Свезнање Б3

СВЕЗНАЊЕ

Бароко-Београд

БАРОКО, у логици, силогизам 2. фигуре у којем је 1. премиса општа и потврдна, а 2. и закључак делимични и одречни, нпр.: Сви хем. спојеви могу се хем. растварати; неке се материје не могу хем. растварати; дакле понеке материје нису хем. спојеви.

БАРОМЕТАР (грч.), справа за мерење ваздушног притиска и надм. висине; има их живиних и металних. Живин б. састоји се од стаклене, око 1 м дуге цеви, на једном крају затворене, напуњене живом и преокренуте у суд са живом. Жива у цеви се спушта до извесне висине остављајући за собом безваздушни простор и одржава равнотежу вазд. притиска; кад се вазд. притисак појачава жива у цеви се диже, а када притисак слаби она се спушта; ср. висина живе у цеви на 0 м надм. висине при тмпт. од 0° и геогр. ширини 45° износи 760 мм; наступање сухог и хладног ваздуха изазива пораст, а влажног и топлог пад притиска: како сух и хладан ваздух подржава више ведро, а влажан и топао више облачно и кишно време, б. служи и за предвиђање времена. Како се вазд. притисак правилно меша са надм. висином, б. се употребљава и за мерење висине појединих места; зато служи нарочита врста б. која се лако расклапа, преноси и брзо ставља у вертикалан положај помоћу троношца и зглоба. Метални б., анероид, холостерични б. у облику сата; састоји се од једне или више кутијица од еластичног лима, из којих је извучен ваздух; промене притиска изазивају на лименим кутијицама угибања, која се преносе на казаљку, а ова показује на урезаним поделама мм ваздушног притиска; употребљавају га инжењери, геолози, географи, официри итд. за приближно одређивање висинских разлика у брдовитом терену. А. компензациони може та покаже надморску висину, на коју смо се попели или спустили, ако је позната висина места са кога смо пошли. Барометарска депресија → ваздушна депресија. Б. низина, простор скоро уједначеног ниског притиска на временској карти, без изразитог б. градијента. Б. тенденција, промене вазд. притиска за време од 3 сата пред извесно осматрање, тј. корак б. у позитивном или негативном смислу за 3 сата. Б. притисак → ваздушни притисак. Б. седло, превој ниског притиска између 2 антициклона (→ сл.)

БАРОН (ром.) 1) некад титула држ. великодостојника у з. и Ср. Евр 2) 4. племићки ред у феудалној хијерархији.

БАРОНИЈЕ Цезар (1538.- 1607.), историчар ркат. црк.; гл. дело: Црк. летописи, у 12 књ.

БАРОУС (Burroughs) 1) Едгар (• 1875.), амер. писац пустоловних романа. Тарзан и др. 2) Џон (1837.-1921.), амер. писац и есејист; гл. дела: Волт, Витман, Птице и песници.

БАРОХА Пио (Вагоја, * 1872.), шп. писац авантуристичких романа: Борба за живот, Пустоловине Силвестра Парадокса, итд.

БАРСЕЛОНА. гл. град (973 000 ст.) истоимене обл. и пристаниште на обали Сред. М. у си. Шп.; највећи шп. град; средиште аутономистичког каталонског покрета; катедрала (13.-15. в.); унив. (1450.), теол. фак., 2 звездарнице; вел. и модерно уређено пристаниште са утврђењем; развијена инд. (ткст., гвоздена, машине, кожа) и трг. Барселонска конференција, одржана 1921., донела конвенцију о правном уређењу пловидбе на међунар. рекама.

БАРСКА АРХИЕПИСКОПИЈА → Дукљанско-барска архиепископија.

БАРСКА ГРОЗНИЦА→ маларија. Б. змија (Тrорidonotus natrix), неотровна водена з. сивкасте боје са 2 беле пеге иза главе (белоушка); може да порасте до 1,5 м; храни се жабама и рибама; зиму преспава. Б. коке (Rallidae), пор. птица мочварица бочно спљоштена кљуна, кратких крила и репа, дугих прстију; слаби летачи али одлични пливачи и тркачи; хране се вод. животињама али и биљ. храном; гнезде се крај воде. Познате врсте: → лиска или сарка (Fulica atra); зелена лиска (Gallinula chloropus), по барама; прдавац (Сrех сrех), по мочварним местима. Б. пуж(Limnaea), живи у сталним барама, ритовима и јарковима, обраслим воденим биљем; љуштура му увојита и на врху зашиљена, а пипци пљоснати; дише атмосферски ваздух; храни се зеленим биљним деловима и алгама; развија се из ситних јаја, омотаних слузавом масом, која полаже на лишће воденог биља; постоји већи број врста. Б. ружа (Nymphaea, Castalia alba, fam. Nymphaeaceae), зељаста биљка бара и мирних обала река, српастих или округлих листова на површини воде и вел. цветова са 4 чашична листића, мања од белих круничних; много прашника од којих неки постепено прелазе у круничне листиће; семе снабдевено израштајем (арилус) помоћу којег плива и расејава се. Б. шкољка → шкољке

БАРТ Хенрик (Barth, 1821.-1865.), нем. путник и испитивач; пропутовао Ег., Пр. Аз., с. и ср. Афр.; написао Путовања и откриће у с. и ср. Афр.

БАРТЕЛ Макс (• 1893.), нем. писац и револуционар; збирке песама: Стихови из Аргона, Радничка душа; романи: Игра с лутком, Пуч, Човек на крсту.

БАРТЕЛМИ Франсоа (Barthélemy, 1755.-1830.), дипломата у доба фрц. револуције; члан директорије.

БАРТЕЛС Адолф (• 1862.), нем. књиж. и историчар књиж., вел. националист, расист и антисемит; гл. дело роман Дитмарши.

БАРТОК Бела (• 1881.), мађ. пијанист и композитор, проф. будимпештанске муз. акад. Забележио: 2700 мађ., 3500 рум., 2600 словачких и 200 ар. нар. песама; компоновао: за оркестар (Бурлеску, 2 свите), гудачке квартете; комаде за клавир, соло-песме, хорове и др., оперу Замак херцега Риђобрада и др.

БАРТОЛ II, крчки кнез (1186.-1224.); један од родоначелника породице Франкопана; добио од уг. краља Беле III жупу Модрушу (1193.), а од краља Андрије II Винодол.

БАРТОЛИНИЈЕВА ЖЛЕЗДА, саставни део ж. полног органа; лежи на граници између стиднице и почетног дела усмине, са сваке стране по 1; величина 10-12 мм; изводни канал, својим лучењем кваси вулву, нарочито за време парења. Бартолинитис, запаљење једне или обе Б. ж., обично гонороичне природе (→ гонореа).

БАРТОЛОМЕО фра (1472.-1517.), ит. сликар; право име Баћо дела Порта; један од последњих, по времену, вел. ренесанских сликара фирентинске шк.; одликовао се израдом уравнотежених, пуних и мирних композиција рел. карактера.

БАРТОШ 1) Јан (• 1893.), чешки драмски писац. 2) Франтишек (1837.-1906.), чешки филолог и етнограф, гл. дела: Пук и народ, Моравска дијалектологија. 3) Милан д-р (• 1901.), проф. правног фак. Београдског унив.; бави се спец. међунар. Правом; објавио много расправа по нашим и фрц. часописима; гл. дела: Менично право, Из међунар. права, Стварно право, Основи прив. права; сарадник Свезнања за грађ. право.

БАРТ ЧИШИНСКИ Јакуб (1856.-1909.), највећи лужичко-срп. песник и драмски писац; гл. дела: Књига сонета, Из живота, Срп. слике и др.

БАРТУ Луј (Вarthou, 1862.-1934.), фрц. политичар и државник; пријатељ нашег народа; погинуо приликом атентата на Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Марсеју 9./10. 1934. Бавио се и књиж. критиком и био члан Фрц. акад.; гл. дела: Мирабо, Ламартин као говорник и др. (→ сл.).

БАРТУЛОВИЋ Нико (• 1890.), књиж.; после завршене славистике у Прагу и Грацу, био суплент у Далм., али отпуштен као активан члан нац. омладине; покренуо у Сплиту полит. лист Слободу (1913.); затворен и суђен за велеиздају (1914.); по амнестији и уједињењу управник сплитског поз. (1921.-1927.) и посланик обласне скупштине, затим прешао у Београд и одао се новинарству; писао приповетке и роман На прелому.

БАРУТ (тур.), експлозив, чије се дејство заснива на брзом сагревању и развијању високе тмпт. и гасова, који врше вел. притисак на дно зрна у оружју; стога се употребљава за пуњење ватреног оружја; постоје 2 врсте: једни су мех. смеса (црни и амонов), а други хем. једињења (малодимни б.). Бездимни б. → нитроцелулоза. Малодимни б., врста експлозива, понајчешће нитро-целулоза или њена смеша, од којих важна она са нитро-глицерином (балистит); пронашао га Француз Виеј (1884.). Црни б., претставља смешу калијумове шалитре, сумпора и дрвеног угља; познат Кинезима и Индусима у ст. в.; у Евр. ушао у употребу крајем 13. и почетком 14. в.; у Србији непознат и у доба косовске битке (1389.); данас се употребљава за ловачку муницију, руд. мине, упаљаче итд. Барутна завера, склопљена у Енгл. 1605. противу Џемса I, због чијег су гоњења кат. намеравали да, помоћу буради напуњених б. и смештених у подрум парламента, баце у ваздух краља, његову породицу и све посланике Г. и Д. дома; откривена уочи дана извршења; довела до укидања свих грађ. права католицима.

БАРХАНЕ, мање покретљиве → дуне у песковитом делу пустиња, нарочито у пустињама Туркестана; у панонским пешчарама овакви облици се називају сиповима.

БАРХЕТ (ар.), тканина од памука, или ланене основе, а памучне потке; обе стране глатке, или наличје и лице с извученом афком; употребљава се за израду топлијег рубља.

БАРЧ (Bartsch) 1) Адам (1757.-1821.), аустр. бакрорезац, осн. науке о бакрорезбарству; гл. дела: Сликар-резбар, Увод у бакрорезбарство. 2) Рудолф (• 1873.), аустр. писац; у новелама и романима описује догађаје и типове из Штајерске. Романи: Кад се Аустр. распадне, Рококо на умору, Елизабета Кет итд.

БАРЧИЋ Еразмо (1830.-1913.), политичар, либерал, словенофил и вел. борац за нар. јединство Срба и Хрвата; одлучан противник свих који су тражили да се Ријека присаједини Мађ.

БАРШУН (мађ), обично свилена тканина са кратким или дугим длачицама.

БАС (ит.), дубок м. глас, чији је обим F-f₁; дубоки б. крећу се до контра B, A, G.; у том случају зову се контра б. Б. инструмент, сваки инструмент који у композицији свира партију б.; код гудачких: виолончело и контрабас; код дрвених фаготи, а код лимених дувачких: паузопс, труба и др. Б. кључ или F, пише се на 4. линији у систему услед чега се и нота написана на тој линији зове еф (f). Basso continuo (ит. = непрекидни б.), у муз.; основа, осн. акорди на којима почива мелодија. B. ostinato (ит. = упоран), стално враћање исте теме са увек новим, измењеним контрапунктирањем.

БАСАНО 1) Ђакомо (1510.-1592.), ит. сликар из Тицијанове шк.; радио портрете, библиске мотиве, жанр-слике; његових слика има у фрањевачкој црк. на Хвару и столној црк. на Корчули. Од његових синова постоје слике у Штросмајеровој галерији у Загребу; од Франћеска (1549.-1592.) Крштење неке светице, од Ђакопа: Исус на Маслиновој Гори и Св. Петар лечи хромог човека, а од Леандра (1557.-1622.) Портрет мушкарца.

БАСАРАБА, династија влашких господара од 13.-17. в. 1) Иванко, војвода у 13. в., осн. династије и влашке војводине (Трансалпине). 2) Б. I, влашки кнез (1310.-1352.), одбио напад мађ. краља Карла Роберта; помогао војском Михаила Шишмана у бици на Велбужду. 3) Б. IV Неагос, господар Влашке (1512.-1521.). тур. вазални кнез.

БАСАРИЧЕК 1) Ђуро д-р († 1928.), политичар и јавни радник, истакнут члан хрв. сељачке странке; убијен приликом инцидента у нар. скупштини (20./6. 1928.). 2) Стјепан (1848.-1918.), педагог и проф.; један од оснивача Пед. књиж. збора; много радио на пед. и флз.; поред др. дела написао Педагогију, Логику и Психологнју.

БАСЕ (фрц.), кратконоги пси хајкаши; има их више раса: артовски хајкаш, Кулпеов хајкаш, гаскоњски б., Сент Хуберт, дакс и текел.

БАСЕН (фрц.) → котлина.

БАСЕРМАН Алберт (Ваssermann, • 1867.), нем. глумац за карактерне улоге, самосталне концепције и ретке пластичности израза.

БАСЕТ (фрц.), хазардна игра → фарао.

БАСИЈАНА, рим. место код Петроваца у Срему; много помињано у ст. изворима.

БАСИЛИКАТА, Потенца, обл. у залеђу Тарентског Зал.; обухвата уже приморје и побрђе у суподини и на падинама Апенина; гл. град Потенца.

БАСК, Београдски академски спортски клуб, осн. 1903., са седиштем у Београду; активне секције: фудбалска, кошаркашка, шаховска и хазенека; клупска боја црно-бела.

БАСКЕРВИЛ Џон (Baskerville, 1706.-1775.), енгл. типограф; проналазач слова Б. типа.

БАСКЕТБОЛ (енгл.) → кошарка.

БАСКИ (нар. име Еускалдунак), народ у зап. Пиренејима; остатак преариског стан., у граничним пределима Шп. и Фрц. (око 620 000) и исељених у Амер. (око 100 000); земљр. и сточари, а у прим. вешти рибари и бродари. Карактеристична њихова ниска а широка округла капа (бере) тамне боје (за свечаности црвена); у новије доба носи се свуда по Евр. Баскиски добош → дахије. Б. језик, говорни језик Б.; не припада ни једној вел. групи ј.

БАСМАНОВ Александар, московски бољар из 16. в., заузео Нарву 1558. и спасао Рјазан од татарског напада; учествовао у зверствима Ивана Грозног.

БАСНА, мала прича из животињског света, у којој животиње оличавају људе разних особина (→ алегорија). Баснописац, писац б.; најпознатији код ст. Грка Езоп, код Француза Лафонтен, у Рус. Крилов, а код нас М. Митровић и М. Вукасовић; од наших преводилаца најпознатији: Доситеј и Љ. Ненадовић.

