Sveznanje B3

SVEZNANjE

Baroko-Beograd

BAROKO, u logici, silogizam 2. figure u kojem je 1. premisa opšta i potvrdna, a 2. i zaključak delimični i odrečni, npr.: Svi hem. spojevi mogu se hem. rastvarati; neke se materije ne mogu hem. rastvarati; dakle poneke materije nisu hem. spojevi.

BAROMETAR (grč.), sprava za merenje vazdušnog pritiska i nadm. visine; ima ih živinih i metalnih. Živin b. sastoji se od staklene, oko 1 m duge cevi, na jednom kraju zatvorene, napunjene živom i preokrenute u sud sa živom. Živa u cevi se spušta do izvesne visine ostavljajući za sobom bezvazdušni prostor i održava ravnotežu vazd. pritiska; kad se vazd. pritisak pojačava živa u cevi se diže, a kada pritisak slabi ona se spušta; sr. visina žive u cevi na 0 m nadm. visine pri tmpt. od 0° i geogr. širini 45° iznosi 760 mm; nastupanje suhog i hladnog vazduha izaziva porast, a vlažnog i toplog pad pritiska: kako suh i hladan vazduh podržava više vedro, a vlažan i topao više oblačno i kišno vreme, b. služi i za predviđanje vremena. Kako se vazd. pritisak pravilno meša sa nadm. visinom, b. se upotrebljava i za merenje visine pojedinih mesta; zato služi naročita vrsta b. koja se lako rasklapa, prenosi i brzo stavlja u vertikalan položaj pomoću tronošca i zgloba. Metalni b., aneroid, holosterični b. u obliku sata; sastoji se od jedne ili više kutijica od elastičnog lima, iz kojih je izvučen vazduh; promene pritiska izazivaju na limenim kutijicama ugibanja, koja se prenose na kazaljku, a ova pokazuje na urezanim podelama mm vazdušnog pritiska; upotrebljavaju ga inženjeri, geolozi, geografi, oficiri itd. za približno određivanje visinskih razlika u brdovitom terenu. A. kompenzacioni može ta pokaže nadmorsku visinu, na koju smo se popeli ili spustili, ako je poznata visina mesta sa koga smo pošli. Barometarska depresija → vazdušna depresija. B. nizina, prostor skoro ujednačenog niskog pritiska na vremenskoj karti, bez izrazitog b. gradijenta. B. tendencija, promene vazd. pritiska za vreme od 3 sata pred izvesno osmatranje, tj. korak b. u pozitivnom ili negativnom smislu za 3 sata. B. pritisak → vazdušni pritisak. B. sedlo, prevoj niskog pritiska između 2 anticiklona (→ sl.)

BARON (rom.) 1) nekad titula drž. velikodostojnika u z. i Sr. Evr 2) 4. plemićki red u feudalnoj hijerarhiji.

BARONIJE Cezar (1538.- 1607.), istoričar rkat. crk.; gl. delo: Crk. letopisi, u 12 knj.

BAROUS (Burroughs) 1) Edgar (• 1875.), amer. pisac pustolovnih romana. Tarzan i dr. 2) Džon (1837.-1921.), amer. pisac i esejist; gl. dela: Volt, Vitman, Ptice i pesnici.

BAROHA Pio (Vagoja, * 1872.), šp. pisac avanturističkih romana: Borba za život, Pustolovine Silvestra Paradoksa, itd.

BARSELONA. gl. grad (973 000 st.) istoimene obl. i pristanište na obali Sred. M. u si. Šp.; najveći šp. grad; središte autonomističkog katalonskog pokreta; katedrala (13.-15. v.); univ. (1450.), teol. fak., 2 zvezdarnice; vel. i moderno uređeno pristanište sa utvrđenjem; razvijena ind. (tkst., gvozdena, mašine, koža) i trg. Barselonska konferencija, održana 1921., donela konvenciju o pravnom uređenju plovidbe na međunar. rekama.

BARSKA ARHIEPISKOPIJA → Dukljansko-barska arhiepiskopija.

BARSKA GROZNICA→ malarija. B. zmija (Troridonotus natrix), neotrovna vodena z. sivkaste boje sa 2 bele pege iza glave (belouška); može da poraste do 1,5 m; hrani se žabama i ribama; zimu prespava. B. koke (Rallidae), por. ptica močvarica bočno spljoštena kljuna, kratkih krila i repa, dugih prstiju; slabi letači ali odlični plivači i trkači; hrane se vod. životinjama ali i bilj. hranom; gnezde se kraj vode. Poznate vrste: → liska ili sarka (Fulica atra); zelena liska (Gallinula chloropus), po barama; prdavac (Sreh sreh), po močvarnim mestima. B. puž(Limnaea), živi u stalnim barama, ritovima i jarkovima, obraslim vodenim biljem; ljuštura mu uvojita i na vrhu zašiljena, a pipci pljosnati; diše atmosferski vazduh; hrani se zelenim biljnim delovima i algama; razvija se iz sitnih jaja, omotanih sluzavom masom, koja polaže na lišće vodenog bilja; postoji veći broj vrsta. B. ruža (Nymphaea, Castalia alba, fam. Nymphaeaceae), zeljasta biljka bara i mirnih obala reka, srpastih ili okruglih listova na površini vode i vel. cvetova sa 4 čašična listića, manja od belih kruničnih; mnogo prašnika od kojih neki postepeno prelaze u krunične listiće; seme snabdeveno izraštajem (arilus) pomoću kojeg pliva i rasejava se. B. školjka → školjke

BART Henrik (Barth, 1821.-1865.), nem. putnik i ispitivač; proputovao Eg., Pr. Az., s. i sr. Afr.; napisao Putovanja i otkriće u s. i sr. Afr.

BARTEL Maks (• 1893.), nem. pisac i revolucionar; zbirke pesama: Stihovi iz Argona, Radnička duša; романи: Igra s lutkom, Puč, Čovek na krstu.

BARTELMI Fransoa (Barthélemy, 1755.-1830.), diplomata u doba frc. revolucije; član direktorije.

BARTELS Adolf (• 1862.), nem. knjiž. i istoričar knjiž., vel. nacionalist, rasist i antisemit; gl. delo roman Ditmarši.

BARTOK Bela (• 1881.), mađ. pijanist i kompozitor, prof. budimpeštanske muz. akad. Zabeležio: 2700 mađ., 3500 rum., 2600 slovačkih i 200 ar. nar. pesama; komponovao: za orkestar (Burlesku, 2 svite), gudačke kvartete; komade za klavir, solo-pesme, horove i dr., operu Zamak hercega Riđobrada i dr.

BARTOL II, krčki knez (1186.-1224.); jedan od rodonačelnika porodice Frankopana; dobio od ug. kralja Bele III župu Modrušu (1193.), a od kralja Andrije II Vinodol.

BARTOLINIJEVA ŽLEZDA, sastavni deo ž. polnog organa; leži na granici između stidnice i početnog dela usmine, sa svake strane po 1; veličina 10-12 mm; izvodni kanal, svojim lučenjem kvasi vulvu, naročito za vreme parenja. Bartolinitis, zapaljenje jedne ili obe B. ž., obično gonoroične prirode (→ gonorea).

BARTOLOMEO fra (1472.-1517.), it. slikar; pravo ime Baćo dela Porta; jedan od poslednjih, po vremenu, vel. renesanskih slikara firentinske šk.; odlikovao se izradom uravnoteženih, punih i mirnih kompozicija rel. karaktera.

BARTOŠ 1) Jan (• 1893.), češki dramski pisac. 2) František (1837.-1906.), češki filolog i etnograf, gl. dela: Puk i narod, Moravska dijalektologija. 3) Milan d-r (• 1901.), prof. pravnog fak. Beogradskog univ.; bavi se spec. međunar. Pravom; objavio mnogo rasprava po našim i frc. časopisima; gl. dela: Menično pravo, Iz međunar. prava, Stvarno pravo, Osnovi priv. prava; сарадник Sveznanja za građ. pravo.

BART ČIŠINSKI Jakub (1856.-1909.), najveći lužičko-srp. pesnik i dramski pisac; gl. dela: Knjiga soneta, Iz života, Srp. slike i dr.

BARTU Luj (Varthou, 1862.-1934.), frc. političar i državnik; prijatelj našeg naroda; poginuo prilikom atentata na Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Marseju 9./10. 1934. Bavio se i knjiž. kritikom i bio član Frc. akad.; gl. dela: Mirabo, Lamartin kao govornik i dr. (→ sl.).

BARTULOVIĆ Niko (• 1890.), knjiž.; posle završene slavistike u Pragu i Gracu, bio suplent u Dalm., ali otpušten kao aktivan član nac. omladine; pokrenuo u Splitu polit. list Slobodu (1913.); zatvoren i suđen za veleizdaju (1914.); po amnestiji i ujedinjenju upravnik splitskog poz. (1921.-1927.) i poslanik oblasne skupštine, zatim prešao u Beograd i odao se novinarstvu; pisao pripovetke i roman Na prelomu.

BARUT (tur.), eksploziv, čije se dejstvo zasniva na brzom sagrevanju i razvijanju visoke tmpt. i gasova, koji vrše vel. pritisak na dno zrna u oružju; stoga se upotrebljava za punjenje vatrenog oružja; postoje 2 vrste: jedni su meh. smesa (crni i amonov), a drugi hem. jedinjenja (malodimni b.). Bezdimni b. → nitroceluloza. Malodimni b., vrsta eksploziva, ponajčešće nitro-celuloza ili njena smeša, od kojih važna ona sa nitro-glicerinom (balistit); pronašao ga Francuz Viej (1884.). Crni b., pretstavlja smešu kalijumove šalitre, sumpora i drvenog uglja; poznat Kinezima i Indusima u st. v.; u Evr. ušao u upotrebu krajem 13. i početkom 14. v.; u Srbiji nepoznat i u doba kosovske bitke (1389.); danas se upotrebljava za lovačku municiju, rud. mine, upaljače itd. Barutna zavera, sklopljena u Engl. 1605. protivu Džemsa I, zbog čijeg su gonjenja kat. nameravali da, pomoću buradi napunjenih b. i smeštenih u podrum parlamenta, bace u vazduh kralja, njegovu porodicu i sve poslanike G. i D. doma; otkrivena uoči dana izvršenja; dovela do ukidanja svih građ. prava katolicima.

BARHANE, manje pokretljive → dune u peskovitom delu pustinja, naročito u pustinjama Turkestana; u panonskim peščarama ovakvi oblici se nazivaju sipovima.

BARHET (ar.), tkanina od pamuka, ili lanene osnove, a pamučne potke; obe strane glatke, ili naličje i lice s izvučenom afkom; upotrebljava se za izradu toplijeg rublja.

BARČ (Bartsch) 1) Adam (1757.-1821.), austr. bakrorezac, osn. nauke o bakrorezbarstvu; gl. dela: Slikar-rezbar, Uvod u bakrorezbarstvo. 2) Rudolf (• 1873.), austr. pisac; u novelama i romanima opisuje događaje i tipove iz Štajerske. Romani: Kad se Austr. raspadne, Rokoko na umoru, Elizabeta Ket itd.

BARČIĆ Erazmo (1830.-1913.), političar, liberal, slovenofil i vel. borac za nar. jedinstvo Srba i Hrvata; odlučan protivnik svih koji su tražili da se Rijeka prisajedini Mađ.

BARŠUN (mađ), obično svilena tkanina sa kratkim ili dugim dlačicama.

BAS (it.), dubok m. glas, čiji je obim F-f₁; duboki b. kreću se do kontra B, A, G.; u tom slučaju zovu se kontra b. B. instrument, svaki instrument koji u kompoziciji svira partiju b.; kod gudačkih: violončelo i kontrabas; kod drvenih fagoti, a kod limenih duvačkih: pauzops, truba i dr. B. ključ ili F, piše se na 4. liniji u sistemu usled čega se i nota napisana na toj liniji zove ef (f). Basso continuo (it. = neprekidni b.), u muz.; osnova, osn. akordi na kojima počiva melodija. B. ostinato (it. = uporan), stalno vraćanje iste teme sa uvek novim, izmenjenim kontrapunktiranjem.

BASANO 1) Đakomo (1510.-1592.), it. slikar iz Ticijanove šk.; radio portrete, bibliske motive, žanr-slike; njegovih slika ima u franjevačkoj crk. na Hvaru i stolnoj crk. na Korčuli. Od njegovih sinova postoje slike u Štrosmajerovoj galeriji u Zagrebu; od Franćeska (1549.-1592.) Krštenje neke svetice, od Đakopa: Isus na Maslinovoj Gori i Sv. Petar leči hromog čoveka, a od Leandra (1557.-1622.) Portret muškarca.

BASARABA, dinastija vlaških gospodara od 13.-17. v. 1) Ivanko, vojvoda u 13. v., osn. dinastije i vlaške vojvodine (Transalpine). 2) B. I, vlaški knez (1310.-1352.), odbio napad mađ. kralja Karla Roberta; pomogao vojskom Mihaila Šišmana u bici na Velbuždu. 3) B. IV Neagos, gospodar Vlaške (1512.-1521.). tur. vazalni knez.

BASARIČEK 1) Đuro d-r († 1928.), političar i javni radnik, istaknut član hrv. seljačke stranke; ubijen prilikom incidenta u nar. skupštini (20./6. 1928.). 2) Stjepan (1848.-1918.), pedagog i prof.; jedan od osnivača Ped. knjiž. zbora; mnogo radio na ped. i flz.; pored dr. dela napisao Pedagogiju, Logiku i Psiholognju.

BASE (frc.), kratkonogi psi hajkaši; ima ih više rasa: artovski hajkaš, Kulpeov hajkaš, gaskonjski b., Sent Hubert, daks i tekel.

BASEN (frc.) → kotlina.

BASERMAN Albert (Vassermann, • 1867.), nem. glumac za karakterne uloge, samostalne koncepcije i retke plastičnosti izraza.

BASET (frc.), hazardna igra → farao.

BASIJANA, rim. mesto kod Petrovaca u Sremu; mnogo pominjano u st. izvorima.

BASILIKATA, Potenca, obl. u zaleđu Tarentskog Zal.; obuhvata uže primorje i pobrđe u supodini i na padinama Apenina; gl. grad Potenca.

BASK, Beogradski akademski sportski klub, osn. 1903., sa sedištem u Beogradu; aktivne sekcije: fudbalska, košarkaška, šahovska i hazeneka; klupska boja crno-bela.

BASKERVIL Džon (Baskerville, 1706.-1775.), engl. tipograf; pronalazač slova B. tipa.

BASKETBOL (engl.) → košarka.

BASKI (nar. ime Euskaldunak), narod u zap. Pirenejima; ostatak preariskog stan., u graničnim predelima Šp. i Frc. (oko 620 000) i iseljenih u Amer. (oko 100 000); zemljr. i stočari, a u prim. vešti ribari i brodari. Karakteristična njihova niska a široka okrugla kapa (bere) tamne boje (za svečanosti crvena); u novije doba nosi se svuda po Evr. Baskiski doboš → dahije. B. jezik, govorni jezik B.; ne pripada ni jednoj vel. grupi j.

BASMANOV Aleksandar, moskovski boljar iz 16. v., zauzeo Narvu 1558. i spasao Rjazan od tatarskog napada; učestvovao u zverstvima Ivana Groznog.

BASNA, mala priča iz životinjskog sveta, u kojoj životinje oličavaju ljude raznih osobina (→ alegorija). Basnopisac, pisac b.; najpoznatiji kod st. Grka Ezop, kod Francuza Lafonten, u Rus. Krilov, a kod nas M. Mitrović i M. Vukasović; od naših prevodilaca najpoznatiji: Dositej i Lj. Nenadović.

