SA KRINOM U RUCI
Kada bude leglo pokolenje moje
S njim ću i ja leći na krilo Vardara,
Pod prostranim nebom otadžbine svoje,
U odblesku duše velikog ratara.
I mi ćemo leći u kosovske snove,
Između crkava i starih džamija,
Narodnih pesama i slobode nove,
Dvoglavih orlova i crnih šamija.
I mi ćemo leći licem prema Bogu,
Sa trijumfom pravde nad balkanskim zverom,
U mogilu dugu i u suzu mnogu,
Ali s obnovljenom ljubavlju i verom.
I dok našu decu osvajali budu
Istorija nova i slobode zvuci,
Sećanje na sramnog i kažnjenog Judu,
Mi ćemo spavati sa krinom u ruci.
Sa krinom u ruci čekaćemo tada
U odmoru svome, posle teške žetve,
Nov, veliki pojas: da još jednom pada
Na radost Miljacke, Drave i Neretve.
