti.

GAVE Dora (• 1886.), bug. književnica; pisala pesme i pripovetke; gl. dela: Ljubičice, Zemaljski put, Mesečarka (zbirke pesama), Nekada, Ćutljivi junaci (pripovetke).

GABELA, mesto (1300 st.) na Neretvi (Primorska Ban.); privr. centar plodnog polja (duvan, vinova loza, lov jegulja); važno, žel. raskršće; u sr. v. zvala se Drijeva i bila važno mesto na dubrovačkom putu.

GABELSBERGER Franc Ksaver (1789.-1849.), osn. naročitog sistema grafičke stenografije i pronalazač mašine za računanje.

GABINIJE (100.-48. pre Hr.), rim. tribun, doprineo progonstvu Cicerona.

GABIROL Salomon (oko 1045.-1070.), šp. Jevrejin; pod imenom ar. filozofa Avicebrona pisao panteističke rasprave i mističke himne.

GABOTAŽA → kabotaža.

GABRIEL Žak-Anž (1698.-1782.), frc. arhitekt, sagradio Mali Trijanon, obe palate na trgu Konkord u Parizu itd.; gl. pretstavnik frc. arht. 18. v.; imao vanredno razvijen smisao za klasične proporcije i neobično oplemenjen ukus.

GABRIELI 1) Andreja (1510.-1586.), it. kompozitor, kontrapunktičar, organist iz ven. šk.; komponovao: mise, motete, šestoglasne madrigale, orguljske kompozicije uz pratnju instrumenata; gl. delo: Pokajnički psalmi. 2) Đovani (1557.-1612.), kompozitor, organist crk. sv. Marka, iz ven. šk.; sposoban kao kontrapunktičar; pisao dela za 16-19 glasova (Svete simfonije) i primenjivao oštre i teške modulacije za glasove, tako da se može smatrati tvorcem hromatskog stila; komponovao: madrigale, kancone i sonate od 3-32 glasa.

GABRIJAN Jurij (1800.-1882.), slov. pisac i rodoljubivi pesnik; sarađivao na Novicama.

GABRO (it.), zrnasta, dubinska magmatska stena, sastavljena od baz. plagioklasa i piroksena ili olivina; javlja se u obliku gromada i lakolita; kod nas u Jablanici (Herc.), Višegradu, Deli-Jovanu itd.

GABROVO, grad (10 500 st.), u Bug., s obe strane r. Jantre, a ispod prevoja Šipke; u njemu otvorena 1. moderna bug. šk. (1835.); danas gl. ind. mesto u Bug.; osobito razvijena ind. sukna. gajtana, užarije, koža, obuće itd.

GAVAZ (tur.), vratar, pratilac; gradski stražar.

GABUN, oblast (247 840 km², 389 000 st.) u Frc. Ekvatorskoj Afr. na obali D. Gvineje; gl. mesto i pristanište Librvil.

GAVARNI Pol (1804.-1866.), frc. crtač, graver, ilustrator; ostavio zanimljive um. dokumente o pariskom građ. životu svog vremena.

GAVACI 1) Artur (• 1861.), prof. univ. u p.; obrađuje fiz. geogr. (geofiziku i meteor.); gl. dela: Karstna jezera, Odnosi vodenog taloga u Hrv., Kretanje vode u Kvarnerskom Zal. 2) Milovan d-r (• 1895.), lingvist i etnolog, prof. univ. u Zagrebu; gl. dela: Sator-formula u Južnih Slovena, Praslovenski tkalački stan i tkalačka daščica, Svastika i njezin ornamentalni razvoj na uskršnjim jajima sa Balkana, Kulturna analiza etnografije Hrvata.

GAVEZ (Symphytum officinale, fam. Boraginaceae), dugovečna zeljasta biljka; po stablu krilati izraštaji; cvetovi ljubičasti ili crvenkasti, zvonasti, skupljeni u spiralno zavijenoj cvasti (krivudarka); raste po vlažnim mestima na livadama, u šumi, kraj puteva, u Evr. n z. Sibiru; koren sadrži 1 alkaloid, 1 glikozid, zatim alantoina, asparagina, holina, taninskih materija, smole, skroba i nešto eterskog ulja; usled vel. lepljivosti biljne sluzi ranije se mislilo da se njom mogu lečiti slomljene kosti; čaj iz korena se često davao protiv raznih proliva.

[Illustration]

GAVELA Branko d-r (• 1885.), reditelj i pozorišni kritičar; bio direktor drame u Zagrebu (1912.) i beograd. poz. (1926.-1929.), reditelj opere Nar. divadla u Brnu (do 1935.), sada v. d. direktora drame u Zagrebu; 1 od najboljih naših reditelja, reorganizator scenske um. u evr. duhu; izneo na scenu gotovo sve moderne domaće pisce.

GAVIJAL (Gavialis), krokodil jako izdužen, kljunaste gubice, do 5 m dug, živi u rekama Indije (Gangu) i hrani se ribama.

[Illustration]

GAVOT (Gavotte),frc. igra u ala-breve taktu, koja počinje s predtaktom.

GAVRAN (Corvus corax), najveći pretstavnik porodice → vrana, uglavnom strvožder; pametan i oprezan; lako podnosi ropstvo i može da nauči nekoliko reči.

File: 0245.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

GAVRILA Emil d-r (1861.-1935.), nac. radnik; sastavio memorandum o nac. i verskom stanju Srba u Bosni (1896.) i memorandum za odbranu nar.-crk. samouprave Srba u Mađ. (1898.).

GAVRILO 1) arhangel, javio bogorodici da će roditi I. Hrista; po ar. predanju diktirao Muhamedu Koran. 2) Lesnovski, svetitelj, živeo u 11. v.; sagradio man. Lesnovo kod Kratova i istakao se isposničkim životom; veoma popularan u obl. Ovčeg Polja; ima i svoje žitije.

GAVRILOVIĆ 1) Andra (1864.-1929.), knjiž., prof. istorije knjiž. i izvanredno plodan pisac; spočetka pisao pesme, pripovetke, romane i 1 dramu, ali s njima nije uspeo; radio brzo, ne bez talenta, ali prilično površno; docnije se odao knjiž. studijama i dao monografije o Dositeju i sv. Savi, opsežnu ist. srp. i hrv. knjiž. i mnogo dr. spisa; popularni mu Znameniti Srbi 19. v. 2) Bogdan d-r (• 1864.), prof. univ. i pretsednik Akad. nauka; bavio se geom., teor. algebrom i teorijom funkcija; gl. dela: Teorija determinanata, Anal. geom. tačke, prave, kruga i koničnih preseka. 3) Milan d-r (•1882.), političar i novinar; 1 od prvaka zemljoradničkog pokreta u Jugosl.; uređivao Politiku i sarađivao u mnogim listovima i časopisima; važniji radovi: Država i pravo, Jugosl. problem, Političko-privredna demokratija. 4) Milorad (1861.-1934.), glumac i reditelj, stalan član poz. u Beogradu (od 1882.), reditelj (od 1894.); počeo kao salonski junak, završio kao karakterni glumac u klasičnom (Ričard III, Šajlok, Jago) i modernom repertoaru (Kin, Hlesćakov, Stokman). 5) Mihailo d-r (1868.-1924.), istoričar, direktor Drž. arhive (1900.-1910.), diplomat; savestan i veoma vredan; dao nekoliko rasprava, 1 vel. knjigu građe o 1. ustanku i najveću i najbolju ist. monografiju o Milošu Obrenoviću, koja nažalost nedovršena. 6) Stefan, 1 od naših najznačajnijih slikara na početku 19. v.; ne zna se kad i gde se rodio i umro; izrazit i snažan pretstavnik baroka, skoro uvek siguran u crtežu i osobito vešt u kompoziciji; pomagao 1799. svom uč. Jakovu Orfelinu pri izradi ikonostasa u Krku; slikao ikonostas u Platičevu, Surčin, Kuzminu, Sr. Karlovcima i Vukovcu.

GAVUN (it.), oliga, oližica (Atherina), jadr. morska riba, duge glave, srazmerno vel. očiju; naraste do 10 sm, opružena obla tela, na bokovima srebrnasta, na hrptu zagasitozelenkasta; tipična obalska vrsta ribe; odlična za jelo, naročito u februaru i martu; ima mnogo ikre. Gavunarica, mala jednostruka mreža stajaćica za lov gavuna, duga 50, visoka 3-4 m, s okancima 8-10 mm.

GAGAUZI, tur. narod (154 000), rasturen po Besarabiji, Dobrudži i i. Bug.; vere prav.; primili hrišć. pre širenja tur. vlasti na B. P.

GAGERN Fridrih (• 1882.), austr. pripovedač i romanopisac; gl. dela: Jedan narod, Goli život, Ulica.

GAGIĆ Jeremija (1793.-1859.), zemunski trgovac; činio vel. usluge srp. ustanicima do 1807.; onda prešao u Srbiju i postao pisar Praviteljstvujuščeg sovjeta; od 1812. u rus. službi i rus. konzul u Dubrovniku (1815.-1856.).

GAD, jedno jevr. pleme, nastanjeno u obl. Galad.

GADAMES, varoš (7 000 st.) u oazi it. kolonije Tripolisa, na samoj granici frc. Sahare.

GADAR (ar.), vrsta sablje; nosi se pod kolanom.

GADE Nils Vilhelm (1817.-1890.), danski kompozitor, dirigent, pedagog, organist, vel. majstor oblika i kolorita; njegove teme stvarane u duhu danskih nar. melodija; komponovao operu Mariota, simfonije, uvertire, koncerte, sonate, horska dela.

GADES, mesto u st. Šp., danas Kadiks.

GADOLINIJUM (Gd), hem. element iz grupe bezbojnih trovalentnih zemalja; atom. tež. 157,3; njegov oksid i soli bezbojni.