BASOV MOREUZ, između j. Austral. i Tasmanije.

BASORA, Basra, varoš (50 000 st.) u Iraku na Šatel-Arabu, 110 km uzvodno od njegovog ušća u Persisko M.; rečno pristanište i završna tačka bagdadske žel.; izvozi vunu, naftu. oriz i j. voće.

BASTARD (nlat.), hibrid, proizvod ukrštanja roditelja raznih rasa, varijeteta, vrsta, rodova i familija; često su neplodni kad potiču od roditelja raznih vrsta, a redovno neplodni kad roditelji pripadaju raznim rodovima (npr. mazga). Bastardi, melezi između Bura i Hotentota u jz. Afr. Bastardiranje, dobivanje b. ili h. putem ukrštanja roditelja raznih rasa koji se mogu razlikovati u 1 ili više osobina; svake dve supr. osobine sačinjavaju par supr. osobina, prema kojima se dobivaju monohibridi, dihibridi i polihibridi; roditelji koji se ukrštaju nazivaju se parentalna, a potomci filijalna generacija. B. ima vel. praktični značaj u stočarstvu i poljopr., jer se njime mogu dobiti biljke i životinje sa novim osobinama.

BASTARNE, germ. ratničko pleme, nastanjeno u 2. v. pre Hr. na d. Dunavu; često upadalo u našu zemlju; pomagalo makedonskom kralju Filipu V u borbi protivu Dardanaca.

BASTIJA, grad (45 000), utvrđenje i pristanište na si. obali o. Korzike; izvozi masl. ulje i j. voće.

BASTIJA Klod Frederik (Bastiat, 1801.-1850.), jedan od najvećih ekon. doktrinara; pristalica slobodnog rada i slobodne trg.; napisao Ekon. harmonije.

BASTIJAN Adolf (1826.-1905.), nem. lekar; rano se odao putovanju po svetu i proučavanju naroda; osn. moderne etn. i Etn. muzeja u Berlinu, čiji direktor od 1886. Bavio se naročito istraživanjem zakona etn. razvitka ljudskog roda. Gl. dela: Čovek u istoriji, Protivrečnosti u etnologiji, Osnove etnologije, Opšte narodne ideje.

BASTIJEN-LEPAŽ Žil (Bastien-Lepage, 1848.-1884.). frc. slikar, realist; slikao scene iz seoskog života.

BASTILjA, pariska tvrđava podignuta u 14. v. radi odbrane od Engleza; docnije drž. tamnica, ozloglašena kao simvol vladalačkog despotizma; srušena u početku frc. revolucije, 14./7. 1789.

BASTION (it.), vrsta utvrđenja podignutog sa ciljem da bi se neprijatelj mogao tući frontalnom i unakrsnom vatrom.

BASTONADA (frc.), batinanje (obično po tabanima) kao kazna.

BASTRA → plamenjača.

BASUTO, i. ogranak plemena Bečuana, u Basuto-Zemlji; sada većinom rudari. Basuto-Zemlja (30 343 km², 0,5 mil. st.), Brit. j. Afr.; zaštitna obl.; gl. mesto Mazeru.

BAT → čekić.

BATAVI, germ. pleme, nastanjeno u st. v. u današnjoj Hol.; bili verni saveznici Rimljana dok nisu potpali pod Franke. Batavija, mesto (311 500 st.; od toga 20 000 Evropljana) Hol. Indije na s. obali o. Jave; važno pristanište za izvoz kolon. robe. Batavska republika, osn. od strane frc. konventa 1795. u današnjoj Hol.; Napoleon I je pretvorio u Kraljevinu Nizozemsku.

BATAJ Anri (Bataille, 1872.-1922.), frc. pisac; počeo zbirkom lirskih pesama, a postigao vel. uspeh poz. komadima u kojima prevlađuju ljubavne strasti: Mama Kolibri, Svadbeni marš, Naga žena, i dr.

BATAJNICA, selo (2 000 st.) u Sremu, žel. stanica na pruzi Zemun-Pazova. Stovarišta petroleja.

BATAK, Bataki, indoaustral. narod na sev. delu Sumatre; više plemena; marljivi zemljr.; imaju svoje pismo, ali se ipak ne mogu ubrojati u kult. narode.

BATALITI (ar.), ostaviti, zapustiti, okaniti se, pokvariti.

BATALjON, prva taktička peš. jedinica od 3-4 peš. i 1 mitraljeske čete sa komorom; bataljonom komanduje štab.

BATAMBANG, varoš (8 900 st.) u Kambodži (frc. Indokina); poznato tržište za oriz.

BATATE (hajitski), slatki krompir (Ipomoea batatas) koji se gaji u tropskim i suptropskim predelima Az. i Amer. i služi za hranu (→ dioskoreja).

BATENBERG Aleksandar, bug. knez (1879.-1886.); teško se snalazio u svojoj državi; nije mu pomogla ni pobeda na Slivnici protiv kralja Milana 1885. Zbog otpuštanja rus. činovnika, koji su organizovali upravu u Bug., došao u sukob sa Rus., pa je 1886. morao da abdicira i ide iz zemlje.

BATERIJA (frc.), osn. art. jedinica; broj oruđa zavisi od vrste i kalibra; kod lake art. imaju 4, kod teške i na automobilima 2, a kod rovovske 6-8 oruđa. U ratnom sastavu dele se na bojni deo, bateriski deo i komoru.

BATIK (malajski), način bojadisanja tkanina, osobito u upotrebi na Javi; šare se pokriju voskom pa se tkanina stavlja u boju, te voskom pokriveni delovi ne primaju boju; posle se vosak skida; kod nas se tako šaraju uskršnja jaja.

BATINA, varošica (2 600 st.) i sresko mesto u Baranji, blizu mađ. granice (Dunavska Ban.); ciglana, kamenolom.

BATINE, telesna kazna ukinuta u Srbiji zak. od 1873.; u Hrv. 1872.; dotle se po kriv. zak. osuđivalo za prestupe na 10-50, za istupe na 10-30 udaraca; 25 udara nazivalo se polic. merom; u izvesnim slučajevima zamenjivanje zatvorom ili novč. kaznom.

BATINIĆ Mijo Venceslav (1846.-1921.). bos. franjevac i istorik; gl. dela: Djelovanje bos. franjevaca za prvih 6 vekova.

BATIST (frc.), čvrsta tanka i bela tkanina od tankih žica finog dugovlasastog lana; upotrebljava se za izradu luksuznog rublja.

BATISTINI Matija (1858.-1928.), it. pevač, jedan od najvećih operskih i koncertnih baritona.

BATIĆI (Pratinocla, fam. Musicapidae), ptice selice; kod nas žive P. ruperta i P. rubicola.

BATJUŠKOV 1) Konstantii N. (1787.-1855.), rus. pesnik; u početku stvaranja u njegovim delima provejava, pod uticajem frc. knjiž. 18. v., epikurejsko raspoloženje; docnije je sav u duhu ant. klasicizma; spada u red osn. rus. pesničkog jezika. 2) Fedor (1857.-1920.), rus. kritičar i filolog; gl. dela: Kritički eseji, Koroljenko kao čovek i pisac.

BATLER Samjuel (Butler, 1835.-1902.), engl. romanopisac i kritičar; pisao protivu darvinizma, gl. dela: Nigde, S one strane brega.

BATOLIT (grč.), masa dubinskih intruzivnih stena (granit, sijenit, diorit), koje se raspadanjem gornjih naslaga pojavljuju na površini zemlje.

BATOMETAR (grč.), sprava za merenje morske dubine: sastoji se od tanke čelične žice, koja na kraju ima olovni teg; dužinu odmerene žice pokazuje skazaljka na brojčaniku; ima ih el. i ultrazvučnih, koji mere vreme od polaska do povratka zvuka, čija je brzina poznata.

BATON, ime 2 ilirska kneza u panonsko-dalm. ustanku protiv Rimljana (6.-9. po Hr.).

BATONI Pompeo (1708.-1787.), it. slikar: gl. dela: Madona, Venera i Amor, Sv. Trojstvo u Štrosmajerovoj galeriji u Zagrebu, i dr.

BATORI, porodica erdeljskih ili transilvanskih vojvoda u 16. v. i 17. v. koji se uspešno odupirali tur. nadiranju; najznačajniji pretstavnik: Stevan (1533.-1586.), transilv. vojvoda i polj. kralj (1576.); zaveo u Polj. kat. reakciju; ratovao s Ivanom Groznim i nagnao ga da odustane od napada na Litvaniju.

BATOČINA, varošica (600 st.) u Šumadiji, u Kragujevačkom srezu (Dunavska Ban.).

BATRAHOMIOMAHIJA (grč.), boj žaba i miševa, st. grč. komični spev iz 3. v. pre Hr.; parodija Ilijade.

BATU, tatarski han (od 1223.); unuk Čingis-hana; opustošio j. Rus. (1236.) i osn. na obalama Volge Kipčački hanat ili Zlatnu hordu; zatim opljačkao Polj., Mađ. i jsl. zemlje (1241.), pa se vratio na Rus., koju potčinio svojoj vlasti (1241.).

BATUM, gl. mesto (48 500 st.) autonomne sovj. rpb. Adžaristana; pristanište na obali Crnoga M. i završna tačka žel. pruge Baku-Tiflis-B.; izvozno mesto za naftu i kavkaski mangan.

BATUT → Jovanović-Batut Milan.

BATUTA Ibn (1302.-1378.), ar. putopisac i geograf iz Maroka; ostavio vel. delo o svojim putovanjima; znatno doprineo poznavanju Rus., Malajskih O. i obl. oko Senegala i Jeniseja.

BAĆEVIĆ Maksim (1848.-1876.), vojvoda u herc. ustanku; poginuo u borbi s Turcima na Ždrijelu kod Trebinja.

BAĆINSKO JEZERO, malo j. (površina oko 3 km²), desno od ušća Neretve.

BAUER 1) Andreas Fridrih (1783.-1860.), nem. mehaničar, pronašao u društvu sa Fr. Kenigom mašinu za brzo štampanje. 2) Oto (• 1881.), vođ austr. socijalista i pisac mnogih socijalističkih i polit. rasprava; ubraja se među prve teoretičare socijalističke levice u Evr.; za vreme svetskog rata otvoreno se izjašnjavao za pravo samoopredeljenja naroda u bivšoj A.-U.; gl. dela: Nac. pitanje i soc. demokratija, Osam mes. spoljne politike, Austr. revolucija i Boljševizam i soc. demokratija.

BAUMAN Oskar (1864.-1890.), austr. istraživač; pisac značajnih studija o i. Afr.

BAUMGARTEN 1) Aleksandar Gotlib (1714.-1762.), nem. filozof, osn. estetike kao zasebne nauke; dela: Estetika, Metafizika. 2) Aleksandar (1841.-1910.), nem. knjiž. istoričar; dela: Gete, Istorija svetske knjiž. (nedovršeno).

BAUR 1) Ervin d-r (1875.-1933.), nem. naučnik, prof. bot. i genetike na Visokoj šk. u Berlinu; s uspehom radio na studiji nasleđa kod kult. biljaka; gl. delo: Uvod u eksper. nauku o nasleđu. 2) Ferdinand Hristijan (1792.-1860.), nem. teolog, osn. novotibingške slobodoumne bogosl. prot. šk., stvorio teoriju da Evanđelje i neke poslanice nisu originalni, već da su proizvod 2 struje među prvim hrišćanima.

BAURA, ovca; u Sremu se naziva cigaja; ima bolju vunu od ostalih domaćih o. iz grupe → pramenke.

BAURING Džon (Bowring, 1792.-1872.), prevodilac sa mnogobrojnih jezika na engl.; preveo i zbirku srp. nar. pesama (1827.).

BAUTS Dirk (Vouts, 1400.-1475.), flamanski slikar, jedan od gl. pretstavnika sev. renesanse; lica na njegovim kompozicijama, izrazita i stroga, uzeta iz života, a predeli sasvim realistički; njegove slike, pune mističkog naturalizma, nalaze se u Brislu i u Antverpenu.

BAUCEN → Budišin.

BAFELO (Buffalo), varoš (556 000 st.) u s.-amer. državi Nju-Jork, na jez. Iri; razvijena ind. (metalurška, mlinarstvo) i trg. (žito, brašno, ugalj, drvo); važno pristanište; univ., više biblt. i muzeja.

BAFIN Vilijam (1584.-1622.), engl. moreplovac; pronašao o. i more koji nose njegovo ime. Bafinova Zemlja, o. (610 000 km²) amer.-arktičkog arhipelaga, između kopna i o. Grenlanda; stan. (1 000) Eskimi. B. More, deo Atlanskog Ok. između amer.-arktičkog arhipelaga i o. Grenlanda; u njemu se love kitovi i tuljani.

BAH 1) → Dionis. 2) Aleksandar (Vash, 1813.-1893.), austr. političar i državnik; kao pristalica liberalizma, istakao se u početku revolucije 1848. borbom protiv Meternikova apsolutizma, a posle pobede reakcije (1849.) bio gl. nosilac apsolutizma, verske i polit. reakcije i germanizacije u Austr. (Bahov sistem); za njegove vlade ugušen svaki slobodouman pokret, a u jsl. zemljama vršena i nasilna germanizacija. 3) Josip (1874.-1935.), reditelj i direktor drame u zagrebačkom kazalištu; jedan od najboljih poznavalaca repertoarske knjiž.; kao reditelj preteča naturalističkog stila. 4) Johan Sebastijan (1885.-1758.), kompozitor i organist, najgenijalniji muzičar iz porodice B.; pored Hendela 1 od najvećih nem. i svetskih organista; u njegovim delima crk. i svetovnim, polifonija došla do savršenstva. Duboko religiozan; izradio Kantate i Stradanja za prot. crk., a Misu u N-molu za kat. crk. Pored nje značajno je i Stradanje po Mateju. Komponovao i instrumentalna dela. 5) Karl Filip Emanuel (1714.-1788.), drugi sin prethodnog, kompozitor; nasuprot ocu, piše u monodiskom stilu; njegovo ime u tesnoj vezi s izgrađivanjem klasičnog sonatnog oblika; komponovao preko 200 kom. za klavir, 2 oratorija, 52 koncerta, kantate i stradanja; napisao i delo o sviranju na klaviru.

BAHAMSKA OSTRVA, više stotina koralskih o. i. od Floride i V. Antila, u Atlanskom Ok.; pripadaju V. Brit.

BAHANALIJE (lat.), svetkovine i orgije priređivane u čast boga Baha; iz Grč. prenete u It.; zabranjene 186. pre Hr. zbog nemorala i pijančenja u prenosnom značenju raspusne igre i zabave. Bahant 1) učesnik na b. 2) u sr. v., putujući glumac, mađioničar i đak koji menja šk. Bahantkinja 1) sveštenica boga Baha; razvratna i raskalašna žena koja učestvuje u b. 2) naziv jedne od najboljih Euripidovih tragedija.

BAHILID (oko 505.-450. pre Hr.), grč. liričar; proveo neko vreme na dvoru sirakuskog tiranina Hijerona; takmičio se sa Pindarem u pevanju oda; zvali ga Keoski slavuj, jer je bio sa o. Keosa.

BAHOFEN Johan Jakob (1815.-1887.), švajc. istoričar prava i rel., mita i simvola; po njegovom mišljenju ist. sveta je večita borba između duha i materije, između m. i ž.; u razvoju soc. poretka razlikovao materijalnu prevlast ž. u obliku heterske, i njenu duševnu prevlast u obliku bračne ginekokratije; i duhovnu prevlast oca u obliku paterniteta; najgl. delo Materijarhat imao vel. uticaj na poznija sociol. i etn. proučavanja.