БАСОВ МОРЕУЗ, између ј. Аустрал. и Тасманије.

БАСОРА, Басра, варош (50 000 ст.) у Ираку на Шател-Арабу, 110 км узводно од његовог ушћа у Персиско М.; речно пристаниште и завршна тачка багдадске жел.; извози вуну, нафту. ориз и ј. воће.

БАСТАРД (нлат.), хибрид, производ укрштања родитеља разних раса, варијетета, врста, родова и фамилија; често су неплодни кад потичу од родитеља разних врста, а редовно неплодни кад родитељи припадају разним родовима (нпр. мазга). Бастарди, мелези између Бура и Хотентота у јз. Афр. Бастардирање, добивање б. или х. путем укрштања родитеља разних раса који се могу разликовати у 1 или више особина; сваке две супр. особине сачињавају пар супр. особина, према којима се добивају монохибриди, дихибриди и полихибриди; родитељи који се укрштају називају се парентална, а потомци филијална генерација. Б. има вел. практични значај у сточарству и пољопр., јер се њиме могу добити биљке и животиње са новим особинама.

БАСТАРНЕ, герм. ратничко племе, настањено у 2. в. пре Хр. на д. Дунаву; често упадало у нашу земљу; помагало македонском краљу Филипу V у борби противу Дарданаца.

БАСТИЈА, град (45 000), утврђење и пристаниште на си. обали о. Корзике; извози масл. уље и ј. воће.

БАСТИЈА Клод Фредерик (Bastiat, 1801.-1850.), један од највећих екон. доктринара; присталица слободног рада и слободне трг.; написао Екон. хармоније.

БАСТИЈАН Адолф (1826.-1905.), нем. лекар; рано се одао путовању по свету и проучавању народа; осн. модерне етн. и Етн. музеја у Берлину, чији директор од 1886. Бавио се нарочито истраживањем закона етн. развитка људског рода. Гл. дела: Човек у историји, Противречности у етнологији, Основе етнологије, Опште народне идеје.

БАСТИЈЕН-ЛЕПАЖ Жил (Bastien-Lepage, 1848.-1884.). фрц. сликар, реалист; сликао сцене из сеоског живота.

БАСТИЉА, париска тврђава подигнута у 14. в. ради одбране од Енглеза; доцније држ. тамница, озлоглашена као символ владалачког деспотизма; срушена у почетку фрц. револуције, 14./7. 1789.

БАСТИОН (ит.), врста утврђења подигнутог са циљем да би се непријатељ могао тући фронталном и унакрсном ватром.

БАСТОНАДА (фрц.), батинање (обично по табанима) као казна.

БАСТРА → пламењача.

БАСУТО, и. огранак племена Бечуана, у Басуто-Земљи; сада већином рудари. Басуто-Земља (30 343 км², 0,5 мил. ст.), Брит. ј. Афр.; заштитна обл.; гл. место Мазеру.

БАТ → чекић.

БАТАВИ, герм. племе, настањено у ст. в. у данашњој Хол.; били верни савезници Римљана док нису потпали под Франке. Батавија, место (311 500 ст.; од тога 20 000 Европљана) Хол. Индије на с. обали о. Јаве; важно пристаниште за извоз колон. робе. Батавска република, осн. од стране фрц. конвента 1795. у данашњој Хол.; Наполеон I је претворио у Краљевину Низоземску.

БАТАЈ Анри (Bataille, 1872.-1922.), фрц. писац; почео збирком лирских песама, а постигао вел. успех поз. комадима у којима превлађују љубавне страсти: Мама Колибри, Свадбени марш, Нага жена, и др.

БАТАЈНИЦА, село (2 000 ст.) у Срему, жел. станица на прузи Земун-Пазова. Стоваришта петролеја.

БАТАК, Батаки, индоаустрал. народ на сев. делу Суматре; више племена; марљиви земљр.; имају своје писмо, али се ипак не могу убројати у култ. народе.

БАТАЛИТИ (ар.), оставити, запустити, оканити се, покварити.

БАТАЉОН, прва тактичка пеш. јединица од 3-4 пеш. и 1 митраљеске чете са комором; батаљоном командује штаб.

БАТАМБАНГ, варош (8 900 ст.) у Камбоџи (фрц. Индокина); познато тржиште за ориз.

БАТАТЕ (хајитски), слатки кромпир (Ipomoea batatas) који се гаји у тропским и суптропским пределима Аз. и Амер. и служи за храну (→ диоскореја).

БАТЕНБЕРГ Александар, буг. кнез (1879.-1886.); тешко се сналазио у својој држави; није му помогла ни победа на Сливници против краља Милана 1885. Због отпуштања рус. чиновника, који су организовали управу у Буг., дошао у сукоб са Рус., па је 1886. морао да абдицира и иде из земље.

БАТЕРИЈА (фрц.), осн. арт. јединица; број оруђа зависи од врсте и калибра; код лаке арт. имају 4, код тешке и на аутомобилима 2, а код рововске 6-8 оруђа. У ратном саставу деле се на бојни део, батериски део и комору.

БАТИК (малајски), начин бојадисања тканина, особито у употреби на Јави; шаре се покрију воском па се тканина ставља у боју, те воском покривени делови не примају боју; после се восак скида; код нас се тако шарају ускршња јаја.

БАТИНА, варошица (2 600 ст.) и среско место у Барањи, близу мађ. границе (Дунавска Бан.); циглана, каменолом.

БАТИНЕ, телесна казна укинута у Србији зак. од 1873.; у Хрв. 1872.; дотле се по крив. зак. осуђивало за преступе на 10-50, за иступе на 10-30 удараца; 25 удара називало се полиц. мером; у извесним случајевима замењивање затвором или новч. казном.

БАТИНИЋ Мијо Венцеслав (1846.-1921.). бос. фрањевац и историк; гл. дела: Дјеловање бос. фрањеваца за првих 6 векова.

БАТИСТ (фрц.), чврста танка и бела тканина од танких жица финог дуговласастог лана; употребљава се за израду луксузног рубља.

БАТИСТИНИ Матија (1858.-1928.), ит. певач, један од највећих оперских и концертних баритона.

БАТИЋИ (Pratinocla, fam. Musicapidae), птице селице; код нас живе P. ruperta и P. rubicola.

БАТЈУШКОВ 1) Константии Н. (1787.-1855.), рус. песник; у почетку стварања у његовим делима провејава, под утицајем фрц. књиж. 18. в., епикурејско расположење; доцније је сав у духу ант. класицизма; спада у ред осн. рус. песничког језика. 2) Федор (1857.-1920.), рус. критичар и филолог; гл. дела: Критички есеји, Корољенко као човек и писац.

БАТЛЕР Самјуел (Butler, 1835.-1902.), енгл. романописац и критичар; писао противу дарвинизма, гл. дела: Нигде, С оне стране брега.

БАТОЛИТ (грч.), маса дубинских интрузивних стена (гранит, сијенит, диорит), које се распадањем горњих наслага појављују на површини земље.

БАТОМЕТАР (грч.), справа за мерење морске дубине: састоји се од танке челичне жице, која на крају има оловни тег; дужину одмерене жице показује сказаљка на бројчанику; има их ел. и ултразвучних, који мере време од поласка до повратка звука, чија је брзина позната.

БАТОН, име 2 илирска кнеза у панонско-далм. устанку против Римљана (6.-9. по Хр.).

БАТОНИ Помпео (1708.-1787.), ит. сликар: гл. дела: Мадона, Венера и Амор, Св. Тројство у Штросмајеровој галерији у Загребу, и др.

БАТОРИ, породица ердељских или трансилванских војвода у 16. в. и 17. в. који се успешно одупирали тур. надирању; најзначајнији претставник: Стеван (1533.-1586.), трансилв. војвода и пољ. краљ (1576.); завео у Пољ. кат. реакцију; ратовао с Иваном Грозним и нагнао га да одустане од напада на Литванију.

БАТОЧИНА, варошица (600 ст.) у Шумадији, у Крагујевачком срезу (Дунавска Бан.).

БАТРАХОМИОМАХИЈА (грч.), бој жаба и мишева, ст. грч. комични спев из 3. в. пре Хр.; пародија Илијаде.

БАТУ, татарски хан (од 1223.); унук Чингис-хана; опустошио ј. Рус. (1236.) и осн. на обалама Волге Кипчачки ханат или Златну хорду; затим опљачкао Пољ., Мађ. и јсл. земље (1241.), па се вратио на Рус., коју потчинио својој власти (1241.).

БАТУМ, гл. место (48 500 ст.) аутономне совј. рпб. Аџаристана; пристаниште на обали Црнога М. и завршна тачка жел. пруге Баку-Тифлис-Б.; извозно место за нафту и кавкаски манган.

БАТУТ → Јовановић-Батут Милан.

БАТУТА Ибн (1302.-1378.), ар. путописац и географ из Марока; оставио вел. дело о својим путовањима; знатно допринео познавању Рус., Малајских О. и обл. око Сенегала и Јенисеја.

БАЋЕВИЋ Максим (1848.-1876.), војвода у херц. устанку; погинуо у борби с Турцима на Ждријелу код Требиња.

БАЋИНСКО ЈЕЗЕРО, мало ј. (површина око 3 км²), десно од ушћа Неретве.

БАУЕР 1) Андреас Фридрих (1783.-1860.), нем. механичар, пронашао у друштву са Фр. Кенигом машину за брзо штампање. 2) Ото (• 1881.), вођ аустр. социјалиста и писац многих социјалистичких и полит. расправа; убраја се међу прве теоретичаре социјалистичке левице у Евр.; за време светског рата отворено се изјашњавао за право самоопредељења народа у бившој А.-У.; гл. дела: Нац. питање и соц. демократија, Осам мес. спољне политике, Аустр. револуција и Бољшевизам и соц. демократија.

БАУМАН Оскар (1864.-1890.), аустр. истраживач; писац значајних студија о и. Афр.

БАУМГАРТЕН 1) Александар Готлиб (1714.-1762.), нем. филозоф, осн. естетике као засебне науке; дела: Естетика, Метафизика. 2) Александар (1841.-1910.), нем. књиж. историчар; дела: Гете, Историја светске књиж. (недовршено).

БАУР 1) Ервин д-р (1875.-1933.), нем. научник, проф. бот. и генетике на Високој шк. у Берлину; с успехом радио на студији наслеђа код култ. биљака; гл. дело: Увод у експер. науку о наслеђу. 2) Фердинанд Христијан (1792.-1860.), нем. теолог, осн. новотибингшке слободоумне богосл. прот. шк., створио теорију да Еванђеље и неке посланице нису оригинални, већ да су производ 2 струје међу првим хришћанима.

БАУРА, овца; у Срему се назива цигаја; има бољу вуну од осталих домаћих о. из групе → праменке.

БАУРИНГ Џон (Bowring, 1792.-1872.), преводилац са многобројних језика на енгл.; превео и збирку срп. нар. песама (1827.).

БАУТС Дирк (Воuts, 1400.-1475.), фламански сликар, један од гл. претставника сев. ренесансе; лица на његовим композицијама, изразита и строга, узета из живота, а предели сасвим реалистички; његове слике, пуне мистичког натурализма, налазе се у Брислу и у Антверпену.

БАУЦЕН → Будишин.

БАФЕЛО (Buffalo), варош (556 000 ст.) у с.-амер. држави Њу-Јорк, на јез. Ири; развијена инд. (металуршка, млинарство) и трг. (жито, брашно, угаљ, дрво); важно пристаниште; унив., више библт. и музеја.

БАФИН Вилијам (1584.-1622.), енгл. морепловац; пронашао о. и море који носе његово име. Бафинова Земља, о. (610 000 км²) амер.-арктичког архипелага, између копна и о. Гренланда; стан. (1 000) Ескими. Б. Море, део Атланског Ок. између амер.-арктичког архипелага и о. Гренланда; у њему се лове китови и туљани.

БАХ 1) → Дионис. 2) Александар (Васh, 1813.-1893.), аустр. политичар и државник; као присталица либерализма, истакао се у почетку револуције 1848. борбом против Метерникова апсолутизма, а после победе реакције (1849.) био гл. носилац апсолутизма, верске и полит. реакције и германизације у Аустр. (Бахов систем); за његове владе угушен сваки слободоуман покрет, а у јсл. земљама вршена и насилна германизација. 3) Јосип (1874.-1935.), редитељ и директор драме у загребачком казалишту; један од најбољих познавалаца репертоарске књиж.; као редитељ претеча натуралистичког стила. 4) Јохан Себастијан (1885.-1758.), композитор и органист, најгенијалнији музичар из породице Б.; поред Хендела 1 од највећих нем. и светских органиста; у његовим делима црк. и световним, полифонија дошла до савршенства. Дубоко религиозан; израдио Кантате и Страдања за прот. црк., а Мису у Н-молу за кат. црк. Поред ње значајно је и Страдање по Матеју. Компоновао и инструментална дела. 5) Карл Филип Емануел (1714.-1788.), други син претходног, композитор; насупрот оцу, пише у монодиском стилу; његово име у тесној вези с изграђивањем класичног сонатног облика; компоновао преко 200 ком. за клавир, 2 ораторија, 52 концерта, кантате и страдања; написао и дело о свирању на клавиру.

БАХАМСКА ОСТРВА, више стотина коралских о. и. од Флориде и В. Антила, у Атланском Ок.; припадају В. Брит.

БАХАНАЛИЈЕ (лат.), светковине и оргије приређиване у част бога Баха; из Грч. пренете у Ит.; забрањене 186. пре Хр. због неморала и пијанчења у преносном значењу распусне игре и забаве. Бахант 1) учесник на б. 2) у ср. в., путујући глумац, мађионичар и ђак који мења шк. Баханткиња 1) свештеница бога Баха; развратна и раскалашна жена која учествује у б. 2) назив једне од најбољих Еурипидових трагедија.

БАХИЛИД (око 505.-450. пре Хр.), грч. лиричар; провео неко време на двору сиракуског тиранина Хијерона; такмичио се са Пиндарем у певању ода; звали га Кеоски славуј, јер је био са о. Кеоса.

БАХОФЕН Јохан Јакоб (1815.-1887.), швајц. историчар права и рел., мита и символа; по његовом мишљењу ист. света је вечита борба између духа и материје, између м. и ж.; у развоју соц. поретка разликовао материјалну превласт ж. у облику хетерске, и њену душевну превласт у облику брачне гинекократије; и духовну превласт оца у облику патернитета; најгл. дело Материјархат имао вел. утицај на познија социол. и етн. проучавања.