GAĐANjE, upotreba napunjenog vatrenog oružja opaljivanjem; razlikuje se: peš. i art., jer ga ostali rodovi voj. vrše prema svom naoružanju ili kao peš. ili kao art.; obe vrste dele se na: pripremnu šk., školska g. i bojna g.; pripr. školi je cilj da vojnik nauči osn. znanja iz obuke u g. i da se spremi za tačno g. bojevnim metkom; šk. g. je cilj da se vojnik što bolje obuči u pogađanju ciljeva, a bojnom g. da se dobiju odlučni, svesni, samostalni i disciplinovani borci i da se niže starešine izvežbaju i osposobe u pravilnoj upravi i rukovanju vatrom; bojna g. se izvode sa ratnom spremom na svakom zemljištu, po svakom vremenu i u svako doba god.; peš. g. puškom mogu biti: jedinačna, kad svaki strelac otvara vatru na cilj koji vidi, i plotunska, koja se otvaraju izuzetno celim odeljenjima po komandi starešine; vrste art. g.: 1) po jačini dejstva; a) uništavajuća, koja imaju zadatak da potpuno unište cilj, b) neutrališuća, kojima je cilj da ga privremeno neutrališu, 2) po načinu izvršenja; a) posebna, putem pojedinačnog dejstva pojedinih baterija kojima je povereno izvršenje nekog zadatka, b) koncentraciska, putem jednovremenog dejstva više baterija na isti cilj; 3) po taktičkoj nameni: a) rušeća, čiji je zadatak potpuno uništenje cilja, b) zaprečna ili baražna, koja imaju za cilj stvaranje vatrene brane, bilo u cilju zapreke neprijatelju ili zaštite sopstvenih trupa (ova mogu biti stalna i pokretna), v) zaštitna, s ciljem posrednog potpomaganja i zaštite peš., dejstvom protiv neprij. art., rezerava itd., g) uznemirivajuća, radi ometanja nepr. radova i njegova iznuravanja, d) depresivna, kao protivmera nepr. g., poglavito na osetljive tačke nepr. rasporeda (vrše ih sva oruđa, svih kalibara), đ) kontrabatiranje dejstvom protiv nepr. art., načelno teškim i dugim, a radi neutralisanja i poljskim oruđima, e) g. spec. ciljeva vrše se spec. i običnim oruđima načelno sa spec. vrstom zrna (pancirnim, otrovnim, zapaljivim), ž) g. spec. zrnima, sva g. otrovnim, zapaljivim i dimnim zrnima, s ciljem da izazovu moralno dejstvo ili stvore zastor dimom; pored toga postoje i: pregledna (kod svih rodova voj.) radi ocene uspeha kod pojedinih jedinica u g., nagradna, radi razvoja streljačke veštine i stvaranja utakmice u g., poučna i opitna. G. golubova, živih i veštačkih (od ilovače, asfalta), danas najomiljeniji sport u Frc., It., Šp. i Belg.; najčuvenije utakmice svake godine u Monte-Karlu. G. lukom, pomoću strele na metu oblika table, veoma popularno u SAD, najviše ga gaje žene. G. iz pištolja, vrši se na daljinu od 20-50 m u metu sa 10 krugova, iz stojećeg stava bez naslona; zabranjeno potpomaganje dr. rukom.

GAĐENjE, neprijatan osećaj, praćen potrebom za povraćanjem; znak mnogih oboljenja organa za varenje, živčanih i zaraznih bolesti; može se javiti i pri pomisli na neko jelo, najčešće na ono koje je ranije izazvalo teže poremećaje u želucu.

GAETA, it. pristanište i utvrđenje na Sred. M.; u njega se sklonio papa Pije IX za vreme revolucije 1848.; zauzeo ga Garibaldi 1861.

GAŽA (frc.), službenička plata.

GAZ 1) dubina do koje utone brod u vodu. 2) mesto gde se reka može pregaziti.

GAZA 1) varoš (20 000 st.) u j. Palestini, pristanište Sred. M.; izvozi j. voće, vunu i grnčariju; u st. v. 1 od najvećih filistejskih gradova. 2) retko tkana svilena, pamučna ili lanena tkanina; služi za izradu odeće; svilena i za fina sita, a pamučna i za previjanje rana.

GAZALI (1059.-1111.), vel. islamski teolog, mističar i etičar; poreklom Persijanac. pisao na ar.

GAZAROVIĆ Marin (oko 1580.-1640.), Hvaranin, knjiž.; gajio više knjiž. rodova; najpoznatiji kao pisac crk. skazanja iz života sv. Đuljelme, Beatriče, Ciprijana; zanimljiv mu Murat gusar, dramski sastav, koji naišao na dobar prijem.

GAZDINSTVO, privreda, delanje u cilju ispunjenja uslova fiz. i kult. života. Javno g. (države, ban., op.) obuhvata upravljanje svim prihodima, rashodima, imanjem i dugovima dotičnog javnopravnog tela; plan prihoda i rashoda za izvestan period vremena naziva se → budžet ili proračun. Kućno g. obuhvata sve delatnosti u okviru porodice (kućne zajednice), upućene na proizvodnju namirnica (odn. sticanja prihoda), na raspoređivanje stečenog, na podmirivanje tekućih potreba, na ostavljanje zaliha (štednja) i na obezbeđenje od nesrećnih slučajeva (osiguranje); po građ. zak. žena ima dužnost i pravo da vodi muževljevo g., a ovaj joj mora stvoriti sredstva (saobrazno svome stanju) za zadovoljenje domaćih potreba; ukoliko joj ih muž ne bi stvorio, žena se može poslužiti muževljevim kreditom i nabaviti za račun muža sve potrebe (→ vlast ključa).

GAZEL, kod Persijanaca (i Turaka) lirska pesma istog slika (a a, b a, c a, d a, itd.). s izvesnim brojem stihova istog metra i *?*

[Illustration] GAZELA, 1) (Gazella), rod veoma vitkih antilopa s rogovima u obliku lire; boja krzna im odgovara boji peska pustinje u kojoj žive. 2) nem. korveta koja je ispitivala okeane (1874.-1876.); poglavito j. deo Atlan-*

File: 0246.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

skog, Indiski i Tihi Ok.

GAZETA (it.: sitan novac, marjaš), novina, po tom što se prodavala za 1 g.

GAZI (ar.: borac za veru), pobednik; predmetak tur. imenima (npr. G. Mustafa Kemal).

GAZI MESTAN, mauzolej nedaleko od Muratova Turbeta, na Kosovu; u njemu sahranjena 2 tur. velekodostojnika, poginula u kosovskoj bici 1389.

GAZIŠTE, gornja horiz. površina stepenika.

GAZNAVIDI, tur. dinastija (962.-1183.), prozvana po gradu Gazni u današnjem Afganistanu; njen osn. Ali-Tegin bio u službi → Samanida, ali se 962. proglasio samostalnim; docnije smenili Samanide u Pers., a za Mahmuda od Gazne osvojili i Pendžab.

GAZOLIN, trg. vrsta lakog benzina.

GAJ 1) rim. pravnik iz 2. v.; napisao Institutiones. 2) Kornelije (60.-26. pre Hr.), rim. pesnik, možda tvorac subjektivne ljubavne elegije; napisao 4 knj. elegija, posvećenih glumici Likoridi. 3) Ljudevit d-r (1809.-1872.), hrv. preporoditelj, poreklom iz nem. porodice; u 6. razr. gmn. u Karlovcu počeo svoj knjiž. rad na nem. jeziku, pisanjem pesama i objavljivanjem malog spisa Gradovi oko Krapine (1826.); iste god. objavio i 1. svoju hrv. pesmu; prilikom školovanju u Gracu, došao u dodir sa mladim jsl. nacionalistima, a na pravnom fak. u Pešti na njega izvršili moćan uticaj mađ. sredina Pešte, koja tada bila sva u nacionalističkom poletu, čuveni panslavist Jan Kolar, polj. slavist Kuharski i Vuk Karadžić; od 1830. počeo aktivan rad na nar. preporodu u Hrv., objavljivanjem Kratke osnove horv. slovenskog pravopisanja; 1833. njegova, po polj. uzoru izrađena pesma Još Hrvatska ni propala, postala neka vrsta himne n. hrv. omladine; 2 god. docnije izišao 1. broj njegovih Novina horvatskih (6./1. 1835.), a 10./1. počela uz njih izlazili kao dodatak i Danica horvatska, slovenska i dalmatinska; njegova ideja bila da oko svog organa okupi sve Jsl. i da tako stvori osnovu za dalji rad na jsl. nar. jedinstvu; stoga već 1836. odbacio plemenska imena i uveo ilirsko, smatrajući da će se to šire i opšte ime lakše prihvatiti; njegovu ideologiju nisu prihvatili Srbi i Slov., ali u Hrv. njegove ideje stvorile snažan knjiž.-nac. pokret: usvojen je njegov pravopis, uvedeno štokavsko narečje kao knjiž. jez., otpočeo neodoljiv interes za nar. jezik i njegova prava i za nar. knjiž.; putovanje G. u Rus. 1840., njegove veze s ostalim jel. plemenima i obl., njegova borba za sl. stvar, izazvala kod austr., mađ. i tur. vlasti teška sumnjičenja protiv njega; 1843. bilo zabranjeno čak i ilirsko ime; tim je pokret dobio nov više polit. nego knjiž. pravac; tome znatno doprinela i agresivna nac. mađ. politika, koja izazvala teške sukobe sa Hrvatima; ilirski pokret dobio svoje polit. i borbeno krštenje 1848., jer su udruženi Srbi i Hrvati ušli u borbu protiv Mađara; ali G., kompromitovan jednom novčanom aferom, izgubio ugled i značaj (1849.), posle čega vodio veoma težak život i umro povučen i duboko razočaran.

[Illustration]

GAJA → Gea.

GAJAL (Bos frontalis), az. goveče, postalo ukrštanjem domaćeg kineskog sa divljim gaurom; po boji i izgledu slično gauru, ali manje od njega.

GAJBEL Emanuel (Geibel, 1815.-1884.), nem. lirski pesnik, gl. pretstavnik minhenske šk.; gl. dela. Junske pesme, Nove pesme itd.

GAJDA Radula (Geidl Rudolf, • 1892.), čsl. gen.; vođ čol. fašista.

GAJDE, duvački instrument, sastoji se iz mešine, duvaljke, karaba i berdeta; na mešini se nalaze 3 rupe, u koje su umetnute cevi: duvaljka, kojom se duva u mešinu, karabe, na kojoj gajdaš izvodi melodiju, i koje imaju na d. strani 5, a na l. 1 rupu; rupa na l. strani daje toniku i dominantu, tj. pratnju melodije, i berde, dugačku cev, koja leži gajdašu preko ramena i ona daje orgelpunkt, toniku u donjoj oktavi; gajdaš svira sa 2 prsta d. i 4 l. ruke.

GAJER Erik Gustav (1783.-1848.), šved. istoričar, knjiž. i kompozitor; gl. delo: Ist. Švedske.

GAJZERIH, knez Vandala iz 5. v.

GAJIT, mineral, hidratizovan magnezijum-kalcijum-karbonat; nađen u Gorskom Kotaru kod Plešaca; dobio ime po Lj. Gaju.

GAJICA, naziv za Gajev pravopis u Slov.

GAJNjAČA, klimatski zemljišni tip humidne zone; gotovo nediferencirana profila, jarke boje; stvara se u klimi vlažnijoj od stepske i toplijoj od klime pod kojom se javlja podzol; kreč ispran na 1 m i više; humusa 2,3-3% (Srbija), 3,5% (Rum.); prir. vegetacija na njemu je hrastova, odn. bukova šuma; spada u dobre kult. terene humidne zone; prostiranje: Sr. Evr., Balk., Rum. i svuda po granici zone crvenice.