BAHREIN-OSTRVA u Pers. Zal., pod brit. protektoratom (552 km², st.: 120 000 Arapa i 10 000 Crnaca). Lov bisera. Gl. mesto Manama (25 000 st.).

BACALO, tanak konop, dug do 20 m; ima na kraju vrećicu s peskom; služi za dobacivanje konopa sa broda; dobacuje se rukom ili spec. bacačem (topom ili puškom).

BACANjE 1) popularan naziv među vazduhoplovcima za otsečna i, obično, kratkotrajna ljuljanja aeroplana u vazduhu, usled neravnomernog vetra i tzv. vazdušnih praznina. 2) u veter. razlika između žive težine životinja za klanje i dobivenog mesa; zavisi od vrste životinje, rase, doba starosti, uhranjenosti itd.; obično se označava u procentima; npr. kad se kaže da uhranjeni volovi bacaju 58-64%, znači da oni daju toliko čistog mesa na svakih 100 kg svoje težine. B. kamena, sportska vežba omiljena na selu; izvodi se kamenom kockastog oblika, težine od 15 kg; kamen se odbacuje 1 rukom sa prave staze; zalet nije ograničen. B. kladiva, lakoatletska disciplina, izvodi se iz kruga, čiji je prečnik 2 i 3 m, sa zamahom; uobičajena težina od 16 funti (7.25 kg), ali ih ima i težih i lakših, poznato iz st. vremena u nordiskim i germ. zemljama; ponovo oživelo u 18. v. Prve utakmice održane u Kembridžu 1860. B. lopte, s omčom, sportska vežba; izvodi se ia taj način što se omča navuče na prste (na poslednje članke), pa se loptom razmahne kosim krugovima i posle dvostrukog okreta ispušta se pod uglom od 45°; lopta teška 2 kg, a omča duga 32 sm. B. lopte preko granice, sportska igra, koju izvode 2 tima od po 12 igrača. Igralište je pravougaonik, za odrasle 100X20 m, a za naraštaj 50X20 m. Lopta vel., kožna, ispunjena strunom ili morskom travom. Težište igre je da se protera lopta, u svakoj visini, kroz vrata protivnika; pobeđuje ekipa koja za utvrđeno vreme postigne više zgoditaka. B. u more, robe ili pripadnosti broda vrši se da bi se izbegla zajednička opasnost za brod i tovar; u pravu, oblik zajedničke → avarije; u pou. osiguranju: jedan od rizika koji pada na teret osigurača. Bacač mina, b. bombi (peš. merzer), pridodat peš. kao oružje koje u dodiru s neprijateljem dejstvuje protiv otpora u nadiranju. Sposobno da tuče iza grebena, da probija pokrivene zaklone; ima delokrug više od 2 000 m, najsavršeniji Stoks Brand kal. 81 mm, sa dometom 2 850 m i tri putanje pod uglom od 45°, 60° i 80°; peš. puk ima bat. od 4 oruđa. B. plamena, sprava slična prskalici sa zapreminom 22, 50 i 200 l, za dejstvo plamenim komprimiranim tečnostima, sastavljenim od azota, benzola, petroleuma i kiseonika; dejstvuju kroz cev i spravu za paljenje na daljinu 25-50 m, a na širinu 50-100 m. Ima ih lakih, koje poslužuju 2 vojnika, a teških koje poslužuju 6 vojnika.

BACIL (lat.), vrsta bakterija u obliku štapića.

BACIOLARIOFITA → silikatne alge.

BAČ, varošica (4 400 st.) u Bačkoj. u srezu Odžačkom (Dunavska Ban.); ind. kudelje, 2 mlina; razvaline četvorougaone tvrđave od opeka, opkoljene barom Mostorgom; podigao je Mađ. kralj Karlo Robert (1308.-1342.), za odbranu od srp. vojske; imala 3 okrugle i 1 kvadratnu kulu na uglovima grad. platna, a u unutrašnjosti palatu, kapelu i dr. građevine; gl. kula bila šestospratna i služila za poslednju odbranu; mnogo stradala, ali i danas veoma impozantna; u njoj za Lajoša P držani mađ. drž. sabori.

BAČVANSKI Aleksa (1832.-1881.), glumac i reditelj, u Beogradu od 1852.; jedan od naših najboljih karakternih glumaca.

BAČVAR, kačar, zanatlija koji izrađuje drveno posuđe za potrebe vinogradara i mlekara (burad, bačve i sl.); u sev. krajevima odomaćen strani naziv pinter: ima ih po svim našim zemljama. Bačvice ribarske, drveni sudovi u kojima morski ribari sole ribu; mogu da prime 50-60 kg usoljene ribe; prave se od hrastovine u Hol., a od jelovine kod nas.

BAČEVIĆ Dimitrije, slikar iz druge polovine 18. v.; jedan od prvih naših slikara koji su napustili srednjev., viz. tradiciju i prihvatili stil baroknog slikarstva; radio ikonostas u man. Beočinu i Nikolajevske crk. u Zemunu.

BAČIJA, sklonište za stoku, mrs i čuvanje u plan. J. Srbije, podignuto na sredokraći pašnjaka; prave je leti udruženi ili bogatiji stočari (ćeaje) od granja i pruća, tako da je mogu pomerati sa mesta na mesto; za njihov opstanak potrebno oko 5 000 ovaca. Bačilo, mesto na b. gde udruženi stočari zajednički muzu stoku i prave mrs, u prvom redu kačkavalj, koji posle dele; na njemu je zaposleno više lica (paraćeaja, odadžija, fičor i dr.) od kojih svako ima svoju dužnost. Bač, lice koje radi na mrsu.

BAČKA, obl. između Dunava i Tise. Veći deo u Jugosl. (Dunavskoj Ban.); manjim delom u Mađ. Veoma plodna ravnica: »žitnica Jugosl«. Gl. zanimanja seoskog stan. zemljr. i stočarstvo (štalsko). Sem žita gaji se šeć. repa, konoplja i hmelj; stanovnici: Srbohrvati, Slovenci, Mađari, Nemci, Čehoslovaci, Rusini, Rusi, Jevreji i dr. narodnosti; među sl. stan. ističu se kao posebna grupa Bunjevci; Srbi Bačvani većinom poreklom iz krajeva j. od Save i Dunava, a Bunjevci iz zap. dinarskih predela. Jž. Sl. naselili B. još u 6. v., a Mađari u 9. v.; u 15. v. pojačan srp. živalj iseljenicima iz Srbije, tako da je od 16. do 18. v. B. imala srp. karakter; po ukidanju potiske granice Srbi se delom iselili, a na njihovo mesto došli Mađari, Nemci, Slovaci i Malorusi.

BAČKA PALANKA, varošica (5 000 st.) i sresko mesto na l. obali Dunava; 2 mlina i 2 ciglane. U blizini drž. ergela Karađorđevo.

BAČKA TOPOLA, varoš (17 000 st.), vodna zadruga, 2 agr. zajednice.

BAČKI PETROVAC, varošica (7 500 st.) u Novosadskom srezu. Stan. najvećim delom Slovaci, kolonizovani od sredine 18. v. Proizvodnja i trg. hmelja. Drž. gmn. sa slovačkim nast. jezikom.

BAČKO GRADIŠTE, varošica (7 800 st.) na Tisi, u Starobečejskom srezu; mlin, zanatska šk.

BADžA (tur.), rupa na krovu kroz koju izlazi dim.

BAŠ Franjo (• 1899.), slov. geograf i istoričar, direktor Ban. arhiva u Mariboru.

BAŠAGIĆ Safvetbeg (pseud. Mirza Safvet, 1870.-1934.), pesnik, istoričar i javni radnik; dela u stihovima: Trofanda, Izabrane pesme; drame: Abdulah paša; u prozi: Kratka uputa u prošlost B. i X., Bošnjaci i Hercegovci na polju islamske knjiž. i dr.

BAŠAR ibn Burd († 784.), ar. pesnik; osn. nov stil u pesništvu.

BAŠESKIJA Mila Mustafa, sarajevski hroničar 18. v. (pisao na tur.).

BAŠIBOZUK, neredovne tur. trupe, regrutovane poglavito u M. Az. i među Arbanasima; upotrebljavane u ratovima i za ugušenje pobuna; od njih osobito stradalo hrišć. stan. u Turskoj.

BAŠIĆ Milivoje (1868.-1927.), prof. i nar. posl.; znatan zbog prevoda sa stsl. jezika: Iz stare srp. književnosti, Stare srp. biografije (Sv. Save i Prvovenčanog o Nemanji, i Teodosijeva o sv. Savi).

BAŠKA, gradić na o. Krku, u Savskoj Ban.; klimatsko mesto i morsko kupalište sa peskovitom plažom; povoljno za rekonvalescente od hloroze, nevrastenije, katara organa za disanje (izuzev tbk.) i dr. Baščanska ploča, dobila ime po B., gde se nalazila u crk. Sv. Lucije; ispisana glagoljicom (oko 1100.); u njoj se pominje darovnica hrv. kralja Zvonimira, data toj crk.; danas se nalazi u muzeju Jsl. akademije u Zagrebu.

BAŠKIRI, tur. narod u j. Uralu (sa veoma srodnim Teptjarima 741 000); rastureni u većim ili manjim grupama izmeću Tatara i Rusa; musl., poglavito zemljr. i stočari; neki polunomadi; u kult. mnogo primili od Rusa i Tatara. Baškirija, autonomna sovj. rpb. na Uralu (151000 km², 3 mil. st.). Gl. grad Ufa.

BAŠKIRCEVA Marija K. (1860.-1884.), rus. slikarka pariskog uličnog života; pisala Dnevnik.

BAŠLIK (tur.), vunena kapuljača s dugačkim krajevima koji se omotavaju oko vrata.

BAŠTA → vrt. Baštovan se bavi proizvodnjom povrća i cveća. Baštovanstvo, poljopr. grana: proizvodnja povrća i cveća; → povrtarstvo.

BAŠTIJAN Mate (1828.-1885.), pesnik; radio na nac. preporodu u Istri; osn. Našu slogu (1870.); pisao lirske i epske pesme.

BAŠTINA 1) u st. srp. pravu zemlja koja je nasleđem prelazila na potomke (očevina, dedovina, patrimonium); razlikovala se vlasteoska, crk. i man. a mogli je imati čak i meropsi i sebri. 2) u srp. zadružnom pravu: starina, ono što su zadrugari nasledili od predaka; razlikuje se od prinovka po tome što svaki zadrugar zadržava na njoj svojinu, dok prinovak dele. 3) u srp. građ. zak., pravo sopstvenosti na nepokretna dobra (§ 212.). Baštinik, sopstvenik b. i njen potpuni gospodar (§ 214.). Baštinsna knjiga, gruntovnica, javni dokument, ustanovljen kod suda, iz kojeg se može videti ko je sopstvenik nekog imanja, kolika je njegova površina i kakva su prava službenosti ili zaduženja stavljena na to imanje; izrađena je ia osnovu katastarskog premera i pretstavlja sigurnu podlogu za davanje hipot. zajma; Zak. predviđa 4 vrste: zemljišne, žel., rud., i za plovne kanale (→ zemljišne knjige). B. pravo, skup pravnih propisa o rešenju nepokretnosti; kolevka mu je u Češkoj, a najrazvijenije je u Nem. U Jugosl. ujednačeno sa 2 zak. (1930.): Zak. o zemljišnim knj. i Zak. o unutr. uređenju, osnivanju i ispravljanju zemljišnih knj.; u Crnoj Gori, J. Srbiji i delu s. Srbije nije još primenjen, jer b. p. podrazumeva prethodno uređenje katastra; država sprovodi b. p. po zvan. dužnosti da bi građanima uvela čuvanje stečenih prava, smanjila broj sporova i omogućila lak i siguran promet dobara i hipot. kredita, što se nije moglo ostvariti sa → tapijama.

BAŠČANSKA PLOČA → Baška.

BAŠ-ČARŠIJA (tur.), svepijaca; deo varoši u kojem su dućani i radionice, trg. i zan. logor.

BDENIJE, u prav. crk. služba (večernja i jutrenja) uoči vel. praznika i uz uskršnji post, trajala nekad celu noć, danas do kasno uveče.

Be, hem. znak za element berilijum.

BE (engl. bay), zaton, morska uvala.

VEATA (lat.), blažena, naziv za stepen pre svetiteljskog. V. Virgo, blažena deva Marija. Beati pauperi spiritu (lat.: blago siromašnima duhom), danas ironično: blago onima koji uspevaju sa malo znanja. Beatifikacija, u rkat. crk. proglašavanje nekog pokojnika blaženim; može ga izvršiti samo papa.

BEATRIĆA, kći Firentinca Portinarija, Danteova ljubav koju je on ovekovečio u Novom životu i Božanstvenoj komediji.

BEBEL August (1840.-1913.), vođ i osn. nem. socijal-demokratske radničke stranke; u doba Bismarkove borbe protiv socijalizma često proganjan i zatvaran; gl. dela: Žena i socijalizam, Šarl Furije, Iz mojih uspomena, Đaci i socijalizam itd.

BEBLAVI Pavel (1847.-1910.), čsl. nar. pripovedač; gl. delo: Deda Muranja.

BEVANDA (it.) → kominjak.

BEVERIDž (Beveregius, † 1708.), ep. anglikanske crk;. zaslužan pravnik, naročito za ist. crk. prava; gl. delo: Sinodikon, pravila i komentari kanona.

BEVK France (• 1890.), uč. iz Juliske Venecije, slov. pesnik i pripovedač.

BEG, bei, bej, bek, kod tur. naroda prvobitno naziv za starešinu bratstva; kod Osmanlija titula za više oficire, činovnike i viđenije i imućnije ljude. Begluk, zemlja ili posed, na kojem nije bilo nastanjenih kmetova sa pravom nasleđa, već je davana pod kesim (zakup) i na napolicu čivčijama; nastali su proterivanjem kmetova sa spahiluka i pretstavljali su potpunu svojinu begova; Zak. od 3./12. 3928. podvedeni pod agr. reformu, ako ih težaci neprekidno drže i obrađuju 10 godina.

BEGARDI → Beghardi.

BEGAS Rajnhold (1831.-1911.), nem. vajar; gl. dela: Nar. spomenik, Bismark.

BEGEJ, r. u Banatu (Dunavska Ban.), l. pritoka Tise; izvire na Banatskim Pl.; osposobljena za rečnu plovidbu regulisanjem sr. toka i prokopavanjem kanala.

BEGENISATI (tur.), zavoleti, dopasti se; odobriti, pristati.

BEGERS OPERA (engl.: prosjačka o.), vrsta engl. polit. satire u obliku poz. igre s pevanjem.

BEGINE, srednjev. verska udruženja neudatih žena (→ beghardi).

BEGLERBEG (tur.: beg begova), raniji najviši čin u tur. vojsci; upravnik beglerbegluka. Beglerbegluk, admin. jedinice, na koje su Turci podelili balk. zemlje posle zauzimanja B. P.; u početku sve srp. zemlje ulazile u sastav Rumeliskog b., sa sedištem u Sofiji; kasnije, po zauzimanju Bosne i Panonske Nizije, obrazovani još: Bosanski, Temišvarski i Budimski b.; delili se na pašaluke. a ovi na nahije i kneževine.

BEGO Marin (• 1881.), pripovedač i romanopisac; zbirke: S mora, Novele, Eva; roman: U očekivanju.