БАХРЕИН-ОСТРВА у Перс. Зал., под брит. протекторатом (552 км², ст.: 120 000 Арапа и 10 000 Црнаца). Лов бисера. Гл. место Манама (25 000 ст.).

БАЦАЛО, танак коноп, дуг до 20 м; има на крају врећицу с песком; служи за добацивање конопа са брода; добацује се руком или спец. бацачем (топом или пушком).

БАЦАЊЕ 1) популаран назив међу ваздухопловцима за отсечна и, обично, краткотрајна љуљања аероплана у ваздуху, услед неравномерног ветра и тзв. ваздушних празнина. 2) у ветер. разлика између живе тежине животиња за клање и добивеног меса; зависи од врсте животиње, расе, доба старости, ухрањености итд.; обично се означава у процентима; нпр. кад се каже да ухрањени волови бацају 58-64%, значи да они дају толико чистог меса на сваких 100 кг своје тежине. Б. камена, спортска вежба омиљена на селу; изводи се каменом коцкастог облика, тежине од 15 кг; камен се одбацује 1 руком са праве стазе; залет није ограничен. Б. кладива, лакоатлетска дисциплина, изводи се из круга, чији је пречник 2 и 3 м, са замахом; уобичајена тежина од 16 фунти (7.25 кг), али их има и тежих и лакших, познато из ст. времена у нордиским и герм. земљама; поново оживело у 18. в. Прве утакмице одржане у Кембриџу 1860. Б. лопте, с омчом, спортска вежба; изводи се иа тај начин што се омча навуче на прсте (на последње чланке), па се лоптом размахне косим круговима и после двоструког окрета испушта се под углом од 45°; лопта тешка 2 кг, а омча дуга 32 см. Б. лопте преко границе, спортска игра, коју изводе 2 тима од по 12 играча. Игралиште је правоугаоник, за одрасле 100X20 м, а за нараштај 50X20 м. Лопта вел., кожна, испуњена струном или морском травом. Тежиште игре је да се протера лопта, у свакој висини, кроз врата противника; побеђује екипа која за утврђено време постигне више згодитака. Б. у море, робе или припадности брода врши се да би се избегла заједничка опасност за брод и товар; у праву, облик заједничке → аварије; у поу. осигурању: један од ризика који пада на терет осигурача. Бацач мина, б. бомби (пеш. мерзер), придодат пеш. као оружје које у додиру с непријатељем дејствује против отпора у надирању. Способно да туче иза гребена, да пробија покривене заклоне; има делокруг више од 2 000 м, најсавршенији Стокс Бранд кал. 81 мм, са дометом 2 850 м и три путање под углом од 45°, 60° и 80°; пеш. пук има бат. од 4 оруђа. Б. пламена, справа слична прскалици са запремином 22, 50 и 200 л, за дејство пламеним компримираним течностима, састављеним од азота, бензола, петролеума и кисеоника; дејствују кроз цев и справу за паљење на даљину 25-50 м, а на ширину 50-100 м. Има их лаких, које послужују 2 војника, а тешких које послужују 6 војника.

БАЦИЛ (лат.), врста бактерија у облику штапића.

БАЦИОЛАРИОФИТА → силикатне алге.

БАЧ, варошица (4 400 ст.) у Бачкој. у срезу Оџачком (Дунавска Бан.); инд. кудеље, 2 млина; развалине четвороугаоне тврђаве од опека, опкољене баром Мосторгом; подигао је Мађ. краљ Карло Роберт (1308.-1342.), за одбрану од срп. војске; имала 3 округле и 1 квадратну кулу на угловима град. платна, а у унутрашњости палату, капелу и др. грађевине; гл. кула била шестоспратна и служила за последњу одбрану; много страдала, али и данас веома импозантна; у њој за Лајоша П држани мађ. држ. сабори.

БАЧВАНСКИ Алекса (1832.-1881.), глумац и редитељ, у Београду од 1852.; један од наших најбољих карактерних глумаца.

БАЧВАР, качар, занатлија који израђује дрвено посуђе за потребе виноградара и млекара (бурад, бачве и сл.); у сев. крајевима одомаћен страни назив пинтер: има их по свим нашим земљама. Бачвице рибарске, дрвени судови у којима морски рибари соле рибу; могу да приме 50-60 кг усољене рибе; праве се од храстовине у Хол., а од јеловине код нас.

БАЧЕВИЋ Димитрије, сликар из друге половине 18. в.; један од првих наших сликара који су напустили средњев., виз. традицију и прихватили стил барокног сликарства; радио иконостас у ман. Беочину и Николајевске црк. у Земуну.

БАЧИЈА, склониште за стоку, мрс и чување у план. Ј. Србије, подигнуто на средокраћи пашњака; праве је лети удружени или богатији сточари (ћеаје) од грања и прућа, тако да је могу померати са места на место; за њихов опстанак потребно око 5 000 оваца. Бачило, место на б. где удружени сточари заједнички музу стоку и праве мрс, у првом реду качкаваљ, који после деле; на њему је запослено више лица (параћеаја, одаџија, фичор и др.) од којих свако има своју дужност. Бач, лице које ради на мрсу.

БАЧКА, обл. између Дунава и Тисе. Већи део у Југосл. (Дунавској Бан.); мањим делом у Мађ. Веома плодна равница: »житница Југосл«. Гл. занимања сеоског стан. земљр. и сточарство (шталско). Сем жита гаји се шећ. репа, конопља и хмељ; становници: Србохрвати, Словенци, Мађари, Немци, Чехословаци, Русини, Руси, Јевреји и др. народности; међу сл. стан. истичу се као посебна група Буњевци; Срби Бачвани већином пореклом из крајева ј. од Саве и Дунава, а Буњевци из зап. динарских предела. Јж. Сл. населили Б. још у 6. в., а Мађари у 9. в.; у 15. в. појачан срп. живаљ исељеницима из Србије, тако да је од 16. до 18. в. Б. имала срп. карактер; по укидању потиске границе Срби се делом иселили, а на њихово место дошли Мађари, Немци, Словаци и Малоруси.

БАЧКА ПАЛАНКА, варошица (5 000 ст.) и среско место на л. обали Дунава; 2 млина и 2 циглане. У близини држ. ергела Карађорђево.

БАЧКА ТОПОЛА, варош (17 000 ст.), водна задруга, 2 агр. заједнице.

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ, варошица (7 500 ст.) у Новосадском срезу. Стан. највећим делом Словаци, колонизовани од средине 18. в. Производња и трг. хмеља. Држ. гмн. са словачким наст. језиком.

БАЧКО ГРАДИШТЕ, варошица (7 800 ст.) на Тиси, у Старобечејском срезу; млин, занатска шк.

БАЏА (тур.), рупа на крову кроз коју излази дим.

БАШ Фрањо (• 1899.), слов. географ и историчар, директор Бан. архива у Марибору.

БАШАГИЋ Сафветбег (псеуд. Мирза Сафвет, 1870.-1934.), песник, историчар и јавни радник; дела у стиховима: Трофанда, Изабране песме; драме: Абдулах паша; у прози: Кратка упута у прошлост Б. и X., Бошњаци и Херцеговци на пољу исламске књиж. и др.

БАШАР ибн Бурд († 784.), ар. песник; осн. нов стил у песништву.

БАШЕСКИЈА Мила Мустафа, сарајевски хроничар 18. в. (писао на тур.).

БАШИБОЗУК, нередовне тур. трупе, регрутоване поглавито у М. Аз. и међу Арбанасима; употребљаване у ратовима и за угушење побуна; од њих особито страдало хришћ. стан. у Турској.

БАШИЋ Миливоје (1868.-1927.), проф. и нар. посл.; знатан због превода са стсл. језика: Из старе срп. књижевности, Старе срп. биографије (Св. Саве и Првовенчаног о Немањи, и Теодосијева о св. Сави).

БАШКА, градић на о. Крку, у Савској Бан.; климатско место и морско купалиште са песковитом плажом; повољно за реконвалесценте од хлорозе, неврастеније, катара органа за дисање (изузев тбк.) и др. Башчанска плоча, добила име по Б., где се налазила у црк. Св. Луције; исписана глагољицом (око 1100.); у њој се помиње даровница хрв. краља Звонимира, дата тој црк.; данас се налази у музеју Јсл. академије у Загребу.

БАШКИРИ, тур. народ у ј. Уралу (са веома сродним Тептјарима 741 000); растурени у већим или мањим групама измећу Татара и Руса; мусл., поглавито земљр. и сточари; неки полуномади; у култ. много примили од Руса и Татара. Башкирија, аутономна совј. рпб. на Уралу (151000 км², 3 мил. ст.). Гл. град Уфа.

БАШКИРЦЕВА Марија К. (1860.-1884.), рус. сликарка париског уличног живота; писала Дневник.

БАШЛИК (тур.), вунена капуљача с дугачким крајевима који се омотавају око врата.

БАШТА → врт. Баштован се бави производњом поврћа и цвећа. Баштованство, пољопр. грана: производња поврћа и цвећа; → повртарство.

БАШТИЈАН Мате (1828.-1885.), песник; радио на нац. препороду у Истри; осн. Нашу слогу (1870.); писао лирске и епске песме.

БАШТИНА 1) у ст. срп. праву земља која је наслеђем прелазила на потомке (очевина, дедовина, patrimonium); разликовала се властеоска, црк. и ман. а могли је имати чак и меропси и себри. 2) у срп. задружном праву: старина, оно што су задругари наследили од предака; разликује се од приновка по томе што сваки задругар задржава на њој својину, док приновак деле. 3) у срп. грађ. зак., право сопствености на непокретна добра (§ 212.). Баштиник, сопственик б. и њен потпуни господар (§ 214.). Баштинсна књига, грунтовница, јавни документ, установљен код суда, из којег се може видети ко је сопственик неког имања, колика је његова површина и каква су права службености или задужења стављена на то имање; израђена је иа основу катастарског премера и претставља сигурну подлогу за давање хипот. зајма; Зак. предвиђа 4 врсте: земљишне, жел., руд., и за пловне канале (→ земљишне књиге). Б. право, скуп правних прописа о решењу непокретности; колевка му је у Чешкој, а најразвијеније је у Нем. У Југосл. уједначено са 2 зак. (1930.): Зак. о земљишним књ. и Зак. о унутр. уређењу, оснивању и исправљању земљишних књ.; у Црној Гори, Ј. Србији и делу с. Србије није још примењен, јер б. п. подразумева претходно уређење катастра; држава спроводи б. п. по зван. дужности да би грађанима увела чување стечених права, смањила број спорова и омогућила лак и сигуран промет добара и хипот. кредита, што се није могло остварити са → тапијама.

БАШЧАНСКА ПЛОЧА → Башка.

БАШ-ЧАРШИЈА (тур.), свепијаца; део вароши у којем су дућани и радионице, трг. и зан. логор.

БДЕНИЈЕ, у прав. црк. служба (вечерња и јутрења) уочи вел. празника и уз ускршњи пост, трајала некад целу ноћ, данас до касно увече.

Be, хем. знак за елемент берилијум.

БЕ (енгл. bay), затон, морска увала.

ВЕАТА (лат.), блажена, назив за степен пре светитељског. В. Virgo, блажена дева Марија. Beati pauperi spiritu (лат.: благо сиромашнима духом), данас иронично: благо онима који успевају са мало знања. Беатификација, у ркат. црк. проглашавање неког покојника блаженим; може га извршити само папа.

БЕАТРИЋА, кћи Фирентинца Портинарија, Дантеова љубав коју је он овековечио у Новом животу и Божанственој комедији.

БЕБЕЛ Аугуст (1840.-1913.), вођ и осн. нем. социјал-демократске радничке странке; у доба Бисмаркове борбе против социјализма често прогањан и затваран; гл. дела: Жена и социјализам, Шарл Фурије, Из мојих успомена, Ђаци и социјализам итд.

БЕБЛАВИ Павел (1847.-1910.), чсл. нар. приповедач; гл. дело: Деда Мурања.

БЕВАНДА (ит.) → комињак.

БЕВЕРИЏ (Beveregius, † 1708.), еп. англиканске црк;. заслужан правник, нарочито за ист. црк. права; гл. дело: Синодикон, правила и коментари канона.

БЕВК Франце (• 1890.), уч. из Јулиске Венеције, слов. песник и приповедач.

БЕГ, беи, беј, бек, код тур. народа првобитно назив за старешину братства; код Османлија титула за више официре, чиновнике и виђеније и имућније људе. Беглук, земља или посед, на којем није било настањених кметова са правом наслеђа, већ је давана под кесим (закуп) и на наполицу чивчијама; настали су протеривањем кметова са спахилука и претстављали су потпуну својину бегова; Зак. од 3./12. 3928. подведени под агр. реформу, ако их тежаци непрекидно држе и обрађују 10 година.

БЕГАРДИ → Бегхарди.

БЕГАС Рајнхолд (1831.-1911.), нем. вајар; гл. дела: Нар. споменик, Бисмарк.

БЕГЕЈ, р. у Банату (Дунавска Бан.), л. притока Тисе; извире на Банатским Пл.; оспособљена за речну пловидбу регулисањем ср. тока и прокопавањем канала.

БЕГЕНИСАТИ (тур.), заволети, допасти се; одобрити, пристати.

БЕГЕРС ОПЕРА (енгл.: просјачка о.), врста енгл. полит. сатире у облику поз. игре с певањем.

БЕГИНЕ, средњев. верска удружења неудатих жена (→ бегхарди).

БЕГЛЕРБЕГ (тур.: бег бегова), ранији највиши чин у тур. војсци; управник беглербеглука. Беглербеглук, админ. јединице, на које су Турци поделили балк. земље после заузимања Б. П.; у почетку све срп. земље улазиле у састав Румелиског б., са седиштем у Софији; касније, по заузимању Босне и Панонске Низије, образовани још: Босански, Темишварски и Будимски б.; делили се на пашалуке. а ови на нахије и кнежевине.

БЕГО Марин (• 1881.), приповедач и романописац; збирке: С мора, Новеле, Ева; роман: У очекивању.

БЕГОВИЋ 1) Божена (• 1901.), књижевница; писала лирске песме и драму Између јучер и сутра. 2) Милан (• 1876.), песник, приповедач, драматичар; један од најизразитијих претставника хрв. модерне лирике; песме: Пјесме, Књига Бокадоро, Врело и др.; новеле: Насмијана срца и Квартет; романи: Дуња у ковчегу и Брак Гиге Барићеве; драме: Госпођа Валевска, Пустолов пред вратима, Свадбени лет, Без трећег, Американска јахта у сплитској луци и др. 3) Никола (1821.-1895.), прота, књиж. и нац. радник; гоњен од аустр. власти због србовања; написао: Историја срп. цркве, Живот и обичаји Срба граничара и 25 др. дела.