GAJRET, musl. prosvetno društvo u Sarajevu, osn. 20./2. 1903. po uzoru na → Prosvjetu; prvo vreme šire musl. mase nisu marile za nj, jer je bio u rukama vladi odanih ljudi; tek 1909. u njemu prevlađuje nacionalistička struja, koja dovela za gl. sekretara Osmana Đikića; ovaj počeo življi rad i izazvao podozrenje austr. vlasti, a za vreme rata i gonjenje sa njihove strane; posle oslobođenja društvo obnovljeno; pokušaj da se organizacija proširi i na J. Srbiju nije pokazao mnogo uspeha, ali u B. i X. uzima sve više maha.

GAJSLEROVE CEVI, staklene cevi napunjene gasovima, pod smanjenim pritiskom od oko 1 mm žive i snabdevene elektrodama za dovod struje; upotrebljavaju se u spektralnoj analizi i svetlosnoj reklami; boja svetlosti zavisi od prirode gasa.

GAJTAN (tur.) 1) tkst. roba dobivena naročitim ručnim ili mašinskim upredanjem 2 ili više konca. 2) udvojena ili utrojena tkst. ili druga, žica.

GAJTLER Leopold (1847.-1885.), prof. univ. u Zagrebu, filolog; naročito proučavao litavski jez.; napisao dosta rasprava iz obl. sl. i baltičke filologije; pronašao i izdao glagoljske spomenike Sinajski molitvenik i Sinajski psaltir.

GAL 1) Vibije, rim. car (251.-253.), ubijen od pobunjenih vojnika. 2) Flavije, rim. car (351.-354.), polubrat Julijana Apostata, 3) sv. (551.-646.), irski misionar, učenik sv. Kolumbana, živeo kao pustinjak u okolini Bodenskog J.; po njemu prozvan man. i grad Sankt-Galen u Švajc. 4) Kornelije (66.-26. pre Hr.), rim. pesnik i prijatelj Vergilija. 5) Fransoa Žozef (Gall, 1758.-1828.), Frc. lekar, osn. → frenologije.

GALAKSIJA (grč.), st. naziv za Mlečni Put; zvezdani sistem kojem pripada naš sunčani sistem sa svima nebeskim telima koja vidimo na prividnom nebeskom svodu. Galaktički, što pripada ili što se odnosi na G. Galaktagoga, medikamenti koji pojačavaju lučenje mleka. Galaktoreja, kod dojilje preterano i samo odilaženje mleka; ako produži duže vremena, ometa pravilnu ishranu dojenčeta; dojilja treba da uzima manje tečnosti, da podvezuje dojke, da ih pere hladnom vodom, da se pročisti.

GALALIT (grč.), veštačka rožina; plastična masa, dobivena od kazeina iz mleka uz dodatak izvesnih hem. materija i boje; izrađeni predmeti se naknadno stvrdnjavaju dužim držanjem u rastvoru formalina (formaldehida), suše se i event. još jednom presuju pri tmpt. od 100°.

GALANTAN (frc.), uslužan, uglađen, ljubazan, darežljiv. G. pesništvo, ljubavno p. iz doba baroka i rokoko, preterano formalističko, često frivolno. G. stil, u muz., prvenstveno melodičan, nežan; melodija se uzdiže iznad homofone pratnje; nazire se već u delima Domenika Skarlatia (1683.-1757.); prihvatili ga i frc. i nem. kompozitori; Bahov sin Karl Filip Emanuel (1714.-1788.) bio pristalica g. s; za njegov razvoj značajna dela Kuprena, Ramoa i dr. Galanterija, uslužnost, uglađeno ponašanje, udvaranje ženama. Galanteriska roba, mali luksuzni predmeti, sitna roba, sitnice za nakit i ulepšavanje (svilene trake, male marame, rukavice, dugmad, fini predmeti od metala, kože, drveta, kosti, celuloida, stakla itd.). G. trgovina, trg. g. robom.

GALAPAGOS, vulkanska ostrvska grupa (7643 km², 2 000 st.) u Tihom Ok. zap. od rpb. Ekvadora (J. Amer.), kojoj i pripadaju; gl. pristanište Progreso.

GALATA, deo Istanbula, njegovo moderno izgrađeno poslovno i trg. središte; s Istanbulom vezana mostom; po njoj se verovatno zovu G. predgrađa i u nekim našim varošima (npr. u Pirotu).

GALATEJA, morska nimfa; voleo je div Polifem, ali ona više volela pastira Akisa, zbog čega ga Polifem smrskao stenom.

GALATIJA, obl. u M. Az. u st. doba; dobila ime po Galima kodi je zauzeli 278. pre Hr.; od 28. pre Hr. pretvorena u rim. prov.

GALAC, grad (101 000 st.) na l. obali Dunava u Rum., pristanište do kojeg dopiru i crnomorski brodovi; izvozi žito, drvo, petroleum i dr.

GALBA, rim. car (68.-69.); za cara ga izvikali šp. legioni, protiv Nerona; vladao samo 7 meseci; zbacili i ubili ga pretorijanci zbog tvrdičluka.

GALVAM, Galvao David (1435.-1517.), port. hroničar, sekretar Alfonsa V, Jovana II i Emanuela Srećnog.

File: 0247.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

GALVANI Luiđi (1737.-1798.), it. lekar i fizičar, otkrio galvansku struju, koju docnije Volta objasnio (→ sl.).

[Illustration]

GALVANIZACIJA, galvanizovanje, pokrivanje jednog metala slojem dr. metala el. putem; danas se to postiže i na dr. način, ali se za prevučeni metal ipak često kaže da je galvanisan. Galvano, štamparski kliše dobiven galvanoplastikom. Galvanokaustika, zagrevanje sprovodnika (platinske žice) el. strujom; primenjuje se za skidanje bradavica, čireva, bubuljica itd. Galvanometar, aparat za precizno merenje jačine galvanske struje, zasnovan na meh. dejstvu između sprovodnika kroz koji protiče struja i magneta; gl. delovi magnet i sprovodnik (kalem); prema tome koji je deo pokretan, dele se na 2 gl. grupe: sa pokretnim magnetom (→ astatički magnet) i sa pokretnim kalemom tipa Depre-Darsonval. Galvanoplastika, primena elektrolitičkog taloženja za izradu vernih otisaka u metalu, npr. novca, medalja, plaketa; u plastelinu otisnut otisak stavlja se u galvansko kupatilo, gde se na njega nahvata sloj metala s vernom slikom novca; kad se obe strane novca ovako izrade i spoje, dobiva se verna kopija. Galvanoskop služi samo za dokazivanje toka struje kroz kakav sprovodnik. Galvanostegija, prevlačenje metalnih predmeta plemenitijim metalima (zlato, srebro) elektrolitičkim putem u cilju ulepšavanja ili davanja veće postojanosti (pozlata, posrebrenje, hromiranje i dr.). Galvanotehnika, zajednički naziv za pravljenje metalnih predmeta elektrolitičkim taloženjem metala i za prevlačenje metalima, elektrolitičkim putem, različitih predmeta u cilju njihove zaštite ili ulepšavanja i oplemenjavanja. Galvanska baterija, naziv za 1 g. element, a naročito za više njih, vezanih zajedno bilo paralelno bilo u seriji. G. element, uopšte naprava za proizvođenje el. struje hem. radom, pri čemu se slobodna hem. energija pretvara najvećim delom ili potpuno u el. energiju; u nekima se el. struja dobiva i kao posledica fiz. promene (koncentracioni lanci); većinom se sastoje od 2 elektrode (ili grupe elektroda) od metala, ugljena, metalnih oksida i sl. i odgovarajućih rastvora (rastopa) koji dobro sprovode el. struju; iz jonskih procesa koji se odigravaju na dodirnim površinima elektroda i rastvora potiče el. struja koju sačinjavaju elektroni koji se izmenjuju; elektromotorna sila g. e. dana je razlikom pojedinačnih potencijala, a jačina struje zavisi od broja jona koji u jedinici vremena izmenjuju svoje el. naboje; najčešće se upotrebljavaju: → Danijelov, Majdingerov i Leklanšeov (→ suhi element), → normalni element. G. struja, jednosmislena el. struja koja se dobiva iz g. elemenata; docnije tako uopšte nazvana jednosmislena struja, bez obzira na vrstu generatora (g. element, generator, jednosmislene struje i dr.).

GALVISTON (Galveston), morsko pristanište (51 000 st.) državice Teksasa, na o. G. (S. Am.) u Meksikanskom Zal.; važno pristanište i izvozno mesto za pamuk; visoka med. šk. i biblt.

GALDOS Benito Perez (1843.-1920.), šp. knjiž.; pisao ist. i društvene romane: Zlatni izvor, Milosrđe, i drame: Realidad, Elektra.

GALE 1) Oromo, hamitski narod u si. Afr., većim delom u j. Etiopiji; 3 gl. plemena; većinom stočari (grbasto goveče); pojedini delovi hrišć., musl., pa i politeisti. 2) (lat.), cecidije (grč.), aktivne abnormalne tvorevine na biljkama izazvane biljnim ili životinjskim parazitima; razlikuju se: fito-cecidije (prouzrokovač biljka) i zoocecidije (prouzrokovač životinja); u ovoj biol. zajednici sve koristi, sa malim izuzetkom, ima parazit, a biljka hraniteljka samo štete, jer se vel. deo njene hrane troši na ishranu parazita i njegovih potomaka, često i na stvaranje prostranog skrovišta za njih; izuzetak čine izvesne bakterije koje žive na korenu mahunarke, jove i dr., gde oba organizma imaju koristi (simbioza): uticaji parazita su ili hem. (izlučenje materije iz pljuvačnik žljezda deluje slično encimima), ili dolaze od povredne draži; u nekim slučajevima parazit ne živi u c. ili na njoj, već na dr. delu tela biljke, više ili manje udaljenom od nje; tu postoji dejstvo parazita sa daljine; po obliku, građi i razviću postoje 2 grupe: organoidne i histoidne c. 1. se odlikuju pojavom abnormalnih organa, a dr. pojavom abnormalnih tkiva.

GALE Johan Gotfrid (Galle, 1812.-1910.), nem. astronom, otkrio (1846.) planetu Neptun.

GALEB (Larus), morska ptica dugih krila, kod koje su prsti na nogama povezani kožicom za plivanje; hrani se ribom; pojedine vrste žive na slatkim vodama i štetne su, jer uništavaju mladunce riba. Poznatije vrste: obični g. (L. ridibundus), čigra (Nudrochelidon nigra).