BEGOVIĆ 1) Božena (• 1901.), književnica; pisala lirske pesme i dramu Između jučer i sutra. 2) Milan (• 1876.), pesnik, pripovedač, dramatičar; jedan od najizrazitijih pretstavnika hrv. moderne lirike; pesme: Pjesme, Knjiga Bokadoro, Vrelo i dr.; novele: Nasmijana srca i Kvartet; romani: Dunja u kovčegu i Brak Gige Barićeve; drame: Gospođa Valevska, Pustolov pred vratima, Svadbeni let, Bez trećeg, Amerikanska jahta u splitskoj luci i dr. 3) Nikola (1821.-1895.), prota, knjiž. i nac. radnik; gonjen od austr. vlasti zbog srbovanja; napisao: Istorija srp. crkve, Život i običaji Srba graničara i 25 dr. dela.

BEGONIJA (Vegonia, fam. Vegoiaceae), zeljaste biljke, polušiblje, krtolaste b. i lijani, poreklom iz tropskih i suptropskih obl. Az., Afr. i Amer. Ima ih oko 400 vrsta. Gaje se kao ukrasne, radi krupnog lišća (B. rex); ali radi obilnih cvetova (V. semperflorens). Lišće više ili manje asimetrično; cvetovi razlučenih polova na istoj individui: lako se razmnožavaju sadnicama ili iz povređenih listova.

BEGUNAC VOJNI → dezerter.

BEGUNjE, selo u Slov., blizu Radovljice. U nekadanjem gradu Kacenštajn sada ž. kazneni zavod.

BEGHARDI, društvo pobožnih ljudi, osn. Lambert le Beg (1180.) u Hol.; nazvani i molitelji; ženska društva Begine.

BED sv. (674.-735 ). engl. kaluđer i hroničar; napisao Sveštenu istoriju.

BEDA (673.-735.), s nadimkom Venerabilis, crk. pisac; gl. dela: Crk. ist. engl. naroda, Hronika 6 epoha sveta.

BEDEKER Karl (Vädeker, 1801.-1859.), nem. knjižar, izdavač čuvenah vodića (bedekera), po raznim zemljama.

BEDEKOVIĆ 1) Josip (18. v.), istoričar; gl. dela: Povjest Međumurja, Natale solum s. Hieronymi 2) Koloman (1808.-1889.), hrv. političar, min. i ban (1871.-1872.); prvo pristalica ilirskog pokreta, zatim član unionističke stranke i deputacije koja je sklopila nagodbu sa Mađarima (1868.).

BEDEM, beden (ar.), gradski zid; obala.

BEDJE Žozef (Védler, • 1864.), frc. naučnik; bavi se naročito jezikom i knjiž. sr. v.; u Epskim legendama izneo novu teoriju o postanku frc. junačkog pesništva; izdao Pesme o Rolandu i roman Tristan i Izolda; napisao Ist. frc. knjiž.

BEDLENDS (engl.: loše zemlje), teško prohodan i slabo naseljen predeo čije zemljište razriveno mnogobrojnim jarugama i dubodolinama; javljaju se u suhim obl. peskovitih glina (podnožje Stenovitih Pl. u S. Amer. i dr.).

BEDNIJ Demjan (• 1883.), rus. satiričar, grub, ali lapidaran. tendenciozni pesnik proleterske revolucije i radničke klase; njegove basne stekle su neobičnu popularnost.

BEDNjA, d. pritoka Drave, izvire sa Macelj-Pl.

BEDR, mesto između Meke i Medine, gde su medinski musl. 624. god. potukli mekanske neznabošce.

BEDRENICA → prostrel.

BEDRENjAČA, deo karlične kosti.

BEDUINI, Badavi, nomadski stočari → Arapi; pretežni deo ar. naroda; najbolje očuvali čistotu ar. jezika, rase i karaktera; drže kamile; omiljeno zanimanje: pljačkaški pohodi na obl. dr. plemena i trg. karavane; običaj: kupovanje žena i krvna osveta.

BEŽANIJA, selo na d. obali Dunava, jz. od Zemuna. Na njegovom polju beogradski aerodrom, a na Savi zimovnik.

BEŽANjE KAPITALA, bankarska operacija prebacivanja novca iz države u državu.

BEŽEK Viktor (1860.-1919.), slov. pedagog, pristalica novih ped. pravaca, knjiž. kritičar; gl. dela: Obče vzgojoslovje i Občno ukoslovje.

BEŽIČNA TELEGRAFIJA → telegrafija. B. telefonija → telefonija.

BEZ (tur.), platno.

BEZALKOHOLNA PROIZVODNjA, daje sokove od grožđa i dr. voća, u kojima su sačuvani šećer, vitamini, miris i dr. sprečavanjem vrenja; to se postiže: 1) hem. putem, dodavanjem sredstava za uništavanje kvasnih gljivica; najmanje štetan natrijum benzos (0,70-1 gr na 1 l soka); 2) toplotom, sterilizovanjem (na 100°), ili pasterizovanjem (na 70-75°) pomoću Baumanovog aparata; 3) el. strujom; 4) smržnjavanjem kojim se odvaja voda; dobiven zgusnut sok se dobro drži i ne previre.

BEZAN(lat.), romboidno jedro na zadnjem jarbolu, randa.

BEZANSON, varoš (58 000 st.) u Frc. na r. Dubu, ind. veštačke svile, metal. i tkst.; univ., vis. šk., zvezdara i više biblt.

BEZANT 1) Ani (1847.-1933.), engl. književnica; pisac mnogih teozofskih dela. 2) Valter (1836.-1901.), engl. romansijer i pisac raznih proznih dela.

BEZANT, viz. zlatan i srebrn novac; ušao u opticaj po celoj Evr. u doba krst. ratova.

BEZBOŽNIK, čovek koji ne veruje u boga; lice koje ne pripada nijednoj priznatoj veroispovesti; kod nas u pravu postoji za ta lica nezgoda, jer ne mogu da sklope brak, izuzev u Vojvodini, gde je obavezan građ. brak, i u Slov. i Dalm., gde postoji građ. brak po nuždi.

BEZBOL (engl. baseball), amer. nac. igra loptom i batinom.

BEZBRATICA, bezbratnica, žensko koje je ostalo bez brata.

BEZBRAČNOST 1) u pravu izraz kojim se označava da lice u pitanju nije u punovažnom braku; pri stupanju u brak traži se od kandidata da dokažu svoju b. 2) kaluđerski zavet; država ga ne smatra za bračnu smetnju, a crk. pravo ga smatra.

BEZDAN 1) mesto i pogranična parobr. stanica na Dunavu u Bačkoj (Dunavska Ban.); 7 800 st., među kojima razvijen ribolov; prvi put se pominje 1579. 2) vrtača koja se kanalom produžuje do pećina i podzemnih r.; razlikuju se zvekare, koje se završuju slepim pećinama, i vigledi, koji svojim otvorom stoje u vezi, neposredno ili pećinskim hodnicima, o. podzemnim r.

BEZDIN, man. u Banatu, kraj r. Moriša, podignut, verovatno, 1539. Crk. s osnovom u obliku detelinina lista, zasvedena i ima kube; prvobitno sva u tradiciji naše arht. iz doba kn. Lazara i despota Stevana; kasnije restaurisana (1783.) i dobila pripratu sa zvonikom u baroknom stilu; freske rađene u duhu našeg srednjev. živopisa i dobro očuvane; ikonostas, pevnice i stolovi izvedeni u baroku i dolaze u red naših najlepših radova u drvetu.

BEZDIMNI BARUT → nitroceluloza.

BEZEMŠON (hol.), odbijanje ili naknada za delove robe koji pri pražnjenju buradi, kanta, sanduka itd. zaostanu, pa se ne mogu izvaditi, upotrebiti.

BEZENŠEK Antun (1854.-1915.), stenograf. osn. slov. i bug. stenografiju.

BEZIJE (Veziers), varoš (66 000 st.) u j. Frc., blizu Sred. M. na J. Kanalu; trg. vina, ind. likera i izrada buradi.

BEZIMENO DRUŠTVO → akcionarsko društvo. B. tužbe, upotrebljavaju se za zaštitu prava, za koje zak. nije izrečno predvideo nikakvu tužbu. B. ugovori, ugovori koji nisu predviđeni u građ. zak., ali koje stranke mogu sklapati, ako se to ne protivi javnom poretku i moralu (→ autonomija volje); u slučaju praznine u njima sudija će analogno primeniti odredbe najbližeg po sadržini imenovanog (zakonom predviđenog) ugovora.

BEZISTAN (tur.), mesto na kojem se prodaje platno (bez) u istočnjačkim gradovima, obično vel. građevine s mnogim dućanima unutra; takve b. imaju kod nas Skoplje i Sarajevo.

BEZJAK Janko (• 1862.), slov. ped. pisac; gl. dela: Posebno ukoslovje slovenskega učnega jezika v ljudokoj šoli. Občna zgodovina vzgoja in pouka i dr.

BEZJACI, mala etnička grupa u Istri; od 16. v. u knjiž. naziv za Slov. i Hrv. kajkavce, a danas podrugljiv izraz u odnosu na razne krajeve ili pojedince sa značenjem: priglup, ograničen čovek.

BEZLISTAC (Monotropa hypopitys, fam. Pirolaceae), heterotrofna cvetnica, raste u listopadnim (f. glabra) i četinarskim šumama (f. hirsuta); prima org. materije iz humusne podloge pomoću gljiva koje žive u spoljnim ćeliskim slojevima korena.

BEZMATAK, pčelinje društvo, ostalo bez matice usled njenog uginuća, odlaska pri rojenju ili nameriog udaljenja; slabo radi i malo je produktivan; obično odgaja sam maticu; u slučaju da ostane duže bez nje osuđen je na propast.

BEZMEK (Uranoscopus scabei), morska riba do 27 sm duga, sure boje, spljoštene glave, horizontalnih očiju; živi u Jadr. M.; obično do ustiju zatrpana u pesku ili blatu; grabljivica, hrani se manjim ribama i račićima koje namamljuje pomoću pokretljive izrasli slične crvu.

BEZMOTORNO LETENjE, vazdušno Jedrenje, obavlja se vazdušnim jedrilicama, tj. lakim aeroplanima bez motora, korišćenjem termičkih struja.

BEZNAR Alber (Besnard, * 1849.), frc. dekorativni slikar, gl. dela: Timofanova smrt, Bolest i ozdravljenje, Laboratorija, Žuta žena i dr.

BEZOARI, nesvarljivi konkrementi kamenih i biljnih ostataka koji se stvaraju u utrobi preživara (antilope, lame, govečeta) i ljudi. Bezoarka (Capra aegagrus), divokoza poreklom iz ji. Evr. i z. Az.; živi i u jsl. šumama; dobila ime po bezoarima.

BEZ OSNOVA, u pravu svako držanje ili primanje čiji korisnik nije imao ovlašćenje za njegovo zasnivanje; lice čiju je stvar ili postupak koristio neko b. o. ima pravo da traži tužbom povraćaj datog ili uzetog, jer se smatra da se korisnik nepravično obogatio (Actio sine causa). Bez popisa → nasleđe bez popisa.

BEZRUČ Petar (* 1867.), češki pesnik, daje ogorčen izraz svom nezadovoljstvu protiv ugnjetavanja Čeha od strane nem. i polj. kapitala; gl. delo: Šleske pesme.

BEZSONOV Petar A. (1828.-1898.), rus. naučnik, prof. Harkovskog univ.; bavio se nar. pesništvom kod Rusa i ostalih Sl.; objavio i Križanićevo delo: Rusko carstvo sredinom 17. v.

BEZUSLOVAN AKCEPT, nije uslovljen nikakvom pogodbom; pravovaljani akcept mora biti b. (§ 25 Men. zak.); u nauci je sporno da li kod uslovnog akcepta treba smatrati da ceo akcept ne važi ili da samo uslovno postoji. B. biće, u svojoj egzietenciji ničim neuslovljeno biće, pa stoga pretstavlja prauslov svega što postoji (bog). B. Zakon, u svom važenju ničim neuslovljen zak.; čini osnov važenja dr. zak. B. nerazrešivost braka, pravilo rkat. kanonskog bračnog prava, prema kojem se brak ne može razvesti za života supruga. B. uput, poziv ili nalog za isplatu men. svote novaca, koju izdavalac vučene men. upućuje jednom licu (trasatu), označenom na toj men.; mora biti nesumnjiv, b. i neopoziv; po svojoj pravnoj prirodi pretstavlja vrstu punomoćstva.

BEIRA, pristanište (13 600 st.) Port. i. Afr. u Mozambičkom Kanalu; vezano žel. sa s. i J. Rodezijom, iz koje izvozi bakar i zlato.

BEJ → beg.

BEJN Aleksandar (Bain, 1818.-1903.), engl. filozof empiričar i psiholog teoretičar knjiž.; gl. dela: Emocije i volja, Deduktivna i induktivna logika, Čula i intelekt i dr.

BEJRUT, gl. mesto (8 000 st.) frc. Sirije na Sred. M., u podnožju Livana, najvažnije sirisko pristanište; izvozi pamuk, svilu, voće; ima 2 univ. (amer. i frc.) i astr. opservatoriju. Bejrutska urma → Afuz ali.

BEK (engl.), određeno mesto 2 igrača u odbrani futbolskog tima; imaju dužnost da štite vratara i da pomažu srednji red (halfliniju).

BEK 1) Anri (Becque, 1873.-1899.), gl. pretstavnik frc. naturalizma u poz., s gorkim shvatanjem života i crnim ali snažnim slikanjem ličnosti; njegova dela: Gavrani, Parižanka, u početku nisu imali uspeha, ali uticali na dalji razvoj poz. um. 2) August (Beck, 1785.-1867.), nem. filolog; osn. naučne grč. epigrafike; gl. dela: Drž. gazdinstvo Atinjana, Zbirka grč. natpisa. 3) Jozef (* 1894.), polj. političar i državnik; od 1932. min. spoljnih poslova.

BEKAVICA → azbuka.

BEKARIJA Čezare (Beccaria, 1738.-1794.), it. pisac; bavio se krivič. pravom i flz. Prava.

BEKASINA (Gallinago gallinago), ritska šljuka, poznata ptica močvaririca dugog i pri osnovi mekanog kljuna.

BEKET Toma sv. (Vecket, 1115,-1170.), kenterberiski arhiep. i engl. Vel. kancelar; poginuo u borbi protivu kraljevskog samovlašća.

BEKL Henri (Buckle, 1821.-1862.)), engl. istorik i filozof ist.; njegova dela prevedena i kod nas.

BEKLIN Arnold (Böcklin, 1827.-1901.), švajc. slnkar, čijim veoma popularnim delima smetaju isuviše knjiž. motivi i njegova neoplemenjena mašta; najbolji u pejzažima, portretima i manjim kompozicijama.

BEKMAN Maks (* 1884.), nem. slikar; pretstavnik ekspresionizma; značajne figuralne slike.

BEKOVIĆ Vatroslav (1834.-1885.), slikar; radio portrete.

BEKON, polovina zaklane, ošurene, očišćene svinje, bez glave, kičme, butne kosti i lopatice, u koju se naročitim spravama ubrizga rastvor soli u vodi; pravi se samo od mladih, utovljenih, prvenstveno jorkširskih svinja; troše ih najviše Englezi, a proizvode najviše Danci, Holanđani i Poljaci; kod nas ih izrađuje i izvozi u Engl. Zadružna klanica u Zaprešiću.