БЕГОНИЈА (Вegonia, фам. Вegoiaceae), зељасте биљке, полушибље, кртоласте б. и лијани, пореклом из тропских и суптропских обл. Аз., Афр. и Амер. Има их око 400 врста. Гаје се као украсне, ради крупног лишћа (B. rex); али ради обилних цветова (В. semperflorens). Лишће више или мање асиметрично; цветови разлучених полова на истој индивидуи: лако се размножавају садницама или из повређених листова.

БЕГУНАЦ ВОЈНИ → дезертер.

БЕГУЊЕ, село у Слов., близу Радовљице. У некадањем граду Каценштајн сада ж. казнени завод.

БЕГХАРДИ, друштво побожних људи, осн. Ламберт ле Бег (1180.) у Хол.; названи и молитељи; женска друштва Бегине.

БЕД св. (674.-735 ). енгл. калуђер и хроничар; написао Свештену историју.

БЕДА (673.-735.), с надимком Venerabilis, црк. писац; гл. дела: Црк. ист. енгл. народа, Хроника 6 епоха света.

БЕДЕКЕР Карл (Вädeker, 1801.-1859.), нем. књижар, издавач чувенах водића (бедекера), по разним земљама.

БЕДЕКОВИЋ 1) Јосип (18. в.), историчар; гл. дела: Повјест Међумурја, Natale solum s. Hieronymi 2) Коломан (1808.-1889.), хрв. политичар, мин. и бан (1871.-1872.); прво присталица илирског покрета, затим члан унионистичке странке и депутације која је склопила нагодбу са Мађарима (1868.).

БЕДЕМ, беден (ар.), градски зид; обала.

БЕДЈЕ Жозеф (Вédler, • 1864.), фрц. научник; бави се нарочито језиком и књиж. ср. в.; у Епским легендама изнео нову теорију о постанку фрц. јуначког песништва; издао Песме о Роланду и роман Тристан и Изолда; написао Ист. фрц. књиж.

БЕДЛЕНДС (енгл.: лоше земље), тешко проходан и слабо насељен предео чије земљиште разривено многобројним јаругама и дубодолинама; јављају се у сухим обл. песковитих глина (подножје Стеновитих Пл. у С. Амер. и др.).

БЕДНИЈ Демјан (• 1883.), рус. сатиричар, груб, али лапидаран. тенденциозни песник пролетерске револуције и радничке класе; његове басне стекле су необичну популарност.

БЕДЊА, д. притока Драве, извире са Мацељ-Пл.

БЕДР, место између Меке и Медине, где су медински мусл. 624. год. потукли меканске незнабошце.

БЕДРЕНИЦА → прострел.

БЕДРЕЊАЧА, део карличне кости.

БЕДУИНИ, Бадави, номадски сточари → Арапи; претежни део ар. народа; најбоље очували чистоту ар. језика, расе и карактера; држе камиле; омиљено занимање: пљачкашки походи на обл. др. племена и трг. караване; обичај: куповање жена и крвна освета.

БЕЖАНИЈА, село на д. обали Дунава, јз. од Земуна. На његовом пољу београдски аеродром, а на Сави зимовник.

БЕЖАЊЕ КАПИТАЛА, банкарска операција пребацивања новца из државе у државу.

БЕЖЕК Виктор (1860.-1919.), слов. педагог, присталица нових пед. праваца, књиж. критичар; гл. дела: Обче взгојословје и Обчно укословје.

БЕЖИЧНА ТЕЛЕГРАФИЈА → телеграфија. Б. телефонија → телефонија.

БЕЗ (тур.), платно.

БЕЗАЛКОХОЛНА ПРОИЗВОДЊА, даје сокове од грожђа и др. воћа, у којима су сачувани шећер, витамини, мирис и др. спречавањем врења; то се постиже: 1) хем. путем, додавањем средстава за уништавање квасних гљивица; најмање штетан натријум бензос (0,70-1 гр на 1 л сока); 2) топлотом, стерилизовањем (на 100°), или пастеризовањем (на 70-75°) помоћу Баумановог апарата; 3) ел. струјом; 4) смржњавањем којим се одваја вода; добивен згуснут сок се добро држи и не превире.

БЕЗАН(лат.), ромбоидно једро на задњем јарболу, ранда.

БЕЗАНСОН, варош (58 000 ст.) у Фрц. на р. Дубу, инд. вештачке свиле, метал. и ткст.; унив., вис. шк., звездара и више библт.

БЕЗАНТ 1) Ани (1847.-1933.), енгл. књижевница; писац многих теозофских дела. 2) Валтер (1836.-1901.), енгл. романсијер и писац разних прозних дела.

БЕЗАНТ, виз. златан и сребрн новац; ушао у оптицај по целој Евр. у доба крст. ратова.

БЕЗБОЖНИК, човек који не верује у бога; лице које не припада ниједној признатој вероисповести; код нас у праву постоји за та лица незгода, јер не могу да склопе брак, изузев у Војводини, где је обавезан грађ. брак, и у Слов. и Далм., где постоји грађ. брак по нужди.

БЕЗБОЛ (енгл. baseball), амер. нац. игра лоптом и батином.

БЕЗБРАТИЦА, безбратница, женско које је остало без брата.

БЕЗБРАЧНОСТ 1) у праву израз којим се означава да лице у питању није у пуноважном браку; при ступању у брак тражи се од кандидата да докажу своју б. 2) калуђерски завет; држава га не сматра за брачну сметњу, а црк. право га сматра.

БЕЗДАН 1) место и погранична паробр. станица на Дунаву у Бачкој (Дунавска Бан.); 7 800 ст., међу којима развијен риболов; први пут се помиње 1579. 2) вртача која се каналом продужује до пећина и подземних р.; разликују се звекаре, које се завршују слепим пећинама, и вигледи, који својим отвором стоје у вези, непосредно или пећинским ходницима, о. подземним р.

БЕЗДИН, ман. у Банату, крај р. Мориша, подигнут, вероватно, 1539. Црк. с основом у облику детелинина листа, засведена и има кубе; првобитно сва у традицији наше архт. из доба кн. Лазара и деспота Стевана; касније рестаурисана (1783.) и добила припрату са звоником у барокном стилу; фреске рађене у духу нашег средњев. живописа и добро очуване; иконостас, певнице и столови изведени у бароку и долазе у ред наших најлепших радова у дрвету.

БЕЗДИМНИ БАРУТ → нитроцелулоза.

БЕЗЕМШОН (хол.), одбијање или накнада за делове робе који при пражњењу буради, канта, сандука итд. заостану, па се не могу извадити, употребити.

БЕЗЕНШЕК Антун (1854.-1915.), стенограф. осн. слов. и буг. стенографију.

БЕЗИЈЕ (Вeziers), варош (66 000 ст.) у ј. Фрц., близу Сред. М. на Ј. Каналу; трг. вина, инд. ликера и израда буради.

БЕЗИМЕНО ДРУШТВО → акционарско друштво. Б. тужбе, употребљавају се за заштиту права, за које зак. није изречно предвидео никакву тужбу. Б. уговори, уговори који нису предвиђени у грађ. зак., али које странке могу склапати, ако се то не противи јавном поретку и моралу (→ аутономија воље); у случају празнине у њима судија ће аналогно применити одредбе најближег по садржини именованог (законом предвиђеног) уговора.

БЕЗИСТАН (тур.), место на којем се продаје платно (без) у источњачким градовима, обично вел. грађевине с многим дућанима унутра; такве б. имају код нас Скопље и Сарајево.

БЕЗЈАК Јанко (• 1862.), слов. пед. писац; гл. дела: Посебно укословје словенскега учнега језика в људокој шоли. Обчна згодовина взгоја ин поука и др.

БЕЗЈАЦИ, мала етничка група у Истри; од 16. в. у књиж. назив за Слов. и Хрв. кајкавце, а данас подругљив израз у односу на разне крајеве или појединце са значењем: приглуп, ограничен човек.

БЕЗЛИСТАЦ (Monotropa hypopitys, фам. Pirolaceae), хетеротрофна цветница, расте у листопадним (f. glabra) и четинарским шумама (f. hirsuta); прима орг. материје из хумусне подлоге помоћу гљива које живе у спољним ћелиским слојевима корена.

БЕЗМАТАК, пчелиње друштво, остало без матице услед њеног угинућа, одласка при ројењу или намериог удаљења; слабо ради и мало је продуктиван; обично одгаја сам матицу; у случају да остане дуже без ње осуђен је на пропаст.

БЕЗМЕК (Uranoscopus scabei), морска риба до 27 см дуга, суре боје, спљоштене главе, хоризонталних очију; живи у Јадр. М.; обично до устију затрпана у песку или блату; грабљивица, храни се мањим рибама и рачићима које намамљује помоћу покретљиве израсли сличне црву.

БЕЗМОТОРНО ЛЕТЕЊЕ, ваздушно Једрење, обавља се ваздушним једрилицама, тј. лаким аеропланима без мотора, коришћењем термичких струја.

БЕЗНАР Албер (Besnard, * 1849.), фрц. декоративни сликар, гл. дела: Тимофанова смрт, Болест и оздрављење, Лабораторија, Жута жена и др.

БЕЗОАРИ, несварљиви конкременти камених и биљних остатака који се стварају у утроби преживара (антилопе, ламе, говечета) и људи. Безоарка (Capra aegagrus), дивокоза пореклом из ји. Евр. и з. Аз.; живи и у јсл. шумама; добила име по безоарима.

БЕЗ ОСНОВА, у праву свако држање или примање чији корисник није имао овлашћење за његово заснивање; лице чију је ствар или поступак користио неко б. о. има право да тражи тужбом повраћај датог или узетог, јер се сматра да се корисник неправично обогатио (Actio sine causa). Без пописа → наслеђе без пописа.

БЕЗРУЧ Петар (* 1867.), чешки песник, даје огорчен израз свом незадовољству против угњетавања Чеха од стране нем. и пољ. капитала; гл. дело: Шлеске песме.

БЕЗСОНОВ Петар А. (1828.-1898.), рус. научник, проф. Харковског унив.; бавио се нар. песништвом код Руса и осталих Сл.; објавио и Крижанићево дело: Руско царство средином 17. в.

БЕЗУСЛОВАН АКЦЕПТ, није условљен никаквом погодбом; правоваљани акцепт мора бити б. (§ 25 Мен. зак.); у науци је спорно да ли код условног акцепта треба сматрати да цео акцепт не важи или да само условно постоји. Б. биће, у својој егзиетенцији ничим неусловљено биће, па стога претставља прауслов свега што постоји (бог). Б. Закон, у свом важењу ничим неусловљен зак.; чини основ важења др. зак. Б. неразрешивост брака, правило ркат. канонског брачног права, према којем се брак не може развести за живота супруга. Б. упут, позив или налог за исплату мен. своте новаца, коју издавалац вучене мен. упућује једном лицу (трасату), означеном на тој мен.; мора бити несумњив, б. и неопозив; по својој правној природи претставља врсту пуномоћства.

БЕИРА, пристаниште (13 600 ст.) Порт. и. Афр. у Мозамбичком Каналу; везано жел. са с. и Ј. Родезијом, из које извози бакар и злато.

БЕЈ → бег.

БЕЈН Александар (Bain, 1818.-1903.), енгл. филозоф емпиричар и психолог теоретичар књиж.; гл. дела: Емоције и воља, Дедуктивна и индуктивна логика, Чула и интелект и др.

БЕЈРУТ, гл. место (8 000 ст.) фрц. Сирије на Сред. М., у подножју Ливана, најважније сириско пристаниште; извози памук, свилу, воће; има 2 унив. (амер. и фрц.) и астр. опсерваторију. Бејрутска урма → Афуз али.

БЕК (енгл.), одређено место 2 играча у одбрани футболског тима; имају дужност да штите вратара и да помажу средњи ред (халфлинију).

БЕК 1) Анри (Becque, 1873.-1899.), гл. претставник фрц. натурализма у поз., с горким схватањем живота и црним али снажним сликањем личности; његова дела: Гаврани, Парижанка, у почетку нису имали успеха, али утицали на даљи развој поз. ум. 2) Аугуст (Beck, 1785.-1867.), нем. филолог; осн. научне грч. епиграфике; гл. дела: Држ. газдинство Атињана, Збирка грч. натписа. 3) Јозеф (* 1894.), пољ. политичар и државник; од 1932. мин. спољних послова.

БЕКАВИЦА → азбука.

БЕКАРИЈА Чезаре (Beccaria, 1738.-1794.), ит. писац; бавио се кривич. правом и флз. Права.

БЕКАСИНА (Gallinago gallinago), ритска шљука, позната птица мочваририца дугог и при основи меканог кљуна.

БЕКЕТ Тома св. (Веcket, 1115,-1170.), кентербериски архиеп. и енгл. Вел. канцелар; погинуо у борби противу краљевског самовлашћа.

БЕКЛ Хенри (Buckle, 1821.-1862.)), енгл. историк и филозоф ист.; његова дела преведена и код нас.

БЕКЛИН Арнолд (Böcklin, 1827.-1901.), швајц. слнкар, чијим веома популарним делима сметају исувише књиж. мотиви и његова неоплемењена машта; најбољи у пејзажима, портретима и мањим композицијама.

БЕКМАН Макс (* 1884.), нем. сликар; претставник експресионизма; значајне фигуралне слике.

БЕКОВИЋ Ватрослав (1834.-1885.), сликар; радио портрете.

БЕКОН, половина заклане, ошурене, очишћене свиње, без главе, кичме, бутне кости и лопатице, у коју се нарочитим справама убризга раствор соли у води; прави се само од младих, утовљених, првенствено јоркширских свиња; троше их највише Енглези, а производе највише Данци, Холанђани и Пољаци; код нас их израђује и извози у Енгл. Задружна кланица у Запрешићу.

БЕКОН 1) Роџер (Bacon, 1214.-1294.), енгл. фрањевац, један од најпросвећенијих духова ср. в.; учинио много открића у обл. оптике; приписивали му и проналазак барута. 2) Франсис Веруламски (1561.-1626.), енгл. филозоф, писац и државник, противник сколастике и претходник модерне флз.; творац индуктивног метода; у својим делима: Novum organum и Унапређење науке поставио зак. научног истраживања; у књиж. чувен по збирци Есеји, која се одликује мисаоношћу и практичном мудрошћу, тако да се с правом сматра за најраније дело енгл. класичне прозе. Од ост. дела најзначајнија су: Нова Атлантида и Ист. Хенриа VII.