[Illustration]

GALEN (131.-201.), rodom iz Pergamona, lekar i filozof; živeo u Rimu; napisao mnoga med., flz., pravna i mat. dela; u flz. čuven i po tom što je pored 3 Aristotelove postavio 4. Figuru silogizma, a u med. .spisima o svim granama lečenja; imao vel. uticaj na razvitak med.

GALENIT (grč.), teseralan mineral olovnosive boje, metalnog sjaja i jako cepljiv paralelno pljosni kocke; sulfid olova, najvažnija olovna ruda: 86,6% Pb; često sadrži i srebra (srebroviti g. 0,01-1% Ag), ponekad i zlata (zlatonosni g.); kod nas mnoga važna rudišta u J. Srbiji (Trepča, N. Brdo, Kratovo, Zletovo), Srbiji (Kučajna, Zavlaka, Ljuta Strana, Rudnik, Kopaonik itd.), Bosni (Srebrnica), Hrv. (Zagrebačka, Samoborska, Trgovska Gora itd.); god. proizvodnja u Jugosl. 114 000 t.

GALERA (it.) 1) → galija. 2) prepredenjak, lukavac.

GALERIJA 1) vel. dvorana u kralj. i plemićkim palatama, mnogo duža no šira, određena za vel. primanja i svečanosti. 2) vel. zbirka slika i skulptura (Štrosmajerova g. u Zagrebu, Nar. g. u Ljubljani, Nac. g. u Londonu itd.). 3) dug pokriven prostor; hodnik; pokriveni balkon; u poz. balkoni sa sedištima za gledaoce.

GALERIJE, rim. car. (306.-311.), zet Dioklecijanov, poreklom iz Sardika u Dakiji; gonio hrišć.

GALERTA (nem.), pihtije, hladetina, žele.

GALI, st. stanovništvo današnje Frc. (→ Kelti). Galski jezik, keltski jez. koji se govorio u Galiji i ušao u sastav frc. jez. G. nestao, frc. nar. simvol (coq gaulois). G. spanijel → spanijel G. terije → terije.

GALI-BIBIENA, čuvena porodica baroknih arhitekata i poz. scenografa: Fernando, okrenuo prvi osovinu renesansne scene iz očišta u iščežište, Frančesko, nastavio rad svog oca; najčuveniji Đuzepe (1696.-1757.), prvi izveo specifično scensko-arhitektonski dekor, 1. poz. arhitekt svet. glasa (gradio zgradu opere u Bajrojtu i Drezdenu, pruski dvor u Berlinu, izveo savršene barokne dekore po celoj Nem.).

GALIGAJ Leonora (1580.-1617.), sestra po mleku frc. kraljice Marije Medičijeve, žena Končinijeva; posle ubistva svog muža spaljena u Parizu kao veštica.

GALIZIRANjE VINA, popravljate šire ili vina dodatkom šećernog vodenog rastvora; njim se smanjuje kiselost, a povećava sadržina šećera, odn. alkohola; našim Zak. o vinu g. zabranjeno.

GALIJA 1) u st. v. zemlja nastaljena Galima; obuhvatala današnju Frc., Belg. i sev. It.; Rimljani razlikovali 2 G.; Cisalpisku, j. od Alpa, i Transalpisku, sz. od Alpa. Cisalpiska se delila na Cispadanu, j. od Poa, i Transpadanu, s. od Poa; Transalpisku G., naseljenu Galima ili Keltima, Iberima, Ligurima i dr. plemenima, potčinio Cezar između 58.-i 50. pre Hr., a u 5. v. naselili je Vizigoti, Burgundi i Franci. 2) st. ratna ili trg. lađa (u Sred. M. održala se do 18. v.); plovila je na vesla ili na jedra (→ brod); na ratnim g. veslali robovn, zarobljenici ili kažnjenici; na 1 g. bilo obično 25-50 klupa sa po 3-5 mesta za veslače.

GALIJEN, rim. car (260.-268.), učen čovek, ali slab vladar; zbačen i ubijen od svojih gen.

GALIJENI Žozef Simon (Gallieni, 1849.-1916.), frc. gen.; u doba mira istakao se kao dobar administrator; u svet. ratu doprineo mnogo, kao guverner Pariza, nem. porazu na Marni.

GALIJUM, (Ga), hem. element, metal; topi se na 30.8°.

GALIKANIZAM, slobodoumniji pravac u rkat. crk.; javio se u Parizu 1682.; u svojoj deklaraciji, koja je u Rimu spaljena, zahtevao da se papska vlast ograniči; ceo pravac proklet 1870.

GALILEJA, obl. st. Palestine, sev. od Samarije, između Jordana i Fenikije; gl. gradovi: Nazaret, Ptolemais, Kana i dr. Galilejsko More → Genezaretsko M. Galilejci, naziv apostola, Jer su bili većinom iz G.

GALILEJI Galileo (1564.-1642.), znameniti it. astronom, matematičar, fizičar i filozof; 1 od osn. današnje egzaktne nauke; utvrdio izohronost klatna i to primenio na merenje vremena; uveo pojam

File: 0248.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

metacentra; postavio osnove dinamike svojim zak. kretanja tela pod dejstvom Zemljine teže i zak. inercije; pronašao astr. durbin kojim utvrdio Mesečevu libraciju, otkrio Mesečeva brda, Jupiterova 4 najsjajnija satelita, Saturnov prsten, Sunčeve pege i Venerine mene; bio pristalica i pobornik Kopernikovog heliocentričkog sistema, kojeg se pod pritiskom inkvizicije morao odreći.

[Illustration]

GALIMATIJAS (frc.), nejasan i zbrkan govor.

GALINSOGA (Galinsoga), biljni rod iz fam. glavočika. G. parviflora rasprostranjena i kao korov.

GALION, vrsta jedrilica koje su Španjolci upotrebljavali krajem 17. i poč. 18. v. za prenos ruda, zlata i srebra iz kolonija.

GALIPOLjSKO POLUOSTRVO, između moreuza Dardanela i Saroskog Zal. u Egejskom M. (Evr. Tur.); mesto i gl. dardanelsko utvrđenje Galipolj.

GALICA 1) zelena, gvožđa sulfat s kristalnom vodom (FeSO₄ . 7N₂O); bledozeleni, većinom monoklini kristali; dobiva se rastvaranjem gvožđa u razblaženoj sumpornoj kiselini; stajanjem na vazduhu gubi kristalnu vodu i na višoj tmpt. (300°) prelazi u bezvodni, beli sulfat FeSO₄; rastvara se lako u vodi; rastvori se oksidišu vazdušnim kiseonikom i iz njih se izdvaja ferihidroksid i bazni ferisulfat; upotrebljava se za bojenje kože (mrko, crno), u bojadisarstvu, za spravljanje mastila, za ispiranje rana na voćkama (u rastvoru 30%) i za ispiranje rakrana (u rastvoru 10%) s dodatkom 100 g sumporne kiseline); služi i kao lek protiv žutice lišća. 2) modra (plava), plavi kamen, bakrasulfat s 5 molekula kristalne vode CuSO₄ . 5N₂O); vel. plavi prozračni kristali triklinog sistema, rastvorni u vodi; thn. se dobiva iz granulisanog metalurškog bakra i razblažene sumporne kiseline u olovnim posudama; stajanjem na vazduhu i zagrevanjem kristali gube vodu, a na 200° prelaze u beli bezvodni bakra-sulfat CuSO₄; otrovna je; upotrebljava se za uništavanje štetnih gljivica na biljkama (prskanje vinove loze i dr.). I modra i zelena proizvode se većinom u preduzećima u kojima i → sumporna kiselina; kapacitet proizvodnje jsl. fabrika g. iznosi oko 10 000 t; međutim, proizvodi se manje, zbog konkurencije stranih fabrika.

GALICIZAM, vrsta varvarizma, stilska pogreška: upotreba frc. reči i obrta (npr. ambetirati se, nema nego 2 deteta).

GALICIJA, Halič ili Crvena Rusija, kako je nazivana do 12. v.; danas pokrajina u j. Polj.; zap. deo između r. Sana i Visle nizija, a na I, oko izvorišta Dnjepra, Pruta i Sereta uravnjeno zemljište (Podolska tabla); na J padine Zap. i Šumovitih Karpata; stan. Poljaci, Ukrajinci, Jevreji; bave se: zemljr., stočarstvom (konji), na Karpatima šumarstvom, u podnožju Karpata rud. (kuhinjska so: Vjelička i Bohnija, kameni ugalj i petroleum); ind. tkst., metala, stakla; gl. gradovi: Krakov, Lavov, Stanislavov, Tarnopolj; u sr. v. bila prvo podeljena između Mađ., Polj. i Rus; u 12. v. rus. kn. Vladimirko osn. u njoj Galicisku kneževinu (1139.), a 1 od njegovih naslednika, Danilo, proglasio se polovinom 13. v. za kralja; po Danilovoj smrti G. bila prisajedinjena prvo Litvi, zatim Polj.: ugovorima od 1. i 3. podeli Polj. (1772. i 1795.) dodeljena Austr.; za vreme svetskog rata u njoj vođene između Rusa i Austro-Nemaca veoma krvave borbe (1914.-1916.), u toku kojih ona često menjala gospodara; posle prve rus. ofanzive pod vel. knezom Nikolom (26./8.-12./9. 1914.) ostala u rukama Rusa, ali ih nem. generali Hindenburg i Makenzen izgnali iz nje 1915.; u toku 1916. zauzeo je rus. general Brusilov, a 1917. nem.-austr. trupe je opet povratile; posle svetskog rata cela G. dodeljena Poljacima (senžermenskim mirom, 10./9. 1919.).

GALICIN 1) Vasilije Vasiljević (1643.-1714.), rus. knez, namesnik Novgoroda; za vlade Fjodora Aleksejevića radio na ukidanju mjestničestva; ljubimac i gl. savetnik carice Sofije. 2) Mihailo Mihailović (1647.-1730.), rus. knez i vojskovođ; saradnik Petra Vel.; odlikovao se pri zauzimanju Šliselburga; potukao Švede kod Dobrog (1708.); uspešno vojevao po Finskoj (1712.-1721.).

GALIČICA, plan. (2255 m) između Ohridskog i Prespanskog J. (Vardarska ban.); kroz nju otiče voda iz višeg Prespanskog u niže Ohridsko J. (izvori kod man. sv. Nauma).

GALIČNIK, mesto (2000 st.) pa zap. padini pl. Bistre (Vardarska Ban.), na nadm. v. od 1400 m; stan. Srbi, stočari i pečalbari.