BEKON 1) Rodžer (Bacon, 1214.-1294.), engl. franjevac, jedan od najprosvećenijih duhova sr. v.; učinio mnogo otkrića u obl. optike; pripisivali mu i pronalazak baruta. 2) Fransis Verulamski (1561.-1626.), engl. filozof, pisac i državnik, protivnik skolastike i prethodnik moderne flz.; tvorac induktivnog metoda; u svojim delima: Novum organum i Unapređenje nauke postavio zak. naučnog istraživanja; u knjiž. čuven po zbirci Eseji, koja se odlikuje misaonošću i praktičnom mudrošću, tako da se s pravom smatra za najranije delo engl. klasične proze. Od ost. dela najznačajnija su: Nova Atlantida i Ist. Henria VII.

BEKSTVO, u pravu: nepokornost vlastima, napuštanje dužnosti; u vojsci se strogo kažnjava; u ratu smrću; b. pritvorenika ili osuđenika izaziva discipl. kazne. Voj. i polit. begunci iz inostranstva nisu podložni → ekstradiciji; obični zločinci mogu biti ekstradirani (u Srbiji važila uredba o beguncima od 1860.).

BEKTAŠI, bektašije, musl. derviški red, u vezi ea janičarstvom; osn. ga Hadži Bektaš, a ukinuo sultan Mahmud II (1826.); najviše ih je u Arb., gde pretstavljaju posebnu musl. sektu; odatle se širili u Povardarje.

BEKHEND (engl.), težak odbrambeni udarac u tenisu; izvodi se poleđinom reketa.

BEL 1) gl. bog Vavilonaca, najviše obožavan u Ninivi i Vavilonu. 2) legendarni kralj Asiraca, Ninov otac. 3) u thn., jedinica za merenje slabih struja; njen deseti deo naziva se decibel. 4) Graham (Bell, 1847.-1922.), amer. električar, pronalazač telefona koji je patentirao u Bostonu (1876.); prvi njegov telefon nije imao el. izvora, jer mu je mikrofon bio magnetskog tipa. 5) Pjer (Bayle, 1647.-1706.), frc. filozof, protivnik svakog dogmatizma, naročito rel.; smatra da je moral nezavisan od rel. i metafiz. pogleda i traži toleranciju prema ateistima; preteča enciklopedista; gl. delo: Ist. i kritički rečnik.

BEL ALIJANS (Belle Alliance), salaš 20 km j. od Brisela, gde Napoleon potukao Blihera; u Nem. uobičajen naziv za bitku kod Vaterloa.

BELA 1) varoš (5 900 st.) u Bug., na r. Jantri; stan. se bavi zemljr., vinogradarstvom i zanatima. 2) u kartama kralj i dama iste boje.

BELA 1) B. I, mađ. kralj (1061.-1063.), rođak sv. Stevana. 2) B. II Slepi, mađ.-hrv. kralj (1131.-1134.), sin Almošev, koga je zajedno s ocem oslepio Koloman; proveo zatim neko vreme na viz. dvoru, pa onda zavladao Mađ. i Hrv. i nametnuo vrh. vlast Bosni; oženjen Jelenom, ćerkom srp. župana Uroša. 3) B. III, mađ.-hrv. kralj (1172.-1196.), povratio Hrvatsko Prim. sa Zadrom od Viz. posle smrti Manojla Komnina i uveo primogenituru. 4) B. IV, mađ.-hrv. kralj (1235.-1270.), sin Andrije II, jedan od najsposobnijih mađ. kraljeva iz Arpadove dinastije; proširio vlast na delove Bosne i Huma; potučen od Mongola pobegao u Trogir, a njih pustio da opljačkaju Mađ., Slav., Hrv. i Prim.; po njihovom odlasku trudio se da popravi pustoš, dovodio strance i osn. gradove (Gradec kod Zagreba, Samobor, Križevce, Jastrebarsko); podigao kraljev ugled i podelio Hrv. na: dalm.-hrv. i slavonsku banovinu.

BELA Ardelio dela (1654.-1737.) dubrovački gramatičar i leksikolog; izdao u Ven. (1728.): Rečnik it.-lat.-ilirski.

BELA GRIŽA PILIĆA, zarazna bolest, prouzrokovana klicama (Vacterium pillorum) od koje obolevaju obično samo mladi pilići u prvim danima života; veoma je opasna jer uništava čitave zapate: pilići oboleli od ove bolesti ne jedu, sede mirno spuštenih krila, imaju beli proliv. Crkavaju za nekoliko dana; ako koje i ozdravi ono ostaje i dalje inficirano i kao kokoš nosi zaražena jaja; lečenje većinom bezuspešno; treba sve zaražene kokoši poklati i izvršiti dezinfekciju živinarnika, a pri kupovini jaja za nasad ne uzimati ih iz zapata u kojima vlada ova bolest.

BELA DETELINA (Trifolium repens), vrsta deteline, dragocena za pašnjake, naročito se preporučuje za teža zemljišta koja imaju kreča; dodaje se 2-3 kg u smeše za setvu pašnjaka i privremenih veštačkih livada.

BELA KNjIGA, u Engl. zvanično objavljivanje diplomatske prepiske.

BELA KOVINA, legura sa 80-90% kalaja, 8-15% antimona i 2-8% bakra; upotrebljava se naročito za izradu ležišta (lagera) za osovine i transmisije; lošije vrste sadrže 30-40% olova.

BELA KRVNA ZRNCA → leukociti.

BELA KUĆA, dvorac pretsednika SAD u Vašingtonu.

BELA NEDELjA, poslednja n. pred uskršnji post (prav.); prva n. po Uskrsu (kat.).

BELA PALANKA, varošica (2 500 st.) i sresko mesto na Nišavi (Moravska Van.); podignuta u 17. v. na razvalinama st. Remezijane. Antitbk dispanzer.

BELA PUPAVKA → pupavka.

BELA REPA → ugarnjača

BELA SLATINA, varoš (7 200 st.) u Bug., si. od Vrace, središte većeg zemljr. predela; u okolini mnoge starine iz rim. doba

BELA SLAČICA (Sinapis alba, fam.Crucifereae), jednogodišnja pićna biljka, žutoga cveta; ne podnosi hladnoću; seje se u toku leta na sva bolja zemljišta, obično posle pšenice i ovsa; brzo raste i dospeva za 40-50 dana; kosa se u punom cvetu, nikako kasnije; ne suši se za seno već se meša sa pićnim biljkama; može imati uticaj na maslo svojim gorkim ukusom; iz njenog semena dobiva se senf.

BELA TOPOLA (Ropulus alba, fam. Salicaceae ), raste u ravnicama pored reka, a kloni se stajaće vode; može izrasti u visinu oko 30 m i do 1 m u prečniku. Kao ogrevno drvo više se ceni od vrbovog i jagnjedovog, kao thn. drvo upotrebljava se u građevinarstvu, za pravljenje žižica, šperovanog drveta, korita, čamaca itd. Ima vel. važnost za ritske šume.

BELA CRKVA 1) varoš i sresko mesto (9 670 st.) u Banatu, blizu rum. granice i Dunava (Dunavska Ban.); stan. delom kolonizovani Nemci; gmn.; trg. mesto; naročito se gaje vinova loza i svilena buba. 2) → Kuršumlija. 3) → Karan.

BELAVA, plan. u Srbiji (946 m), sz. od Pirota.

BELADONA → velobilje.

BELA KRAJINA, Belokrajna, Bela Krajina, obl. u Dravskoj Ban.; ima oblik manje kotline u predelu šumovitog zelenog karsta; mesta: Črnomelj i Metlika; u adm. pogledu poklapa se sa teritorijom Črnomeljskog sreza. (→ Belokranjci).

BELANČEVINA, protein, azotova org. kvaternerna jedinjenja, ogromnih i složenih molekula; sem ugljenika (S), vodonika (N), kiseonika (O) i azota (N), sadrže još i sumpor (S); po svome hem. sastavu i po fzl. osobinama dele se na grupe i podgrupe: pativne i denaturisane; proste i složene; albumine, globuline i dr.; hromoproteide, nukleoproteide i dr.; albumoze, peptone i dr. Protoplazma ćelija sastoji se uglavnom iz b. u gustom koloidalnom rastvoru; pošto se ćelije troše i izumiru, potrebno je i da se obnove, što se vrši unošenjem b. hranom (→ ishrana). Probavni sokovi je svaruju t.j. razlažu na aminokiseline (→ asimilacija). Sve b. nemaju istu hranljivu vrednost, bilo zbog manje ili veće svarljivosti, bilo zbog toga što ne sadrže sve aminokiseline u svojim molekulima; veću hranljivu vrednost imaju b. životinjskog nego b. biljnog porekla. Pri potpunom sagorevanju 1 g b. proizvodi 4 kal. Belančevinasto mleko → mleko.

BELAR Leopold (1812.-1899.), slov. kompozitor; reformator slov. crk. muz.

BELASICA, plan. na tromeđi Jugosl., Bug. i Grč. (Visoka Čuka 1 494 m).

BELASKO David (1850.-1931.), amer. dramatičar, reditelj i direktor poz.; kao reditelj odlikovao se stilom strogog realizma; napisao oko 35 drama i preradio oko 200 stranih komada.

BELAU Helena (Vöhlau, • 1859.), nem. književnica, pisala povele.

BELAC, đogat, konj, koji je u mladosti bio zelen, pa kasnije pobeleo; nema konja koji su beli čim se oždrebe.

BELVEDERE (it.: lep izgled), naziv dvoraca, podignutih u doba renesanse i baroka, i obično okruženih vel. parkom (u Rimu, Pragu, Beču). U bečkom (→ sl.), u kojem je stanovao Franc-Ferdinand, sad smešteni: Galerija austr. slikarstva 19. v., Barokni muzej c Muzej moderne um.; praški b. je podignut 1536. za vlade Ferdinanda I, po planovima Pavla dela Stela.

BELGA, belg. novčana jedinica; vredi 5 belg. franaka, a svaki fr. se deli na 100 santima; iz jednog kg čistoga zlata kuje se 4779,89 b.; tj. u 100 b. ima 20.921 g čistoga zlata.

BELGIJA, nezavisna kraljevina (30 441 km²) u z. Evr., s izlazom na Sev. M. Na ji. strani razbijena šumovita visija Ardena (655 m) i Visokog Vepa (692 m) sr. deo brežuljkast; na S i posed mora nizija. Obala Sev. M. (66 km) nerazuđena, niska,sa polderima. barama p peskovitim dunama. Klima primorska. Gl. reke: Esko (Šelda) sa širokim ušćem i Meza (Mas) ulivaju se u Sev. M. Gusta mreža plovnih kanala. U s. podnožju Ardena moćne naslage kamenog uglja, a ima i gvožđa, cinka i olova, Ardeni i Vis. Ven su šumske obl., ostala površina veoma plodna. Stan. gusto naseljeno (8,1 mil., 252 st./km²); germ. Flamanci i rom. Valoni. Privr.: racionalna zemljr. i stočarstvo; veoma razvijena ind. (rud., metalurgiska, tkst. i dr.) i trg. Na morskoj obali nema pristaništa; ali na ušću Šelde razvilo se pristanište Anvers (Antverpen), jedno od najvažnijih u Evr. Gusta mreža žel. a kanala omogućava veoma živ saobr. Ustavna monarhija. Prestonica Brisel; veći gradovi Anvers, Lijež (Litih), Namir, Gan, Briž, Ostende. Kolonije u Afr. (→ Kongo). Ime dobila po keltskom plemenu Belgi koje pokorio Cezar (57 pre Hr.). U 3. v. u nju se doselili Saliski Franci i po padu zap. rim. darstva osn. slobodnu državu i proširili je sve do Sred. Mora. U sastavu franačke države ostala do verdenskog ugovora (843.) a zatim podeljena između Nem. i Frc. Ponovo ujedinjena tek u 15. v. pod vlašću burgundskih vojvoda, od kojih je dobio Maksimilijan I Habzburški (1477.), kao nasledstvo žene Marije Burgundske. Maksimilijanov unuk Karlo V pridružio je Šp., pod čijom vlašću ostala do utrehtskog mira (1715.); posle toga pripadala Austr. (1715.-1795.) i Frc. (1795.-1814.). Posle Napoleonovog pada vel. sile je spojile sa Hol. u Kraljevinu Nizozemsku (1815.-1830.), ali kad su Belgijanci digli ustanak, one su joj, na londonskoj konferenciji (1831.) priznale samostalnost i zagarantovale neutralnost. Za vreme svet. rata oduprla se najezdi Nemaca, ali bila osvojena, pa po njegovom završetku opet obnovljena. Belgiska klauzula, atentatska k., prema kojoj se atentat na šefa države ne smatra polit. zločinom u vezi s pitanjem → azila. B. vnjiževnost ima 3 grane: na frc., valonskom i flamanskom jez.; prva ima najveću vrednost i pretstavlja org. deo frc. knjiž. Na valonskom jez. značajni pesnici: Šarl Nikola Simon, Anri Žozef Floric, Vivje de Stril; na preporodu b. k. radili: Baje, dramski pisci Delšef i Remušampi, pesnici I. Dori, Anri Simon, Ž. Delet. Na flamanskom jez.: Strevels, jakim bojama slikao život flam. seljaka i radnika; Vermejlen u Večnom Židu dao soc.-flz. sliku bede flam. inteligencije; Buis realistički opisivao svakodnevni život seljaka i nadničara. Od pesnika značajni su: Nilen, Kenis, Vakelmans, Timermans, Vis Moens prožet kat. etikom i mistikom; pesnik Marnike Gisen opevao je lepotu flam. zemlje i njenu prošlost; romanopisac V. Elskot stekao glas i van B. Na frc. Jez. javili se prvi značajni pisci u 18. v.; Šarl Potven podražavao V. Igu, Andre Mari Van Haselt opevao motive germ. epova; Šarl de Koster napisao popularnu Legendu o Ojlenšpigelu, o borbi seljaka protivu kraljeva i popova; Emil Grejson, Ežen Žan i Emil Leklerk pisali sentimentalne romane: Oktav Pirme, mislilac skeptik, ismevao moral bogataša; posle 1870. otpočela obnova, na čelu koje se istakao Edmon Pikar, a čiji je gl. organizator Maks Valer, pesnik; najvažnija je ličnost toga vremena Kamil Lemonje, koga porede sa Zolom; slikao sve slojeve b. društva, naročito napadao ind. koja razara čoveka; pored njega se istakao romanopisac Ekout slikanjem soc. propadanja sela pod udarcima kapitala, i pesnik bednih Emil Verharen; mračne slike grada i sela dali Edmon Glezener, Krens, Delatr, Žorž Vires. Kod Žorža Rodenbaha, pesnika, i Morisa Meterlenka, dramatičara, izbija romantički individualizam; impresionistički pesnik Anri Mobel beži od stvarnosti u unutarnji grad duše, Blanš Ruso bavi se duševnim odlikama, Šarl Moriso ismeva u romanima savremeno društvo; dok u romanima Arnolda Gofena i dramama Gustava van Zipa prevlađuje pesimizam, Ežen Demolder opisuje moral 17. v.; Ferdinand Severen, pod uticajem Vinjia, Verlena i Šelija, beži u samoću, snove i prošlost, Alber Žiro ne očekuje ništa od ljudi sadanjega vremena i gleda s visine na ovaj lažljivi vek; Valer Žil je zahvaćen bodlerovskim pesimizmom, a pesnici Maks Eskalt, Tomas Braun i Rameker traže spasa u rel. Posle svetskog rata javilo se mnogo pisaca: Andre Bajon, F. Elens i rano umrli Pjer Brudkin. Od mladih Konstan Birnio u romanu Glupost toplo opisuje život bednih i napuštenih, D'Orbe slika svakodnevni život. Dongri daje zbirku pesama o radnicima i mašinama, a Žan Tusel razvija proletersku ideologiju u romanima Ćelija br. 158 i Sivo selo. B. konj, belgijanac, hladnokrvan, poreklom iz B.; konkavnog profila glave, snažnog sastava; težak, temeljan, dobro vezan, krupan, kratkih nogu, jaka vrata, izvijen, duplih sapi, kopita vel. i jaka, crn, dorat ili alat, grive blede; teretni zaprežan k. B. muzika, jedna od najstarijih u Evr.; u 15. i 16. v. vrši jak uticaj na razvoj muz. um. uopšte, naročito preko majstora Difaja, Henota i Okegema; u 18. v. nosi pretežno frc. obeležje sa najistaknutijim pretstavnicima Gretrijem i Gosekom, u novije vreme, na osnovu etničke podvojenosti stan., sve jasnije se ocrtavaju 2 pravca: flamanski pod nem, i valonski pod frc. uticajem; gl. pretstavnici: Bek, Benoa, Rijeland, Vambak, Mestdag, Blok, Tinel, Gilson (flamanska šk.), Frank, Radu, Matje, Dipi, Žovžer, Leke i dr. (valonska šk.). B. umetnost, um. Flamanada i Valonaca od osnivanja b. države (1830.). U arht. najvažniji X. van de Velde i baron Horta, projektant vel. broja modernih građevina, a najbolji vajari: K. Menije i J. Mine. Najbogatije je i najraznovrsnije b. slikarstvo čiji su glavni pretstavnici A. Stevens, R. Vauters, Dž. Ensor, I Opsomer. Servas i K Permeke; u Muzeju kn. Pavla u Beogradu postoji sala b. slikarstva. B. ustanak planuo 1830. g. u Brislu protivu zajednice sa Hol.; ogorčeni sudelovanjem u plaćanju hol. drž. duga, mešanjem vlasti u verske stvari, gonjenjem opozicione štampe itd., Belgijanci, na vest o julskoj revoluciji u Frc., skočili na oružje (25./8. 1830.), prognali Holanđane i objavili samostalnost B.; kad je hol. kralj Vilhelm I pokušao da nagna B. silom da ostane u zajednici, Belgijancima je pritekla u pomoć Frc. Da bi sprečile dalje zaplete, vel. sile su priznale B. nezavisnost (1831.).