БЕКСТВО, у праву: непокорност властима, напуштање дужности; у војсци се строго кажњава; у рату смрћу; б. притвореника или осуђеника изазива дисципл. казне. Вој. и полит. бегунци из иностранства нису подложни → екстрадицији; обични злочинци могу бити екстрадирани (у Србији важила уредба о бегунцима од 1860.).

БЕКТАШИ, бекташије, мусл. дервишки ред, у вези еа јаничарством; осн. га Хаџи Бекташ, а укинуо султан Махмуд II (1826.); највише их је у Арб., где претстављају посебну мусл. секту; одатле се ширили у Повардарје.

БЕКХЕНД (енгл.), тежак одбрамбени ударац у тенису; изводи се полеђином рекета.

БЕЛ 1) гл. бог Вавилонаца, највише обожаван у Ниниви и Вавилону. 2) легендарни краљ Асираца, Нинов отац. 3) у тхн., јединица за мерење слабих струја; њен десети део назива се децибел. 4) Грахам (Bell, 1847.-1922.), амер. електричар, проналазач телефона који је патентирао у Бостону (1876.); први његов телефон није имао ел. извора, јер му је микрофон био магнетског типа. 5) Пјер (Bayle, 1647.-1706.), фрц. филозоф, противник сваког догматизма, нарочито рел.; сматра да је морал независан од рел. и метафиз. погледа и тражи толеранцију према атеистима; претеча енциклопедиста; гл. дело: Ист. и критички речник.

БЕЛ АЛИЈАНС (Belle Alliance), салаш 20 км ј. од Брисела, где Наполеон потукао Блихера; у Нем. уобичајен назив за битку код Ватерлоа.

БЕЛА 1) варош (5 900 ст.) у Буг., на р. Јантри; стан. се бави земљр., виноградарством и занатима. 2) у картама краљ и дама исте боје.

БЕЛА 1) Б. I, мађ. краљ (1061.-1063.), рођак св. Стевана. 2) Б. II Слепи, мађ.-хрв. краљ (1131.-1134.), син Алмошев, кога је заједно с оцем ослепио Коломан; провео затим неко време на виз. двору, па онда завладао Мађ. и Хрв. и наметнуо врх. власт Босни; ожењен Јеленом, ћерком срп. жупана Уроша. 3) Б. III, мађ.-хрв. краљ (1172.-1196.), повратио Хрватско Прим. са Задром од Виз. после смрти Манојла Комнина и увео примогенитуру. 4) Б. IV, мађ.-хрв. краљ (1235.-1270.), син Андрије II, један од најспособнијих мађ. краљева из Арпадове династије; проширио власт на делове Босне и Хума; потучен од Монгола побегао у Трогир, а њих пустио да опљачкају Мађ., Слав., Хрв. и Прим.; по њиховом одласку трудио се да поправи пустош, доводио странце и осн. градове (Градец код Загреба, Самобор, Крижевце, Јастребарско); подигао краљев углед и поделио Хрв. на: далм.-хрв. и славонску бановину.

БЕЛА Арделио дела (1654.-1737.) дубровачки граматичар и лексиколог; издао у Вен. (1728.): Речник ит.-лат.-илирски.

БЕЛА ГРИЖА ПИЛИЋА, заразна болест, проузрокована клицама (Вacterium pillorum) од које оболевају обично само млади пилићи у првим данима живота; веома је опасна јер уништава читаве запате: пилићи оболели од ове болести не једу, седе мирно спуштених крила, имају бели пролив. Цркавају за неколико дана; ако које и оздрави оно остаје и даље инфицирано и као кокош носи заражена јаја; лечење већином безуспешно; треба све заражене кокоши поклати и извршити дезинфекцију живинарника, а при куповини јаја за насад не узимати их из запата у којима влада ова болест.

БЕЛА ДЕТЕЛИНА (Тrifolium repens), врста детелине, драгоцена за пашњаке, нарочито се препоручује за тежа земљишта која имају креча; додаје се 2-3 кг у смеше за сетву пашњака и привремених вештачких ливада.

БЕЛА КЊИГА, у Енгл. званично објављивање дипломатске преписке.

БЕЛА КОВИНА, легура са 80-90% калаја, 8-15% антимона и 2-8% бакра; употребљава се нарочито за израду лежишта (лагера) за осовине и трансмисије; лошије врсте садрже 30-40% олова.

БЕЛА КРВНА ЗРНЦА → леукоцити.

БЕЛА КУЋА, дворац претседника САД у Вашингтону.

БЕЛА НЕДЕЉА, последња н. пред ускршњи пост (прав.); прва н. по Ускрсу (кат.).

БЕЛА ПАЛАНКА, варошица (2 500 ст.) и среско место на Нишави (Моравска Ван.); подигнута у 17. в. на развалинама ст. Ремезијане. Антитбк диспанзер.

БЕЛА ПУПАВКА → пупавка.

БЕЛА РЕПА → угарњача

БЕЛА СЛАТИНА, варош (7 200 ст.) у Буг., си. од Враце, средиште већег земљр. предела; у околини многе старине из рим. доба

БЕЛА СЛАЧИЦА (Sinapis alba, фам.Crucifereae), једногодишња пићна биљка, жутога цвета; не подноси хладноћу; сеје се у току лета на сва боља земљишта, обично после пшенице и овса; брзо расте и доспева за 40-50 дана; коса се у пуном цвету, никако касније; не суши се за сено већ се меша са пићним биљкама; може имати утицај на масло својим горким укусом; из њеног семена добива се сенф.

БЕЛА ТОПОЛА (Роpulus alba, фам. Salicaceae ), расте у равницама поред река, а клони се стајаће воде; може израсти у висину око 30 м и до 1 м у пречнику. Као огревно дрво више се цени од врбовог и јагњедовог, као тхн. дрво употребљава се у грађевинарству, за прављење жижица, шперованог дрвета, корита, чамаца итд. Има вел. важност за ритске шуме.

БЕЛА ЦРКВА 1) варош и среско место (9 670 ст.) у Банату, близу рум. границе и Дунава (Дунавска Бан.); стан. делом колонизовани Немци; гмн.; трг. место; нарочито се гаје винова лоза и свилена буба. 2) → Куршумлија. 3) → Каран.

БЕЛАВА, план. у Србији (946 м), сз. од Пирота.

БЕЛАДОНА → велобиље.

БЕЛА КРАЈИНА, Белокрајна, Бела Крајина, обл. у Дравској Бан.; има облик мање котлине у пределу шумовитог зеленог карста; места: Чрномељ и Метлика; у адм. погледу поклапа се са територијом Чрномељског среза. (→ Белокрањци).

БЕЛАНЧЕВИНА, протеин, азотова орг. кватернерна једињења, огромних и сложених молекула; сем угљеника (С), водоника (Н), кисеоника (О) и азота (N), садрже још и сумпор (S); по своме хем. саставу и по фзл. особинама деле се на групе и подгрупе: пативне и денатурисане; просте и сложене; албумине, глобулине и др.; хромопротеиде, нуклеопротеиде и др.; албумозе, пептоне и др. Протоплазма ћелија састоји се углавном из б. у густом колоидалном раствору; пошто се ћелије троше и изумиру, потребно је и да се обнове, што се врши уношењем б. храном (→ исхрана). Пробавни сокови је сварују т.ј. разлажу на аминокиселине (→ асимилација). Све б. немају исту хранљиву вредност, било због мање или веће сварљивости, било због тога што не садрже све аминокиселине у својим молекулима; већу хранљиву вредност имају б. животињског него б. биљног порекла. При потпуном сагоревању 1 г б. производи 4 кал. Беланчевинасто млеко → млеко.

БЕЛАР Леополд (1812.-1899.), слов. композитор; реформатор слов. црк. муз.

БЕЛАСИЦА, план. на тромеђи Југосл., Буг. и Грч. (Висока Чука 1 494 м).

БЕЛАСКО Давид (1850.-1931.), амер. драматичар, редитељ и директор поз.; као редитељ одликовао се стилом строгог реализма; написао око 35 драма и прерадио око 200 страних комада.

БЕЛАУ Хелена (Вöhlau, • 1859.), нем. књижевница, писала повеле.

БЕЛАЦ, ђогат, коњ, који је у младости био зелен, па касније побелео; нема коња који су бели чим се ождребе.

БЕЛВЕДЕРЕ (ит.: леп изглед), назив двораца, подигнутих у доба ренесансе и барока, и обично окружених вел. парком (у Риму, Прагу, Бечу). У бечком (→ сл.), у којем је становао Франц-Фердинанд, сад смештени: Галерија аустр. сликарства 19. в., Барокни музеј ц Музеј модерне ум.; прашки б. је подигнут 1536. за владе Фердинанда I, по плановима Павла дела Стела.

БЕЛГА, белг. новчана јединица; вреди 5 белг. франака, а сваки фр. се дели на 100 сантима; из једног кг чистога злата кује се 4779,89 б.; тј. у 100 б. има 20.921 г чистога злата.

БЕЛГИЈА, независна краљевина (30 441 км²) у з. Евр., с излазом на Сев. М. На ји. страни разбијена шумовита висија Ардена (655 м) и Високог Вепа (692 м) ср. део брежуљкаст; на С и посед мора низија. Обала Сев. М. (66 км) неразуђена, ниска,са полдерима. барама п песковитим дунама. Клима приморска. Гл. реке: Еско (Шелда) са широким ушћем и Меза (Мас) уливају се у Сев. М. Густа мрежа пловних канала. У с. подножју Ардена моћне наслаге каменог угља, а има и гвожђа, цинка и олова, Ардени и Вис. Вен су шумске обл., остала површина веома плодна. Стан. густо насељено (8,1 мил., 252 ст./км²); герм. Фламанци и ром. Валони. Привр.: рационална земљр. и сточарство; веома развијена инд. (руд., металургиска, ткст. и др.) и трг. На морској обали нема пристаништа; али на ушћу Шелде развило се пристаниште Анверс (Антверпен), једно од најважнијих у Евр. Густа мрежа жел. а канала омогућава веома жив саобр. Уставна монархија. Престоница Брисел; већи градови Анверс, Лијеж (Литих), Намир, Ган, Бриж, Остенде. Колоније у Афр. (→ Конго). Име добила по келтском племену Белги које покорио Цезар (57 пре Хр.). У 3. в. у њу се доселили Салиски Франци и по паду зап. рим. дарства осн. слободну државу и проширили је све до Сред. Мора. У саставу франачке државе остала до верденског уговора (843.) а затим подељена између Нем. и Фрц. Поново уједињена тек у 15. в. под влашћу бургундских војвода, од којих је добио Максимилијан I Хабзбуршки (1477.), као наследство жене Марије Бургундске. Максимилијанов унук Карло V придружио је Шп., под чијом влашћу остала до утрехтског мира (1715.); после тога припадала Аустр. (1715.-1795.) и Фрц. (1795.-1814.). После Наполеоновог пада вел. силе је спојиле са Хол. у Краљевину Низоземску (1815.-1830.), али кад су Белгијанци дигли устанак, оне су јој, на лондонској конференцији (1831.) признале самосталност и загарантовале неутралност. За време свет. рата одупрла се најезди Немаца, али била освојена, па по његовом завршетку опет обновљена. Белгиска клаузула, атентатска к., према којој се атентат на шефа државе не сматра полит. злочином у вези с питањем → азила. Б. вњижевност има 3 гране: на фрц., валонском и фламанском јез.; прва има највећу вредност и претставља орг. део фрц. књиж. На валонском јез. значајни песници: Шарл Никола Симон, Анри Жозеф Флориц, Вивје де Стрил; на препороду б. к. радили: Баје, драмски писци Делшеф и Ремушампи, песници И. Дори, Анри Симон, Ж. Делет. На фламанском јез.: Стревелс, јаким бојама сликао живот флам. сељака и радника; Вермејлен у Вечном Жиду дао соц.-флз. слику беде флам. интелигенције; Буис реалистички описивао свакодневни живот сељака и надничара. Од песника значајни су: Нилен, Кенис, Вакелманс, Тимерманс, Вис Моенс прожет кат. етиком и мистиком; песник Марнике Гисен опевао је лепоту флам. земље и њену прошлост; романописац В. Елскот стекао глас и ван Б. На фрц. Јез. јавили се први значајни писци у 18. в.; Шарл Потвен подражавао В. Игу, Андре Мари Ван Хаселт опевао мотиве герм. епова; Шарл де Костер написао популарну Легенду о Ојленшпигелу, о борби сељака противу краљева и попова; Емил Грејсон, Ежен Жан и Емил Леклерк писали сентименталне романе: Октав Пирме, мислилац скептик, исмевао морал богаташа; после 1870. отпочела обнова, на челу које се истакао Едмон Пикар, а чији је гл. организатор Макс Валер, песник; најважнија је личност тога времена Камил Лемонје, кога пореде са Золом; сликао све слојеве б. друштва, нарочито нападао инд. која разара човека; поред њега се истакао романописац Екоут сликањем соц. пропадања села под ударцима капитала, и песник бедних Емил Верхарен; мрачне слике града и села дали Едмон Глезенер, Кренс, Делатр, Жорж Вирес. Код Жоржа Роденбаха, песника, и Мориса Метерленка, драматичара, избија романтички индивидуализам; импресионистички песник Анри Мобел бежи од стварности у унутарњи град душе, Бланш Русо бави се душевним одликама, Шарл Морисо исмева у романима савремено друштво; док у романима Арнолда Гофена и драмама Густава ван Зипа превлађује песимизам, Ежен Демолдер описује морал 17. в.; Фердинанд Северен, под утицајем Вињиа, Верлена и Шелија, бежи у самоћу, снове и прошлост, Албер Жиро не очекује ништа од људи садањега времена и гледа с висине на овај лажљиви век; Валер Жил је захваћен бодлеровским песимизмом, а песници Макс Ескалт, Томас Браун и Рамекер траже спаса у рел. После светског рата јавило се много писаца: Андре Бајон, Ф. Еленс и рано умрли Пјер Брудкин. Од младих Констан Бирнио у роману Глупост топло описује живот бедних и напуштених, Д'Орбе слика свакодневни живот. Донгри даје збирку песама о радницима и машинама, а Жан Тусел развија пролетерску идеологију у романима Ћелија бр. 158 и Сиво село. Б. коњ, белгијанац, хладнокрван, пореклом из Б.; конкавног профила главе, снажног састава; тежак, темељан, добро везан, крупан, кратких ногу, јака врата, извијен, дуплих сапи, копита вел. и јака, црн, дорат или алат, гриве бледе; теретни запрежан к. Б. музика, једна од најстаријих у Евр.; у 15. и 16. в. врши јак утицај на развој муз. ум. уопште, нарочито преко мајстора Дифаја, Хенота и Окегема; у 18. в. носи претежно фрц. обележје са најистакнутијим претставницима Гретријем и Госеком, у новије време, на основу етничке подвојености стан., све јасније се оцртавају 2 правца: фламански под нем, и валонски под фрц. утицајем; гл. претставници: Бек, Беноа, Ријеланд, Вамбак, Местдаг, Блок, Тинел, Гилсон (фламанска шк.), Франк, Раду, Матје, Дипи, Жовжер, Леке и др. (валонска шк.). Б. уметност, ум. Фламанада и Валонаца од оснивања б. државе (1830.). У архт. најважнији X. ван де Велде и барон Хорта, пројектант вел. броја модерних грађевина, а најбољи вајари: К. Меније и Ј. Мине. Најбогатије је и најразноврсније б. сликарство чији су главни претставници А. Стевенс, Р. Ваутерс, Џ. Енсор, И Опсомер. Сервас и К Пермеке; у Музеју кн. Павла у Београду постоји сала б. сликарства. Б. устанак плануо 1830. г. у Брислу противу заједнице са Хол.; огорчени суделовањем у плаћању хол. држ. дуга, мешањем власти у верске ствари, гоњењем опозиционе штампе итд., Белгијанци, на вест о јулској револуцији у Фрц., скочили на оружје (25./8. 1830.), прогнали Холанђане и објавили самосталност Б.; кад је хол. краљ Вилхелм I покушао да нагна Б. силом да остане у заједници, Белгијанцима је притекла у помоћ Фрц. Да би спречиле даље заплете, вел. силе су признале Б. независност (1831.).