[Illustration]

GALNA KISELINA, C₆H₂(OH)₃SOON, trioksibenzoeva kiselina, nalazi se u čaju i dr. biljkama; rastvara se lako u vreloj vodi, alkoholu i etru; njeni alkalni rastvori jako apsorbuju kiseonik; izdvaja metal iz soli zlata i srebra; na tome počiva njena upotreba u fotogr.: njena bazična bizmutova so S₆N₂(ON)₃SOO . Vi(ON)₂ upotrebljava se u med. kao bezmirisni antiseptik (dermatol).

GALOA Evarist (Galois, 1811.-1882.), frc. matematičar (→ algebra).

GALOVAC, 1 Plitvičko Jez.; otiče u Gradinovac preko 3 vel. vodopada (od 4 m, 14 m i 10 m); duboko 23,6 m.

GALOVIĆ Fran (1887.-1914.), prof. i knjiž.; rano počeo da piše i dao više stvari, nedovoljno izrađenih; najbolja mu pripovetka Začarano ogledalo.

GALOVRANA (Corvus corone) → vrane.

GALOMANIJA, galikomanija (lat.-grč.), preterana ljubav i zanos za sve što je galsko tj. frc. (→ frankomanija).

GALON, imperijal g., engl. mera za tečnost: 4,543 l (→ engl. mere).

GALOP (frc.), kretanje u skokovima, najbrži (ali i najzamorniji) način kretanja kod konja; karakterističan po tom što se čuju jedno za drugim 3 udara kopita o zemlju, a zatim mala pauza, kada je telo u vazduhu; po brzini razlikuju se 3 vrste: mali, običan i karijer, a postoji i trkački.

GALOPIRAJUĆA JEKTIKA, akutan oblik → kazeozne ftize; brzo širenje sasirenih ognjišta po plućima praćeno naglim pogoršanjem bolesti; mahom nastupa smrt za nekoliko nedelja ili meseci; posledica → masivne infekcije i nedostatka telesne otpornosti; česta kod mladih ljudi, dece i iznurenih osoba.

GALSPAH, opština (600 st.) u Austr. sz. od Velsa, poznata u poslednje vreme zbog samozvanog »lekara« Cajlajsa, kom dolazilo mnogo lakoverna sveta.

GALTONOVA PIŠTALjKA, po sklopu slična pištaljci lokomotive, daje veoma visoke tonove sa poznatim brojem treperenja; služi za ispitivanje sluha.

GALUS 1) Anonimus, polj. hroničar iz 12. v. 2) Jakob Pepelin (1550.-1591.), rodom iz Slov., kompozitor, kantor, kapelnik u Olomucu, Pragu i dr.; komponovao crk. kompozicije (svega 517), od kojih neke štampane još za života; polifoni kompozitor, čija se dela i sad izvode u Jugosl.

GALHEPIG, najviši vrh (2560 m) u Norv. na Jotun-Fjelu.

GALjUF Marko Faustin (1765.-1834.), dubrovački pesnik; rano napustio Dubrovnik i živeo najviše u It., u Đenovi; pevao najviše na lat. i nešto na it. jeziku; važio kao dobar retor.

GAMA 1) 3. slovo grč. azbuke: γ. 2) u slikarstvu niz boja poređanih po nijansama. G.-zraci (γ), kao i rentgenski zraci nematerijalne prir., nemaju elektronskog naboja kao α- i β-zraci; smatraju sv vibracijom etera kao i svetlosni zraci; rađaju se prilikom dekompozicije atoma, u trenutku izbacivanja materijalnih α- i β-zrakova; njihovi talasi 10 puta kraći od najkraćih zrakova koje daje rentgenska cev, i zato veoma prodorni; slično ultra-*

File: 0249.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

ljubičastim i rentgenskim zracima imaju svojstvo da utiču na fotogr. ploču, da izazivaju fluorescenciju, toplotni i hem. efekat, da ispražnjuju naelektrisana tela i da jonizuju gas; sva ova svojstva potčinjena svojstvu apsorpcije u živim tkivima, gde ona izazivaju biol. promene na kojim se osniva lečenje u → radijumterapiji.

GAMA Vasko da → Vasko da Gama.

GAMAD, razne vrste parazitskih insekata. G. peradi (vaši, stenica i krpelj); sišu krv i mogu ponekad izazvati ozbiljna oboljenja, pa i uginuća; lečenje peradi se vrši zaprašivanjem raznim praškovima protiv insekata (sumporni cvet, prašak protiv insekata itd.), mešanjem praška u čeprkalištu sa peskom i pepelom, gde se perad »kupa«, i mazanjem peradi raznim tečnostima (npr. mešavinom 1 dela petroleuma ili terpentina sa 3 dela običnog ulja); istovremeno treba izvršiti i dezinfekciju živinarnika (kađenje, pranje vrelom vodom, krečenje itd.).

GAMALIIL, jevr. učitelj zak., farisej, član → sinedriona, uč. ap. Pavla; izbavio ap. Petra i Jovana od osude sinedriona.

GAMARUS (Gammarus), mali račić iz reda amfipoda, bočno spljoštena tela, čiji pretstavnici žive po tekućim i stajaćim vodama, osobito na mestima obraslim vodenim biljem; u našim vodama živi vel. broj vrsta, od kojih mnoge postoje samo kod nas; izvrsna hrana za ribe; vel. broj srodnih vrsta živi u morima i slatkim vodama; postoje i vrste slepih po pećinskim vodama, naročito u Jugosl.

[Illustration]

GAMBA (it.), tj. viola da g., gudački instrument, prethodnik violončela; imao 5 ili 6 žica.

GAMBALj, bramburač (Cancer pagurus), morski obalski rak, većeg porasta, veoma ukusna mesa, najčešći u Istočnom M.; ljuštura ozgo mrkocrvena, noge crvene, a makaze crne; nerazvijeni zadak podavijen ispod glavenogrudnog dela.

GAMBETA Leon (Gambetta, 1838.-1882.), frc. adv. i državnik; istakao se prvo kao odlučan republikanac za vlade Napoleona III; za vreme frc.-pruskog rata (1870.-1871.), izabran za člana vlade nar. odbrane; izišao iz opsednutog Pariza na balonu i organizovao u narodu borbu protivu Nemaca; posle rata nastavio polit. delatnost i bio izabran za pretsednika rpb. (1881.-1882.).

GAMBIJA 1) reka u zap. Afr., u obl. Senegambiji; izvorište na visoravni Futa-Džalonu; duga oko 1100 km, plovna na dužini 400 km za manje, a na 195 km i za morske brodove; njeno ušće odlična luka za pomorske brodove. 2) brit. kolonija (10 km²) i protektorat (10 696 km²) oko donjeg toka G.; 210 000 st. gotovo sve Crnci; gl. mesto Batsest (Bathurst).

GAMBO KONOPLjA→ konoplja.

GAMBRINUS, Kambrinus, legendarni kralj iz doba Karla Vel. kom se u Flandriji i Nem. pripisuje pronalazak piva.

GAMBU, plan. u Kini (obl. Sikang), visoka 7 000 m.

GAMEN (frc.), ulični deran, besprizorni.

GAMETI (grč.), polni elementi, p. ćelije, generativne ćelije, polno diferencirani ćelični elementi; služe razmnožavanju i oplođavaju se; m. i ž. g. mogu biti po izgledu i veličini jednaki (izogameti), ali najčešće različiti, osobito po veličini (anizogameti); u poslednjem slučaju m. g. označavaju se kao mikrogameti (spermatozoidi, spermije, anterozoidi), a ž. kao makrogameti (jaja, oosfere); kod biljaka cvetnica m. g. razvijaju se u polenovom zrnu ili polenovoj cevi, a ž. u embrionovoj kesi; zreli g. imaju uvek haploidan (redukovan) broj hromozoma; g. su materijalna veza između generacija 1 organizma i sadrže u sebi sve njegove nasledne faktore. Gametogeneza, proces obrazovanja polnih ćelija (gameta) u polnim organima (polnim žlezdama životinja ili gametangijama, anteridijama, arhegonijama i dr. organima biljaka); u principu isti za životinje i biljke; kod životinja proces g. obuhvata 3 gl. faze: a) umnožavanje ćelija iz kojih postaju gameti; b) rastenje i v) sazrevanje u kojem se gameti definitivno obrazuju i u kojem se vrši redukcija hromozoma (→ spermatogeneza, oogeneza, redukcija hromozoma), po završenoj fazi sazrevanja gameti postaju sposobni za oplođenje i razviće; kod biljaka g. je nešto prostija nego kod životinja, jer nije komplikovana procesima mejoze (redukcione deobe); redukcija se vrši pre obrazovanja gameta, u razno doba ist. razvića biljke, čeoto odmah posle oplođenja. Gametofit → generaciona smena.

GAMZIGRAD, ruševine rim. grada zap. od Zaječara; jedinstven primer rim. utvrđenog logora u Evr. i 1 od najimpozantnijih ruševina u našoj zemlji; ima pravougaonu osnovu, čije strane duge 213-300 m; u unutrašnjosti bilo manje utvrđenje; grad imao 33 kule. Gamzigradit, varijetet hornblende, nađen u andezitu oko Gamzigrada; poznat i pod imenom timacit (po r. Timoku). Gamzigradska Banja, kod Zaječara, na pruzi Paraćin-Zaječar; vrući izvori oko Crne Reke i u njenom koritu; različitog hem. sastava; leči: bolesti kože i kostiju.

GAN (nem. Gent.), grad (170 000 st.) u z. Belg. (Flandriji), na r. Eskou (Šeldi): st. zamak (9. v.), katedrala (941. g.), univ. (1816.), većnica; pristanište do kojeg dolaze i manji morski brodovi; ind. tkst. (pamučna); živa trg. (žito. ulj. repica, lan).

GANAČ (it.), tokmar, tanko drveno koplje na čijem vrhu pričvršćene udice u obliku ruže; upotrebljava se za zakačinjanje ulovljenih većih riba kad se dovuku do lađe ili do obale.

GANG, najveća reka Indije, 2 700 km duga; izvire na Himalajima, uliva se deltom (zajedno sa Bramaputrom 44 000 km²) u Bengalski Zal.; plovna 1425 km, što je od vel. značaja po saobr. i trg. cele obl.; sveta r. Inda; važnije pritoke: s l. strane Gogra, s desne Džamna.

GANGL 1) Alojz (• 1859.), vajar; tipičan pretstavnik akademizma; gl. dela: Vodnikov, Valvazorov i Prešernov spomenik u Ljubljani. 2) Engelbert (• 1873.), knjiž. i sokolski radnik; bio uč., a od 1919. prosvetni inspektor; pisao pesme, pripovetke, drame i mnoge sokolske članke; najzrelija mu zbirka pesama Moje obzorje.