BELE Gijom (du Bellay. 1491.-1543.), frc. vojskovođ, pisac čuvenih Memoara.

BELE NOĆI, letnje noći kod kojih se večernji suton spaja sa zorom; stoga nemaju potpunog mraka, već samo sumrak; počinju na 48,5° g. š., a već na 50° traju od 1./6. do 12./7.

BELE PČELE, roj od parojka u toku iste god.; javljaju se retko, kao posledica dobre pčelarske godine i mesne klime; u našem narodu rasprostranjeno verovanje da b. p. donose sreću domaćinstvu.

BELE RASE, evroidne (evropoidne) rase, grupa r. koje još nazivaju i kavkaskim i evraziskim, a čije su zajedničke osobine: u osnovi bela boja kože, talasasta kosa, visok rast, pravilno lice i bez prognatije. Pripada im najveći deo stan. Evr., Pr. Az. i sev. Afr., a njihovi pretstavnici su se u toku 16.-20. v. raširili po Austral., Afr., ostalim delovima Az., i, naročito, po S. i J. Amer., tako da je ova rasna grupa najrasprostranjenija i brojno najjača na svetu. U njen sastav ulaze: severnoevr. ili nordiska, istočnoevr., sred. ili mediteranska (sa svojim granama: semitskom i hamitskom), alpiska, dinarska ili jadranska, prednjoaz., indoafganska i staroaz. rasa.

BELEG → znak, marka; u geodeziji, kameni ili betonski stub, izrađen obično u orliku zarubljene piramide, dimenzije kao na slici, koji se ukopava skoro ceo u zemlju; na površini se ureže krstić ili se ubetonira parče okruglog gvožđa, da bi se tačnije odredila njegova sredina, koja služi da se njom stalno obeleži neka tačka: trigonometriska, poligona, mala međna itd.; njegovo kvarenje kažnjava se kao povreda drž. imovine od 100 do 2000 d (čl. 72. Zak. o katastru zemljišta). B. devojke, davanje darova od strane budućeg muža kao znak veridbe; pravno ne obavezuje na venčanje, već na naknadu štete ako se od venčanja odustane.

BELEŽNIK → javni beležnik.

BELEM (Para), varoš (28 000 st.) u Braz. i pristanište na r. Para; 145 km od Atlanskog Ok.; izvozi: drvo, kakao, ulje i kaučuk.

BELEMNITI, vrsta fosilnih glavonožaca; nalaze se u silurskim i kretacejskim terenima; od njih se sačuvali najviše šiljati vrhovi krečnjačke ljušture.

BELENZUKE (tur.), narukvice; deo ž. nakita, u svim našim krajevima, od raznih, obično staklenih zrna (đinđuva) ili od masivnog metala; u novije vreme prave se od kaučuka, bojadisanog stakla i dr.

BELENUS, bog Sunca kod raznih germ. plemena.

BELEROFON 1) Glaukov sin, a Sizifov unuk, ne znajući ubio brata Belerosa, pa zatim napustio otadžbinu i otišao kod argskog kralja Pretosa, koji ga poslao lidiskom kralju Jobatu i javio mu da ga. ubije; Jobat mu naredio da ubije Himeru, uveren da će tako poginuti, ali V. pojahao Pegaza, ubio Himeru, oženio se Jobatovom ćerkom i nasledio ga na prestolu. 2) engl. brod, na koji se Napoleon ukrcao posle poraza kod Vaterloa i svoje 2. abdikacije na frc. presto.

BELETAŽ (frc.), u novijoj arht. obično 1. sprat.

BELETINEC I FILIPIĆ, rudnik mrkog uglja. (6000-6500 kalorija), na 10 km j. od Varaždina.

BELETRIST (frc.), pisac zabavnih dela (pesama, pripovedaka, romana itd.), Beletristika, lepa, zabavna knjiž.

BELEŠKA, u knjiž. kratko obaveštenje o nekom knjiž. ili naučnom delu; estetske analize i diskutovanja gl. misli; obično stalna rubrika u knjiž. i naučnim časopisima.

BELI (engl. bully), udarac štapom u igri hokej.

BELI DRIM, r., 103 km, d. sastavnica Drima; izvire na pl. Žljebu, teče kroz Metohiju i Podrimlje; kod sela Vrbnice ulazi u Arb. i sastaje sa Crnim D. kod Ljum-Kule.

BELIZ, gl. mesto (13 000 st.) i pristanište Brit. Hondurasa na Karipskom M.; izvozi drvo.

BELIJAL, feničanski idol; u Sv. pismu oznaka demona.

BELIJE ZEC, krupan, do 6 kg, siv, crn, beo, žut; ima vel. uvrnute uši, duge ½ m, vuku se po zemlji; slabe plodnosti, dobrog mesa; engl. varijetet ima još duže uši, preko 70 sm, široke preko 20 sm.

BELI KOREN → oman.

BELI KRST 1) austr. Udruženje za negu oficira ranjenih i obolelih u ratu; osn. 1882. 2) liga za borbu protiv nemorala u Engl., Nem. i Švajc.; osn. 1883. g.

BELI LAV → ordeni,

BELI MANASTIR, selo u Baranji, blizu mađ. granice (Darđanskn srez); prerada mleka i fabrika salame.

BELIMARKOVIĆ Jovan (1827.-1908.), gen., prof. Art. šk., 1862.-1872. min. voj., zatim član Drž. saveta, a 1889.-1893. namesnik Nj. V. Kralja.

BELI MRAVI → termiti.

BELING Rudolf (• 1886.), nem. vajar; radio modernističke skulpture u metalu.

BELINZONA, gl. mesto (12 000 st.) švajc. kantona Tesin.

BELINI 1) Vinćenco (1801.-1885.), it. kompozitor; gl. dela opere Somnambula i Norma. 2) Đentile (oko 1429.-1507.), ven. slikar, unosio u svoje rel. kompozicije veoma lepe pejzaže i scene iz Ven. i savremenog života. 3) Đovani (oko 1430.-1516.), slikar, brat prethodnog, tvorac ven. tipa madone i jedan od prvih pretstavnika uljenog slikarstva; uč. Đorđona i Ticijana.

BELI ORAO → ordeni.

BELI OCI, rkat. misionarski red; osn. u Alžiru.

BELI SLEZ → slez.

BELI TIMOK, gornji odn. sr. tok T. iznad ušća Crne R. sve do njegovih sastavnica Svrljiškog i Trgoviškog T.; dug 105,8 km.

BELIĆ Aleksandar d-r (• 1876.), lingvist, profesor Beogradskog univ., pretsednik Kolarčeva nar. univ. i sekretar Srp. kralj. akad.; radio najviše na dijalektologiji i ist. sh. jezika; u novije vreme odao se studijama prasl. i sl. akcenta; gl. dela: Dijalektološka karta srp. jezika, Dijalekti I. i J. Srbije, Beleške o čakavskim govorima, Akcenatske studije, O srp. ili hrv. dijalektima, O dvojini u sl. jezicima, Pravopis sh. knjiž. jezika.

BELI UGLjEN → vodene snage.

BELICA 1) l. pritoka Morave, izvire sa pl. Crnog Vrha z. od Jagodine. 2) predeo u slivu → 1); gl. mesto Jagodina. 3) visoravan u Slov. z.-jz. od Tršća. Najviši vrh Belica (1339 m).

BELI CVET → belo pranje.

BELI CRVI, larve → gundelja.

BELIŠĆE, selo u Osiječkom srezu; fabr. asfalta, ocatne kiseline, bačava, parketa i parna strugara.

VEL SANTO (it.), lepo pevanje, naročito negovano u it. šk.; ide za što savršenijom reprodukcijom tona, za jasnoćom i virtuoznošću u izvođenju.

BELMAN Karl (1740.-1795.), šved. humoristični pesnik; najbolja dela: Fredmanove epistule i Fredmanove pesme, za koje je improvizirao i melodije; vezane su za popularnu ličnost Fredmana, koji je pretstavljao tip tadanjeg stokholmskog boemskog života.

BELMUŽEVIĆ Miloš († 1501.), srp. vlastelin; po padu srp. despotovine prešao u Mađ. (1470.) i nastavio borbe sa Turcima kao zapovednik mađ. konjice; umro od rane koju dobio prilikom 1 tur. prepada.

BELOVAR, Bjelovar, varoš i sresko mesto (10 280 st.) na j. supodinama gore Bila (Savska Ban.); okr. sud, gmn.; privr. središte obl.: izvozi stoku, žito i drvo; razvijena ind. (poljopr. mašine, mlinovi, cement, kože, suho meso, alkohol).

BELOVACI, galsko pleme, živelo u Belg. i odupiralo se napadima rim. vojskov. Labijena i Cezara.

BELOVAČA → podzol.

BELOGRADČIK, varošica u sz. Bug. pod Sg. Pl . blizu jsl. granice.

BELODUN, ranjenica, uročnik (Anthylis vulneraria), biljka iz fam. leguminoza; na suvljim, lakšim, peskovitim i nedovoljno plodnim terenima zamenjuje lucerku i crvenu detelinu. Može se sejati u mešavini s esparzetom, ovsikom, rajgrasom i crvenom detelinom u cilju stvaranja veštačke livade; kosi se najčešće jedanput, a drugi otkos obično se potroši na licu mesta; u zelenom stanju odlična hrana za sve preživare: po hranljivosti skoro ravna inkarnatskoj detelini.

BELOKOVA TAMPONADA, upotrebljava se pri težem krvavljenju iz nosa pomoću B. cevčice, slične katetru za uho; provuče se kroz nos do choan-a, pa se kroz nju proturi vitka metalna opružica, koja se tada pojavi u ustima iza mekog nepca; armirana jakim koncem za koji se veže veći tampon; ovaj treba potpuno da zatvori obe choan-e (→ nos).

BELOKRAJNA → Belakrajina.

BELOKRANjCI, stan. Bele Krajine; dobili ime po belom odelu; usled čestih tur. upada u toku 15. i 16. v. st. homogeno stan. sve više iščezavalo, a njihova naselja zauzimali Hrvati i Srbi; st. stan. ima samo na padinama kočevsko-dolenjske visoravni; po govoru i dr. osobinama dele se na 3 gl. grupe: 1) Hrvati pored Kupe od Radenaca do Metlike, 2) Srbi u Žumberku, Marindolu i Bojancima, 3) starinci u Semičkoj Župi. Žumberčani pounijaćeni i osećaju se Hrvatima, Marindolci i Bojančani ostali prav. i Srbi. Dobro očuvani nar. običaji i nošnja. Kuće uglavnom drvene, slamom pokrivene. Od kraja 19. v. B. se iseljavaju u Amer.

BELO MORE, zaliv Sev. Led. M., uvučen u kopno između pol. Kole i Kanina, 95 000 km²; u njega se ulivaju Mezenj, Sev. Dvina, Onjega i dr. Bogato ribom i tuljanima. Gl. pristanište Arhangelsk.

BELO NALEĐE → blanko prenos.

BELONE (Acus), morska riba → igla.

BELON Pjer (oko 1517.-1564.), frc. prirodnjak: u 16. v. proputovao kroz naše zemlje kao izaslanik Fransoa I; po povratku pisao o hrišć. u Tur., rudnicima u Makedoniji i svetogorskim man.

BELONA, boginja rata kod Rimljana.

BELONOGA, sapun-čičak, penušavac (Saponaria officinalis); u med. koren ove biljke ranije upotrebljavan kod raznih oboljenja; sadrži glikozid saponin; za vreme svet. rata Nemci počeli ponovo da ga upotrebljavaju umesto dr. saponinskih droga kod katara u dušniku; danas se slabo primenjuje.

BELOPAVLIĆI, Bjelopavlići, vel. pleme (oko 14 400 st.) u crnogorskim Brdima; pominju se 1411.; u plemenu ima ostataka od st. srp. plemena Lužana.

BELO PRANjE, belotok, odliv žlezda grlića materice; postoje 2 vrste: 1) obično b. p.: obilnije lučenje u vidu sluzastog prozračnog odliva; kod mladih devojaka (anemičnih ili neurasteničnih), obično u doba puberteta; kod žena pre i posle svake menstruacije (periode), pri orgazmu i za vreme trudnoće. 2) b. p. u vidu žućkastog ili gnojavog odliva usled zapaljivog oboljenja polnih organa.

BELORUSI, ogranak rus. naroda, 4,7 mil.; žive u močvarnim predelima oko pritoka Pripeta; sada imaju posebnu državu u sastavu SSSR: očuvali mnoge starinske crte; nisu se mešali s Tatarima i dr., kao Velikorusi i Ukrajinci, i očuvali dobro rasne osobine; 75% ima plavu kompleksiju. Beloruski jezik, razvio se kao samostalan j. u 16. v. iz zap. dela južnovelikorus., a pod uticajem polj.; umesto mekih d i t ima dz i c, a umesto tvrdog d ima na kraju sloga bilabijalno v , bыv. B. književnost odlikuje se bogatim folklorom; javlja se u 13. v.; prot. vera izazvala rel. polemična dela i dovela do pojave b. biblije, štampane u Pragu (1517.); gl. ličnost toga vremena Francisko Skorina. Osim bogosl. dela pišu se letopisi s pesničkim legendama. Od 1569. prevlađuje polj. uticaj i polj. jezik, zbog čega b. k. opada; u 17. i 18. v. jezuiti pisali crk. i šk. drame. U 19. v. b. k. doživela preporod; najčuveniji pisci toga doba bili: Vincenti Dunin-Marcičkevič (1807.-1884.), pesnik, dramatičar i romanopisac, za koga se verovalo da je tvorac humorist. epa Taras na Parnasu, i M. Buračok. Savr. pretstavnici b. k. su: Ivan Nesluhovski (1851.-1897.), pesnik; Janko Kupala (• 1882.), dramski pisac; Konstantin Mickevič, Samuel Plaunik, Dimitrije Žilunovič Albert Pavlovič, Aleksandar Prušinski i najplodniji Francišek Olehnovič. Posle svetskog rata se istakli: Mihaš Kuzelka, pripovedač; A. Hurlo, pesnik; Ilja Levkovič, pripovedač; i Maksim Horecki, pisac Ist. beloruske knjiž.