БЕЛЕ Гијом (du Bellay. 1491.-1543.), фрц. војсковођ, писац чувених Мемоара.

БЕЛЕ НОЋИ, летње ноћи код којих се вечерњи сутон спаја са зором; стога немају потпуног мрака, већ само сумрак; почињу на 48,5° г. ш., а већ на 50° трају од 1./6. до 12./7.

БЕЛЕ ПЧЕЛЕ, рој од паројка у току исте год.; јављају се ретко, као последица добре пчеларске године и месне климе; у нашем народу распрострањено веровање да б. п. доносе срећу домаћинству.

БЕЛЕ РАСЕ, евроидне (европоидне) расе, група р. које још називају и кавкаским и евразиским, а чије су заједничке особине: у основи бела боја коже, таласаста коса, висок раст, правилно лице и без прогнатије. Припада им највећи део стан. Евр., Пр. Аз. и сев. Афр., а њихови претставници су се у току 16.-20. в. раширили по Аустрал., Афр., осталим деловима Аз., и, нарочито, по С. и Ј. Амер., тако да је ова расна група најраспрострањенија и бројно најјача на свету. У њен састав улазе: северноевр. или нордиска, источноевр., сред. или медитеранска (са својим гранама: семитском и хамитском), алписка, динарска или јадранска, предњоаз., индоафганска и староаз. раса.

БЕЛЕГ → знак, марка; у геодезији, камени или бетонски стуб, израђен обично у орлику зарубљене пирамиде, димензије као на слици, који се укопава скоро цео у земљу; на површини се уреже крстић или се убетонира парче округлог гвожђа, да би се тачније одредила његова средина, која служи да се њом стално обележи нека тачка: тригонометриска, полигона, мала међна итд.; његово кварење кажњава се као повреда држ. имовине од 100 до 2000 д (чл. 72. Зак. о катастру земљишта). Б. девојке, давање дарова од стране будућег мужа као знак веридбе; правно не обавезује на венчање, већ на накнаду штете ако се од венчања одустане.

БЕЛЕЖНИК → јавни бележник.

БЕЛЕМ (Пара), варош (28 000 ст.) у Браз. и пристаниште на р. Пара; 145 км од Атланског Ок.; извози: дрво, какао, уље и каучук.

БЕЛЕМНИТИ, врста фосилних главоножаца; налазе се у силурским и кретацејским теренима; од њих се сачували највише шиљати врхови кречњачке љуштуре.

БЕЛЕНЗУКЕ (тур.), наруквице; део ж. накита, у свим нашим крајевима, од разних, обично стаклених зрна (ђинђува) или од масивног метала; у новије време праве се од каучука, бојадисаног стакла и др.

БЕЛЕНУС, бог Сунца код разних герм. племена.

БЕЛЕРОФОН 1) Глауков син, а Сизифов унук, не знајући убио брата Белероса, па затим напустио отаџбину и отишао код аргског краља Претоса, који га послао лидиском краљу Јобату и јавио му да га. убије; Јобат му наредио да убије Химеру, уверен да ће тако погинути, али В. појахао Пегаза, убио Химеру, оженио се Јобатовом ћерком и наследио га на престолу. 2) енгл. брод, на који се Наполеон укрцао после пораза код Ватерлоа и своје 2. абдикације на фрц. престо.

БЕЛЕТАЖ (фрц.), у новијој архт. обично 1. спрат.

БЕЛЕТИНЕЦ И ФИЛИПИЋ, рудник мрког угља. (6000-6500 калорија), на 10 км ј. од Вараждина.

БЕЛЕТРИСТ (фрц.), писац забавних дела (песама, приповедака, романа итд.), Белетристика, лепа, забавна књиж.

БЕЛЕШКА, у књиж. кратко обавештење о неком књиж. или научном делу; естетске анализе и дискутовања гл. мисли; обично стална рубрика у књиж. и научним часописима.

БЕЛИ (енгл. bully), ударац штапом у игри хокеј.

БЕЛИ ДРИМ, р., 103 км, д. саставница Дрима; извире на пл. Жљебу, тече кроз Метохију и Подримље; код села Врбнице улази у Арб. и састаје са Црним Д. код Љум-Куле.

БЕЛИЗ, гл. место (13 000 ст.) и пристаниште Брит. Хондураса на Карипском М.; извози дрво.

БЕЛИЈАЛ, феничански идол; у Св. писму ознака демона.

БЕЛИЈЕ ЗЕЦ, крупан, до 6 кг, сив, црн, бео, жут; има вел. уврнуте уши, дуге ½ м, вуку се по земљи; слабе плодности, доброг меса; енгл. варијетет има још дуже уши, преко 70 см, широке преко 20 см.

БЕЛИ КОРЕН → оман.

БЕЛИ КРСТ 1) аустр. Удружење за негу официра рањених и оболелих у рату; осн. 1882. 2) лига за борбу против неморала у Енгл., Нем. и Швајц.; осн. 1883. г.

БЕЛИ ЛАВ → ордени,

БЕЛИ МАНАСТИР, село у Барањи, близу мађ. границе (Дарђанскн срез); прерада млека и фабрика саламе.

БЕЛИМАРКОВИЋ Јован (1827.-1908.), ген., проф. Арт. шк., 1862.-1872. мин. вој., затим члан Држ. савета, а 1889.-1893. намесник Њ. В. Краља.

БЕЛИ МРАВИ → термити.

БЕЛИНГ Рудолф (• 1886.), нем. вајар; радио модернистичке скулптуре у металу.

БЕЛИНЗОНА, гл. место (12 000 ст.) швајц. кантона Тесин.

БЕЛИНИ 1) Винћенцо (1801.-1885.), ит. композитор; гл. дела опере Сомнамбула и Норма. 2) Ђентиле (око 1429.-1507.), вен. сликар, уносио у своје рел. композиције веома лепе пејзаже и сцене из Вен. и савременог живота. 3) Ђовани (око 1430.-1516.), сликар, брат претходног, творац вен. типа мадоне и један од првих претставника уљеног сликарства; уч. Ђорђона и Тицијана.

БЕЛИ ОРАО → ордени.

БЕЛИ ОЦИ, ркат. мисионарски ред; осн. у Алжиру.

БЕЛИ СЛЕЗ → слез.

БЕЛИ ТИМОК, горњи одн. ср. ток Т. изнад ушћа Црне Р. све до његових саставница Сврљишког и Трговишког Т.; дуг 105,8 км.

БЕЛИЋ Александар д-р (• 1876.), лингвист, професор Београдског унив., претседник Коларчева нар. унив. и секретар Срп. краљ. акад.; радио највише на дијалектологији и ист. сх. језика; у новије време одао се студијама прасл. и сл. акцента; гл. дела: Дијалектолошка карта срп. језика, Дијалекти И. и Ј. Србије, Белешке о чакавским говорима, Акценатске студије, О срп. или хрв. дијалектима, О двојини у сл. језицима, Правопис сх. књиж. језика.

БЕЛИ УГЉЕН → водене снаге.

БЕЛИЦА 1) л. притока Мораве, извире са пл. Црног Врха з. од Јагодине. 2) предео у сливу → 1); гл. место Јагодина. 3) висораван у Слов. з.-јз. од Тршћа. Највиши врх Белица (1339 м).

БЕЛИ ЦВЕТ → бело прање.

БЕЛИ ЦРВИ, ларве → гундеља.

БЕЛИШЋЕ, село у Осијечком срезу; фабр. асфалта, оцатне киселине, бачава, паркета и парна стругара.

ВЕL САNТО (ит.), лепо певање, нарочито неговано у ит. шк.; иде за што савршенијом репродукцијом тона, за јасноћом и виртуозношћу у извођењу.

БЕЛМАН Карл (1740.-1795.), швед. хумористични песник; најбоља дела: Фредманове епистуле и Фредманове песме, за које је импровизирао и мелодије; везане су за популарну личност Фредмана, који је претстављао тип тадањег стокхолмског боемског живота.

БЕЛМУЖЕВИЋ Милош († 1501.), срп. властелин; по паду срп. деспотовине прешао у Мађ. (1470.) и наставио борбе са Турцима као заповедник мађ. коњице; умро од ране коју добио приликом 1 тур. препада.

БЕЛОВАР, Бјеловар, варош и среско место (10 280 ст.) на ј. суподинама горе Била (Савска Бан.); окр. суд, гмн.; привр. средиште обл.: извози стоку, жито и дрво; развијена инд. (пољопр. машине, млинови, цемент, коже, сухо месо, алкохол).

БЕЛОВАЦИ, галско племе, живело у Белг. и одупирало се нападима рим. војсков. Лабијена и Цезара.

БЕЛОВАЧА → подзол.

БЕЛОГРАДЧИК, варошица у сз. Буг. под Сг. Пл . близу јсл. границе.

БЕЛОДУН, рањеница, урочник (Аnthylis vulneraria), биљка из фам. легуминоза; на сувљим, лакшим, песковитим и недовољно плодним теренима замењује луцерку и црвену детелину. Може се сејати у мешавини с еспарзетом, овсиком, рајграсом и црвеном детелином у циљу стварања вештачке ливаде; коси се најчешће једанпут, а други откос обично се потроши на лицу места; у зеленом стању одлична храна за све преживаре: по хранљивости скоро равна инкарнатској детелини.

БЕЛОКОВА ТАМПОНАДА, употребљава се при тежем крвављењу из носа помоћу Б. цевчице, сличне катетру за ухо; провуче се кроз нос до choan-а, па се кроз њу протури витка метална опружица, која се тада појави у устима иза меког непца; армирана јаким концем за који се веже већи тампон; овај треба потпуно да затвори обе choan-е (→ нос).

БЕЛОКРАЈНА → Белакрајина.

БЕЛОКРАЊЦИ, стан. Беле Крајине; добили име по белом оделу; услед честих тур. упада у току 15. и 16. в. ст. хомогено стан. све више ишчезавало, а њихова насеља заузимали Хрвати и Срби; ст. стан. има само на падинама кочевско-долењске висоравни; по говору и др. особинама деле се на 3 гл. групе: 1) Хрвати поред Купе од Раденаца до Метлике, 2) Срби у Жумберку, Мариндолу и Бојанцима, 3) старинци у Семичкој Жупи. Жумберчани поунијаћени и осећају се Хрватима, Мариндолци и Бојанчани остали прав. и Срби. Добро очувани нар. обичаји и ношња. Куће углавном дрвене, сламом покривене. Од краја 19. в. Б. се исељавају у Амер.

БЕЛО МОРЕ, залив Сев. Лед. М., увучен у копно између пол. Коле и Канина, 95 000 км²; у њега се уливају Мезењ, Сев. Двина, Оњега и др. Богато рибом и туљанима. Гл. пристаниште Архангелск.

БЕЛО НАЛЕЂЕ → бланко пренос.

БЕЛОНЕ (Аcus), морска риба → игла.

БЕЛОН Пјер (око 1517.-1564.), фрц. природњак: у 16. в. пропутовао кроз наше земље као изасланик Франсоа I; по повратку писао о хришћ. у Тур., рудницима у Македонији и светогорским ман.

БЕЛОНА, богиња рата код Римљана.

БЕЛОНОГА, сапун-чичак, пенушавац (Saponaria officinalis); у мед. корен ове биљке раније употребљаван код разних обољења; садржи гликозид сапонин; за време свет. рата Немци почели поново да га употребљавају уместо др. сапонинских дрога код катара у душнику; данас се слабо примењује.

БЕЛОПАВЛИЋИ, Бјелопавлићи, вел. племе (око 14 400 ст.) у црногорским Брдима; помињу се 1411.; у племену има остатака од ст. срп. племена Лужана.

БЕЛО ПРАЊЕ, белоток, одлив жлезда грлића материце; постоје 2 врсте: 1) обично б. п.: обилније лучење у виду слузастог прозрачног одлива; код младих девојака (анемичних или неурастеничних), обично у доба пубертета; код жена пре и после сваке менструације (периоде), при оргазму и за време трудноће. 2) б. п. у виду жућкастог или гнојавог одлива услед запаљивог обољења полних органа.

БЕЛОРУСИ, огранак рус. народа, 4,7 мил.; живе у мочварним пределима око притока Припета; сада имају посебну државу у саставу СССР: очували многе старинске црте; нису се мешали с Татарима и др., као Великоруси и Украјинци, и очували добро расне особине; 75% има плаву комплексију. Белоруски језик, развио се као самосталан ј. у 16. в. из зап. дела јужновеликорус., а под утицајем пољ.; уместо меких д и т има дз и ц, а уместо тврдог д има на крају слога билабијално в , быв. Б. књижевност одликује се богатим фолклором; јавља се у 13. в.; прот. вера изазвала рел. полемична дела и довела до појаве б. библије, штампане у Прагу (1517.); гл. личност тога времена Франциско Скорина. Осим богосл. дела пишу се летописи с песничким легендама. Од 1569. превлађује пољ. утицај и пољ. језик, због чега б. к. опада; у 17. и 18. в. језуити писали црк. и шк. драме. У 19. в. б. к. доживела препород; најчувенији писци тога доба били: Винценти Дунин-Марцичкевич (1807.-1884.), песник, драматичар и романописац, за кога се веровало да је творац хуморист. епа Тарас на Парнасу, и М. Бурачок. Савр. претставници б. к. су: Иван Неслуховски (1851.-1897.), песник; Јанко Купала (• 1882.), драмски писац; Константин Мицкевич, Самуел Плауник, Димитрије Жилунович Алберт Павлович, Александар Прушински и најплоднији Францишек Олехнович. После светског рата се истакли: Михаш Кузелка, приповедач; А. Хурло, песник; Иља Левкович, приповедач; и Максим Хорецки, писац Ист. белоруске књиж.