GANGLIJA (grč.), 1 od tipova živčanih centara, sastoji se iz manjeg ili većeg kompleksa živč. ćelija i njihovih nastavaka; u živčanom sistemu nižih životinja (glista, zglavkara, mekušaca) g. su gl. centri; imaju ih i kičmenjaci; mnogobrojne su kod čoveka u simpatičnom živčanom sistemu, a postoje i u senzitivnim moždanim živcima i zadnjim korenima moždinskih živaca. (Na sl.: ganglionarni živčani sistem insekta.)

[Illustration]

GANGRENA (grč.), → nekroza tkiva praćena truljenjem usled delovanja anaerobnih klica (V. perfringens septički vibrion, sporogeni bacil, V. oedematiens, i dr.); gangrenozna tkiva se raspadaju i strahovito zaudaraju. G. pluća, razoravanje plućnog tkiva usled truljenja: tmpt. visoka, kašalj, ispljuvak obilan i jako smrdljiv, zadah bolesnikov neprijatan; na mestu truljenja tkiva stvara se šupljina. G. srži zuba, posledica zapaljenja srži kvarnih zuba (caries), sem toga i kod povreda krvnih sudova zuba; živčani kanali i živčana šupljina ispunjeni trulim smrdljivim masama; lečenje: široko otvaranje zuba, čišćenje i otstranjenje gangrenoznih masa, dezinfekcija i ispunjenje živčane šupljine i kanala antiseptičnom pastom, čepićima od srebra ili gutaperke i cementnom plombom.

GANGSTER (engl.), u Amer. član naročite organizacije za vršenje protivzak. i zločin. radnji.

GANGHOFER Ludvig (1855.-1920.), nem. pripovedač, konzervativan, prijatelj prir.; dao i ratne uspomene iz naše zemlje.

GANDAŠ, kralj Kasita iz 18. v. pre Hr.; zauzeo Vavilon, proglasio se za kralja i osn. dinastiju koja vladala oko 600 g.

GANDI Mohandas Karmhand (• 1869.), od pristalica nazvan Mahatma, tj. vel. duša; vođ indiskog pokreta za potpunu slobodu i samostalnost Indije; propoveda neopiranje vlasti i nesarađivanje s Engl.

GANDHARVA, po Vedama: bogovi vode, pretstavljani kao strelci.

GANIMED, trojanski princ, sin kralja Trosa i nimfe Kaliroje, u kog se zaljubio Zevs, pa uzeo oblik orla, uzneo ga na nebo i uzeo za peharnika bogova.

GANOIDE → štitonoše. Ganoidne krljušti, čvrsti koštani štitovi riba štitonoša, rombična izgleda, sa slojem čvrste gledi (»ganoina«) na površini.

GANSKI SISTEM, osiguranje u besposlici pri kojem, pored radnika i poslodavca, sudeluje još i država ili op., votiranjem izvesnog kredita na ime osiguranja u besposlici; rasprostranjen u Belg., Hol. i Danskoj.

GANDžA (Jelisavetpol), varoš (57 000 st.) u Transkavkaskoj, u Azerbejdžanu.

GAOVICE (Paraphoxinus, rod belih riba malog porasta, čiji pretstavnici žive u ponornicama i vre-*

File: 0250.png---\Rasic\espe\-----------------------------------------

lima dinarskog krša; ima ih samo na B. P. i pretstavljaju

endemične ribe naše faune; veći broj vrsta; love ih naročito za vreme vel. vode.

GAPON 1) Georgije A. (1873.-1906.), rus. svešt. agitator i pretsednik Radničkog saveza (od 1903.); organizovao petrogradsko radništvo u sporazumu s policijom i poveo radničke mase (22./1. 1905.) u deputaciju na carsku palatu da preda caru memorandum s radničkim zahtevima; posle rasterivanja radničkih masa vojskom, pobegao u inostranstvo, gde ga ubili revolucionari kao agenta provokatora. 2) Jovan Grković (1879.-1912.), kaluđer u man. Hilandaru; napustio man. zbog svađe s bug. i grč. kaluđerima, stupio u četnički odred i poginuo kao četnički vojvoda pred Kumanovom (8./10. 1912.).

GAR, guke, kile, prašna snet, bolest raznih žita i još nekih biljaka; prouzrokovači gljivice iz rodova Ustillago i Urocystis; zahvaćeni delovi hraniteljke preobraćaju se u crnu, prašnjavu masu, sačinjenu od spora parazita; zaraza nastaje bilo u toku cvetanja (g. na pšenici, gola g. na ječmu), bilo u toku klijanja (g. na ovsu, pokrivena g. na ječmu), ili, najzad, u toku vegetativnog porasta hraniteljke (g. na kukuruzu); zaraza za vreme klijanja otklanja se spoljnom dezinfekcijom semena potapanjem, škropljenjem ili zaprašivanjem semena pomoću podesnih fungicida (modra galica, formol, karbonat bakra u prahu, germizan, uspulun i dr.); g. na pšenici i otkrivena g. na ječmu suzbija se skoro isključivo primenom tople vode: seme se drži 4 sata u vodi toploj oko 25°, potom 10' u vodi zagrejanoj na 52-45°; g. na kukuruzu suzbija se otsecanjem i spaljivanjem zaraženih deformisanih delova pre pojave crnog praha; g. na crnom luku otklanja se spoljnom dezinfekcijom semena i zemlje u brazdicama u koje se seme baca; najčešće sredstvo formol.

GARAVAC → pneumokoniozis.

GARANTIJA (frc.) jemstvo. Ugovor o g., pravni odnos u kojem jedno lice, garant, jemči drugom da će izići obeštećeno iz kakvog posla; npr. garantovanje duga, rentabiliteta itd. G. svojine je dužnost onog ko na drugog prenosi svojinu: prenosilac jemči pribavljaču da je stvar bila njegova, da je pribavljač postao sopstvenik i da će on uspešno otkloniti svaki napad 3. lica, koja bi pretendovala na sopstvenost; ako to ne uspe, garant mora dati punu naknadu štete. G. tutorska, jemstvo tutora celim svojim imanjem za pravilno vođenje tutorskih poslova. Garantno pismo, pismeno jemstvo nekog lica, ustanove, banke itd., da će u pismu označene radnje ili davanja tačno izvršiti svom saugovoraču onaj za kog se garantuje; 1 vrsta g. p. je i delcredere ugovor, kad izdavač garantije jemči poveriocu (bez znanja dužnikova) da će mu ovaj uredno vratiti dug; prema tome ono pretstavlja vrstu osiguranja tražbina odn. osiguranje izvršenja ugovora, umesto kaucije.

[Illustration:]

GARAŠANIN 1) Ilija (1812.-1874.), državnik; mudar, energičan i veoma ambiciozan čovek; igrao znatnu ulogu meću ustavobraniteljima i bio (1843.-1853.) min. unutr. dela u njihovoj vladi; udario temelje nac. spoljnoj politici Srbije; usvojio u svom Načertaniju (1844.) sugestije koje mu učinio polj. patriot i državnik knez Čartoriski; želeo od Srbije da stvori centralnu privlačnu tačku za Jž. Sl. na Balkanu i radio u tom pravcu s puno smisla; imao veza na strani više nego ijedan srp. državnik pre njega i dobro ih negovao: težio da oslobodi Srbiju sasvim, ne samo od Turske, već i od rus. tutorstva i austr. uticaja; tražio veze sa Z i imao vel. ugled u Parizu; svoju politiku naročito razvio 1852., kao min. inostr. dela, ali ona izazvala proteste Rus., zbog čega je morao da otstupi (1853.); otada, a naročito od 1856., postao otvoren protivnik kn. Aleksandra i njegove suviše austrofilske politike; mada ga knez uzeo (1858.) ponovo u vladu kao min. unutr. dela, on nije popuštao u opoziciji, već je doprineo kneževu padu na svetoandrejskoj skupštini; pod kn. Milošem nije igrao nikakvu ulogu; na vlast ponovo došao 1861., i to po želji Rus.; kao pretsednik vlade i min. inostr. dela nastavio rad na svom ranijem nac. programu i imao vidnih uspeha; nac. politika kn. Mihaila bila u dobroj meri i njegovo delo; god. 1867. došlo do naglog raskida između njega i kneza i njegova otstupanja; kad je knez poginuo (1868.) G. svojom prisebnošću znatno doprineo da tragedija prođe bez teže krize po zemlju; posle toga nije uzimao življeg učešća u politici. 2) Milutin (1843.-1898.), sin → 1), političar i diplomat; posle školovanja u Frc. bavio se do 1880. privredom; min. unutr. dela (1880.-1883.), pretsednik naprednjačke vlade (1884.-1887.), pretsednik skupštine (1895.-1896.); 1 od osn. napredne stranke, njen vođ (1884.-1895.); sprovodio austrofilsku politiku kralja Milana, smatrajući je oportunom; poslanik Srbije u Beču (1884.), u Parizu (1894.-1898.); uređivao časopis Pogled (1889.); član Srp. kr. akad. nauka od 1894.

[Illustration]

GARBORG Arne (1851.-1924.), norv. pripovedač, naročito značajan što je svoja dela pisao nar. jezikom i bio 1 od gl. pobornika za uvođenje nar. jezika u knjiž.; prva dela naturalistička, a kasnije pripovetke i drame ispoljavaju rel. osećanje; gl. dela: Mir, Izgubljeni otac (roman), i Učitelj (drama).

GARGANO, Monte G., izdvojena manja plan. grupa i pol. na it. obali Jadr. M.

GARGARIZOVANjE, ispiranje usta i ždrela grgorenjem raznih čajeva spravljenih od lišća žalfije, sleza, cveta kamilice, ili rastvora hem. jedinjenja (hipermangan, boraks, borna kiselina, kali-hlorikum, hidrogenijum-hiperoksidatum).

GARDA 1) veće jez. na j. podnožju Alpa u sev. It.; mnogo posećivano zbog blage klime i prir. lepote. 2) trupa koja štiti vladara ili koju veću jedinicu na maršu (→ avangarda, arijergarda): ako štiti vladara naziva se prema njegovom rangu → kraljevom, carevom, kneževom itd. 3) 1 od najmoćnijih i najrentabilnijih ribolovnih naprava; na d. Dunavu postojala još u tur. doba i održala se sve do regulacije Đerdapa; na mestima gde je voda veoma brza, a dosta plitka, pregrađuje se rečni tok sa 2, gotovo uporedna, plota, koja dostižu do dna i izbijaju na površinu vode; na strani odakle dolazi voda otvor između plotova širi, dok se prema izlazu sužava, tako da dotle stešnjena voda na otvoru dobije oduške i usled toga svom snagom ubaci ribu u mrežu razapetu u vidu kese preko celog izlaza.

