СА КРИНОМ У РУЦИ
Када буде легло поколење моје
С њим ћу и ја лећи на крило Вардара,
Под пространим небом отаџбине своје,
У одблеску душе великог ратара.
И ми ћемо лећи у косовске снове,
Између цркава и старих џамија,
Народних песама и слободе нове,
Двоглавих орлова и црних шамија.
И ми ћемо лећи лицем према Богу,
Са тријумфом правде над балканским звером,
У могилу дугу и у сузу многу,
Али с обновљеном љубављу и вером.
И док нашу децу освајали буду
Историја нова и слободе звуци,
Сећање на срамног и кажњеног Јуду,
Ми ћемо спавати са крином у руци.
Са крином у руци чекаћемо тада
У одмору своме, после тешке жетве,
Нов, велики појас: да још једном пада
На радост Миљацке, Драве и Неретве.