БЕЛОСТЕНЕЦ Иван (1595.-1675.), кат. калуђер, написао речник кајкавског дијалекта, са штокавским и чакавским примесама: Gazophilacium seu latino -- illyricorum onomatum aerarium, штампан у Загребу 1740., после његове смрти.

БЕЛОТ (фрц.), игра са 32 карте слична дардама.

БЕЛОТОК → бело прање.

БЕЛОУСТ, коњ који око уста има белу кожу.

БЕЛОУШКА → барска змија.

БЕЛО Х0РИЗ0НТ0, гл. место (56 000 ст.) браз. државе Минас Жераес.

БЕЛОШ, хрв. бан (1142.-1157.), Србин, син вел. жупана Уроша I, а брат краљице Јелене, жене слепог мађ. краља Беле; у Мађ. имао моћан утицај и био регент свом сестрићу краљу Гези; његова задужбина ман. Баноштор.

БЕЛТ, Вел. и Мали. 2 мореуза на излазу Балт. М.

БЕЛУГА 1) (Delphinapterus leucas, фам. Delphinidae), врста кита; живи у морима око сев. пола. 2) → моруна.

БЕЛУНО, гл. град (25 000 ст.) истоименог план. предела око г. тока р. Пијаве (си. Ит.); седиште бискупа; производи чипке, извози дрво.

БЕЛУТАК → кварц.

БЕЛУЏИСТАН, обл. (349 000 км²) на ЈИ Иранске висије (ј. Аз.). На И према Индији ограничен венцима Сулејман (3270 м) и Кирдар (Хала) Пл., који се према З расипају и извијају поред обале Арабиског М., а затим везују за средишне иранске венце, који ограничавају Б. са З; у унутрашњости потолина, везана за сеистанску потолију Афганистана. План. венци поред обале ометају продирање летњег монсуна у унутрашњост, док зимски монсун несметано продире: због тога превлађује суха област (степа, делом пустиња). Мање р., отичу према унутрашњој потолини и мору. Стан. (око 800 000) Белучи и Брахуи. Поглавито номадско сточарство и земљр. уз наводњавање (пшеница, ориз, памук). Б. подељен на брит.-индиску пров. (140 000 км²) и брит.-индиску вазалну државу. Гл. град Квета. Белуџистанци, Белучи, Балочи, народ иранског порекла, у Б. и суседним деловима ј. Афганистана и ј. Ирана (Перс); сунитски мусл.; многа племена и братства с установом крвне освете.

БЕЛФАСТ, град (415 000 ст.) и пристаниште на си. обали Ирске; кат. унив.; развијена инд. ланеног платна, машина и бродова; жив поморски саобр.

БЕЛФЕГОР, идол Моабита, символ Сунца; понекад му се клањали и Јевреји.

БЕЛФОР, варош (41000 ст.) у Фрц., на ј. падинама Вогеза; ткст. инд.

БЕЛЧЕВА Елисавета (псеуд. Багрјна Е., • 1893.). буг. песникиња јаког талента; песме често у верном нар. духу; преводила са пољ., сх. и слов. језика; гл. дела: Вечна и света, Морнарева звезда.

БЕЉАК (Villach), по величини 2. град Корушке (24 000 ст.), на Драви, испод ушћа Зиле и високе пл. Добраче; има вел. значај у саобр., трг., инд. и туризму; ст. насеље (878.), у поседу нем. бискупа; због тога насељен већином Немцима, мада околина сл.

БЕЉАКОВАЦ, ман. св. Ђорђа у истоименом селу код Куманова (Вардарска Бан.), где су 3./6. 1905., у борби с Турцима погинули шеф горског штаба Аксентије Бацета, војвода Павле Младеновић и још 5 четника.

БЕЉАНИЦА, план. (1336 м) у и. Србији (Моравска Бан).

БЕЉЕ, село и држ. добро у Барањи (Дарђански срез). По ослобођењу као фидеикомисионо добро узела га у својину јсл. држава; узорно уређено; има више од 60 000 ха.

БЕЉИКА, спољни део дрвета, који је код неких врста светлије боје него срж; растом дрвета ћелије б. обамиру и престају да чувају храну и да транспортују воду; уместо скроба и др. растворљивих материја у њима се таложе гума, танин и др., судови се пуне тилама, и овај део дрвета постаје тамнији; код брезе, букве, граба, јавора, јеле, липе и смрече нема разлике у боји; с тхнл. гледишта од ње је у дрвету много важнија срж, стога се у трг. код неких сортимената она искључује од добаве или се комади са њом рачунају у нижу класу.

БЕМ Јосиф (1795.-1850.), пољ. војсковођ, одликовао се у пољ. устанку 1830., затим учествовао у револуцији 1848. у Бечу и Мађ., где командовао војском у Трансилванији; после угушене мађ. буне побегао у Тур. и прешао у ислам.

БЕМБО Пјетро (1470.-1547.), ит. песник, кардинал и научник; у поезији настојао да врати конвенционалну ит. лирику 15. и 16. в. на чист петраркизам; трагови његова утицаја опажају се и на нашим дубровачким песницима 18. в.

БЕМЕ Јакоб (Böhme, 1575.-1624.), нем. теозоф и мистик; имао утицаја на романтичарску књиж.; претеча нем. метафизичара; написао: Аурору, Троструки живот итд.

БЕМОЛ, у муз. ознака за хроматско снижење при → солмизацији; супр. → дијезис.

БЕМОН Шарл (• 1848.), фрц. историчар; бавио се највише ист. Енгл.: Симон Монфор, Вел. повеља.

БЕН (јевр., ар.), син, употребљава се у презименима; бени, синови.

БЕНАВЕНТ Јацинто (• 1866.), шп. драмски писац. носилац Нобелове награде (1922.); његове комедије и драме делом сатиричне, делом символичке: Туђе гнездо, Јачи од љубави, Споменик снова, Господарица.

БЕН АКИБА 1) најчувенији јевр. научник после разорења Јерусалима (70.); одликовао се оштроумношћу при тумачењу Св. писма; пристао уз побуну Бар-Кохбе (132.) због чега га Римљани казнили смрћу. 2) псеудоним → Нушића Бранислава.

БЕНАЛКАЗАР Себастијан (1495.-1550.), шп. пустолов; један од завојевача Ј. Амер.

БЕНАРЕС, варош (200 000 ст.) у Индији на л. обали р. Ганга; речно пристаниште; пре 2000 г. св. место Инда; унив., чувена звездара (од 1693. г.); развијена инд. шећера, свиле и лака.

БЕНАЦКИ Ралф (Benatzky, • 1887.), аустр. композитор оперета; гл. дела: Три мускетара, Бели коњ и др.

БЕНГАЗИ, гл. место и пристаниште (30 000 ст.) ит. колоније Киренајке, на Сред. М.

БЕНГАЛИЈА, покр. (204 000 км², 50 мил. ст.) у Брит. Индији; равница око доњих токова и делте Ганга и Брамапутре; на С допире до под Хималаје; плодна земља: годишње по 3 жетве ориза; гаје се и жита, чај, шећ. трска; вел. производња индига и јуте; рудници кам. угља; гл. град Калкута. Бенгалски Залив, између ј.-аз. полуострва Пр. и Задње Индије; у њему су о.: Цејлон, Андаманска и Никобарска, и пристаништа: Мадрас, Калкута и Рангун. Б. Језик, новоиндиски ј.; говори се на Гангу и Брамапутри. Б. књижевност, незнатна до 19. в. Од ст. песника највећи Макунда Рам, из 16. в. Рам Мохан Рој осн. нову б. к.; Мадху Судан Дата истакао се као њен највећи песник, а Банким Чандра Чатерџи увео у њу евр. роман: сад најзнатнији претставник Рабиндранат Тагора.

БЕНГУЕЛА, варош у порт. афр. колонији Анголи гл. место истоимене обл. и пристаниште (6000 ст.); полазна тачка жел. В.-Катанга. Б. струја, хладна струја у Ј. Атлантику уз з. обалу Афр.

БЕНДА Георг (1722.-1795.), нем. композитор пореклом Чех; написао прву мелодраму Аријадна на Наксосу и компоновао сонате па клавир.

БЕНДЕР АБАС, пристаниште (10 000 ст.) у Перс., на Ормуском Зал.

БЕНЂЕЛУК (тур.), опојна трава у пићу.

БЕНЕВЕНТ, ит. утврђење близу Напуља, код којег је 275. пре Хр. побеђен Пир; дотле се звало Малевент. Беневентана, врста лат. писма из раног ср. в. названо по граду Б.; позната и у ст. хрв. држави.

БЕНЕВОЛЕНТАН (лат.), склон, наклоњен.

БЕНЕВРЕКЕ, беневреци (у околини Пирота бервенеци), уске чакшире од сукна, без украса, обично беле, а у околини Книна плаве; носе се у Истри. Далм. и Ј. Србији; истог кроја и бечве, а често и чакшире.

БЕНЕДЕК Лудвиг (1804.-1881.), аустр. ген. гл. командант војске у рату с Ит. (1860.) и Пруском (1866.).

БЕНЕДИКТ 1) Б. I-XV, име папа. 2) Нурсиски св. (480.-543.), осн. (529.) ман. на Монте-Касину у Ит. и 1. калуђерски ред; зачетник монаштва у зап. црк. Бенедиктинци, калуђерски ред који осн. св. Б.; шире хришћ. и цивилизацију; стекли научну славу у 17. в. издавањем дела св. отаца и ист. књига. Бенедиктинке, калуђерице; посвећују живот молитви.

БЕНЕДИКТСОН Викторија (1850.-1888.), швед. списатељка; псеудоним: Ернст Алгрен; написала више романа и приповедака из радничког, сеоског и брачног живота. Гл. дела: Новац и Г-ђа Маријана.

BENEDICTUS (лат.), благословен; захвална песма Захарије, оца Јована Крст.; ркат. молитва; део кат. литургије. Бенедикција, благослов, акт венчања.

БЕНЕЗЕ Антоан (Benezet, 1713.-1784.), амер. филантроп; борац за ослобођење Црнаца.

БЕНЕКЕ Фридрих Едуард (1798.-1854.), нем. филозоф емпиристичког, психологистичког и детерминистичког правца; због списа: Основи физике морала изгубио дозволу предавања на берлинском унив., јер је тобоже проповедао епикуреизам.

БЕНЕР (Benner) 1)Жан (1836.-1916.), фрц. сликар цвећа и жанр сликар. 2) Емануел-Мишел (• 1873.), син претходног, сликар, одличан колорист; гл. дела: Богородица и Исус на извору, Розалија, Недеља у Алзасу итд.

БЕНЕТ Арнолд (Bennett, 1867.-1931.), енгл. романсијер, приповедач и драматичар; гл. дела: Прича о двема старим женама и Породица Клејхангер.

БЕНЕТЕВИЋ Мартин († 1607.), писац; у покладној игри Хваркиња дао типичну ренесансну комедију.

БЕНЕФАКТОР (лат.), доброчинилац, доброчинитељ.

БЕНЕФИЦИЈА (лат.), добит, корист; у праву: повластица дата изузетним зак. прописом одређеном лицу или кругу личности; не може се аналогички проширити на др. без зак. наређења. Beneficium, доброчинству; у ср. в. црк. феуд; данас у кат. црк. 1) уживање прихода са земље као награда свештеним лицима за вршење службе у црк. 2) сама црк. служба, нпр. каноникат. В. abstinentiae, повластица наследника да може тражити рок за размишљање да ли ће се примити наслеђа; код нас траје 3 мес. В. divisionis, повластица јемаца да плате само део тражбине за коју су јемчили, и то сразмерно броју јемаца, а остатак да плате тек ако се буде утврдило да се од осталих јемаца не може наплатити. В. discussiae, право лица одговорног за штету нанету од стране 3. лица (јемац, пуномоћник, послодавац) да пре исплате тражи од тужиоца доказ да се није могао наплатити од проузроковача штете; тако је и кад држава одговара за свог чиновника. В. executionis, повластица јемца да не допусти наплату тражбине док му поверилац не докаже да није могао извршити судску наплату дуга према гл. дужнику. B. inventarii, повластица наследника да се огради од плаћања покојникових дугова сопственим имањем; састоји се у тражењу пописа заоставштине, после чега наследник одговара само до висине вредности пописаног имања. B. ordinis → B. executionis.B. cessionis, повластица јемца да му поверилац мора уступити све тужбе и започете спорове и обезбеђења дуга стеченог противу гл. дужника до тренутка плаћања дуга од стране јемца. Бенефицијар, лице које је овлашћено да се користи каквим туђим правним послом; нпр. ако тестатор нареди овоме наследнику да помаже 1 студента, кога ће сам наследник изабрати, онда је изабрани б., а не прималац поклона.

БЕНЕШ Едуард д-р (• 1884.), чсл. социолог, политичар и државник; одлучио се још у почетку свет. рата на револуц. акцију против Аустр. и до пролећа 1915. радио на тајној чешкој револуц. организацији Мафији; затим прешао у иностранство и помагао Масарику као секретар чсл. заграничне акције. У привремену владу (1918.) ушао као мин. спољних послова и остао на томе положају све до 8./12. 1935., кад је изабран за претседника рпб. Стекао вел. углед у Евр. као један од осн. и носилаца политике Мале антанте и присталица евр. правца у чсл. спољној политици; његово име тесно везано и за послератну спољну политику Југосл.; гл. дела: Аустр. проблем и чешко питање, Народносно питање, Развој савременог социјализма, О странкама, Светски рат и наша револуција.

БЕНЕШ ТРЕБИСКИ Вацлав (1849.-1884.), чешки приповедач и писац романа из хуситског доба и белогорске трагедије.