GARDA Spasa († 1912.), četnički vojvoda; istakao se u ustaničkoj akciji po J. Srbiji svojom hrabrošću i pouzdanošću; poginuo u balk. ratu kod Prilepa.

GARDAN, fabr. lek; sadrži piramidon i novalgin; daje se kod povišene tmpt. i bolova.

GARDAFUJ (Guardafui), najistočniji (51° i. d.) rt Afr. u It. Somaliji.

GARDENAL → luminal.

GARDENIJA (Gardenia), biljni rod iz fam. broća (Rubiaceae); G. jasminoides, ukrasna biljka veoma mirisnih cvetova, koja u tropima raste i zadivljala; upotrebljava se i za bojenje; poreklom iz Kine.

GARDEROBA (frc.) 1) skrinja za razna odela. 2) soba za čuvanje i oblačenje odela. 3) celokupni ili samo za 1 poz. pretstavu kostimski fundus nekog lica ili poz.; ist. kostimi obično su vlasništvo poz., a savr. odela nabavljaju sami glumci uz novčanu naknadu (dodatak na toaletu).

GARDINA (srlat.) 1) zavesa. 2) kod engl. komedijanata zavesa koja deli prednju i zadnju pozornicu; iza nje se vrše dekorske promene.

GARDUN, selo u okolini Sinja (Primorska Ban.); rim. naselje; logor 7. rim. legiona.

GAREŠNICA, sresko mesto (1800 st.) na i. podnožju Moslavine, pored r. Ilove (Savska Ban.); ciglana, strugara, mlin.

GARIBALDI 1) Đuzepe (1807.-1882.), it. rodoljub; ceo svoj život posvetio oslobođenju It. od austr. vlasti; tukao se za vreme rpb. pobune u Braz., zatim se vratio u It. i vodio borbu prvo protiv Austr., a zatim protiv Napuljske kralj. i papstva; najzad prešao u Frc. i uzeo učešća u borbi protiv Nem. (1870.-1871.). 2) Ričoti (1847.-1924.), sin prethodnog, tukao se u Frc. za vreme frc.-pruskog rata, u Grč. (1870.), pa opet u Frc. (1914.).

[Illustration]

GARIK David (Garrick, 1717.-1779.), engl. glumac i dramski pisac; 1 od prvih i najvećih pobornika prir. realističke glume, odličan prikazivač Šekspirovih junaka; napisao i 27 originalnih komedija.

File: 0251.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

GARINA → Babička Gora.

GARMIŠ-PARTENKIRHEN, najvažnije nem. zimsko sportsko mesto na Alpima u Bavarskoj; u njemu održane zimske igre u okviru 11. Olimpijade (1936.)

GARMOND, vrsta slova za štampanje, nazvana po frc. slovolivcu Klodu Garamondu (16. v.).

GARNIZON (frc.), stalno mesto stanovanja izvesne voj. jedinice; za upravu većih formira se Garnizona uprava, a kod manjih poslove obavlja Komanda mesta.

GARNIJE Šarl (1825.-1898.), frc. arhitekt, pretstavnik luksuznog eklektizma u doba Napoleona III; projektovao parisku Operu.

GARNIJE PAŽE (Garnier-Pagès) 1) Etjen Žozef Luj (1802.-1841.), frc. državnik i republikanac; 1 od vođa julske revolucije. 2) Luj Antoan (1803.-1878.), vođ rpb. stranke; pisac Ist. revolucije 1848.

GARNIJERIT, otvorenozelenkast mineral, dosta neodređena sastava; uglavnom hidratisani silikat nikla, magnezijuma i gvožđa, koji sadrži 15-30% nikla, te se koristi kao niklova ruda; ne javlja se u kristalima, već masivan i kao inkrustacija; eksploatiše se na N. Kaledoniji, u Numeji (stoga se zove i numeit); kod nas nađen u Nikuštaku, u Skopskoj C. Gori.

GARNIRATI (frc.), obložiti, ukrasiti, postaviti. Garnitura 1) celina koju obrazuju više vrsta. 2) pribor, nameštaj.

GARO, tibetobirmanski narod iz grupe Bodo (160 000) u dolini Bramaputre; izrazite mongolske rasne osobine; uglavnom primit. zemljr.; društveno uređenje matrijarhalno; vera: animizam.

GARONA, reka u jz. Frc.; izvire na s. strani Pireneja, uliva se u Atlanski Ok.; ima prošireno ušće u obliku estuara (→ Žironda); plovna 150 km.

GARTOK, varoš u z. delu Tibeta, na granici prema Indiji; nadm. v. 4480 m.

GARFILD Džems Abraham (1831.-1881.), amer. političar i pretsednik SAD; pobornik oslobođenja Crnaca.

GARŠIN Vsevolod (1855.-1888.), rus. pripovedač i pesnik; subjektivni liričar, u čijim delima prevlađuju soc.-etički motivi; pretstavnik gradske inteligencije iz doba društvene i knjiž. dekadencije; njegovo delo: Četiri dana pretstavlja protest protiv rata.

GAS, zbirni naziv za materije u gasovitom agregatnom stanju, koje se odlikuje malim privlačnim i odbojnim silama između molekula i težnjom da homogeno ispuni svaki dati prostor. G. se nazivaju većinom one materije koje su pod običnim uslovima tmpt. i pritiska u gasnom stanju; gasoviti oblik onih materija koje u tom stanju mogu da egzistiraju samo na povišenoj tmpt., naziva se obično → para; molekuli gasa kreću se brzinom od po nekoliko stotina m. u sek., ali kako ih u g. ima veoma mnogo, oni se neprestano sudaraju i udaraju o zidove suda u kojem su zatvoreni, pa su im stoga putanje između 2 sudara neobično male; udaranje molekula o zidove stvara gasni pritisak. Gasni zakoni: kad se zapremina g. 2, 3, 4 puta smanji, pritisak mu 2, 3, 4 puta poraste. Bojl-Mariotov zak.Č proizvod iz pritiska i zapremine na nepromenjenoj tmpt. je stalan; ako se zapremina održava nepromenjenom, a g. zagreva, pritisak mu raste; kad je pritisak stalan, a g. se zagreva, zapremina mu se povećava, i to za svaki ° C za 1/273 deo (koeficijent širenja g.). Bojl-Mariot-Ge-Lisakov zak. daje odnos između pritiska (r), zapremine (v) na tmpt. t° i pritiska (r₀) i zapremine v₀ na 0° r v° =* r₀ (1+at), gde je a koef. širenja g. Avogadrov zak. iskazuje da iste zapremine različitih g. na istom pritisku i tmpt. sadrže isti broj molekula. G. vazdušni, smeša vazduha i pare lakog benzina, dobivena u naročitom aparatu (benoid); upotrebljava se kao laboratoriski g. (generator gas). G. vodeni, vrsta gasovitog goriva, dobiva se thn. u vel. generatorima dejstvom vodene pare na užareni koks ili antracit, bez prisustva vazduha; sastoji se uglavnom iz vodonika i ugljen-monoksida; hem. čist v. g., koji bi se sastojao iz 50% vodonika i 50% ugljen-monoksida, ima teoriski toplotnu moć od 2810 kal. po 1 m³ g.; toplotna moć thn. g. je manja; odlikuje se visokom tmpt. svoga plamena, zbog čega se upotrebljava u thn. zavarivanja; služi i za proizvođenje toplote; upotrebljava se i u smeši sa generatorskim gasom; → gorivo. G. za osvetljenje, uglavnom smeša vodonika, metana, ugljen-monoksida, ugljovodonika i azota; ima toplotnu moć oko 5000 kal. po 1 m³; danas se obično razblažuje vazduhom da se dobije g. sa oko 4000 kal. po 1 m³; dobiva se u pećima sa retortama ili komorama suhom destilacijom kamenog uglja sa dosta isparljivih sastojaka (»gasni ugalj«) koji se zagreva 6-12 sati na preko 1000°, zatim se čisti od škodljivih sastojaka (katrana, amonijaka i gasovitih primesaka) hlađenjem, pranjem i apsorpcijom, i odvodi u vel. gasne rezervoare, iz kojih se pod pritiskom šalje podzemnim cevima potrošaču; upotrebljava se za osvetljenje (→ gasno osvetljenje) i kao domaće i ind. gorivo. G. otrovan → bojni otrovi. G. iz vazduha, generatorski g., postaje kad se kroz sloj usijanog lignita, uglja, ređe koksa, duva vazduh, tako da ugljenik sagori do ugljen-monoksida, koji posle na mestu gde treba proizvesti toplotu sagoreva sa vazduhom u ugljen-dioksid. i daje 850 kal. Gasna analiza → analiza. G. bomba, aeroplanska b. koja umesto eksploziva sadrži otrovne (zagušljive) g. u tečnom ili komprimovanom stanju. G. voda, dobiva se u fabrikama g. za osvetljenje i fabr. koksa kao sporedan proizvod; sadrži slobodan amonijak i amonijačne soli; upotrebljava se kao sirovina za dobivanje amonijaka i amonijum-sulfata. G. izvor, mesto na kojem iz zemlje izbija kakav gas, obično: metan (SN₄), ugljendioksid (SO₂), sumpor-vodonik (N₂S), sumpor-dioksid (SO₂), azot (N) i dr.; javljaju se najčešće u obl. živih ili skoro ugašenih vulkana (N₂S, SO₂, SO₂, N) i u naftonosnim terenima (SN₄), → mofete, solfatare. G. maska, naprava za zaštitu organa za disanje od otrovnih g. (para), tečnih i čvrstih čestica; uglavnom u 2 dela: obrazine i cediljke; obrazina je od gumirana platna ili livene gume, s otvorima za oči zatvorenim prozirnim pločicama, s ventilom za izdisanje i zavrtnjem za pričvršćivanje cediljke (filtra) za udisanje; može biti. izrađena i cela od prozirne, postojane materije; gl. uslov da bude nepropustljiva i da dobro i potpuno naleže na lice (glavu); cediljka služi za ceđenje vazduha koji se udiše; u njenoj unutrašnjosti se nalaze uglavnom 2 aktivna sloja: 1, tanji, sastoji se od pamuka, pamučne tkanine, porozne hartije i sl. i služi za zadržavanje dimova pri udisanju; 2., deblji, od aktivnog uglja, koji potpuno zadržava otrovne i ostale g. pri udisanju, izuzimajući ugljen-monoksid i ugljen-dioksid; aktivnost filtra je ograničena, pa ga stoga treba menjati. G. motori → motori s unutrašnjim sagorevanjem. G. osvetljenje, osvetljenje pomoću g.; najviše se upotrebljava g. dobiven suhom destilacijom kamenog uglja; iz fabrike (gasare) g. se pod pritiskom šalje, kroz podzemne cevi, potrošaču ili do ulične svetiljke, gde sagoreva u prisustvu Auerove čarapice (→ Auerova svetlost); za osvetljavanje u manjem obimu upotrebljava se acetilen, koji se dobiva iz kalcijum-karbida sa vodom i daje jaku svetlost, sagorevajući bez čarapice u lampi, a u prisustvu čarapice u vel. svetiljkama; za osvetljavanje žel. vagona upotrebljava se smeša acetilena i uljanog g., koja se dobiva iz gasnog ulja. G. retorte, vel. retorte od gvozdenog lima obložene s unutarnje strane šamotom; upotrebljavaju se za suhu destilaciju kamenog uglja i dobivanje gasa za osvetljenje i koksa. G. turbine → turbine. G. ulje, tečno gorivo dobiveno frakcionom destilacijom nafte kao frakcija od 280°-350°; upotrebljava se kao gorivo za dizel motore i kao sirovina za izradu uljanog g. za osvetljavanje žel. vagona. G. flegmona, opasno oboljenje, izazvano anaerobnim klicama; ako se na vreme ne leči, brzo smrtno; nastaje posle povreda, naročito za vreme rata, posle puščanih i eksplozivnih* rana; znaci: jak otok obično bez crvenila, na dodir se čuju potkožne krepitacije; lečenje hirurško. G. škriljac, pri suhoj destilaciji odaje gasne i tečne ugljovodonike (→ škriljac uljani i parafinski bitumen). Gasovito gorivo → gorivo.