BELOSTENEC Ivan (1595.-1675.), kat. kaluđer, napisao rečnik kajkavskog dijalekta, sa štokavskim i čakavskim primesama: Gazophilacium seu latino -- illyricorum onomatum aerarium, štampan u Zagrebu 1740., posle njegove smrti.

BELOT (frc.), igra sa 32 karte slična dardama.

BELOTOK → belo pranje.

BELOUST, konj koji oko usta ima belu kožu.

BELOUŠKA → barska zmija.

BELO H0RIZ0NT0, gl. mesto (56 000 st.) braz. države Minas Žeraes.

BELOŠ, hrv. ban (1142.-1157.), Srbin, sin vel. župana Uroša I, a brat kraljice Jelene, žene slepog mađ. kralja Bele; u Mađ. imao moćan uticaj i bio regent svom sestriću kralju Gezi; njegova zadužbina man. Banoštor.

BELT, Vel. i Mali. 2 moreuza na izlazu Balt. M.

BELUGA 1) (Delphinapterus leucas, fam. Delphinidae), vrsta kita; živi u morima oko sev. pola. 2) → moruna.

BELUNO, gl. grad (25 000 st.) istoimenog plan. predela oko g. toka r. Pijave (si. It.); sedište biskupa; proizvodi čipke, izvozi drvo.

BELUTAK → kvarc.

BELUDžISTAN, obl. (349 000 km²) na JI Iranske visije (j. Az.). Na I prema Indiji ograničen vencima Sulejman (3270 m) i Kirdar (Hala) Pl., koji se prema Z rasipaju i izvijaju pored obale Arabiskog M., a zatim vezuju za središne iranske vence, koji ograničavaju B. sa Z; u unutrašnjosti potolina, vezana za seistansku potoliju Afganistana. Plan. venci pored obale ometaju prodiranje letnjeg monsuna u unutrašnjost, dok zimski monsun nesmetano prodire: zbog toga prevlađuje suha oblast (stepa, delom pustinja). Manje r., otiču prema unutrašnjoj potolini i moru. Stan. (oko 800 000) Beluči i Brahui. Poglavito nomadsko stočarstvo i zemljr. uz navodnjavanje (pšenica, oriz, pamuk). B. podeljen na brit.-indisku prov. (140 000 km²) i brit.-indisku vazalnu državu. Gl. grad Kveta. Beludžistanci, Beluči, Baloči, narod iranskog porekla, u B. i susednim delovima j. Afganistana i j. Irana (Pers); sunitski musl.; mnoga plemena i bratstva s ustanovom krvne osvete.

BELFAST, grad (415 000 st.) i pristanište na si. obali Irske; kat. univ.; razvijena ind. lanenog platna, mašina i brodova; živ pomorski saobr.

BELFEGOR, idol Moabita, simvol Sunca; ponekad mu se klanjali i Jevreji.

BELFOR, varoš (41000 st.) u Frc., na j. padinama Vogeza; tkst. ind.

BELČEVA Elisaveta (pseud. Bagrjna E., • 1893.). bug. pesnikinja jakog talenta; pesme često u vernom nar. duhu; prevodila sa polj., sh. i slov. jezika; gl. dela: Večna i sveta, Mornareva zvezda.

BELjAK (Villach), po veličini 2. grad Koruške (24 000 st.), na Dravi, ispod ušća Zile i visoke pl. Dobrače; ima vel. značaj u saobr., trg., ind. i turizmu; st. naselje (878.), u posedu nem. biskupa; zbog toga naseljen većinom Nemcima, mada okolina sl.

BELjAKOVAC, man. sv. Đorđa u istoimenom selu kod Kumanova (Vardarska Ban.), gde su 3./6. 1905., u borbi s Turcima poginuli šef gorskog štaba Aksentije Baceta, vojvoda Pavle Mladenović i još 5 četnika.

BELjANICA, plan. (1336 m) u i. Srbiji (Moravska Ban).

BELjE, selo i drž. dobro u Baranji (Darđanski srez). Po oslobođenju kao fideikomisiono dobro uzela ga u svojinu jsl. država; uzorno uređeno; ima više od 60 000 ha.

BELjIKA, spoljni deo drveta, koji je kod nekih vrsta svetlije boje nego srž; rastom drveta ćelije b. obamiru i prestaju da čuvaju hranu i da transportuju vodu; umesto skroba i dr. rastvorljivih materija u njima se talože guma, tanin i dr., sudovi se pune tilama, i ovaj deo drveta postaje tamniji; kod breze, bukve, graba, javora, jele, lipe i smreče nema razlike u boji; s thnl. gledišta od nje je u drvetu mnogo važnija srž, stoga se u trg. kod nekih sortimenata ona isključuje od dobave ili se komadi sa njom računaju u nižu klasu.

BEM Josif (1795.-1850.), polj. vojskovođ, odlikovao se u polj. ustanku 1830., zatim učestvovao u revoluciji 1848. u Beču i Mađ., gde komandovao vojskom u Transilvaniji; posle ugušene mađ. bune pobegao u Tur. i prešao u islam.

BEMBO Pjetro (1470.-1547.), it. pesnik, kardinal i naučnik; u poeziji nastojao da vrati konvencionalnu it. liriku 15. i 16. v. na čist petrarkizam; tragovi njegova uticaja opažaju se i na našim dubrovačkim pesnicima 18. v.

BEME Jakob (Böhme, 1575.-1624.), nem. teozof i mistik; imao uticaja na romantičarsku knjiž.; preteča nem. metafizičara; napisao: Auroru, Trostruki život itd.

BEMOL, u muz. oznaka za hromatsko sniženje pri → solmizaciji; supr. → dijezis.

BEMON Šarl (• 1848.), frc. istoričar; bavio se najviše ist. Engl.: Simon Monfor, Vel. povelja.

BEN (jevr., ar.), sin, upotrebljava se u prezimenima; beni, sinovi.

BENAVENT Jacinto (• 1866.), šp. dramski pisac. nosilac Nobelove nagrade (1922.); njegove komedije i drame delom satirične, delom simvoličke: Tuđe gnezdo, Jači od ljubavi, Spomenik snova, Gospodarica.

BEN AKIBA 1) najčuveniji jevr. naučnik posle razorenja Jerusalima (70.); odlikovao se oštroumnošću pri tumačenju Sv. pisma; pristao uz pobunu Bar-Kohbe (132.) zbog čega ga Rimljani kaznili smrću. 2) pseudonim → Nušića Branislava.

BENALKAZAR Sebastijan (1495.-1550.), šp. pustolov; jedan od zavojevača J. Amer.

BENARES, varoš (200 000 st.) u Indiji na l. obali r. Ganga; rečno pristanište; pre 2000 g. sv. mesto Inda; univ., čuvena zvezdara (od 1693. g.); razvijena ind. šećera, svile i laka.

BENACKI Ralf (Benatzky, • 1887.), austr. kompozitor opereta; gl. dela: Tri musketara, Beli konj i dr.

BENGAZI, gl. mesto i pristanište (30 000 st.) it. kolonije Kirenajke, na Sred. M.

BENGALIJA, pokr. (204 000 km², 50 mil. st.) u Brit. Indiji; ravnica oko donjih tokova i delte Ganga i Bramaputre; na S dopire do pod Himalaje; plodna zemlja: godišnje po 3 žetve oriza; gaje se i žita, čaj, šeć. trska; vel. proizvodnja indiga i jute; rudnici kam. uglja; gl. grad Kalkuta. Bengalski Zaliv, između j.-az. poluostrva Pr. i Zadnje Indije; u njemu su o.: Cejlon, Andamanska i Nikobarska, i pristaništa: Madras, Kalkuta i Rangun. B. Jezik, novoindiski j.; govori se na Gangu i Bramaputri. B. književnost, neznatna do 19. v. Od st. pesnika najveći Makunda Ram, iz 16. v. Ram Mohan Roj osn. novu b. k.; Madhu Sudan Data istakao se kao njen najveći pesnik, a Bankim Čandra Čaterdži uveo u nju evr. roman: sad najznatniji pretstavnik Rabindranat Tagora.

BENGUELA, varoš u port. afr. koloniji Angoli gl. mesto istoimene obl. i pristanište (6000 st.); polazna tačka žel. V.-Katanga. B. struja, hladna struja u J. Atlantiku uz z. obalu Afr.

BENDA Georg (1722.-1795.), nem. kompozitor poreklom Čeh; napisao prvu melodramu Arijadna na Naksosu i komponovao sonate pa klavir.

BENDER ABAS, pristanište (10 000 st.) u Pers., na Ormuskom Zal.

BENĐELUK (tur.), opojna trava u piću.

BENEVENT, it. utvrđenje blizu Napulja, kod kojeg je 275. pre Hr. pobeđen Pir; dotle se zvalo Malevent. Beneventana, vrsta lat. pisma iz ranog sr. v. nazvano po gradu B.; poznata i u st. hrv. državi.

BENEVOLENTAN (lat.), sklon, naklonjen.

BENEVREKE, benevreci (u okolini Pirota berveneci), uske čakšire od sukna, bez ukrasa, obično bele, a u okolini Knina plave; nose se u Istri. Dalm. i J. Srbiji; istog kroja i bečve, a često i čakšire.

BENEDEK Ludvig (1804.-1881.), austr. gen. gl. komandant vojske u ratu s It. (1860.) i Pruskom (1866.).

BENEDIKT 1) B. I-XV, ime papa. 2) Nursiski sv. (480.-543.), osn. (529.) man. na Monte-Kasinu u It. i 1. kaluđerski red; začetnik monaštva u zap. crk. Benediktinci, kaluđerski red koji osn. sv. B.; šire hrišć. i civilizaciju; stekli naučnu slavu u 17. v. izdavanjem dela sv. otaca i ist. knjiga. Benediktinke, kaluđerice; posvećuju život molitvi.

BENEDIKTSON Viktorija (1850.-1888.), šved. spisateljka; pseudonim: Ernst Algren; napisala više romana i pripovedaka iz radničkog, seoskog i bračnog života. Gl. dela: Novac i G-đa Marijana.

BENEDICTUS (lat.), blagosloven; zahvalna pesma Zaharije, oca Jovana Krst.; rkat. molitva; deo kat. liturgije. Benedikcija, blagoslov, akt venčanja.

BENEZE Antoan (Benezet, 1713.-1784.), amer. filantrop; borac za oslobođenje Crnaca.

BENEKE Fridrih Eduard (1798.-1854.), nem. filozof empirističkog, psihologističkog i determinističkog pravca; zbog spisa: Osnovi fizike morala izgubio dozvolu predavanja na berlinskom univ., jer je tobože propovedao epikureizam.

BENER (Benner) 1)Žan (1836.-1916.), frc. slikar cveća i žanr slikar. 2) Emanuel-Mišel (• 1873.), sin prethodnog, slikar, odličan kolorist; gl. dela: Bogorodica i Isus na izvoru, Rozalija, Nedelja u Alzasu itd.

BENET Arnold (Bennett, 1867.-1931.), engl. romansijer, pripovedač i dramatičar; gl. dela: Priča o dvema starim ženama i Porodica Klejhanger.

BENETEVIĆ Martin († 1607.), pisac; u pokladnoj igri Hvarkinja dao tipičnu renesansnu komediju.

BENEFAKTOR (lat.), dobročinilac, dobročinitelj.

BENEFICIJA (lat.), dobit, korist; u pravu: povlastica data izuzetnim zak. propisom određenom licu ili krugu ličnosti; ne može se analogički proširiti na dr. bez zak. naređenja. Beneficium, dobročinstvu; u sr. v. crk. feud; danas u kat. crk. 1) uživanje prihoda sa zemlje kao nagrada sveštenim licima za vršenje službe u crk. 2) sama crk. služba, npr. kanonikat. V. abstinentiae, povlastica naslednika da može tražiti rok za razmišljanje da li će se primiti nasleđa; kod nas traje 3 mes. V. divisionis, povlastica jemaca da plate samo deo tražbine za koju su jemčili, i to srazmerno broju jemaca, a ostatak da plate tek ako se bude utvrdilo da se od ostalih jemaca ne može naplatiti. V. discussiae, pravo lica odgovornog za štetu nanetu od strane 3. lica (jemac, punomoćnik, poslodavac) da pre isplate traži od tužioca dokaz da se nije mogao naplatiti od prouzrokovača štete; tako je i kad država odgovara za svog činovnika. V. executionis, povlastica jemca da ne dopusti naplatu tražbine dok mu poverilac ne dokaže da nije mogao izvršiti sudsku naplatu duga prema gl. dužniku. B. inventarii, povlastica naslednika da se ogradi od plaćanja pokojnikovih dugova sopstvenim imanjem; sastoji se u traženju popisa zaostavštine, posle čega naslednik odgovara samo do visine vrednosti popisanog imanja. B. ordinis → B. executionis.B. cessionis, povlastica jemca da mu poverilac mora ustupiti sve tužbe i započete sporove i obezbeđenja duga stečenog protivu gl. dužnika do trenutka plaćanja duga od strane jemca. Beneficijar, lice koje je ovlašćeno da se koristi kakvim tuđim pravnim poslom; npr. ako testator naredi ovome nasledniku da pomaže 1 studenta, koga će sam naslednik izabrati, onda je izabrani b., a ne primalac poklona.

BENEŠ Eduard d-r (• 1884.), čsl. sociolog, političar i državnik; odlučio se još u početku svet. rata na revoluc. akciju protiv Austr. i do proleća 1915. radio na tajnoj češkoj revoluc. organizaciji Mafiji; zatim prešao u inostranstvo i pomagao Masariku kao sekretar čsl. zagranične akcije. U privremenu vladu (1918.) ušao kao min. spoljnih poslova i ostao na tome položaju sve do 8./12. 1935., kad je izabran za pretsednika rpb. Stekao vel. ugled u Evr. kao jedan od osn. i nosilaca politike Male antante i pristalica evr. pravca u čsl. spoljnoj politici; njegovo ime tesno vezano i za posleratnu spoljnu politiku Jugosl.; gl. dela: Austr. problem i češko pitanje, Narodnosno pitanje, Razvoj savremenog socijalizma, O strankama, Svetski rat i naša revolucija.

BENEŠ TREBISKI Vaclav (1849.-1884.), češki pripovedač i pisac romana iz husitskog doba i belogorske tragedije.

BENEŠIĆ 1) Ante (1864.-1916.), adv. i pesnik; radio na lirici, epu i komediji: najbolje mu male anakreonske pesme; gl. dela: Pjesme, Anakreontika. 2) Julije (• 1883.), prof. i knjiž., dobar poznavalac polj. knjiž., iz koje mnogo prevodio; pisao pesme, prikaze i feljtone.