БЕНЕШИЋ 1) Анте (1864.-1916.), адв. и песник; радио на лирици, епу и комедији: најбоље му мале анакреонске песме; гл. дела: Пјесме, Анакреонтика. 2) Јулије (• 1883.), проф. и књиж., добар познавалац пољ. књиж., из које много преводио; писао песме, приказе и фељтоне.

БЕНЕШКА СЛОВЕНИЈА (ит. Slavia Italiana), си. део Видемске (Удинске) покрајине, насељен највећим делом Словенцима. Аустр. је 1866. уступила Ит. Гл. место Чедад (Чивидале). Име јој по томе што је негда била бенешка (вен.) крајина.

БЕНЕШОВА Божена (• 1873.), чешка књижевница; издала више збирки песама и новела: Три приче, Човек, Тихе девојке.

БЕНЗАЛДЕХИД, C₆H₅CHO, уље из горког бадема; безбојна течност, карактеристичног мириса; кључа на 179°, раствара се донекле у води (1:30), тхн. се добива из бензалхлорида; употребљава се у инд. боја и парфимерији.

БЕНЗИЛ-БРОМИД → бојни отрови.

БЕНЗИН. течно гориво састављено из смеше угљоводоника парафинског и нафтенског реда; добива се: прерадом сировог б. (1. фракције → нафте), из → земног гаса (компресијом или хлађењем), прерадом катрана добивеног из мрког угља или парафинских шкриљаца, и најзад хидрирањем мрког угља и катрана по Бергијусу; сирови б. се рафинише концентрисаном сумпорном киселином и поново фракционо дестилише да се добију трг. врсте б.: петролеум-етер (дестилише од 40-70°), лаки б. (дестилише од 60-110°), тешки б. (од 100-150°) и лигроин (од 100-180°); спец. теж. б. на 20° креће се од 0,65-0.78 и зависи од крајњих тачака кључања б. и прир. сировина из које је добивен; топлотна моћ износи 10 000-11 000 кал.; употребљава се као гориво за експлозивне моторе, у хем. инд. као растварач итд.: краковани б. се добива из остатака нафте или катрана → краковањем (деструктивном дестилацијом); смеша б. и апсолутног алкохола (до 20% алкохола) употребљава се обавезно у неким пољопр. државама, које немају извора нафте, као гориво за аутомобилске моторе; у Југосл. ова смеша није обавезна; смеша б. и бензола употребљава се за авионске моторе спец. конструкције. Бензиномер, справа на аероплану која показује количину б. у резервоару и служи за контролу утрошка горива.

БЕНЗОЕВО ДРВО (Styrax benzoin, фам. Styracaceae) даје бензоеву смолу, која је раније била најважнији извор за добивање б. киселине. Б. киселина, C₆H₅COOH, налази се у бензоевој смоли, перу- и толубал-заму; кристалише у безбојним сјајним плочицама, слабог ароматичног мириса; топи се на 121°, кључа на 250°; раније је добивана из б. смоле, сад из толуола; употребљава се у инд. анилинских боја и у мед. Б. смола, добива се засецањем коре б. дрвета (Styrax bensoin driand) у Сијаму, на Јави у Суматри; највише цењена из Сијама; топи се на 75° и раствара у алкохолу; има пријатан мирис; употребљава се у козметици, парфимерији, за израду мирисних фирниса и лакова и у мед. (за израду фластера).

БЕНЗОЛ, безбојна течност, специф. т. 0,899, кључа на 80°, не раствара се у води, а раствара се у алкохолу, етру и бензину; раствара восак, сумпор, масти, уља, каучук, фосфор, камфор; образује са својим дериватима тзв. ароматична једињења. Употребљава се у инд. орг. боја, као гориво у моторима и као сировина за добивање многих орг. једињења; у Југосл. се производи у Загребу. Бензолов прстен, претстава хем. састава молекула б.; 6 угљеникових атома, међусобно повезаних у круг, при чему је за сваки угљеник везан по 1 атом водоника; изражава се конституционом формулом: и пише C₆H₆; претставу о цикличној конституцији увео у науку Кекиле, по коме б. п. добио своје име; о међусобном везивању угљеникових атома и засићености његових веза (валенца) у самом прстену, постоји више претстава, од којих су, поред Кекилеове, најважније још Армстронг-Вамбергерова и Тилова.

БЕНИГНИ (лат.), доброћудни, безопасни, благи. Б. тумори, доброћудни израштаји који се развајају у разним органима и ткивима, код млађих и код одраслих организама; расту веома споро, не продиру у околна ткива, не дају метастазе; грађени су од ћелија веома сличних по облику и биолошкој вредности нормалним ћелијама; постоје разне врсте и облици б. т., везивног и епителијалног порекла: фиброми, липоми, ангиоми, миоми, папиломи, полипи, аденоми и др.

БЕНИН, до 1897. самост. држава, сада пров. у брит. афр. колонији Нигерији; стан. судански Црнци. У Евр. побудио особито интересовање својим ум. производима, пластикама од бронзе и резбаријама од слонове кости, с претставама из живота Црнаца у 16. и 17. в.

БЕНИЋ 1) Боно (1708.-1785.), бос. фрањевац и писац; водио Летопис фрањевачког ман. у Кр. Сутјесци, у којем има много грађе за бос. полит. и црк. ист. 18. в. 2) Крешимир (• 1887.), политичар и муз. критичар; гл. дела: Музика пејзажа (кореографеки еп) и Грч. плесови.

БЕНЈАН Џон (Bunyan, 1628.-1688.), енгл. пуритански писац, у тамници написао популарно дело: Поклониково путоваље из овог света у будући.

БЕНКА Мартин (• 1888.), чсл. сликар; гл. дела: Старом улицом, Дрвосече на Татрама и др.

БЕНКОВАЦ, варошица (960 ст.) и среско место у Котарима (Приморока Бан.). Рушевине ст. града и кула бега Бенковића из поч. 17. в., по чему и добио име.

БЕНКОВИЋ Фредерик (1670.-1740.), сликар, живео у Ит., кратко време у Бечу; зна се само за 2 његове слике:Св. Петар, у црк. св. Себастијана у Венецији, и Св. Андрија, у црк. св. Марије у Болоњи; у бечкој Албертини има више Б. цртежа; неки његови радови познати по бакрорезима ит. ум.

БЕНЛУК 1) изобичајени део горње ж. одеће у Подрињу. 2) гуњевица, ћурдија, део м. одеће код кат. у ср. Босни; од црног сукна, без рукава; сеже до појаса.

БЕН НЕВИС, највиши врх (1343 м) у Енгл., на Гремпијенским Пл.

БЕНОА 1) Александар (• 1870.), рус, сликар и историчар ум., познат по финим акварелима и по студијама о рус. и светској ум. 2) Пјер (Benoit, • 1886.), фрц. писац; уноси у егзотичне мотиве вешту интригу и мистерију; гл. дела: Атлантида, За Дон-Карлоса итд. 3) Пјер Л. (Bennoit, 1834.-1901.), белг. комнозитор, претставник фламанског правца у белг. муз. 4) Б. де Сент-Мор, фрц. писац из 12. в.; написао према лат. изворима Роман о Троји, а по налогу Анрија II и стиховану хронику о нормандским војводама.

БЕНОНИ, варош (48 000 ст.) у Траневалу, у Ј.-афр. Унији; околина богата златом.

БЕНТАМ Џереми (Вentham, 1748.-1832.). енгл. филозоф, осн. утилитаризма; сматра да право и морал треба тако да регулишу људске радње да оне произведу највише среће највећем броју људи; гл. дело: Увод у начела морала и права.

БЕНТИВОЉО Ђовани II, болоњски кнез из 16. в., суров тиранин који се одржавао на власти помоћу фрц. краља Луја XII; нападнут од папе Јулија и Фирентинаца, морао да напусти Болоњу 1506.

БЕНТОС (грч.), вегетација водених биљака које су утврђене за подлогу; разликују се: халобентос у сланој и лимнобентос у слаткој води (→ планктон).

БЕНТОСКЕ мор. рибе: ландовине, раже, морски пси, мачке, грдобине и др.; живе на дну мора; месо веома укусно, миришљаво и хранљиво услед разних хем. састојака. које узимају са храном.

БЕНУЕ, р. у Афр., највећа притока Нигера; извире у Камеруну; доноси већу количину воде него што има сам Нигер; пловна на дужини 900 км и за вел. пароброде.

БЕНЦ Карл (1844.-1929.), хем. инж., конструисао први аутомобил 1883.

БЕНЦУР Ђула (Веnczur, 1844.-1920.), мађ. сликар; обрађивао мотиве из мађ. нац. ист.

БЕЊОВСКИ Маврикије Август (1741.-1786.), пољ. пустолов; провео неко време у изгнанству на Камчатки, затим неко време владао урођеничким племенима на Мадагаскару као цар; погинуо у борби са Французима.

БЕОВУЛФ, скандинавско-енгл. херој; прославио се у борби са духом мрака Гринцелом; његовим именом назван најстарији еп енгл. књиж. (3200 стихова); сачуван у рукопису из 10. в.

БЕОГРАД, град и престоница Краљ. Југосл. (266 850 ст.); лежи на рту који с Ј, из Шумадије, допире до става Саве и Дунава; осн. веома рано због повољног положаја у саобр. и стратег. погледу (на ј. ободу Панонског Басена, поред 2 вел. пловне реке, на вратницама важног моравског пута и Б. П.). У адм. погледу чини засебну целину са Земуном п Панчевом. Седиште Краља, Краљ. намесништва, Краљ. владе, Нар. претставништва (Скупштине и Сената), Држ. савета, Гл. контроле, Касације, Апелације и окр. и др. судова. Гл. просветни и култ. центар (Срп. краљ. акад., Унив., Нар. библт., Држ. архив, Музеј кн. Павла, Етногр. м., Музеј срп. земље, Нар. поз., Геол. ннститут, Вој. геогр. институт, Вој. акад., више ср. и струч. шк. итд.). На крају рта, између Саве и Дунава, ст. утврђење (Д. и Г. Град), са В. и М. Калимегданом претворено у парк. Од средњев. срп. града остали само унутарњи камени зид у горњој тврђави, на чијој се и. страни налазе врата и кула Јакшића, а на зап. страни тзв. Римски бунар, президан у аустр. доба, и тзв. Небојша, кула на дунавској обали. Многе веће јавне и приватне грађевине разних стилова, Краљев двор. стари у гл. улици и нови на Дедињу. Јавни паркови: В. и М. Калимегдан, Унив. Панчићев парк пред ст. Унив., Унив. парк код Тхн. фак., Карађорђев парк, Топчидер и др. Излетишта: Топчидер, Кошутњак и Авала. На Сави 2 моста: мањи жел. и вел. колски мост Кр. Александра I; на Дунаву жел. и колски мост Кр. Петра II. На Сави и Дунаву пристаништа. Раскрсница најважнијих копнених и речних саобр. линија, седиште вел. држ. и приват. новчаних завода. Средиште извозне и увозне трг. и инд.; верских претставника (срп. прав. патријарх. кат. надбискуп, мусл. реис ул улема, надрабин и др.), претставника страних држава. — Основан још у преист. доба и улази у ред наших најст. градова; његово прво познато име, Сингидунум, потиче од Келта, односно из 4. в. пре Хр. У рим. доба био нарочито развијен као важно стратешко место; у 4. в. претворен у еп. седиште, а год. 366. у њему одржан сабор присталица Аријеве секте. Од 5. в. често га нападали Хуни, Сармати и Готи, а у 6. в. Сл. и Авари, који га заузели 602. Под називом Б. помиње се тек у 9. в., што сведочи да је онда добио ново сл. насеље; после тога често мењао господаре и падао у руке Бугара, Грка, Мађара, Срба и Турака; у 12. в. око њега су се борили Грци и Мађари, а у 13. в. Мађари и Бугари. Год. 1284. дошао под власт срп. сремског краља Драгутина; а после његове смрти (1316.) око њега се борили Срби и Мађари, који су га, после смрти цара Душана, и заузели; касније га, за владе деспота Стевана (1403.-1427.), од њих добили Срби као лично лено деспотово. После његове смрти град враћен Мађарима и они га држали до 1521., кад је коначно пао у тур. руке. Турци су прилично изградили Б. и дали му свој тип; у току 16. и 17. в. помињу се више тур. грађевина; у граду било много туђих трг. колониста, нарочито Јермена и Дубровчана, а од 16. в. и Јевр. сефарда. После тур. пораза под Бечом (1683.), често нападан од аустр. војске. Аустријанци га држали у 3 маха (1638.-1690., 1718.-1738. и 1784.-1791.); нарочито запамћена аустр. управа у периоду 1718.-1738., кад је сав поново утврђиван тако да данашњи изглед потиче углавном из тога времена; у вароши се помиње много лепих аустр. грађевина, нарочито двор управника принца А. Виртембершког; после београдског мира (1739.), кад су Дунав и Сава постале граничне р. између Аустр. и Тур., Б. добио нов значај; у то време бале веома живе везе између њега и Земуна. Срби освојили Б. 27./12. 1806. и држали га до 1813. После 2. устанка (1815.) претворен у седиште везира, а од 1839. у престоницу Србије. Тврђава је остала у рукама Турака све до 18./4. 1867.; али се варош није могла систематски изграђивати ни после тога, јер је била исувише изложена аустр. арт. За време свет. рата, много страдао од аустр. бомбардовања и био под аустр. влашћу (1915.-1918.); после ослобођења 3./12. 1918., у њему је 1./12. 1918. проглашено нар. уједињење. Отада се, као престоница Југосл., нагло развија и изграђује. Београдско-карловачка митрополија, образована 1726., одлуком црк. Сабора од карловачке и б., после смрти карловачког митрополита, и поред противљења аустр. власти; трајала до београдског мира (1729.), кад је сев. Србија враћена под тур. власт. Б. конвенције, закључене између Ит. и Југосл. 12./8. 1924., односе се на повраћај добара, права, својину правних лица, осигурања, стечајно право, инд. и трг. удружења, пошт., телегр. и телефонске везе, пограничне станице и подвозне тарифе. Б. мир, склопљен после аустр. пораза код Гроцке, 18./9. 1739. између Тур. и Аустр.; њиме је Аустр. напустила Влашку и све земље ј. од Саве н Дунава, а добила Банат; услед тур. успеха патријарх Арсеније Шакабента морао да се склања у Аустр. са делом срп. народа. Б. пашалук, обухватао подручје од Дрине до испод Ужица, Краљева, Крушевца, Параћина и Пореча; 1718.-1739. био под аустр. Влашћу. Б. филхармонија, осн. 13./6. 1923. са циљем да изводи симф. муз. домаћих и страних композитора.