[Illustration]

GASENDI Pjer (Gassendi, 1592.-1655.), frc. fizičar, matematičar i filozof; čuven sa svog atomističkog materijalizma i eudemonističke etike; protivnik Dekarta.

GASKONjA, predeo u jz. Frc., između Pireneja i Garone; stan. Gaskonjci. Gaskonjski Zaliv → Biskajski Zal. G. pas, rasa vel. hajkaša, kratke dlake; najviši od pasa ove vrste; plavosiv, s crnim tačkama i crnim širokim poljima. G. rasa goveda, rasa izdržljiva za rad; sive boje (dlake u korenu crne, a na vrhu bele); crne sluzokože.

GASPARI 1) Maks (• 1883.). jsl. karikaturist i slikar etnogr. motiva. 2) Pietro (1852.-1934.), it. crk.

File: 0252.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

pravnik, kardinal, papin drž. sekretar; jedan od tvoraca → lateranskog ugovora i samostalne papske države; dela: O ženidbi, O sv. rođenju, O euharistiji i dr.

GASTAJN, dolina u V. Tauernu (I. Alpi, Austr.) i u njoj G., poznata banja (jako radioaktivna terma).

GASTER (grč.) → želudac.

GASTEROMICETE (Gasteromycetes), red gljiva, podzemnog ili nadzemnog, loptastog (ili bar upočetku loptastog) plodonosnog tela; spoljašnji omotač (peridium) opkoljava unutarnju masu (gleba) u kojoj se obrazuju bezbrojne spore. Poznata je Lycoperdon bovista (puhara); zatim Geater, kod koje se spoljašnji slojevi peridije rasprskavaju zračno u režnjeve i otvaraju se u vidu zvezde; unutrašnji slojevi peridije opkoljavaju glebu i imaju 1 ili više otvora kroz koji isparavaju spore.

GASTON DE FOA (1489.-1512.), mladi frc. vojokovođ za vlade Fransoa I; potukao Španjolce kod Ravene; poginuo za vreme gonjenja neprijatelja.

GASTREA (grč.), zamišljeni praoblik iz kojeg su postale višećelične životinje; morao je imati prostu građu embrionalnog stupnja → gastrule, na koju se, u suštini, može svesti osnovni organizacioni oblik višećel. životinja.

GASTRITIS (grč.), akutno ili hronično oboljenje sluzokože želuca (→ proliv, povraćanje); u nekim slučajevima stomačna kiselina povećana, u drugim smanjena; uzroci: nehig. način ishrane, nedovoljno sažvakana hrana, razna trovanja, preterana upotreba alkohola itd.; bolesnik oseća muku, nema apetita, kojiput povraća; jezik obložen, stomak osetljiv; u akutnom g. tmpt. kojiput povećana. Gastrične krize, želudačni napadi u toku bolesti → tabes dorzalis; uzrok: povremeni nadražaj živaca u obl. želuca; znaci: nagla pojava žestokih bolova u obl. želuca sa povraćanjem kraćeg ili dužeg trajanja; često recidiviraju, Gastroenteritis → proliv.

GASTRONOM, veštak u spremanju finih jela; poznavalac i ljubitelj finih jela. Gastronomija, veština spremanja finih jela.

GASTROPODA → puževi.

GASTROSKOP, gastroskopija → endoskop.

GASTRULA, važan stupanj u razviću životinjskih organizama, proističe iz stupnja blastule; u najprostijem slučaju, embrion peharastog oblika s telesnim zidom sastavljenim od 1 unutarnjeg (endoderma) i 1 spoljašnjeg sloja (ektoderma) embrionalnih ćelija, i 1 dupljom koja opšti sa spoljnom sredinom preko većeg ili manjeg otvora (blastopora); na sl.: E. spolja, a F. u preseku); s., d. u stvaranju, es. ektoderm, ep. endoderm, bl. blastulina duplja, ud. duplja gastrule, u, gastrulin otvor (blastopor); na tome stupnju embrion može često do vodi i samostalan život; oblik različit kod pojedinih vrsta; kod ptičjih jaja g. pljosnata i naleže na nepodeljenu masu jajeta sa žumancem.

[Illustration]

GAT drveni most ili zidani nasip upravan na obalu, udešen za pristajanje brodova s obe strane; ako je sa spolj. strane načinjen od nabacanog kamenja i podešen da zaklanja luku od valova a s unutarnje za pristajanje zove se lukobran.

GATA, banja 17 km ok Bihaća (Vrbaska Ban.); zemno-alkalno sulfatna homeoterma (36,8°), hladni izvori i lekovito blato; leči: reumatična, neuralgična oboljenja i ženske bolesti.

GATALINKA (Hylla arborea), kreketuša, mala zelena žaba sa pijavkama na vrhovima prstiju kojima prianja za glatku podlogu; boravi po lisnatom drveću gde lovi insekte; postoji verovanje da g. kreketanjem proriče vreme.

[Illustration]

GATANjE, veština da se unapred predvide događaji; ima ga kod primit., ali i kod poluobrazovanih i obrazovanih naroda; vrši se na prvom mestu na osnovi snova; u st. Vavilonu i Eg. tumačenje snova bila razvijena veština; mnogo češće uz pomoć raznih sredstava: po rasporedu određenog broja zrna (graha, kamenčića i dr.), po pomračenjima Sunca i Meseca, pojavama kometa i meteora (astrologija), letu i glasu ptica i dr. životinja, utrobi zaklanih životinja, naročito po slezini i plećki itd.; za to je najpodesnija noć i neki dani (Badnji-dan, Božić, Đurđevdan i dr.), a u čovekovu životu 1. dan po rođenju i stupanju u brak.

GATAČKO POLjE, karsno polje između pl. Bjelašice, Troglava i Lebršnika (Zetska Ban.); dugo 24, široko 3,5 km; nadm. v. 930-1000 m; po njemu teče nekoliko malih ponornica; gl. mesto Gacko.

GATER (nem.) jaram, mašina za rezanje balvana; sastoji se od drvenog ili železnog okvira (jarma, rama) u kojem su zategnute testere; okvir se kreće vertikalno ili horizontalno (vertikalni i horizontalni g.); prve strugare (u 14. v.), zvane venecijanke, imale drvene okvire i po 1 testeru u sredini; mnogobrojne »potočare« još i danas imaju većim delom ove primit. uređaje; docnije stavljanje po 2-4 testere, ali konstrukcija ostala drvena sve do sredine 19. v., kad je otpočelo građenje gvozdenih, kod kojih je umetano sve više testera (preko 4 t. zove se puni g.) i polagana pažnja na brzinu okretanja i pomicanje trupca, čime je postignut veći efekat u rezanju polufabrikata; najveći efekat imaju amer. i šved. g.; ven. jaram reže dnevno oko 2 m³ oblovine, normalni g. oko 20 m³, a brzi šved. preko 80 m³.

[Illustration]

GATI, Istočni i Zapadni, plan. venac duž obale pol. Indije; terasasto padaju prema Arabiskom i Bengalskom Zal.; Zapadni počinju od l. obale r. Narbade; sr. visina preko 1000 m, najviši vrh 2670; Istočni na J vezani za Zap. Nilgiri; niži od Zap.: najviši vrh 1650 m.

GAĆE, deo donjeg odela od platna; u sev. jsl. krajevima (sev. Bosna, Hrv. sa Slav., Vojvodina) imaju široke nogavice, po ivicama ukrašene čipkama i vezom; nose se kao gornji deo odeće, ali se preko njih spušta košulja niže pojasa.

GAĆINOVIĆ Vladimir (1890.-1917.), duhovni vođ bos. predratne omladine; kao borben nacionalist ostavio Mostar za vreme aneksione krize i otišao najpre u Crnu Goru, potom u Srbiju; u Beogradu stupio u Nar. odbranu i u organizaciju Ujedinjenje ili smrt; god. 1912. dobrovoljac u crnog. voj., a 1914. u frc. mornarici, određenoj za Jadr. M.; kasnije otišao u Amer. da prikuplja dobrovoljce i priloge za porodice veleizdajnika; 1934. prenesene mu kosti iz Švajc. u Sarajevo.

GAUGAMELA, mesto u Mesopotamiji blizu Arbele, kod kojeg je Aleksandar Vel. potukao pers. kralja Darija III (331. pre Hr.).

GAUDEAMUS IGITUR... (lat.: Da se veselimo, dakle...), početak poznate studentske pesme; melodija uzeta od 1 lat. crk. pesme iz 1267., a današnji joj oblik dao nem. knjiž. Kindleben 1781.

GAUL August (1869.-1921.), nem. vajar, prvenstveno animalist.

GAUMATA, pers. svešt. iz 6. v. pre Hr.; izdavao se za Kambizova brata Smerda i vladao nekoliko meseci Pers.; ubijen kad je prevara otkrivena.

GAUR (Bos gaurus), divlje goveče u dolinama i džunglama Indije; crnosmeđe, po trbuhu žućkasto, a noge do oko kolena bele; snažan i krupan, ima na grebenu grbu; plašljiv, ali napada čoveka.

GAURISANKAR, vrh na Himalajima (u Nepalu), 7143 m; do 1904 smatran najvišim vrhom sveta.