BENEŠKA SLOVENIJA (it. Slavia Italiana), si. deo Videmske (Udinske) pokrajine, naseljen najvećim delom Slovencima. Austr. je 1866. ustupila It. Gl. mesto Čedad (Čividale). Ime joj po tome što je negda bila beneška (ven.) krajina.

BENEŠOVA Božena (• 1873.), češka književnica; izdala više zbirki pesama i novela: Tri priče, Čovek, Tihe devojke.

BENZALDEHID, C₆H₅CHO, ulje iz gorkog badema; bezbojna tečnost, karakterističnog mirisa; ključa na 179°, rastvara se donekle u vodi (1:30), thn. se dobiva iz benzalhlorida; upotrebljava se u ind. boja i parfimeriji.

BENZIL-BROMID → bojni otrovi.

BENZIN. tečno gorivo sastavljeno iz smeše ugljovodonika parafinskog i naftenskog reda; dobiva se: preradom sirovog b. (1. frakcije → nafte), iz → zemnog gasa (kompresijom ili hlađenjem), preradom katrana dobivenog iz mrkog uglja ili parafinskih škriljaca, i najzad hidriranjem mrkog uglja i katrana po Bergijusu; sirovi b. se rafiniše koncentrisanom sumpornom kiselinom i ponovo frakciono destiliše da se dobiju trg. vrste b.: petroleum-eter (destiliše od 40-70°), laki b. (destiliše od 60-110°), teški b. (od 100-150°) i ligroin (od 100-180°); spec. tež. b. na 20° kreće se od 0,65-0.78 i zavisi od krajnjih tačaka ključanja b. i prir. sirovina iz koje je dobiven; toplotna moć iznosi 10 000-11 000 kal.; upotrebljava se kao gorivo za eksplozivne motore, u hem. ind. kao rastvarač itd.: krakovani b. se dobiva iz ostataka nafte ili katrana → krakovanjem (destruktivnom destilacijom); smeša b. i apsolutnog alkohola (do 20% alkohola) upotrebljava se obavezno u nekim poljopr. državama, koje nemaju izvora nafte, kao gorivo za automobilske motore; u Jugosl. ova smeša nije obavezna; smeša b. i benzola upotrebljava se za avionske motore spec. konstrukcije. Benzinomer, sprava na aeroplanu koja pokazuje količinu b. u rezervoaru i služi za kontrolu utroška goriva.

BENZOEVO DRVO (Styrax benzoin, fam. Styracaceae) daje benzoevu smolu, koja je ranije bila najvažniji izvor za dobivanje b. kiseline. B. kiselina, C₆H₅COOH, nalazi se u benzoevoj smoli, peru- i tolubal-zamu; kristališe u bezbojnim sjajnim pločicama, slabog aromatičnog mirisa; topi se na 121°, ključa na 250°; ranije je dobivana iz b. smole, sad iz toluola; upotrebljava se u ind. anilinskih boja i u med. B. smola, dobiva se zasecanjem kore b. drveta (Styrax bensoin driand) u Sijamu, na Javi u Sumatri; najviše cenjena iz Sijama; topi se na 75° i rastvara u alkoholu; ima prijatan miris; upotrebljava se u kozmetici, parfimeriji, za izradu mirisnih firnisa i lakova i u med. (za izradu flastera).

BENZOL, bezbojna tečnost, specif. t. 0,899, ključa na 80°, ne rastvara se u vodi, a rastvara se u alkoholu, etru i benzinu; rastvara vosak, sumpor, masti, ulja, kaučuk, fosfor, kamfor; obrazuje sa svojim derivatima tzv. aromatična jedinjenja. Upotrebljava se u ind. org. boja, kao gorivo u motorima i kao sirovina za dobivanje mnogih org. jedinjenja; u Jugosl. se proizvodi u Zagrebu. Benzolov prsten, pretstava hem. sastava molekula b.; 6 ugljenikovih atoma, međusobno povezanih u krug, pri čemu je za svaki ugljenik vezan po 1 atom vodonika; izražava se konstitucionom formulom: i piše C₆H₆; pretstavu o cikličnoj konstituciji uveo u nauku Kekile, po kome b. p. dobio svoje ime; o međusobnom vezivanju ugljenikovih atoma i zasićenosti njegovih veza (valenca) u samom prstenu, postoji više pretstava, od kojih su, pored Kekileove, najvažnije još Armstrong-Vambergerova i Tilova.

BENIGNI (lat.), dobroćudni, bezopasni, blagi. B. tumori, dobroćudni izraštaji koji se razvajaju u raznim organima i tkivima, kod mlađih i kod odraslih organizama; rastu veoma sporo, ne prodiru u okolna tkiva, ne daju metastaze; građeni su od ćelija veoma sličnih po obliku i biološkoj vrednosti normalnim ćelijama; postoje razne vrste i oblici b. t., vezivnog i epitelijalnog porekla: fibromi, lipomi, angiomi, miomi, papilomi, polipi, adenomi i dr.

BENIN, do 1897. samost. država, sada prov. u brit. afr. koloniji Nigeriji; stan. sudanski Crnci. U Evr. pobudio osobito interesovanje svojim um. proizvodima, plastikama od bronze i rezbarijama od slonove kosti, s pretstavama iz života Crnaca u 16. i 17. v.

BENIĆ 1) Bono (1708.-1785.), bos. franjevac i pisac; vodio Letopis franjevačkog man. u Kr. Sutjesci, u kojem ima mnogo građe za bos. polit. i crk. ist. 18. v. 2) Krešimir (• 1887.), političar i muz. kritičar; gl. dela: Muzika pejzaža (koreografeki ep) i Grč. plesovi.

BENJAN Džon (Bunyan, 1628.-1688.), engl. puritanski pisac, u tamnici napisao popularno delo: Poklonikovo putovalje iz ovog sveta u budući.

BENKA Martin (• 1888.), čsl. slikar; gl. dela: Starom ulicom, Drvoseče na Tatrama i dr.

BENKOVAC, varošica (960 st.) i sresko mesto u Kotarima (Primoroka Ban.). Ruševine st. grada i kula bega Benkovića iz poč. 17. v., po čemu i dobio ime.

BENKOVIĆ Frederik (1670.-1740.), slikar, živeo u It., kratko vreme u Beču; zna se samo za 2 njegove slike:Sv. Petar, u crk. sv. Sebastijana u Veneciji, i Sv. Andrija, u crk. sv. Marije u Bolonji; u bečkoj Albertini ima više B. crteža; neki njegovi radovi poznati po bakrorezima it. um.

BENLUK 1) izobičajeni deo gornje ž. odeće u Podrinju. 2) gunjevica, ćurdija, deo m. odeće kod kat. u sr. Bosni; od crnog sukna, bez rukava; seže do pojasa.

BEN NEVIS, najviši vrh (1343 m) u Engl., na Grempijenskim Pl.

BENOA 1) Aleksandar (• 1870.), rus, slikar i istoričar um., poznat po finim akvarelima i po studijama o rus. i svetskoj um. 2) Pjer (Benoit, • 1886.), frc. pisac; unosi u egzotične motive veštu intrigu i misteriju; gl. dela: Atlantida, Za Don-Karlosa itd. 3) Pjer L. (Bennoit, 1834.-1901.), belg. komnozitor, pretstavnik flamanskog pravca u belg. muz. 4) B. de Sent-Mor, frc. pisac iz 12. v.; napisao prema lat. izvorima Roman o Troji, a po nalogu Anrija II i stihovanu hroniku o normandskim vojvodama.

BENONI, varoš (48 000 st.) u Tranevalu, u J.-afr. Uniji; okolina bogata zlatom.

BENTAM Džeremi (Ventham, 1748.-1832.). engl. filozof, osn. utilitarizma; smatra da pravo i moral treba tako da regulišu ljudske radnje da one proizvedu najviše sreće najvećem broju ljudi; gl. delo: Uvod u načela morala i prava.

BENTIVOLjO Đovani II, bolonjski knez iz 16. v., surov tiranin koji se održavao na vlasti pomoću frc. kralja Luja XII; napadnut od pape Julija i Firentinaca, morao da napusti Bolonju 1506.

BENTOS (grč.), vegetacija vodenih biljaka koje su utvrđene za podlogu; razlikuju se: halobentos u slanoj i limnobentos u slatkoj vodi (→ plankton).

BENTOSKE mor. ribe: landovine, raže, morski psi, mačke, grdobine i dr.; žive na dnu mora; meso veoma ukusno, mirišljavo i hranljivo usled raznih hem. sastojaka. koje uzimaju sa hranom.

BENUE, r. u Afr., najveća pritoka Nigera; izvire u Kamerunu; donosi veću količinu vode nego što ima sam Niger; plovna na dužini 900 km i za vel. parobrode.

BENC Karl (1844.-1929.), hem. inž., konstruisao prvi automobil 1883.

BENCUR Đula (Venczur, 1844.-1920.), mađ. slikar; obrađivao motive iz mađ. nac. ist.

BENjOVSKI Mavrikije Avgust (1741.-1786.), polj. pustolov; proveo neko vreme u izgnanstvu na Kamčatki, zatim neko vreme vladao urođeničkim plemenima na Madagaskaru kao car; poginuo u borbi sa Francuzima.

BEOVULF, skandinavsko-engl. heroj; proslavio se u borbi sa duhom mraka Grincelom; njegovim imenom nazvan najstariji ep engl. knjiž. (3200 stihova); sačuvan u rukopisu iz 10. v.

BEOGRAD, grad i prestonica Kralj. Jugosl. (266 850 st.); leži na rtu koji s J, iz Šumadije, dopire do stava Save i Dunava; osn. veoma rano zbog povoljnog položaja u saobr. i strateg. pogledu (na j. obodu Panonskog Basena, pored 2 vel. plovne reke, na vratnicama važnog moravskog puta i B. P.). U adm. pogledu čini zasebnu celinu sa Zemunom p Pančevom. Sedište Kralja, Kralj. namesništva, Kralj. vlade, Nar. pretstavništva (Skupštine i Senata), Drž. saveta, Gl. kontrole, Kasacije, Apelacije i okr. i dr. sudova. Gl. prosvetni i kult. centar (Srp. kralj. akad., Univ., Nar. biblt., Drž. arhiv, Muzej kn. Pavla, Etnogr. m., Muzej srp. zemlje, Nar. poz., Geol. nnstitut, Voj. geogr. institut, Voj. akad., više sr. i struč. šk. itd.). Na kraju rta, između Save i Dunava, st. utvrđenje (D. i G. Grad), sa V. i M. Kalimegdanom pretvoreno u park. Od srednjev. srp. grada ostali samo unutarnji kameni zid u gornjoj tvrđavi, na čijoj se i. strani nalaze vrata i kula Jakšića, a na zap. strani tzv. Rimski bunar, prezidan u austr. doba, i tzv. Nebojša, kula na dunavskoj obali. Mnoge veće javne i privatne građevine raznih stilova, Kraljev dvor. stari u gl. ulici i novi na Dedinju. Javni parkovi: V. i M. Kalimegdan, Univ. Pančićev park pred st. Univ., Univ. park kod Thn. fak., Karađorđev park, Topčider i dr. Izletišta: Topčider, Košutnjak i Avala. Na Savi 2 mosta: manji žel. i vel. kolski most Kr. Aleksandra I; na Dunavu žel. i kolski most Kr. Petra II. Na Savi i Dunavu pristaništa. Raskrsnica najvažnijih kopnenih i rečnih saobr. linija, sedište vel. drž. i privat. novčanih zavoda. Središte izvozne i uvozne trg. i ind.; verskih pretstavnika (srp. prav. patrijarh. kat. nadbiskup, musl. reis ul ulema, nadrabin i dr.), pretstavnika stranih država. — Osnovan još u preist. doba i ulazi u red naših najst. gradova; njegovo prvo poznato ime, Singidunum, potiče od Kelta, odnosno iz 4. v. pre Hr. U rim. doba bio naročito razvijen kao važno strateško mesto; u 4. v. pretvoren u ep. sedište, a god. 366. u njemu održan sabor pristalica Arijeve sekte. Od 5. v. često ga napadali Huni, Sarmati i Goti, a u 6. v. Sl. i Avari, koji ga zauzeli 602. Pod nazivom B. pominje se tek u 9. v., što svedoči da je onda dobio novo sl. naselje; posle toga često menjao gospodare i padao u ruke Bugara, Grka, Mađara, Srba i Turaka; u 12. v. oko njega su se borili Grci i Mađari, a u 13. v. Mađari i Bugari. God. 1284. došao pod vlast srp. sremskog kralja Dragutina; a posle njegove smrti (1316.) oko njega se borili Srbi i Mađari, koji su ga, posle smrti cara Dušana, i zauzeli; kasnije ga, za vlade despota Stevana (1403.-1427.), od njih dobili Srbi kao lično leno despotovo. Posle njegove smrti grad vraćen Mađarima i oni ga držali do 1521., kad je konačno pao u tur. ruke. Turci su prilično izgradili B. i dali mu svoj tip; u toku 16. i 17. v. pominju se više tur. građevina; u gradu bilo mnogo tuđih trg. kolonista, naročito Jermena i Dubrovčana, a od 16. v. i Jevr. sefarda. Posle tur. poraza pod Bečom (1683.), često napadan od austr. vojske. Austrijanci ga držali u 3 maha (1638.-1690., 1718.-1738. i 1784.-1791.); naročito zapamćena austr. uprava u periodu 1718.-1738., kad je sav ponovo utvrđivan tako da današnji izgled potiče uglavnom iz toga vremena; u varoši se pominje mnogo lepih austr. građevina, naročito dvor upravnika princa A. Virtemberškog; posle beogradskog mira (1739.), kad su Dunav i Sava postale granične r. između Austr. i Tur., B. dobio nov značaj; u to vreme bale veoma žive veze između njega i Zemuna. Srbi osvojili B. 27./12. 1806. i držali ga do 1813. Posle 2. ustanka (1815.) pretvoren u sedište vezira, a od 1839. u prestonicu Srbije. Tvrđava je ostala u rukama Turaka sve do 18./4. 1867.; ali se varoš nije mogla sistematski izgrađivati ni posle toga, jer je bila isuviše izložena austr. art. Za vreme svet. rata, mnogo stradao od austr. bombardovanja i bio pod austr. vlašću (1915.-1918.); posle oslobođenja 3./12. 1918., u njemu je 1./12. 1918. proglašeno nar. ujedinjenje. Otada se, kao prestonica Jugosl., naglo razvija i izgrađuje. Beogradsko-karlovačka mitropolija, obrazovana 1726., odlukom crk. Sabora od karlovačke i b., posle smrti karlovačkog mitropolita, i pored protivljenja austr. vlasti; trajala do beogradskog mira (1729.), kad je sev. Srbija vraćena pod tur. vlast. B. konvencije, zaključene između It. i Jugosl. 12./8. 1924., odnose se na povraćaj dobara, prava, svojinu pravnih lica, osiguranja, stečajno pravo, ind. i trg. udruženja, pošt., telegr. i telefonske veze, pogranične stanice i podvozne tarife. B. mir, sklopljen posle austr. poraza kod Grocke, 18./9. 1739. između Tur. i Austr.; njime je Austr. napustila Vlašku i sve zemlje j. od Save n Dunava, a dobila Banat; usled tur. uspeha patrijarh Arsenije Šakabenta morao da se sklanja u Austr. sa delom srp. naroda. B. pašaluk, obuhvatao područje od Drine do ispod Užica, Kraljeva, Kruševca, Paraćina i Poreča; 1718.-1739. bio pod austr. Vlašću. B. filharmonija, osn. 13./6. 1923. sa ciljem da izvodi simf. muz. domaćih i stranih kompozitora.